Велики српски кувар (1878)
| Veliki srpski kuvar | |
|---|---|
 Prednja korica 3. izdanja | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | Veliki srpski kuvar : sa slikama : za upotrebu srpskih domaćica |
| Autor | Katarina Popović Midžina |
| Zemlja | Austrougarska |
| Jezik | srpski |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | priručnik |
| Teme | kulinarstvo, domaćinstvo, zdrava ishrana |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Srpska knjižara braće M. Popovića, Novi Sad |
| Datum | 1878. |
| Broj stranica | 505 |
Veliki srpski kuvar je prvi kuvar objavljen na srpskom narodnom jeziku, ćirilicom. Sastavila ga je Katarina Popović Midžina, a objavljen je u Novom Sadu 1878. godine.[1]
Katarina Popović Midžina[uredi | uredi izvor]
Katarina Popović Midžina bila je žena uglednog novosadskog pravnika Dimitrija Popovića Midže. Obrazovana i napredna, ostala je zapamćena kao autorka prvog kuvara napisanog na srpskom narodnom jeziku, ćirilicom.[2]
O kuvaru[uredi | uredi izvor]
Veliki srpski kuvar objavljen je 1878. godine u Novom Sadu. Midžina ga je sastavila na molbu knjižara, a kada se pojavio u prodaji, krajem 19. veka, postao je pravi hit. Za autorkinog života objavljeno je desetak izdanja, pod delimično izmenjenim naslovima:
- Veliki srpski kuvar : sa slikama : za upotrebu srpskih domaćica (1878)
- Veliki srpski kuvar : sa mlogo lepih i vrlo veštački izrađenih slika : za upotrebu srpskih domaćica (1891)
- Veliki srpski kuvar : sa mnogo lepih i vrlo veštački izrađenih slika : srpskim domaćicama : sa dopunama najnovijeg praktičnog kuvanja (1911)
- Srpski kuvar : srpskim domaćicama napisala Katarina Popović Midžina (19??)
- Srpski kuvar (19??)
- Veliki srpski kuvar : srpskim domaćicama napisala Katarina Popović-Midžina (1923)
- Veliki srpski kuvar (1930)[3]
Pri sastavljanju kuvara Katarina se služila beleškama svoje majke, Natalije Naničke Petrović, koja je „bila na glasu sa svoje veštine kuvanja“. Takođe je koristila i iskustva svojih prijateljica, a prenela je poneki recept i iz najboljih stranih kuvara i evropskih ženskih žurnala. Sve recepte koje je objavila u Velikom srpskom kuvaru i sama je probala, te je njena preporuka da je kuvar „pouzdani rukovođa svakoj domaćici“, primana s velikim poverenjem.[4]
Jezik u knjizi je, prema današnjim shvatanjima, blago arhaičan, ali ipak lako razumljiv današnjem čitaocu.[5]
Kuvar je objavljen u ediciji „Biblioteku za ženski svet” i najavljen 1877. u pozivu na pretplatu[6] i reklamom u katalogu objavljenom na 4 strane.[7]
Reprint izdanja[uredi | uredi izvor]
U fokus javnosti kuvar je ponovo došao posle gotovo 100 godina. Godine 1990. prvi put se pojavilo reprint izdanje. Kuvar je objavljen u Beogradu kao autorsko nezavisno izdanje. Na stranama 671-679 nalazi se pogovor Mirjane Stefanović pod naslovom „Katarina Popović po drugi put među Srbima”.[8]
Drugo reprint izdanje, pod naslovom Veliki srpski kuvar Katarine Popović-Midžine, objavljeno je 2007. godine u Kikindi. Objavila ga je izdavačka kuća Gaučo.Za ovo izdanje zaslužan je kolekcionar starina Milan Avdalović iz Kikinde. On je u Mokrinu slučajno, među ostalim starinama, došao u posed i ove jedinstvene i vredne publikacije. Recepte je počela da koristi njegova supruga, ali i drugi. Budući da je knjiga počela da se raspada od starosti, Milan je odlučio da pripremi reprint izdanje. Kako je po zanimanju sarač, knjigu je luksuzno ukoričio u ručno šiveni kožni povez, na način kako se to radilo pre više od 100 godina.[9] Ovaj reprint veran je originalu,[10] objavljen u tiražu od svega 750 primeraka, a predgovor je napisao Dragomir Reljin Čvarak.[11]
Sadržaj kuvara[uredi | uredi izvor]
Veliki srpski kuvar je objavljen na više od 500 (u nekim izdanjima i 600) strana i sadrži oko 1000 recepata. Bogato je ilustrovan sa 194 crteža. Neki recepti postali su neupotrebljivi, jer se za njih više ne mogu naći potrebne namirnice, ali se u knjizi može pročitati sve o pravljenju čvaraka, variva, kobasica, zimnice, slatkiša, čorbi, zakuske, umokaca (sosova), divljači, ribe, peciva i još mnogo toga. U receptima je Midžina koristila stare mere za količinu potrebnih namirnica, koje su u o vreme bile u upotrebi:
Osim recepata autorka je u knjigu unela savete i uputstva o dekorisanju i serviranju jela, postavljanju trpeze, organizovanju različitih skupova, poput večera, prijema, balova i slično,[2] zatim o ophođenju prema gostima, štednji pri kuvanju, odnosno uštedi drva, jer tada nije bilo struje i plina. Između ostalog opisala je čak 34 načina postavljanja salveta. Osim ovih, Midžina daje i savete o opremanju kuhinje.[9]
Recepti u kuvaru[uredi | uredi izvor]
U Velikom srpskom kuvaru nalazi se oko 1000 recepta, od kojih je većina i danas aktuelna. Neki od njih su:
- Sikuljski gulaš,
- Guščija džigerica sa umokcem,
- Pileće meso u nakiselim pitijama,
- Čorba od raka,
- Tarana,
- Pita sa kremom od kave,[10]
- Srpski ajvar...
Recept za srpski ajvar[uredi | uredi izvor]
U Velikom srpskom kuvaru Katarine Popović Midžine nalazi se i jedan od najstarijih recepata za ajvar:[4]
| „ | Tri poveća modra patlidžana metnu se na jaku žeravicu da se peku. Na svaki patlidžan uzmu se 4 babure paprike i ispeku na ploči od ognjišta („šparherdu"). Kad oboje budu pečeni, metnu se paprike u hladnu vodu, a patlidžan se oljušti (najbolje malom srebrnom kašikom), pri čemu se mora paziti da se meso u pečenom patlidžanu ne ogaravi ljuskom, a da na njemu od iste ni mrvice ne ostane. Tada se i sa paprika nožem gornja koža sljušti, metnu i paprike i patlidžan u drven avan u kome se pre toga utuklo 2-3 češnja bela luka, smesa se drvenim tučkom dobro utuče da bude podjednako sitna, saspe u činiju, doda tri na trenicu utrvene glavice crna luka, prema ukusu se osoli i sirćetom okiseli, naspe 3 kašike fina ulja (zejtina), dobro izmeša, saspe u staklenu činijicu, prelije odozgo još malo uljem i nosi na sto. | ” |
Zanimljiv je takođe i komentar koji Katarina daje uz ovaj recept:
| „ | Ko nema srebrne kašike, neka pomenuti posao obavi drvenom ili staklenom kašičicom, ili kašičicom odnosno nožem od roga. Ovaj ovako načinjen ajvar može se na hladovini održati nekoliko dana. | ” |
Strane iz kuvara[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Popović-Midžina 1878
- ^ a b „Katarina Popović - Midžina”. Knjiženstvo. Pristupljeno 14. 4. 2021.
- ^ „Katarina Popović Midžina”. COBBIS. Narodna biblioteka Srbije. Arhivirano iz originala 15. 04. 2021. g. Pristupljeno 15. 4. 2021.
- ^ a b „Recepti čuvene srpske kuvarice Katarine Popović-Midžine”. Srbija koju volimo. 30. 10. 2015. Pristupljeno 14. 4. 2021.
- ^ „Veliki srpski kuvar”. KorisnaKnjiga.com. Pristupljeno 15. 4. 2021.
- ^ Pozivanje na predbrojenje il na pretplatu na "Biblioteku za ženski svet". Srpska narodna zadružna štamparija. 1877. Arhivirano iz originala 15. 04. 2021. g. Pristupljeno 15. 4. 2021.
- ^ Ilustrovani srpski "Veliki kuvar" sa 194 slike : napisala Katarina Popović, Midžina. 1878. Arhivirano iz originala 15. 04. 2021. g. Pristupljeno 15. 4. 2021.
- ^ Popović-Midžina, Katarina; Stefanović, Mirjana; Miloradović, Bole (1990). Veliki srpski kuvar : srpskim domaćicama. Beograd: nezavisno autorsko izdanje. ISBN 86-81649-01-9. Arhivirano iz originala 15. 04. 2021. g. Pristupljeno 15. 4. 2021.
- ^ a b „Najstariji ćirilični kuvar”. RTS. 29. 5. 2015. Pristupljeno 15. 4. 2021.
- ^ a b „Srpski kuvar”. suvenirisrbije.com. Arhivirano iz originala 15. 04. 2021. g. Pristupljeno 15. 4. 2021.
- ^ Popović-Midžina, Katarina (2007). Veliki srpski kuvar Katarine Popović-Midžine. Kikinda: Gaucho. ISBN 978-86-910677-0-0. Arhivirano iz originala 15. 04. 2021. g. Pristupljeno 15. 4. 2021.
- ^ „Mala istorija srpskih kuvara”. OrganicNet. Arhivirano iz originala 14. 04. 2021. g. Pristupljeno 14. 4. 2021.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Popović-Midžina, Katarina (1878). Veliki srpski kuvar : sa slikama : za upotrebu srpskih domaćica. Novi Sad: Srpska knjižara braće M. Popovića. Arhivirano iz originala 15. 04. 2021. g. Pristupljeno 15. 4. 2021.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Veliki srpski kuvar Katarine Popović Midžine - digitalizovana verzija”. Secanja.com. Pristupljeno 15. 4. 2021.
