Vega

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vega

Lokacija Vege u sazvežđu Lira
Položaj na nebu
Epoha J2000.0      Ravnodnevnica J2000.0
Sazvežđe Lira
Izgovor /ˈviːɡə/[1][2][3] or /ˈveɪɡə/[2]
Rektascenzija 18h 36m 56.33635s[4]
Deklinacija +38° 47′ 01.2802″[4]
Prividna magnituda (V) +0.026[5] (−0.02…+0.07[6])
Karakteristike
Evolucioni stupanj Glavni niz
Spektralni tip A0 Va[7]
U−B indeks boja 0,00[8]
B−V indeks boja 0,00[8]
Varijabilni tip Delta Skuti[6]
Astrometrija
Radijalna brzina (Rv)−13.9 ± 0.9[9] km/s
Sopstveno kretanje (μ) RA: 200,94[4] mas/g
Dek.: 286,23[4] mas/g
Paralaksa (π)130.23 ± 0.36[4] mas
Rastojanje25,04 ± 0,07 ly
(7,68 ± 0,02 ps)
Apsolutna magnituda (MV)+0,582[10]
Detalji
Masa2,135 ± 0,074[11] M☉
Poluprečnik2,362 × 2,818[11] R☉
Luminoznost40,12 ± 0,45[11] L☉
Površinska gravitacija (log g)4,1 ± 0,1[12] cgs
Temperatura9,602 ± 180[13] (8.152–10.060 K)[11][note 1] K
Metaličnost [Fe/H]−0,5[13] dex
Rotaciona brzina (v sin i)20,48 ± 0,11[11] km/s
Starost455 ± 13[11] Myr
Druge oznake
Wega,[14] Lucida Lyrae,[15] Alpha Lyrae, α Lyrae, 3 Lyrae, BD+38°3238, GCTP 4293.00, HD 172167, GJ 721, HIP 91262, HR 7001, LTT 15486, SAO 67174,[16]
Referentne baze podataka
SIMBADdata

Vega ili alfa Lire (lat. Vega, α Lyrae, α Lyr) je najsjajnija zvezda sazvežđa Lira. Vega je druga najsjajnija zvezda severnog neba (posle Arkturusa[17]) i peta najsjajnija zvezda noćnog neba, magnitude 0,03.[18][19] Ime Vega potiče od arapskog naziva Al Waki, što znači „obrušavajući orao“, tako da je ranije umesto Vega nazivana Wega, a na nekim zvezdanim globusima iz 17. veka obeležavana je i kao Alvaka.[19]

Astronomi su opsežno proučavali Vegu, što je dovelo do toga da se naziva „verovatno najvažnijom zvezdom na nebu posle Sunca”.[20] Vega je bila zvezda severnog pola oko 12.000 p. n. e. i ponovo će biti oko godine 13.727, kada će deklinacija biti + 86°14'.[21] Vega je bila prva zvezda osim Sunca koja je fotografisana i prva čiji je spektar snimljen.[22][23] Ona je bila jedna od prvih zvezda čija udaljenost je procenjena pomoću merenja paralakse. Vega je služila kao osnova za kalibraciju skale fotometrijske osvetljenosti i bila je jedna od zvezda koje su korištene za definisanje nulte tačke UPV fotometrijskog sistema.

Opis[uredi | uredi izvor]

Vega je plavobela zvezda (nekada se opisuje i kao čelično plava) klase A0V, i od Sunčevog sistema je udaljena 25 svetlosnih godina (7,7 parseka). Apsolutna magnituda Vege je 0,6 i 52 puta je luminoznija od Sunca, što je čini jednom od najluminoznijih zvezda u bližoj okolini Sunca.[17][18][19] Starost Vege je procenjena na između četiristo i šeststo miliona godina.[24]

Usled precesije, Vega je bila „zvezda severnjača“ pre oko 12000 godina, i ponovo će to biti za oko 14000 godina.[19]

Vega je prva zvezda koja je fotografisana (1850) i prva čiji je spektar fotografisan (1872).[17]

Zajedno sa Altairom (α Orla) i Denebom (α Labuda) čini temena asterizma Letnji trougao.[18][19]

Planetarni sistem[uredi | uredi izvor]

Satelit za infracrvenu astronomiju (Infrared Astronomical Satellite, IRAS) je 1983. godine otkrio disk gasa i prašine oko Vege, koji najverovatnije predstavlja protoplanetarni sistem.[18][19]

Na osnovu podataka Nasinog svemirskog teleskopa Spicer i Esine svemirske opservatorije Heršel, 2012. godine je utvrđeno postojanje dva pojasa asteroida, nalik asteroidnom i Kojperovom pojasu u Sunčevom sistemu. Smatra se da postojanje dva razdvojena pojasa asteroida ukazuje na višečlani planetarni sistem. Oba asteroidna pojasa oko Vege sadrže više materijala od svojih pandama u Sunčevom sistemu iz dva razloga — Vegin sistem je mlađi od Sunčevog, pa planete nisu imale dovoljno vremena za „čišćenje“ svoje okoline, a i Vegin sistem je formiran iz masivnijeg oblaka gasa i prašine nego Sunčev sistem[24]

  • Disk prašine i gasa oko Vege (verovatno protoplanetarni disk)
    Disk prašine i gasa oko Vege (verovatno protoplanetarni disk)
  • asterizam Letnji trougao
    asterizam Letnji trougao
  • Projekcija prespecijalne staze Severnog pola na fiksnom nebu Epoha J2000.0 za vremenski interval od 48000 pre zajedničke ere do 52000 uobičajene ere.[25]. Vega je u dnu slike.
    Projekcija prespecijalne staze Severnog pola na fiksnom nebu Epoha J2000.0 za vremenski interval od 48000 pre zajedničke ere do 52000 uobičajene ere.[25]. Vega je u dnu slike.
  • Poređenje veličine Vege (levo) i Sunca (desno). Zbog brze rotacije, Vega je spljoštena na polovima.
    Poređenje veličine Vege (levo) i Sunca (desno). Zbog brze rotacije, Vega je spljoštena na polovima.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Polarna temperatura je oko 2,000 K viša nego na ekvatoru usled brze rotacije Vege

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Vega”. Oxford English Dictionary (3rd izd.). Oxford University Press. septembar 2005.  (Potrebna je pretplata ili članska kartica javne biblioteke UK.)
  2. ^ a b „Vega”. Merriam-Webster Dictionary. 
  3. ^ Kunitzsch, Paul; Smart, Tim (2006). A Dictionary of Modern star Names: A Short Guide to 254 Star Names and Their Derivations (2nd rev. izd.). Cambridge, Massachusetts: Sky Pub. ISBN 978-1-931559-44-7. 
  4. ^ a b v g d van Leeuwen, F. (novembar 2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. arXiv:0708.1752 Slobodan pristup. doi:10.1051/0004-6361:20078357. 
  5. ^ Bohlin, R. C.; Gilliland, R. L. (2004). „Hubble Space Telescope Absolute Spectrophotometry of Vega from the Far-Ultraviolet to the Infrared”. The Astronomical Journal. 127 (6): 3508—3515. Bibcode:2004AJ....127.3508B. doi:10.1086/420715. 
  6. ^ a b Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; et al. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007–2013)”. VizieR On-line Data Catalog: B/gcvs. Originally Published In: 2009yCat....102025S. 1: 02025. Bibcode:2009yCat....102025S. 
  7. ^ Gray, R. O.; Corbally, C. J.; Garrison, R. F.; McFadden, M. T.; Robinson, P. E. (2003). „Contributions to the Nearby Stars (NStars) Project: Spectroscopy of Stars Earlier than M0 within 40 parsecs: The Northern Sample I”. The Astronomical Journal. 126 (4): 2048. Bibcode:2003AJ....126.2048G. arXiv:astro-ph/0308182 Slobodan pristup. doi:10.1086/378365. 
  8. ^ a b Ducati, J. R. (2002). „VizieR Online Data Catalog: Catalogue of Stellar Photometry in Johnson's 11-color system”. CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues. 2237. Bibcode:2002yCat.2237....0D. 
  9. ^ Evans, D. S. (jun 20—24, 1966). „The Revision of the General Catalogue of Radial Velocities”. Proceedings from IAU Symposium no. 30. Determination of Radial Velocities and Their Applications. 30. London, England. str. 57. Bibcode:1967IAUS...30...57E.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  10. ^ Gatewood, George (2008). „Astrometric Studies of Aldebaran, Arcturus, Vega, the Hyades, and Other Regions”. The Astronomical Journal. 136 (1): 452—460. Bibcode:2008AJ....136..452G. doi:10.1088/0004-6256/136/1/452. 
  11. ^ a b v g d đ Yoon, Jinmi; et al. (januar 2010). „A New View of Vega's Composition, Mass, and Age”. The Astrophysical Journal. 708 (1): 71—79. Bibcode:2010ApJ...708...71Y. doi:10.1088/0004-637X/708/1/71. 
  12. ^ Aufdenberg, J.P.; et al. (2006). „First results from the CHARA Array: VII. Long-Baseline Interferometric Measurements of Vega Consistent with a Pole-On, Rapidly Rotating Star?”. Astrophysical Journal. 645 (1): 664—675. Bibcode:2006ApJ...645..664A. arXiv:astro-ph/0603327 Slobodan pristup. doi:10.1086/504149. 
  13. ^ a b Kinman, T.; et al. (2002). „The determination of Teff for metal-poor A-type stars using V and 2MASS J, H and K magnitudes”. Astronomy and Astrophysics. 391 (3): 1039—1052. Bibcode:2002A&A...391.1039K. doi:10.1051/0004-6361:20020806. 
  14. ^ Allen, Richard Hinckley (1963). Star Names: Their Lore and Meaning. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-21079-7. 
  15. ^ Kendall, E. Otis (1845). Uranography: Or, A Description of the Heavens; Designed for Academics and Schools; Accompanied by an Atlas of the Heavens. Philadelphia: Oxford University Press. 
  16. ^ Staff. „V* alf Lyr – Variable Star”. SIMBAD. Pristupljeno 30. 10. 2007. —use the "display all measurements" option to show additional parameters.
  17. ^ a b v Moore, Patrick (2000). The Data Book of Astronomy (na jeziku: (jezik: engleski)). Bristol: IOP Publishing Ltd. ISBN 978-0-7503-0620-1. 
  18. ^ a b v g Moore, Patrick, ur. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (na jeziku: (jezik: engleski)). Philip's. str. 427. ISBN 0-54007863–8 Proverite vrednost parametra |isbn=: invalid character (pomoć). 
  19. ^ a b v g d đ Murdin, Paul, ur. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (na jeziku: (jezik: engleski)). Institure of Physics Publishing. str. 5065. ISBN 978-0-7503-0440-5. 
  20. ^ Gulliver, Austin F.; et al. (1994). „Vega: A rapidly rotating pole-on star”. The Astrophysical Journal. 429 (2): L81—L84. Bibcode:1994ApJ...429L..81G. doi:10.1086/187418. 
  21. ^ „Calculation by the Stellarium application version 0.10.2”. Pristupljeno 28. 7. 2009. 
  22. ^ Barger, M. Susan; et al. (2000) [First published 1991]. The Daguerreotype: Nineteenth-Century Technology and Modern Science. JHU Press. str. 88. ISBN 978-0-8018-6458-2. 
  23. ^ Barker, George F. (1887). „On the Henry Draper Memorial Photographs of Stellar Spectra”. Proceedings of the American Philosophical Society. 24: 166—172. 
  24. ^ a b NASA/Jet Propulsion Laboratory (8. 1. 2013). „Evidence of Asteroid Belt Around Vega”. ScienceDaily LLC. Pristupljeno 15. 1. 2013. 
  25. ^ Vondrák, J.; Capitaine, N.; Wallace, P. (2011-10-01). „New precession expressions, valid for long time intervals”. Astronomy & Astrophysics (na jeziku: engleski). 534: A22. ISSN 0004-6361. doi:10.1051/0004-6361/201117274. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kunitzsch, Paul; Smart, Tim (2006). A Dictionary of Modern star Names: A Short Guide to 254 Star Names and Their Derivations (2nd rev. izd.). Cambridge, Massachusetts: Sky Pub. ISBN 978-1-931559-44-7. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vega na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вега&oldid=27562671”