Pređi na sadržaj

Vanja Milinković Savić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vanja Milinković Savić
Vanja Milinković-Savić sa Torinom 2023
Lični podaci
Puno ime Vanja Milinković-Savić
Datum rođenja (1997-02-20)20. februar 1997. (27 god.)
Mesto rođenja Orense, Španija
Visina 2,02 m
Pozicija golman
Klupske informacije
Trenutni klub
 Torino
Broj 32
Juniorska karijera
GAK
2006—2014 Vojvodina
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2014—2015 Mančester junajted 0 (0)
2014—2015 → Vojvodina 17 (0)
2016—2017 Lehija 29 (0)
2017— Torino 112 (0)
2018 → SPAL 2 (0)
2019 → Askoli 8 (0)
2019—2020 → Standard Lijež 0 (0)
Reprezentativna karijera**
2013—2014 Srbija do 17 6 (0)
2014—2016 Srbija do 19 9 (0)
2015—2019 Srbija do 21 10 (0)
2021— Srbija 19 (0)
Nagrade
Fudbal
Svetsko prvenstvo do 20. godine
Zlatna medalja — prvo mesto 2015. Novi Zeland Srbija
* Datum aktuelizovanja: 13. septembar 2024.
** Datum aktuelizovanja: 4. maj 2024.

Vanja Milinković Savić (Orense, 20. februar 1997) srpski je fudbaler koji igra na poziciji golmana. Trenutno nastupa za Torino. Njegov stariji brat Sergej i otac Nikola Milinković su takođe fudbaleri.

Klupska karijera

[uredi | uredi izvor]

Početak karijere

[uredi | uredi izvor]

Vanja Milinković Savić je rođen u španskom gradu Orenseu gde je njegov otac u to vreme igrao fudbal.[1][2] Otac je kasnije prešao u austrijski GAK iz Graca gde je Vanja počeo da trenira fudbal.[1] Nakon što se porodica 2006. godine vratila u Novi Sad, Vanja je zaigrao za mlađe kategorije Vojvodine.[1] Svoj prvi profesionalni ugovor sa Vojvodinom je potpisao 2. aprila 2014. godine.[3] Već 17. maja iste godine, potpisao je ugovor sa Mančester junajtedom, a u sklopu dogovora je trebalo da još godinu dana ostane na pozajmici u Vojvodini.[4] Vanja je u sezoni 2014/15. branio na 17 utakmica za Vojvodinu u Superligi Srbije, a zabeležio je i dva nastupa u Kupu Srbije.[5] Nakon završetka sezone u Vojvodini priključio se ekipi Mančester junajteda, ali ipak nije uspeo da dobije radnu dozvolu pa je ugovor raskinut.[6]

Lehija

[uredi | uredi izvor]

U novembru 2015. je potpisao ugovor sa poljskom Lehijom.[7] Za ovaj klub je tokom drugog dela sezone 2015/16. i prvog dela sezone 2016/17. odigrao 29 prvenstvenih utakmica.[5]

Torino i pozajmice

[uredi | uredi izvor]

U januaru 2017. je potpisao petogodišnji ugovor sa italijanskim Torinom, a ugovor na snagu stupa od 1. jula 2017. godine.[8] Za Torino je u sezoni 2017/18. odigrao samo četiri utakmice (1 u prvenstvu i tri u kupu).[5] U junu 2018. godine Torino ga šalje na pozajmicu u SPAL.[9] Tokom prvog dela sezone 2018/19. je branio na samo dve utakmice u Seriji A, a zabeležio je i jedan nastup u Kupu.[5] U decembru 2018. je napustio SPAL,[10] a krajem januara 2019. odlazi na novu pozajmicu, ovoga puta u drugoligaša Askoli.[11] Za ovaj klub je tokom prolećnog dela sezone 2018/19. odigrao osam utakmica u Seriji B.[5] U junu 2019. odlazi na jednogodišnju pozajmicu u Standard.[12]

Reprezentativna karijera

[uredi | uredi izvor]

Milinković-Savić je sa reprezentacijom Srbije do 20 godina postao prvak sveta 2015. godine na Svetskom prvenstvu do 20 godina na Novom Zelandu. Tada je bio zamena Predragu Rajkoviću.

U maju 2017, selektor reprezentacije Srbije do 21. godine Nenad Lalatović je uvrstio Milinković Savića na konačni spisak igrača za Evropsko prvenstvo 2017. godine u Poljskoj.[13] Srbija je takmičenje završila već u grupnoj fazi nakon što je iz tri meča imala dva poraza i jedan nerešen rezultat. Milinković Savić je u prve dve utakmice na prvenstvu protiv Portugala i Makedonije branio 90. minuta,[14][15] dok je treću utakmicu protiv Španije posmatrao sa klupe.[16]

Za seniorsku reprezentaciju Srbije je debitovao 11. novembra 2021. godine na prijateljskom meču protiv Katara.[17]

Trofeji

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v „Vanja Milinković-Savić za “Sport”: Da sam ostao napadač danas bih bio u Realu!”. Večernje novosti. 1. 1. 2015. Pristupljeno 27. 6. 2019. 
  2. ^ „Braća Milinković-Savić biseri sa novosadskog asfalta”. Večernje novosti. 6. 1. 2014. Pristupljeno 27. 6. 2019. 
  3. ^ „Vanja Milinković-Savić profesionalac”. fkvojvodina.rs. 2. 4. 2014. Arhivirano iz originala 27. 01. 2022. g. Pristupljeno 27. 6. 2019. 
  4. ^ „Vanja Milinković-Savić u Mančester junajtedu!”. Radio Televizija Srbije. 17. 5. 2014. Pristupljeno 27. 6. 2019. 
  5. ^ a b v g d „Vanja Milinković-Savić” (na jeziku: engleski). soccerway.com. Pristupljeno 27. 6. 2019. 
  6. ^ „Vanja Milinković Savić raskinuo ugovor sa Mančester Junajtedom! I odmah našao novi klub…”. Mocart sport. 26. 11. 2015. Pristupljeno 27. 6. 2019. 
  7. ^ „Vanja Milinković Savić raskinuo ugovor sa Mančester Junajtedom! I odmah našao novi klub…”. Mondo. 27. 11. 2015. Pristupljeno 27. 6. 2019. 
  8. ^ „Milinković-Savić menja Harta u Torinu od leta”. b92.net. 1. 2. 2017. Pristupljeno 18. 6. 2017. 
  9. ^ „Vanja Milinković Savić otišao iz Torina po minute”. Mocart sport. 4. 7. 2018. Pristupljeno 27. 6. 2019. 
  10. ^ „Vanja Milinković Savić napušta SPAL, ostaje u Italiji”. Mocart sport. 30. 12. 2018. Pristupljeno 27. 6. 2019. 
  11. ^ „Vanja Milinković Savić u Seriji B”. Mocart sport. 30. 1. 2019. Pristupljeno 27. 6. 2019. 
  12. ^ „Milinković Savić na pozajmici u Standardu”. B92. 29. 6. 2019. Pristupljeno 30. 6. 2019. 
  13. ^ „Lalatović tim za EP: Radonjić na spisku, nema Ristića”. Sportski žurnal. 22. 6. 2017. Pristupljeno 24. 6. 2019. 
  14. ^ „Portugal 2-0 Serbia” (na jeziku: engleski). FIFA. 17. 6. 2017. Pristupljeno 23. 6. 2019. 
  15. ^ „Serbia 2:2 FYR Macedonia” (na jeziku: engleski). FIFA. 20. 6. 2017. Pristupljeno 23. 6. 2019. 
  16. ^ „Serbia 0:1 Spain” (na jeziku: engleski). FIFA. 23. 6. 2017. Pristupljeno 23. 6. 2019. 
  17. ^ „Poluvreme: Katar opasniji, Srbija vodi! Vanja odličan na debiju!”. Sportske.net (na jeziku: srpski). 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вања_Милинковић_Савић&oldid=28558731”