Логор Кампор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кампор
Сабирни логор
Rab Concentration camp.jpg
Логор Кампор на мапи Хрватске
Логор Кампор
Координате 44°46′ СГШ; 14°44′ ИГД / 44.77° СГШ; 14.73° ИГД / 44.77; 14.73 Координате: 44°46′ СГШ; 14°44′ ИГД / 44.77° СГШ; 14.73° ИГД / 44.77; 14.73
Место Раб
Под контролом Застава Италије Краљевина Италија
Постојао јул 1942септембар 1943.
Број затвореника око 15.000
Број жртава преко 4.000

Концентрациони логор Кампор (Раб) био је италијански фашистички концентрациони логор у Другом светском рату. Основала га је италијанска окупаторска власт на острву Раб јула 1942. године у близини села Кампор. Деловање логора био је део фашистичке политике искорењивања Словена у етничким хрватским и словеначким подручјима које је Италија окупирала 1941. године.

Логор[уреди]

У логору се налазило приближно 15 000 заточеника, и то углавном Хрвата из Горског котара, Јевреја и Словенаца. Од глади и тешких услова живота, нарочито у зимском и летњем раздобљу умрло је више од 4 000 људи (од којих је именом и презименом познато тек 1490), укључујући више од 150 деце испод 15 година. Осталих 800 особа је умрло при каснијим транспортима у друге концентрационе логоре у Италији, као нпр. у логор Гонарс и Падову.

Док су Словенци и Хрвати живели у очајним условима, Јевреји су били пристојно третирани, јер их италијанска фашистичка политика није сматрала претњом Италији.

Укидање логора[уреди]

Деца у логору.

До средине 1943, у логору се налазило око 7 400 особа, од којих су 2 700 били Јевреји. Након смењивања Мусолинија у јулу 1943, Јевреји су се уплашили да ће их Немци пребацити у споствене логоре. Логор је 8. септембра 1943. године, након капитулације Италије, стављен под немачку контролу. Око 245 јеврејских заточеника формирало је Рапски батаљон у саставу Рапске партизанске бригаде како би се борили против фашизма. Ови борци су у међувремену распоређени у друге јединице НОВЈ,[1] а 204 Јевреја који су остали у логору, транспортовани су у Концентрациони логор Аушвиц.

Од 15 000 заточеника живот је изгубило укупно 20% њих.

Спомен-парк[уреди]

Године 1953, на подручју логора изграђен је спомен-парк, којег су изградили политички затвореници на присилном раду у затвору на Голом отоку. Пројекат за изградњу спомен-гробља направио је словеначки архитекта Едвард Равникар.

Постојање тог концентрацоног логора било је мало познато ван Хрватске и Словеније. Године 2003, италијански премијер Силвио Берлускони изазвао је бурне реакције с изјавом да „италијански фашисти противнике својег режима нису слали у концентрационе логоре, него само на интерни егзил"[2].

Извори[уреди]

  1. At Croatia reunion, survivors mark passage from prisoners to fighters, Jewish Telegraphic Agency
  2. International Herald Tribune:Survivors of war camp lament Italy's amnesia [1]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]