Алтаир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Положај Алтаира у оквиру Орла
Алтаир
Положај на небу
Епоха J2000.0
Сазвежђе Орао
Ректасцензија 19h 50m 47,00s
Деклинација +08° 52’ 05,96”
Привидна магнитуда (В) 0,77
Удаљеност 16,7 ly
(5,1 pc)
Спектрална класа A7V
Друге ознаке
алфа Орла, α Aquilae, α Aql, Alpha Aquilae, Alpha Aql, 53 Aquilae, 53 Aql, BD+08°4236, FK5 745, GCTP 4665.00, GJ 768, HD 187642, HIP 97649, HR 7557, LFT 1499, LHS 3490, LTT 15795, NLTT 48314, SAO 125122, WDS 19508+0852A.

Алтаир или алфа Орла (лат. α Aquilae, α Aql) је најсјајнија звезда сазвежђа Орао и дванаеста најсјајнија звезда ноћног неба.[1] Од звезда прве магнитуде, од Алтаира су ближе само алфа Кентаура, Сиријус и Процион.[2] Назив Алтаир потиче од арапске речи al-nasr al-ta’ir, и значи „летећи орао“. Орлом или орловом звездом су га називали још древни Вавилонци и Сумери.[3]

Алтаир је звезда главног низа Х-Р дијаграма, спектралне класе A7V, температуре 7550 К. Од Сунца је удаљена 16,7 светлосних година, што значи да је 10,6 пута луминознија од њега. Маса Алтаира износи између 1,7 и 1,8 маса Сунца, а радијус му је такође 1,7-1,8 пута већи од радијуса Сунца. Алтаир ротира брзином од 210 km/s, тако да му је за једну ротацију потребно приближно 10 часова, наспрам Сунчевих 2 km/s и периода ротације од готово месец дана. Ова брзина ротације чини да је екваторијални радијус Алтаира око 14% већи од поларног.[4][5]

Алтаир је променљива звезда типа δ Scuti, са сјајем који варира неколико хиљадитих делова магнитуде. Промена сјаја Алтаира је комбинација 9 различитих периода у трајању од 50 минута до 9 сати. Неки од ових периода су вероватно повезани са брзом ротацијјом Алтаира.[4][5]

Иако је стар свега неколико стотина милиона година, због велике масе Алтаир ће већ за приближно милијарду годину исцрети водоник у језгру, након чега ће прећи у стадијум црвеног џина или цефеиде пре него што одбаци спољашње слојеве и оголи своје језгро у виду белог патуљка.[6]

Алтаир је јужно теме астеризма Летњи троугао (друга два темена троугла су Вега и Денеб).[5][7]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Patrick Moore (2000) (на ((en))). The Data Book of Astronomy. Бристол: IOP Publishing Ltd. ISBN 0-7503-0620-3. 
  2. Patrick Moore (2005) (на ((en))). Philip's Atlas of the Universe. Лондон: Octopus Publishing Group Ltd. ISBN 0-540-08791-2. 
  3. Ridpath, Ian. „Aquila the Eagle”. Ian Ridpath's Stare Tales Приступљено 4. 2. 2013.. 
  4. 4,0 4,1 Kaler, Jim. „Altair”. Jim Kaler's Stars Приступљено 4. 2. 2013.. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Sessions, Larry (19. 8. 2012.). „Altair is the bright star of the Eagle”. Earthsky Communications Inc. Приступљено 4. 2. 2013.. 
  6. „Altair”. Sol Company Приступљено 4. 2. 2013.. 
  7. „Aquila, the Eagle”. StarDate. The University of Texas McDonald Observatory Приступљено 4. 2. 2013.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]