Франц Розман Стане

Из Википедије, слободне енциклопедије
ФРАНЦ РОЗМАН СТАНЕ
Франц Розман Стане и Душан Кведер
Франц Розман Стане и Душан Кведер
Датум рођења (1911-03-27) 27. март 1911.
Место рођења Љубљана,
Застава Аустроугарске Аустроугарска
Датум смрти 7. новембар 1944.(1944-11-07)(33 год.)
Место смрти Љубљана,
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ДФ Југославија
Професија пекарски радник

Члан КПЈ од 1939.
Учешће у ратовима Шпански грађански рат
Народноослободилачка борба
У току НОБ-а командант Главног штаба
НОВ и ПО Словеније
Служба Интернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије
Чин генерал-лајтант

Народни херој од 11. новембра 1944.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден партизанске звезде

Франц Розман Стане (Љубљана, 27. март 1911 — Љубљана, 7. новембар 1944), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Франц Розман је рођен 27. марта 1911. у Љубљани. Његова породица је живела у селу Сподње Пирнице, где је Франц провео своје детињство. По завршетку основне школе, радио је код сељака као слуга и чобанин. Отац му је у Првом светском рату 1914. нестао на руском фронту. Пошто су му се сестре удале, суд је Францу и његовом млађем брату одредио старатеље. Један од Францових старатеља је био Валентин Рожанц, комуниста, а касније народни херој, који је имао утицаја на младог Франца.

Франц је пекарски занат изучио у Љубљани и после је неко време радио као калфа. Касније се добровољно пријавио у војску, са жељом да постане пилот, али је одбијен због недовољне школске спреме. Војни рок је зато служио у пекарској чети у Петроварадину и добио чин каплара. После одслужења војног рока, отворио је пекару у Медводама, али је банкротирао.

Шпански грађански рат[уреди]

За више информација погледајте чланак Шпански грађански рат.

У јесен 1936. међу првима је отишао у Француску, а одатле у Шпанију, где је учествовао у одбрани Мадрида у новембру исте године. Те године је постао и члан Комунистичке партије Шпаније, а члан КПЈ три године касније. У пролеће 1937. завршио је подофицирски курс, а овладао је и руским и шпанским језиком, па је радио као преводилац за совјетске инструкторе. Касније је завршио и официрски курс у Албасетеу и постао поручник и командир чете батаљонаДимитров“, у 15. интернационалној бригади. Временом је унапређен у чин капетана и постављен за команданта батаљона. У периоду од 1939. до 1941. био је у француским логорима, да би у априлу 1941. отишао да ради у Немачкој у околини Лајпцига као пекар. У јулу исте године је побегао најпре у Загреб, а потом у Љубљану.

Други светски рат[уреди]

За више информација погледајте чланак Народноослободилачка борба народа Југославије.

Почетком септембра 1941, одређен је за команданта Првог штајерског батаљона, којим је командовао у многим акцијама, и у покрету према Брезицама, у октобру и новембру, када су партизанске јединице покушале да спрече масовну депортацију словеначког становништва. Кад се батаљон поделио на мање групе због зиме, Франц је дошао у Љубљану, где је постављен за команданта Другог штајерског батаљона. Њиме је командовао у покушају батаљона да се пробије у немачку окупациону зону, у децембру 1941. године, а после у повратку логоровао је на брду Поглед, код Љубљане, где је обучавао борце.

У пролеће, батаљон је прерастао у Прву штајерску партизанску бригаду. Франц Розман је командовао у многим борбама, у мају и јуну 1942. године, између осталих код Јанчја и Мујаве. У јуну, делови бригаде одлазе преко Нотрањске и Горењске за Штајерску, где се пробијају почетком септембра, после тешких борби и даноноћних маршева.

Доласком у Штајерску, организоване су нове партизанске јединице, а на почетку 1943. године, после реорганизације, Розман је именован за команданта Четврте оперативне зоне. Дана 14. јула 1943. године постао је командант Главног штаба НОВ и ПО Словеније, када је наредбом од 1. маја 1943. године, унапређен у чин генерал-мајора. Идуће године, 1. септембра, унапређен је у чин генерал-лајтанта НОВЈ.

Кад је 7. новембра 1944. године, заједно с групом виших официра, испробавао нови енглески лаки минобацач, код Петрове Ваши, једна мина је експлодирала у самој цеви, и смртно га ранила. Истог дана је умро у болници Канижарница, код Црномља. Сахрањен је у Гробници народних хероја у Љубљани.

Одлуком Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), а на предлог Главног штаба НОВ и ПО Словеније прогашен је за народног хероја, свега пар дана после погибије - 11. новембра 1944. године.

По њему је био назван ракетни чамац класе Оса Југословенске ратне морнарице. Централна банка Словеније је 2011. године, поводом стогодишњице његовог рођења, пустила у оптицај милион кованица у апоену од два евра са ликом Франца Розмана Станета.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]