Valentin Rožanc

valentin rožanc
Valentin Rožanc
Lični podaci
Datum rođenja	(1895-02-08)8. februar 1895.
Mesto rođenja	Trata, kod Šentvida, Austrougarska
Datum smrti	13. oktobar 1942.(1942-10-13) (47 god.)
Mesto smrti	Ljubljana, Kraljevina Italija
Profesija	železničarski radnik
Delovanje
Član KPJ od	krajem 1935.
Učešće u ratovima	Prvi svetski rat Narodnooslobodilačka borba
Služba	Austrougarska vojska NOV i PO Jugoslavije
Heroj
Narodni heroj od	21. jula 1953.

Valentin Rožanc (Trata, kod Šentvida, 8. februar 1895 — Ljubljana, 13. oktobar 1942) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 8. februara 1895. godine u selu Trata, opština Ljubljana Šentvid. Otac mu je bio zemljoradnik, a bavio se i prevoženjem robe konjskom zapregom. Posle osnovne škole izučio je obućarski zanat. U vreme Prvog svetskog rata, bio je u sastavu Sedamnaeste pešadijske regimente „Kranjski Janezi“. Prvobitno je ratovao na ruskom, a posle na italijanskom frontu. Učestvovao je u pobuni u Judenburgu. Godine 1917, posle gušenja pobune, bio je uhapšen i osuđen na smrt, a potom pomilovan.

Posle rata, zaposlio se u železničkim radionicama u Dravljama, i veoma brzo se od obućara prekvalifikovao u livca. Tu je učestvovao u štrajku železničara 1921. godine. Godinu dana ranije, oženio se i preselio kod supruge u selu Spodnje Pirniče.

Radio je u vatrogasnom društvu i Savezu planinara, a bio je i odbornik opštine Šmartno. U vreme Šestojanuarske diktature, 1929. oduzet mu je mandat na traženje imućnih seljaka i zanatlija, jer je istupao protiv njih. Kao opštinski odbornik, bio je u to vreme i staratelj braći Martinu i Francu Rozmanu, čiji je otac nestao na ruskom frontu u vreme Prvog svetskog rata.

Posle požara u radionici u Dravljama, Rožanc je prešao u rad na Sisak. Tamo je, 1935. godine, primljen za člana Komunističke partije Jugoslavije. Ubrzo je postao sekretar ćelije u ložionici železnice, a pored toga je politički delovao i u selu u kojem je živio.

U vreme kapitulacije Jugoslavije 1941, Rožanc je učestvovao u skupljanju oružja i municije. Oružje je uzimao na železničkoj stanici, kroz koju su prolazili mnogi vozovi s vojskom, naoružanjem i municijom. Spodnje Pirniče su bile u njemačkoj okupacionoj zoni, a Ložionica u Ljubljani, u italijanskoj zoni. Do početka oružanog ustanka, Rožanc je obavljao kurirske poslove, održavajući vezu između rukovodstva u Ljubljani i organizacija u okolini. Nacistička policija je nameravala da ga uhapsi oko 20. avgusta 1941, ali im je pobegao. Uhapsili su mu suprugu, ali su je u oktobru pustili. Tada su Rožanc i supruga prešli demarkacionu liniju i otišli u Ljubljanu.

Rožanc se u Ljubljani smestio kod Petra Romavha, sekretara Komiteta KP železničkog čvora, čiji je i on sam bio član. U Komitetu je Rožanc uglavnom vršio kurirske poslove, prenoseći materijal za potrebe partizanskih odreda.

Prvog juna 1942, italijanska policija je slučajno, ili zbog nekog potkazivača, zaustavila na ulici Petra Romavha, kod koga je stanovao Rožanc. Prilikom pretresa stana, našli su dosta ilegalnog materijala. Tada su uhapsili i Rožanca sa suprugom. Ništa im nisu mogli dokazati, pa su nju poslali u logor na Rabu, a Rožanca u Gonars. U logoru su ga neki ljudi prokazali, pa je vraćen u Ljubljanu i tamo saslušavan. Policiji nije otkrio ništa.

U to vreme, 13. oktobra 1942, u svojoj vili u Ljubljani, ubijen je bivši ban Dravske banovine, doktor Marko Natlačen, vođa slovenačke Bele garde. Italijanski fašisti su još istog dana, za odmazdu, pred njegovom kućom, streljali 24 talaca, među njima i Rožanca. Prema italijanskom izveštaju, Rožanc nakon streljanja nije odmah bio mrtav. Pridigao se na kolena i uzviknuo „Smrt fašizmu!“. Tada mu je jedan italijanski oficir ispalio metak u glavu.

Odlukom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 21. jula 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.