Viza (platne kartice)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
VIZA
Berzni simbol
DelatnostServis platnih kartica
Osnovano18. septembar 1958.; pre 65 godina (1958-09-18)
Fresno, Kalifornija, SAD
OsnivačiDi Hok (Dee Hock)
SedišteOne Market Plaza, San Francisco, California, U.S.[1]
Rukovodioci
Generalni direktor:
Rajan Mekinerni (Ryan McInerney)[2]

Izvršni direktor:
Alfred F. Keli Junior (Alfred F. Kelly Jr.)
Predsednik:
Oliver Dženkin (Oliver Jenkyn)
Potpredsednica:
Keli Mehon Tulije (Kelly Mahon Tullier)

Direktor finansija:
Kris Su (Chris Suh)
ProizvodiKreditne kartice

Debitne kartice

Pripejd kartice
PrihodRast 32,7 milijarde dolara (2023)
Operativni prihod
Rast 21,0 milijarde dolara (2023)
ProfitRast 17,3 milijarde dolara (2023)
Ukupna aktivaRast 90,5 milijarde dolara (2023)
Broj zaposlenih
oko 28,800 (2023)
Veb-sajtwww.visa.com

Viza (engl. Visa Inc.; stilizovano kao VISA) je američka multinacionalna korporacija za usluge platnih kartica sa sedištem u San Francisku.[3] Viza omogućava elektronski transfer sredstava širom sveta, najčešće putem kreditnih, debitnih i pripejd kartica.[4]

Viza ne izdaje kartice, ne produžava kredit niti postavlja stope i naknade za potrošače. Umesto toga, Viza pruža finansijskim institucijama proizvode sa brendom "Viza" koje one zatim koriste da ponude kreditne, debitne, pripejd i programe pristupa gotovini svojim klijentima. Godine 2015. Nilsonov izveštaj (engl. Nilson Report), publikacija koja prati industriju kreditnih kartica, otkrila je da je globalna mreža Viza Net (engl. VisaNet) obradila 100 milijardi transakcija tokom 2014. sa ukupnim obimom od 6,8 biliona američkih dolara.[5]

Viza je osnovana 1958. godine od strane Benk of Amerika kao program kreditnih kartica Benk Amerikard (engl. BankAmericard),[6] kao odgovor na konkurentski Master Čardž (engl. Master Charge; sada Masterkard). Benk of Amerika je 1966. počela da izdaje licence za svoj program Benk Amerikard drugim finansijskim institucijama.[7] Do 1970. godine Benk of Amerika je odustala od direktne kontrole nad programom Benk Amerikard, formiravši kooperativu sa drugim bankama izdavaocima Benk Amerikarda kako bi preuzela upravljanje njime. Benk Amerikard je preimenovana u "Viza" 1976. godine.[8]

Skoro sve Viza transakcije širom sveta se obrađuju preko Viza Net kompanije u jednom od četiri operativna data centra, koji se nalaze u Ešburnu (Virdžinija), Hajlands Ranču (Kolorado), Londonu (Engleska) i Singapuru.[9] Ovi objekti su bezbedni od prirodnih katastrofa, kriminala i terorizma; mogu da rade nezavisno jedni od drugih i od spoljnih komunalnih usluga ako je neophodno. U ovim centrima može da se obradi do 30.000 istovremenih transakcija i do 100 milijardi proračuna svake sekunde.[10] [11] [12]

Viza je druga najveća svetska organizacija za plaćanje karticama, bilo da su one debitne ili kreditne kartice. 2015. godine primat je preuzela kineska Junion Pej (kin: 银联; pin: Yínlián) i to na osnovu godišnje vrednosti transakcija koje su plaćene karticama i ukupnog broja izdatih kartica.[13] Međutim, pošto se veličina Junion Peja zasniva prvenstveno na veličini njegovog domaćeg tržišta u Kini, Viza se i dalje smatra dominantnom kompanijom za bankovne kartice u ostatku sveta, gde ima 50% tržišnog udela u ukupnim plaćanjima karticama.[13]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Stari znak sa sloganom "Vaša Bank Amerikard je dobrodošla ovde".

18. septembra 1958. Benk of Amerika je zvanično pokrenula svoj program kreditnih kartica Bank Amerikard u Fresnu (Kalifornija).[14] U nedeljama koje su prethodile lansiranju Bank Amerikarda, Benk of Amerika je masovno slala 65.000 kreditnih kartica na razne adrese. [15] Bank Amerikard je bila zamisao internog trusta mozgova Benk of Amerika i njenog lidera Džozefa P. Vilijamsa. Vilijams je 1956. godine ubedio više rukovodstvo svoje banke da mu dozvoli da nastavi sa masovnim slanjem kreditnih kartica po nasumičnim adresama.[16]

Vilijamsovo pionirsko dostignuće bilo je to što je doveo do uspešne implementacije kreditne kartice za sve namene.[17] Do sredine 1950-ih tipični Amerikanac srednje klase je već imao kreditne račune koji nemaju fiksni broj plaćanja (engl. revolving credit) kod nekoliko različitih trgovaca. Ovo je bilo neefikasno i nezgodno zbog potrebe da se stalno nosi sa sobom po nekoliko kartica i da se plaća nekoliko odvojenih računa svakog meseca.[18] Potreba za jedinstvenim finansijskim instrumentom već je bila očigledna američkoj industriji finansijskih usluga, ali niko nije mogao da smisli kako da to uradi. Već su postojale kartice za plaćanje kao što je Dajners Klab koje su morale biti plaćene u potpunosti na kraju svakog ciklusa naplate. Do sredine 1950-ih bilo je najmanje desetak pokušaja da se napravi kreditna kartica za sve namene.[18] Međutim, ovo su pokušale da izvedu manje banke koje nisu imale resurse da njihov proizvod doživi masovnu primenu.[18] Vilijams i njegov tim su pažljivo proučavali ove neuspehe i verovali da mogu da izbegnu ponavljanje grešaka tih banaka; oni su takođe proučavali postojeće kreditne račune koji nemaju fiksni broj plaćanja (engl. revolving credit) u Sirsu (engl. Sears) i Mobil Oil (engl. Mobil Oil) da bi saznali zašto su ovi bili uspešni.[18] Sa populacijom od 250.000 žitelja grad Fresno je predstavljao dovoljno veliku bazu da bi kreditna kartica funkcionisala, i dovoljno malu bazu da bi početni troškovi pokretanja bili kontrolisani. Pored toga, Benk of Ameriku je već koristilo 45% stanovnika Fresna.[19] Prema Vilijamsu, Florshajm Šuz (engl. Florsheim Shoes) je bio prvi veliki maloprodajni lanac koji je pristao da prihvati Bank Amerikard u svojim prodavnicama.[20]

Test iz 1958. je isprva prošao glatko, ali se onda Benk of Amerika uspaničila kada je potvrdila glasine da će jedna druga banka pokrenuti sopstveni projekat u San Francisku.[21] Do marta 1959. godine, u San Francisku i Sakramentu Benk of Amerika je započela promociju svojih kreditnih kartica. Do juna, Benk of Amerika je delila kartice u Los Anđelesu. Do oktobra, cela država Kalifornija je bila zasićena sa preko 2 miliona kreditnih kartica i Bank Amerikard je prihvatilo 20.000 trgovaca.[21] Međutim, program je bio prožet problemima, pošto je Vilijams previše verovao u dobrotu klijenata banke, pa je podneo ostavku u decembru 1959. Dvadeset dva procenta računa su bili delikventni, a ne očekivanih 4 odsto. Policijske službe širom države su se suočile sa brojnim incidentima potpuno novog zločina: prevare sa kreditnim karticama.[22] I političari i novinari pridružili su se opštoj galami protiv Benk of Amerika i njene novonastale kreditne kartice, posebno kada je istaknuto da ugovor sa vlasnicima kartice obavezuje klijente da podmire sve troškove, čak i one nastale kao rezultat prevare.[23] Benk of Amerika je zvanično izgubila preko 8,8 miliona dolara na lansiranju Benk Amerikard kartica. Kada su sabrani svi troškovi oglašavanja i režija, stvarni gubitak banke je verovatno bio oko 20 miliona dolara.[23]

Međutim, nakon što su Vilijams i neki od njegovih najbližih saradnika otišli, menadžment Benk of Amerika je shvatio da se Benk Amerikard može spasiti.[24] Nametnuli su odgovarajuće finansijske kontrole, otvoreno su se izvinili milionima korisnika širom Amerike zbog prevare sa kreditnim karticama i drugih problema koje je njihova kartica izazvala.[24] Do maja 1961. program Benk Amerikard je po prvi put postao profitabilan.[25] U to vreme, Benk of Amerika je namerno krila ove afirmativne podatke u tajnosti. Čaj je dozvolila da se šire tada rasprostranjeni negativni utisci, sve sa ciljem obeshrabrivanja konkurencije da pokrene program vlastitih kreditnih kartica.[26] Ova strategija je funkcionisala do 1966. godine, kada je profitabilnost Benk Amerikarda postala prevelika da bi se i dalje krila od javnosti.[26]

Prvobitni cilj Benk of Amerika bio je da ponudi Benk Amerikard proizvod širom Kalifornije. Ipak, 1966. počelo je potpisivanje ugovora o licenciranju sa grupom banaka izvan Kalifornije, kao odgovor na novog konkurenta Master Čardž (engl. Master Charge; sada Masterkard). Master Čardž je bio stvoren od strane saveza nekoliko regionalnih asocijacija za bankovne kartice kako bi se takmičila sa Benk Amerikard. Sama Benk of Amerika (kao i sve druge američke banke u to vreme) nije mogla da se širi direktno u druge američke saveze države zbog regulatornih ograničenja koja nisu ukinuta sve do 1994. godine. Tokom narednih 11 godina, razne banke su dobile licencu na korišćenje sistema kartica od Benk of Amerika, formirajući tako mrežu banaka koje podržavaju sistem Benk Amerikard širom Sjedinjenih Država.[7] Masovno slanje kreditnih kartica na nasumične adrese se nastavilo nesmetano zahvaljujući Benk of Amerika i njenim licencama i konkurentima, sve dok ova praksa nije stavljena van zakona 1970.[27] Do tada, preko 100 milion kreditnih kartica je razdeljeno američkom stanovništvu.[28]

Tokom kasnih 1960-ih, Benk of Amerika je licencirala program Benk Amerikard raznim bankama u drugim zemljama, koje su počele da izdaju kreditne kartice sa lokalizovanim nazivima brendova. Na primer:

Britanska Barkli kartica i kanadska Čardžeks kartica.
  • U Kanadi je savez banaka izdavao kreditne kartice pod imenom Čardžeks (engl. Chargex) od 1968. do 1977. godine.
  • U Francuskoj kao Kart Blu (fr. Carte Bleue; u doslovnom prevodu: Plava Karta).
  • U Japanu je Sumitomo banka izdala Benk Amerikard preko Sumitomo kreditne službe.
  • U Velikoj Britaniji jedini izdavalac Benk Amerikard bio je Barkli Kard (engl. Barclaycard).[29]
  • U Španiji do 1979. jedini izdavalac bila je banka iz Bilbaa (šp. Banco de Bilbao).


Do 1972. godine licence su izdate u 15 zemalja. Međunarodni korisnici licenci ubrzo su naišli na niz problema sa svojim programima licenciranja. Rezultat restruktuiranja iz 1974. godine bila je nova Međunarodna kompanija za bankovne kartice Ibanko (IBANCO) koja je upravljala međunarodnim programom Benk Amerikard.[30]

1976. godine, direktori Ibanka su utvrdili da bi spajanje različitih međunarodnih mreža u jedinstvenu mrežu sa jednim međunarodnim imenom bilo u najboljem interesu korporacije. Međutim, u mnogim zemljama i dalje je postojala velika nevoljnost da se izdaju kartice povezane sa Benk of Amerika. Iz tog razloga su se 1976. godine Benk Amerikard, Barkli Kard, Kart Blu, Čardžeks, Sumitomo i svi ostali vlasnici licenci ujedinili pod novim imenom „Viza“, koje je zadržalo prepoznatljivu plavu, belu i zlatnu boju. U Americi, kompanija je zvanično promenila ime u Viza SAD (engl. Visa USA), a Ibanko je postao Viza Internacional (engl. Visa International).[31]

Termin Viza osmislio je Di Hok (engl. Dee Hock) koji je verovao da je ta reč lako prepoznatljiva na mnogim jezicima i da može da bude univerzalno prihvaćena.[32]

16. decembra 1976. obznanjeno je da će Viza kartice zameniti Benk Amerikard kartice koje su planirane da ističu počev od 1. marta 1977. pa sve do kraja oktobra 1979. do kada bi se postepeno ukinule širom sveta.[33]

Struktura[uredi | uredi izvor]

Pre 3. oktobra 2007. Viza se sastojala od četiri ne-akcionarske, odvojeno registrovane kompanije koje su zapošljavale 6.000 ljudi širom sveta:

  1. Visa International Service Association (Visa)
  2. Visa USA Inc.
  3. Visa Canada Association
  4. Visa Europe Ltd.

Regioni koji još nisu inkorporirani su ostali u okviru Vize:

Izlazak na berzu i restrukturiranje[uredi | uredi izvor]

11. oktobra 2006. Viza je objavila da će neka od njenih preduzeća biti spojena i postati javna kompanija Viza Inkorporejted (engl. Visa Inc.).[34] [35] [36] U okviru restrukturiranja povodom najavljenog izlaska na berzu, Viza Kanada, Viza Internacional i Viza SAD su se spojile u novo javno preduzeće. Viza je u Zapadnoj Evropi postala posebna kompanija, u vlasništvu njenih banaka članica koja je takođe planirana da ima manjinski udeo u novoformiranoj Viza Inkorporejted.[37] Ukupno više od 35 investicionih banaka je učestvovalo u restruktuiranju u nekoliko svojstava, pre svega kao garanti.

Viza je 3. oktobra 2007. završila svoje korporativno restrukturiranje formiranjem Viza Inkorporejted. Nova kompanija je bila prvi korak ka Vizinom izlasku na berzu.[38] Drugi korak je usledio 9. novembra 2007. kada je novoformirana Viza Inkorporejted podnela 10 milijarde dolara Komisiji za hartije od vrednosti i berze SAD (engl. U.S. Securities and Exchange Commission - SEC). [39] Viza je 25. februara 2008. najavila da će izaći na berzu sa polovinom svojih akcija.[40] Izlazak na berzu se desio 18. marta 2008. godine. Viza je prodala 406 miliona svojih akcija po ceni od 44 dolara po akciji, što je prikupilo 17,9 milijardi dolara u tada najvećoj inicijalnoj javnoj ponudi u istoriji SAD.[41] Glavni naručioci prvobitnih akcija Vize na berzi bili su:

  • Džej Pi Morgan (engl. JP Morgan)
  • Goldman Saks (engl. Goldman Sachs & Co.)
  • Benk of Amerika Sekjuritiz (engl. Bank of America Securities LLC)
  • Siti banka (engl. Citi)
  • HSBS (engl. HSBC)
  • Meril Linč (engl. Merrill Lynch & Co.)
  • UBS Investment Benk (engl. UBS Investment Bank)
  • Vakovija Sekjuritiz (engl. Wachovia Securities)

Ovi prvobitni kupci su 20. marta 2008. kupili dodatnih 40.6 miliona akcija, čime je ukupan broj Vizinih akcija skočio na 446,6 miliona, uz ukupan prihod od 19,1 milijarde dolara.[42] Viza se sada trguje pod oznakom "V" na berzi u Njujorku.[43]

Viza u Evropi[uredi | uredi izvor]

Viza Evropa (engl. Visa Europe Ltd.) broji preko 3.700 evropskih banaka i drugih provajdera platnih usluga[44] koji upravljaju proizvodima i uslugama brenda "Viza" u Evropi. Viza Evropa je potpuno odvojena kompanija od Viza Inkorporejted. Svoju nezavisnost od Viza Internacional Servis Asosiejšn (engl. Visa International Service Association) stekla je u oktobru 2007. kada je Viza Inkorporejted postala javno trgovana kompanija na njujorškoj berzi.[45] Viza Inkorporejted objavila je plan za kupovinu Viza Evrope 2. novembra 2015. sa ciljem stvaranja jedne jedinstvene globalne kompanije.[46] Nakon odgovora na amandmane Evropske komisije[47] akvizicija Viza Evrope je zaključena 21. juna 2016.[48]

Digitalne valute[uredi | uredi izvor]

Viza je 3. februara 2021. objavila partnerstvo sa Frst Bulevar (engl. First Boulevard; u doslovnom prevodu: Prvi Bulevar) bankom koja promoviše kriptovalute i koja je reklamirana kao sredstvo za bogaćenje Afroamerikanaca.[49] Partnerstvo bi trebalo da omogući korisnicima da kupuju, prodaju, drže i trguju digitalnom imovinom preko Enkoridž Didžital (engl. Anchorage Digital) banke kriptovaluta.[50] [51]

Viza je 29. marta 2021. objavila prihvatanje stabilne kriptovalute USDC za transakcije ne svojoj mreži.[52]

Statistika poslovanja[uredi | uredi izvor]

Prodaja po regionima (2023) [53]
Region Prodaja u milijardama dolara Udeo
Amerika 14.1 43,3%
Svet 18.5 56,7%

Za fiskalnu 2022. godinu, Viza je prijavila zaradu od 14,96 milijardi dolara, uz godišnji prihod od 29,31 milijardi dolara, što je povećanje od 21,6% u odnosu na prethodni fiskalni ciklus. Od 2022. godine, kompanija je zauzimala 147. mesto na listi Forčun 500 (engl. Fortune 500) najvećih američkih korporacija po prihodu.[54] Akcije kompanije Viza trgovale su se po ceni od preko 143 dolara po akciji, a njena tržišna kapitalizacija je procenjena na preko 280,2 milijarde dolara u septembru 2018.

Godina Bruto prihod u milionima dolara Neto prihod u milionim a dolara Broj zaposlenih
2005[55] 2,665 360
2006[55] 2,948 455
2007[55] 3,590 −1,076 5,479
2008[55] 6,263 804 5,765
2009[56] 6,911 2,353 5,700
2010[57] 8,065 2,966 6,800
2011[58] 9,188 3,650 7,500
2012[59] 10,421 2,144 8,500
2013[60] 11,778 4,980 9,600
2014[61] 12,702 5,438 9,500
2015[62] 13,880 6,328 11,300
2016[63] 15,082 5,991 11,300
2017[64] 18,358 6,699 12,400
2018[65] 20,609 10,301 15,000
2019[66] 22,977 12,080 19,500
2020[66] 21,846 10,866 20,500
2021[67] 24,105 12,311 21,500
2022[68] 29,310 14,957 26,500
2023[69] 32,653 17,273 28,800

Kritike i kontroverze[uredi | uredi izvor]

Vikiliks[uredi | uredi izvor]

Viza Evropa je počela da obustavlja isplate Vikiliksu 7. decembra 2010.[70] Kompanija je saopštila da čeka istragu o "prirodi poslovanja Vikiliksa i da li je u suprotnosti sa operativnim pravilima Vize".[71] Zauzvrat Dejta Sel (engl. DataCell), IT kompanija koja je omogućavala Vikiliksu da prihvata donacije uplaćene kreditnim i debitnim karticama, najavila je da će preduzeti pravni postupak protiv Viza Evrope.[72] Grupa Anonimus je 8. decembra izvršila DoS napad na sajt visa.com.[73] [74] Norveška kompanija za finansijsku reviziju Teler AS (engl. Teller AS), nije našla nikakve dokaze o nepravilnostima u poslovanju Vikiliksa i njegovog organa za prikupljanje donacija Sanšajn Presu (engl. Sunshine Press). Nezavisni sajt Salon je u januaru 2011. objavio da će Viza Evropa „nastaviti da blokira donacije dok ne završi sopstvenu istragu”.[71]

Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava Navi Pilaj (engl. Navi Pillay; tam. நவநீதம் பிள்ளை) izjavila je da povlačenjem svojih usluga Viza verovatno „krši pravo Vikiliksa na slobodu izražavanja“.[75]

U julu 2012. Okružni sud u Rejkjaviku na Islandu odlučio je da Valitor (islandski partner Vize i Masterkarda) krši zakon kada je sprečio uplatu donacija Vikiliksu preko kreditnih kartica. Odlučeno je da se donacije proslede Vikiliksu u roku od 14 dana ili da Valitor biti kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 6.000 američkih dolara za svaki dan odugovlačenja.[76]

U decembru 2010. Viza se nagodila sa Evropskom unijom u jednoj anti-monopolskoj istrazi, obećavajući smanjenje plaćanja debitnom karticom na 0,2 odsto kupovine.[77] Visoki zvaničnik Evropske centralne banke pozvao je na razbijanje duopola Viza/Masterkard stvaranjem nove evropske debitne kartice za korišćenje u Jedinstvenoj zoni plaćanja u evrima (SEPA).[78] Nakon što je Viza blokirala plaćanja Vikiliksu, članovi Evropskog parlamenta izrazili su zabrinutost da bi plaćanja evropskih građana evropskim korporacijama očigledno mogla da budu blokirana od strane SAD, i pozvali na dalje smanjenje dominacije Vize i Masterkarda u evropskom platnom sistemu.[79]

Visoke naknade u Poljskoj[uredi | uredi izvor]

Vizina naknada za transakcije od 1,5–1,6% u Poljskoj pokrenula je diskusiju o potrebi za povećanom vladinom regulativom oko ove teme.[80] Visoke naknade podstakle su trgovce da kreiraju nove sisteme plaćanja, koji izbegavaju korišćenje Vize kao posrednika. Na primer, neke banke su kreirale svoje mobilne aplikacije,[81] vlasničke sisteme plaćanja su kreirale franšize,[82] a sistemi javnog prevoza su kreirali svoje sisteme za prodaju karata.[83]

Sukob sa Volmartom zbog visokih naknada[uredi | uredi izvor]

U junu 2016. Vol Strit Žurnal objavio je da je Volmart zapretio da će prestati da prihvata Viza kartice u Kanadi. Viza se usprotivila rekavši da potrošače ne treba uvlačiti u spor između kompanija.[84] U januaru 2017. Volmart Kanada i Viza postigli su dogovor o nastavku saradnje.[85]

Spor sa Krogerom oko visokih naknada za kreditne kartice[uredi | uredi izvor]

U martu 2019, veliki američki trgovački lanac Kroger najavio je da će, zbog previsokih naknada, deo njihovih radnji prestati da prihvata Viza kreditne kartice od 3. aprila 2019. Krogerove prodavnice u Kaliforniji prestale su da prihvataju Viza kartice u avgustu 2018. Majk Šlotman (engl. Mike Schlotman), izvršni potpredsednik/glavni finansijski direktor Krogera, rekao je da je Viza „zloupotrebljavala svoj položaj i naplaćivala prodavcima prekomerne naknade već duže vreme“. Kao odgovor, Viza je izdala saopštenje u kojem se navodi da je „nepravedno i razočaravajuće što Kroger stavlja kupce u središte poslovnog spora“.[86] Od 31. oktobra 2019. Kroger je rešio spor sa Vizom i od tada prihvata Viza kartice kao sredstvo plaćanja.[87]

Instrument sankcija protiv Rusije[uredi | uredi izvor]

Nakon ruske akcije u Ukrajini, Viza je u martu 2022. objavila da će obustaviti sve poslovne operacije u Rusiji.[88]

Sedište korporacije[uredi | uredi izvor]

Zgrada bivšeg sedišta u Foster Sitiju, sada kampus podružnice

Viza je imala sedište u San Francisku do 1985. godine, kada se preselila u San Mateo.[89] Oko 1993. godine Viza je počela da konsoliduje raštrkane kancelarije po San Mateu na lokaciju u obližnjem Foster Sitiju.[89]

Viza je 2009. preselila svoje korporativno sedište nazad u San Francisko kada je zakupila gornja tri sprata poslovne zgrade u ulici Market 595, iako je većina njenih zaposlenih ostala u Foster Sitiju.[90] Viza je 2012. odlučila da konsoliduje svoje sedište u Foster Sitiju gde je bilo zaposleno 3.100 od 7.700 ljudi ukupno zaposlenih u Vizi.[91] Viza danas poseduje četiri zgrade na raskrsnici Bulevara Metro centar i Vintidž Park Drajv (engl. Vintage Park Drive).

U decembru 2012. Viza Inkorporejted je potvrdila da će izgraditi globalni centar informacionih tehnologija na autoputu broj 183 u Ostinu (Teksas).[92] Viza je do 2019. zakupila prostor u četiri zgrade u blizini Ostina i zaposlila skoro 2.000 ljudi.[93]

Viza je 6. novembra 2019. objavila planove da vrati svoje sedište u San Francisko do 2024. po završetku nove „zgrade od 13 spratova i 28.000 kvadratnih metara“.[94] Viza je takođe najavila da će redizajnirati svoj sadašnji kompleks sa četiri zgrade u Foster Sitiju na preko 53.000 kvadratnih metara, za kancelarije za 3.000 zaposlenih.[94] Postojeći kompleks ima preko 90.000 kvadratnih metara prostora, ali Viza je odbila da objasni kako će raspolagati sa skoro 37.000 kvadratnih metara viška prostora.[94]

Vlasništvo[uredi | uredi izvor]

Viza je uglavnom u vlasništvu institucionalnih investitora, koji poseduju preko 95% akcija. Najveći akcionari u decembru 2023. bili su:[95]

  • Grupa Vangard (engl. The Vanguard Group) = 8,94% vlasništva akcija
  • Blek Rok (engl. BlackRock) = 7,99% vlasništva akcija
  • Korporacija Stejt Strit (engl. State Street Corporation) = 4,64% vlasništva akcija
  • Fideliti Investments (engl. Fidelity Investments) = 3,26% vlasništva akcija
  • Morgan Stenli (engl. Morgan Stanley) = 3,26% vlasništva akcija
  • Ti Rou Prajs (engl. T. Rowe Price) = 2,85% vlasništva akcija
  • Giod Kapital Menadžment (engl. Geode Capital Management) = 2,15% vlasništva akcija
  • Benk of Amerika (engl. Bank of America) = 1,53% vlasništva akcija
  • Alajans Bernstin (engl. AllianceBernstein) = 1,46% vlasništva akcija
  • Međunarodni investitori kapitala (engl. Capital International Investors) = 1,45% vlasništva akcija

Poslovanje sa klijentima[uredi | uredi izvor]

Viza nudi sledeće vrste kartica:

  • Debitne kartice (plaćanje sa tekućeg ili štednog računa)
  • Kreditne kartice (plaćanje mesečno sa ili bez kamate u zavisnosti od toga da li klijent plaća na vreme)
  • Pripejd kartice (plaćanje sa gotovinskog računa bez prava korišćenja čekova)

Viza upravlja mrežom automatizovanih bankomata i Interlink EFTPOS mrežom prodajnih mesta (engl. Interlink EFTPOS point-of-sale), koje olakšavaju „debitni“ protokol koji se koristi sa debitnim karticama i pripejd karticama. Oni takođe pružaju komercijalna rešenja za plaćanje za mala preduzeća, srednje i velike korporacije i vlade.[96]

Viza se udružila sa Eplom u septembru 2014. kako bi uključila u primenu mobilnog novčanika u Eplove nove Ajfon modele, omogućavajući korisnicima da lakše koriste svoje Viza i druge kreditne/debitne kartice.[97]

Obaveza identifikovanja klijenata[uredi | uredi izvor]

Viza dozvoljava trgovcima da od kupaca zatraže ličnu kartu sa fotografijom, iako pravilnik trgovaca navodi da se ova praksa ne preporučuje. Sve dok je Viza kartica potpisana, trgovac ne može odbiti transakciju ako vlasnik kartice odbija da pokaže identifikacioni dokument sa fotografijom.[98]

Obaveza potipisivanja kartice[uredi | uredi izvor]

Viza je 12. januara 2018. dala izjavu da će zahtev za potpis ostati samo kao opcija za sve trgovce sa EMV kontaktom (ubacivanje kartice u uređaj koji očitava čip sa kartice) ili beskontaktnim čipovima u Severnoj Americi počev od aprila 2018. Smatra se da potpisi više nisu neophodni za borbu protiv prevare i da su mogućnosti prevare uznapredovale omogućavajući eliminisanje potrebe za potpisivanjem što dovodi do bržeg plaćanja karticom u prodavnici.[99] Viza je bila poslednja od najvećih izdavalaca kreditnih kartica koja je ublažila zahteve za potpisom. Prvi koji je eliminisao potrebu za potpisom bio je Masterkard, potom su sledili Diskover i Amerikan Ekspres.[100]

Dodatne sigurnosne opcije[uredi | uredi izvor]

Određene sigurnosne komplikacije uključuju izuzeci za nepotpisane kupovine telefonom ili na Internetu, kao i dodatni sigurnosni sistem pod nazivom „3-D Secure“ za kupovine na Internetu.

U septembru 2014. Viza Inkorporejted je omogućila da se na plastičnim karticama ne prikaže broj računa vlasnika već token – digitalna verzija broja računa.[101]

Dod–Frankov zakon (engl. Dodd–Frank Act) dozvoljava američkim trgovcima da postave minimalni iznos kupovine za transakcije kreditnom karticom. Ovaj iznos ne sme da bude viši od 10 dolara. [102] [103]

Beskontaktna Viza kartica[uredi | uredi izvor]

U septembru 2007. Viza je predstavila Viza Pej Vejv (engl. Visa payWave) funkciju tehnologije beskontaktnog plaćanja koja omogućava vlasnicima kartica da mašu svojom karticom ispred terminala za beskontaktno plaćanje bez potrebe da fizički prevlače ili ubacuju karticu u uređaj na prodajnom mestu.[104] Ovo je slično Masterkard beskontaktnoj usluzi i Ekpres Pej sistemu koji je razvio Amerikan Ekspres (engl. American Express ExpressPay), pri čemu oba koriste RFID tehnologiju, koja je označena simbolom na slici desno.

U Evropi, Viza je uvela V-Pej (engl. V Pay) karticu, koja je debitna kartica samo sa čipom i PIN-om.[105]

mViza[uredi | uredi izvor]

mViza (mVisa) je aplikacija za mobilno plaćanje koja omogućava plaćanje putem pametnih telefona pomoću Kju-ar koda. Ovaj metod plaćanja je prvi put predstavljen u Indiji 2015. godine. Kasnije je proširen na brojne druge zemlje jugoistočne Azije i Afrike.[106] [107]

Zaštitni znak i dizajn[uredi | uredi izvor]

Logo dizajn[uredi | uredi izvor]

Plavo i zlatno u logotipu Vize izabrano je da predstavlja plavo nebo i zlatna brda Kalifornije, gde je osnovana Benk of Amerika.

Hologram koji prrikazuje goluba sa starijih verzija Viza kartice.

Dizajn kartice[uredi | uredi izvor]

Godine 1983. većina novih Viza kartica širom sveta imala je hologram goluba na svojoj prednjoj stani. Ovo je implementirano kao bezbednosna karakteristika – pravi hologrami bi izgledali trodimenzionalno i slika bi se menjala kako se kartica okreće.[108] U isto vreme, Viza logotip, koji je prethodno pokrivao celu prednju stranu kartice, smanjen je i smešten u desnu strane kartice koja ima hologram. Slične promene su sprovedene i na Masterkard karticama. Danas se kartice mogu ko-brendirati sa prepoznatljivim obležjima raznih trgoačkih lanaca, avio-kompanija, aplikacija, itd., da bi se plasirale na tržište kao „nagradne kartice“.

Logotip Vize od 1. jula 1992. do 2000.
Logotip Vize od 1. jula 1992. do 2000.
Logotip Vize od avgusta 1998. do 2006.
Logotip Vize od avgusta 1998. do 2006.
Logotip Vize od 2005. do maja 2015.
Logotip Vize od 2005. do maja 2015.

Na starijim Viza karticama, držanje prednje strane kartice pod ultraljubičastim svetlom bi otkrilo siluetu goluba[109] kao vid dodatne bezbednosne mere.

Počevši od 2005. godine Viza standard je promenjen kako bi se omogućilo postavljanje holograma na poleđinu kartice ili zamena holografskom magnetnom trakom („HoloMag“).[110] Pokazalo se da je HoloMag kartica povremeno izazivala smetnje kod čitača kartica, tako da je Viza na kraju povukla dizajn HoloMag kartica i vratila se na tradicionalne magnetne trake.[111]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Li, Roland (6. 11. 2019). „Visa to vastly expand SF headquarters with move to Giants waterfront project”. San Francisco Chronicle. Arhivirano iz originala 18. 8. 2022. g. Pristupljeno 18. 8. 2022. 
  2. ^ Harring, Alex (2022-11-17). „Visa says Ryan McInerney will replace Al Kelly as its next CEO”. CNBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-22. 
  3. ^ „Visa Inc. 2021 Annual Report” (PDF). Visa Inc. Arhivirano (PDF) iz originala 6. 11. 2022. g. Pristupljeno 17. 8. 2022. 
  4. ^ Visa Arhivirano septembar 30, 2009 na sajtu Wayback Machine.
  5. ^ Fisher, Daniel (2015-05-25). „Visa Moves at the Speed of Money”. Forbes. Arhivirano iz originala 6. 8. 2020. g. Pristupljeno 2016-05-01. 
  6. ^ Stearns, David L. (2011). Electronic Value Exchange: Origins of the Visa Electronic Payment System. London: Springer. str. 1. ISBN 978-1-84996-138-7. Arhivirano iz originala 28. 3. 2023. g. Pristupljeno 20. 3. 2023. 
  7. ^ a b "History of Visa", Visa Latin America & Caribbean.
  8. ^ Thomes, Paul (2011). Technological Innovation in Retail Finance: International Historical Perspectives. New York: Routledge. str. 256. ISBN 978-0-203-83942-3. 
  9. ^ „Map and List of VisaNet's Data Centers”. Baxtel. Arhivirano iz originala 19. 10. 2018. g. Pristupljeno 18. 10. 2018. 
  10. ^ Fisher, Daniel (2015-05-25). „Visa Moves at the Speed of Money”. Forbes. Arhivirano iz originala 6. 8. 2020. g. Pristupljeno 2016-05-01. 
  11. ^ Kontzer, Tony (29. 5. 2013). „Inside Visa's Data Center | Network Computing”. www.networkcomputing.com. Arhivirano iz originala 16. 5. 2016. g. Pristupljeno 2016-05-01. 
  12. ^ Swartz, Jon (25. 3. 2012). „Top secret Visa data center banks on security, even has moat”. USA Today. Arhivirano iz originala 9. 11. 2018. g. Pristupljeno 20. 2. 2017. 
  13. ^ a b „UnionPay takes top spot from Visa in $22 trillion global cards market – RBR”. Finextra. London: Finextra Research Limited. 22. 7. 2016. Arhivirano iz originala 4. 6. 2019. g. Pristupljeno 3. 2. 2017. 
  14. ^ Stearns, David L. (2011). Electronic Value Exchange: Origins of the Visa Electronic Payment System. London: Springer. str. 1. ISBN 978-1-84996-138-7. Arhivirano iz originala 28. 3. 2023. g. Pristupljeno 20. 3. 2023. 
  15. ^ „History of Visa”. Arhivirano iz originala 3. 10. 2014. g. Pristupljeno 19. 3. 2013. 
  16. ^ Nocera, Joseph (1994). A Piece of the Action: How the Middle Class Joined the Money Class (2013 paperback izd.). New York: Simon & Schuster. str. 23. ISBN 9781476744896. Arhivirano iz originala 28. 3. 2023. g. Pristupljeno 20. 3. 2023. 
  17. ^ Nocera, Joseph (1994). A Piece of the Action: How the Middle Class Joined the Money Class (2013 paperback izd.). New York: Simon & Schuster. str. 23. ISBN 9781476744896. Arhivirano iz originala 28. 3. 2023. g. Pristupljeno 20. 3. 2023. 
  18. ^ a b v g Nocera, Joseph (1994). A Piece of the Action: How the Middle Class Joined the Money Class (2013 paperback izd.). New York: Simon & Schuster. str. 24. ISBN 9781476744896. Arhivirano iz originala 28. 3. 2023. g. Pristupljeno 20. 3. 2023. 
  19. ^ Nocera, Joseph (1994). A Piece of the Action: How the Middle Class Joined the Money Class (2013 paperback izd.). New York: Simon & Schuster. str. 25. ISBN 9781476744896. Arhivirano iz originala 28. 3. 2023. g. Pristupljeno 20. 3. 2023. 
  20. ^ Nocera, Joseph (1994). A Piece of the Action: How the Middle Class Joined the Money Class (2013 paperback izd.). New York: Simon & Schuster. str. 28. ISBN 9781476744896. Arhivirano iz originala 28. 3. 2023. g. Pristupljeno 20. 3. 2023. 
  21. ^ a b Nocera, Joseph (1994). A Piece of the Action: How the Middle Class Joined the Money Class (2013 paperback izd.). New York: Simon & Schuster. str. 29. ISBN 9781476744896. Arhivirano iz originala 28. 3. 2023. g. Pristupljeno 20. 3. 2023. 
  22. ^ Nocera, Joseph (1994). A Piece of the Action: How the Middle Class Joined the Money Class (2013 paperback izd.). New York: Simon & Schuster. str. 30. ISBN 9781476744896. Arhivirano iz originala 28. 3. 2023. g. Pristupljeno 20. 3. 2023. 
  23. ^ a b Nocera, Joseph (1994). A Piece of the Action: How the Middle Class Joined the Money Class (2013 paperback izd.). New York: Simon & Schuster. str. 31. ISBN 9781476744896. Arhivirano iz originala 28. 3. 2023. g. Pristupljeno 20. 3. 2023. 
  24. ^ a b Nocera, Joseph (1994). A Piece of the Action: How the Middle Class Joined the Money Class (2013 paperback izd.). New York: Simon & Schuster. str. 32. ISBN 9781476744896. Arhivirano iz originala 28. 3. 2023. g. Pristupljeno 20. 3. 2023. 
  25. ^ Stearns, David L. (2011). Electronic Value Exchange: Origins of the Visa Electronic Payment System. London: Springer. str. 24. ISBN 978-1-84996-138-7. Arhivirano iz originala 28. 3. 2023. g. Pristupljeno 20. 3. 2023. 
  26. ^ a b Stearns, David L. (2011). Electronic Value Exchange: Origins of the Visa Electronic Payment System. London: Springer. str. 25. ISBN 978-1-84996-138-7. Arhivirano iz originala 28. 3. 2023. g. Pristupljeno 20. 3. 2023. 
  27. ^ The Unsolicited Credit Card Act of 1970 amended the Truth in Lending Act of 1968 to ban the mailing of unsolicited credit cards.
  28. ^ Nocera, str. 15
  29. ^ „Welcome to Barclaycard Cashback | Barclaycard”. Arhivirano iz originala 26. 8. 2014. g. Pristupljeno 2014-08-23. 
  30. ^ Batiz-Lazo, Bernardo; del Angel, Gustavo (2016), „The Dawn of the Plastic Jungle: The Introduction of the Credit Card in Europe and North America, 1950-1975”, Economics Working Papers, Hoover Institution: 18, Arhivirano iz originala 22. 12. 2016. g., Pristupljeno 21. 12. 2016 
  31. ^ Thomes, Paul (2011). Technological Innovation in Retail Finance: International Historical Perspectives. New York: Routledge. str. 256. ISBN 978-0-203-83942-3. 
  32. ^ „VISA”. The Good Schools Guide. TheGoodSchoolsGuide. 8. 2. 2017. Arhivirano iz originala 30. 8. 2019. g. Pristupljeno 30. 8. 2019. 
  33. ^ "BankAmericard to become Visa", The Courier-Journal (Louisville KY), December 16, 1976, p. B 10
  34. ^ Visa, Inc. Corporate Site Arhivirano februar 4, 2007 na sajtu Wayback Machine.
  35. ^ "Visa plans stock market flotation" Arhivirano mart 25, 2012 na sajtu Wayback Machine, BBC News – Business, October 12, 2006.
  36. ^ Bawden, Tom.
  37. ^ Bruno, Joel Bel.
  38. ^ "Visa, Inc. Complete Global Restructuring" Arhivirano decembar 13, 2007 na sajtu Wayback Machine, Visa, Inc. Press Release, October 3, 2007.
  39. ^ "Visa files for $10 billion IPO" Arhivirano oktobar 25, 2021 na sajtu Wayback Machine, Reuters, November 9, 2007.
  40. ^ "Visa plans a $19 billion initial public offering" Arhivirano avgust 25, 2009 na sajtu Wayback Machine.
  41. ^ Benner, Katie.
  42. ^ "Visa Inc. Announces Exercise of Over-Allotment Option" Arhivirano 2012-07-21 na sajtu Archive.today, Visa Inc. Press Release, March 20, 2008.
  43. ^ "Visa IPO Seeks MasterCard Riches" Arhivirano februar 7, 2008 na sajtu Wayback Machine, TheStreet.com, February 2, 2008.
  44. ^ „Visa Europe members exploring sale to Visa – WSJ”. Reuters. 19. 3. 2013. Arhivirano iz originala 10. 3. 2016. g. Pristupljeno 18. 7. 2013. 
  45. ^ „FAQs”. Visaeurope.com. Arhivirano iz originala 9. 9. 2013. g. Pristupljeno 18. 7. 2013. 
  46. ^ „Visa Inc. to Acquire Visa Europe” (Saopštenje). 2. 11. 2015. Arhivirano iz originala 6. 11. 2017. g. Pristupljeno 29. 10. 2022. 
  47. ^ „Visa Inc. Reaches Preliminary Agreement to Amend Transaction With Visa Europe”. Visa Inc. 21. 4. 2016. Arhivirano iz originala 1. 5. 2016. g. Pristupljeno 25. 4. 2016. 
  48. ^ „Visa Inc. Completes Acquisition of Visa Europe” (Saopštenje). 21. 6. 2016. Pristupljeno 2022-10-29. [mrtva veza]
  49. ^ Ellis, Nicquel Terry (20. 8. 2022). „Cryptocurrency has been touted as the key to building Black wealth. But critics are skeptical”. CNN. Arhivirano iz originala 24. 8. 2022. g. Pristupljeno 29. 10. 2022. 
  50. ^ „Visa: Crypto API Program Makes Crypto An Economic Empowerment Tool”. PYMNTS. 2021-02-03. Arhivirano iz originala 5. 2. 2021. g. Pristupljeno 2021-02-04. 
  51. ^ „Visa Expands Digital Currency Roadmap with First Boulevard”. Visa. 2021-02-03. Arhivirano iz originala 4. 2. 2021. g. Pristupljeno 2021-02-04. 
  52. ^ „Visa Moves to Allow Payment Settlements Using Cryptocurrency”. NDTV Gadgets 360 (na jeziku: engleski). 30. 3. 2021. Arhivirano iz originala 30. 3. 2021. g. Pristupljeno 2021-03-30. 
  53. ^ „Visa, Inc.: Shareholders Board Members Managers and Company Profile | US92826C8394 | MarketScreener”. www.marketscreener.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-09. 
  54. ^ „Fortune 500 Companies 2022: Visa”. Fortune (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 17. 11. 2022. g. Pristupljeno 2022-11-16. 
  55. ^ a b v g „2008 Annual Report” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 19. 1. 2021. g. Pristupljeno 12. 1. 2021. 
  56. ^ „2009 Annual Report” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 24. 1. 2021. g. Pristupljeno 12. 1. 2021. 
  57. ^ „2010 Annual Report” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 24. 1. 2021. g. Pristupljeno 12. 1. 2021. 
  58. ^ „2011 Annual Report” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 19. 1. 2021. g. Pristupljeno 12. 1. 2021. 
  59. ^ „2012 Annual Report” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 16. 1. 2021. g. Pristupljeno 12. 1. 2021. 
  60. ^ „2013 Annual Report” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 19. 1. 2021. g. Pristupljeno 12. 1. 2021. 
  61. ^ „2014 Annual Report” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 24. 1. 2021. g. Pristupljeno 12. 1. 2021. 
  62. ^ „2015 Annual Report” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 16. 1. 2021. g. Pristupljeno 12. 1. 2021. 
  63. ^ „2016 Annual Report” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 24. 1. 2021. g. Pristupljeno 12. 1. 2021. 
  64. ^ Volkman, Eric (2018-01-18). „Why 2017 was a Year to Remember for Visa Inc. -- The Motley Fool”. The Motley Fool (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 27. 11. 2020. g. Pristupljeno 2018-11-11. 
  65. ^ „2018 Q4 Revenue and Earnings” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 12. 11. 2020. g. Pristupljeno 11. 11. 2018. 
  66. ^ a b „Visa, Inc - AnnualReports.com”. www.annualreports.com. Arhivirano iz originala 25. 9. 2020. g. Pristupljeno 2020-12-23. 
  67. ^ „Visa Inc. Reports Fiscal Fourth Quarter and Full-Year 2021 Results” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 28. 10. 2021. g. Pristupljeno 7. 3. 2022. 
  68. ^ „U.S. SEC: Visa Inc. Form 10-K”. U.S. Securities and Exchange Commission. 16. 11. 2022. Arhivirano iz originala 17. 11. 2022. g. Pristupljeno 17. 11. 2022. 
  69. ^ „XBRL Viewer”. www.sec.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-21. 
  70. ^ BBC News Arhivirano avgust 10, 2017 na sajtu Wayback Machine.
  71. ^ a b No proof WikiLeaks breaking law, inquiry finds, Associated Press (January 26, 2011) Arhivirano januar 29, 2011 na sajtu Wayback Machine
  72. ^ „Wikileaks' IT firm says it will sue Visa and Mastercard”. BBC News. 8. 12. 2010. Arhivirano iz originala 27. 8. 2011. g. Pristupljeno 8. 12. 2010. 
  73. ^ „WikiLeaks supporters disrupt Visa and MasterCard sites in 'Operation Payback'”. The Guardian. 8. 12. 2010. Arhivirano iz originala 8. 5. 2012. g. Pristupljeno 5. 1. 2019. 
  74. ^ Adams, Richard; Weaver, Matthew (8. 12. 2010). „WikiLeaks: the day cyber warfare broke out – as it happened”. The Guardian. Arhivirano iz originala 11. 2. 2017. g. Pristupljeno 18. 12. 2016. 
  75. ^ UNifeed Geneva/Pillay Arhivirano mart 24, 2012 na sajtu Wayback Machine, UN Web site.
  76. ^ Zetter, Kim (12. 7. 2012). „WikiLeaks Wins Icelandic Court Battle Against Visa for Blocking Donations | Threat Level”. Wired. Pristupljeno 26. 3. 2013. 
  77. ^ Jan Strupczewski; Foo Yun Chee (17. 12. 2014). „EU agrees deal to cap bank card payment fees”. Reuters. Arhivirano iz originala 4. 7. 2018. g. Pristupljeno 4. 7. 2018 — preko www.reuters.com. 
  78. ^ (Govor). Arhivirano iz originala|archive-url= zahteva |url= (pomoć) |archive-url= zahteva |archive-date= (pomoć). g.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  79. ^ „Trouw.nl”. Arhivirano iz originala 17. 8. 2011. g. Pristupljeno 12. 12. 2010. 
  80. ^ „Rynek kart czekają zmiany (wersja do druku)” (na jeziku: poljski). Ekonomia24.pl. Arhivirano iz originala 16. 4. 2013. g. Pristupljeno 26. 3. 2013. 
  81. ^ „IKO: rewolucyjny system płatności mobilnej od PKO BP – Banki – WP.PL”. Banki. Arhivirano iz originala 30. 3. 2013. g. Pristupljeno 26. 3. 2013. 
  82. ^ „Płatności mobilne w Biedronce – Tech – WP.PL”. Tech. Arhivirano iz originala 11. 3. 2014. g. Pristupljeno 26. 3. 2013. 
  83. ^ „Mobile Payments – Bilet w komórce”. Skycash.com. Arhivirano iz originala 17. 11. 2012. g. Pristupljeno 26. 3. 2013. 
  84. ^ Sidel, Robin (16. 6. 2016). „Visa Defends Fees in Wal-Mart Canada Dispute”. Wall Street Journal. Arhivirano iz originala 15. 1. 2017. g. Pristupljeno 12. 3. 2017. 
  85. ^ Evans, Pete (5. 1. 2017). „Walmart strikes deal with Visa to settle credit card fee dispute”. CBC. Arhivirano iz originala 17. 6. 2019. g. Pristupljeno 16. 9. 2019. 
  86. ^ Morris, Chris. „Kroger Bans Visa Cards at 250 Additional Stores”. Fortune (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 6. 3. 2019. g. Pristupljeno 5. 3. 2019. 
  87. ^ Peterson, Hayley (30. 10. 2019). „Kroger has reversed its ban on Visa credit cards after previously accusing the company of 'excessive fees' that 'drive up food prices'”. Business Insider. Arhivirano iz originala 31. 10. 2019. g. Pristupljeno 2019-10-31. 
  88. ^ Paybarah, Azi (5. 3. 2022). „Mastercard and Visa suspend operations in Russia”. The New York Times. Arhivirano iz originala 5. 3. 2022. g. Pristupljeno 6. 3. 2022. 
  89. ^ a b "Visa finds a passport to the future San Mateo Company bets on 'SMART' cards that will exchange information, not just money Arhivirano oktobar 24, 2012 na sajtu Wayback Machine." San Jose Mercury News.
  90. ^ "Week in review." The Daily Journal.
  91. ^ Leuty, Ron (13. 9. 2012). „Visa moving headquarters from San Francisco to Foster City”. San Francisco Business Times. Arhivirano iz originala 28. 2. 2021. g. Pristupljeno 27. 2. 2013. „[Visa] said Thursday that it is closing its headquarters in San Francisco and moving about 100 employees back to its Foster City campus, effective October 1. [...] The bulk of the company's employees—3,100 of more than 7,700 worldwide... are in Foster City.” 
  92. ^ Ladendorf, Kirk (11. 12. 2012). „Visa confirms plans for Austin offices”. Austin American-Statesman. Arhivirano iz originala 15. 12. 2012. g. Pristupljeno 27. 2. 2013. 
  93. ^ Wells, Arnold (14. 5. 2019). „Visa grows tech center in North Austin”. Austin Business Journal. Arhivirano iz originala 4. 1. 2021. g. Pristupljeno 15. 9. 2019. 
  94. ^ a b v Leuty, Ron (6. 11. 2019). „Visa moving global HQ, up to 1,500 employees to Giants' Mission Rock”. San Francisco Business Times. American City Business Journals. Arhivirano iz originala 12. 11. 2020. g. Pristupljeno 22. 10. 2020. 
  95. ^ „Visa Inc. (V) Stock Major Holders - Yahoo Finance”. finance.yahoo.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-09. 
  96. ^ "Synovus Selects Visa's Plus and Interlink as Primary Debit Network Providers" Arhivirano jun 10, 2011 na sajtu Wayback Machine, AllBusiness, April 6, 2004.
  97. ^ „Apple teams with payment networks to turn iPhone into wallet”. San Diego News. Net. 1. 9. 2014. Arhivirano iz originala 7. 11. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2014. 
  98. ^ „"Visa Rules for Merchants"” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 26. 01. 2011. g. Pristupljeno 2. 7. 2010. , Orion Payment Systems,.
  99. ^ „Mastercard, Discover, AmEx and Visa ditching signatures”. creditcards.com=April 13, 2018. 17. 11. 2017. Arhivirano iz originala 20. 6. 2018. g. Pristupljeno 20. 4. 2018. 
  100. ^ „Visa Won't Require Signatures”. Bloomberg.com=January 12, 2018. Arhivirano iz originala 22. 4. 2018. g. Pristupljeno 20. 4. 2018. 
  101. ^ „"Visa launches new service to secure online payments"”. Arhivirano iz originala 22. 03. 2018. g. Pristupljeno 10. 9. 2014. , Reuters,.
  102. ^ „Ask Visa”. usa.visa.com. Arhivirano iz originala 20. 10. 2004. g. Pristupljeno 14. 9. 2014. 
  103. ^ „Emboldened, Merchants Expected To Push Cheaper Payments|PaymentsSource”. paymentssource.com. 25. 8. 2010. Arhivirano iz originala 14. 1. 2011. g. Pristupljeno 14. 9. 2014. 
  104. ^ „New Visa payWave Issuers and Merchants Sign Up for Faster, More Convenient Payments”. Arhivirano iz originala 2. 1. 2008. g. 
  105. ^ „V PAY – your European debit card”. Arhivirano iz originala 17. 5. 2007. g. 
  106. ^ Sarah Clark (28. 2. 2017). „Mastercard and Visa expand availability of QR payments”. Arhivirano iz originala 15. 7. 2018. g. Pristupljeno 15. 7. 2018. 
  107. ^ „ICICI launches 'mVisa' mobile payment service”. The Economic Times. 8. 10. 2015. Arhivirano iz originala 15. 7. 2018. g. Pristupljeno 15. 7. 2018. 
  108. ^ „New Visa Cards”. The New York Times. 22. 7. 1983. Pristupljeno 9. 4. 2024. 
  109. ^ „Payment Cards Fraud and Merchants”. Arhivirano iz originala 15. 1. 2013. g. Pristupljeno 10. 1. 2013. 
  110. ^ "HoloMag Introduced." Arhivirano jul 10, 2017 na sajtu Wayback Machine, SEC.
  111. ^ „American Bank Note Holographics Reports Fourth Quarter and Full Year 2005 Financial Results” (PDF) (Saopštenje). Robbinsville, New Jersey. 31. 3. 2006. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 2. 2008. g. „On March 14, 2006, Visa informed the Company ... that it is discontinuing the use of the current version of HoloMag based on what Visa describes as an infrequently occurring technical problem at the point of sale” 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Виза_(платне_картице)&oldid=27785944”