Алтаир
| Положај на небу Епоха {{{epoch}}} Равнодневница | |
|---|---|
| Сазвежђе | Орао |
| Ректасцензија | 19h 50m 47,00s |
| Деклинација | +08° 52’ 05,96” |
| Привидна магнитуда (В) | 0,77 |
| Удаљеност | 16,7 ly (5,1 pc) |
| Спектрална класа | A7V |
| Друге ознаке | |
алфа Орла, α Aquilae, α Aql, Alpha Aquilae, Alpha Aql, 53 Aquilae, 53 Aql, BD+08°4236, FK5 745, GCTP 4665.00, GJ 768, HD 187642, HIP 97649, HR 7557, LFT 1499, LHS 3490, LTT 15795, NLTT 48314, SAO 125122, WDS 19508+0852A. | |
Алтаир или алфа Орла (лат. α Aquilae, α Aql) је најсјајнија звезда сазвежђа Орао и дванаеста најсјајнија звезда ноћног неба.[1] Од звезда прве магнитуде, од Алтаира су ближе само алфа Кентаура, Сиријус и Процион.[2] Назив Алтаир потиче од арапске речи al-nasr al-ta’ir, и значи „летећи орао“. Орлом или орловом звездом су га називали још древни Вавилонци и Сумери.[3]
Алтаир је звезда главног низа Х-Р дијаграма, спектралне класе A7V, температуре 7550 К. Од Сунца је удаљена 16,7 светлосних година, што значи да је 10,6 пута луминознија од њега. Маса Алтаира износи између 1,7 и 1,8 маса Сунца, а радијус му је такође 1,7-1,8 пута већи од радијуса Сунца. Алтаир ротира брзином од 210 km/s, тако да му је за једну ротацију потребно приближно 10 часова, наспрам Сунчевих 2 km/s и периода ротације од готово месец дана. Ова брзина ротације чини да је екваторијални радијус Алтаира око 14% већи од поларног.[4][5]
Алтаир је променљива звезда типа δ Scuti, са сјајем који варира неколико хиљадитих делова магнитуде. Промена сјаја Алтаира је комбинација 9 различитих периода у трајању од 50 минута до 9 сати. Неки од ових периода су вероватно повезани са брзом ротацијјом Алтаира.[4][5]
Иако је стар свега неколико стотина милиона година, због велике масе Алтаир ће већ за приближно милијарду годину исцрети водоник у језгру, након чега ће прећи у стадијум црвеног џина или цефеиде пре него што одбаци спољашње слојеве и оголи своје језгро у виду белог патуљка.[6]
Алтаир је јужно теме астеризма Летњи троугао (друга два темена троугла су Вега и Денеб).[5][7]
Астеризам Летњи троугао
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Patrick Moore (2000). The Data Book of Astronomy (на језику: (језик: енглески)). Бристол: IOP Publishing Ltd. стр. 261. ISBN 0-7503-0620-3.
- ^ Patrick Moore (2005). Philip's Atlas of the Universe (на језику: (језик: енглески)). Лондон: Octopus Publishing Group Ltd. стр. 234. ISBN 0-540-08791-2.
- ^ Ridpath, Ian. „Aquila the Eagle”. Ian Ridpath's Stare Tales. Приступљено 04. 02. 2013.
- ^ а б Kaler, Jim. „Altair”. Jim Kaler's Stars. Приступљено 04. 02. 2013.
- ^ а б в Sessions, Larry (19. 08. 2012). „Altair is the bright star of the Eagle”. Earthsky Communications Inc. Приступљено 04. 02. 2013.
- ^ „Altair”. Sol Company. Приступљено 04. 02. 2013.
- ^ „Aquila, the Eagle”. StarDate. The University of Texas McDonald Observatory. Приступљено 04. 02. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Алтаир на Викимедијиној остави. |
- Алтаир у бази астрономских података SIMBAD (језик: енглески)