Википедија:Glasanje/Predlog/Ćirilica kao primarno pismo na Vikipediji

Nedavno smo započeli jednu diskusiju u vezi sa korištenjem ćiriličnog i latiničnog pisma na Vikipediji na srpskom jeziku. Kao što svi znamo, srpski jezik zvanično (i primarno) koristi ćirilično pismo i dva izgovora (ekavski i ijekavski). Kada je osnovana, Vikipedija na srpskom jeziku je za uređivanje u glavnom imenskom prostoru koristila isključivo ćirilično pismo. U jednom trenutku dobili smo i konvertor sa ćiriličnog na latinično pismo, sa ciljem da mogu da nas čitaju i oni koji razumeju ovaj jezik, ali ne poznaju ćirilično pismo (uglavnom eks-ju bratija). U jednom momentu na Vikipediji na srpskom jeziku počelo je da se koristi i latinično pismo u uređivanju, a odluka o uvođenju latinice doneta je bez neke konkretnije rasprave i glasanja, i više je bila predmet usmenog dogovora, nego konsenzusa među urednicima vikipedije.

Uvođenje latinice prilično je zakomplikovalo uređivanje na ovoj vikipediji, pojavila se potreba za dupliranjem info kutija, kategorije su ostajale na ćirilici u latiničnim člancima, a članci pisani latinicom u kategorijama su svrstavani u posebne stavke. Došlo je i do intenzivnijeg kopiranja članaka sa jezički srodnih vikipedija bez njihovog prilagođavanja srpskom jeziku (ili sa mnogo propusta u tim prilagođavanjima), i u mnogo takvih članaka i danas imamo gomilu kroatizama i reči koje nisu svojstvene srpskom jeziku.

Jedno od opravdanja je bilo i da potencijalni urednici iz dijaspore ne znaju ćirilično pismo. Međutim, praksa nije pokazala da je i jedan od razloga bio opravdan.

Osnova za uređivanje bilo koje jezičke varijante vikipedije jeste adekvatno poznavanje jezičkih normi i pravila odgovarajućih jezika. A osnova svakog jezika je njegovo pismo, i samim tim osoba koja ne poznaje pismo nekog jezika ne može se smatrati govornikom istog tog jezika. Samim tim, osoba koja ne poznaje srpsko ćirilično pismo ne može se smatrati lingvistički pismenom u domenu srpskog jezika, i kao takva i ne treba da doprinosi na ovooj vikipediji, jer takvi editori uglavnom prave dodatni posao patrolerima.

Srpska ćirilica se decenijama bori za opstanak, i polako ali sigurno nestaje na mnogim područjima. Do nastanka Vikipedije na srpskom jeziku, srpska ćirilica je bila gotovo nepoznata na internetu, a situacija nije bila ništa bolja ni u svakodnevnom životu. Sa nastankom ove vikipedije situacija se promenila, na bolje. Ja bih rekao drastično bolje. I svaki novi članak napisan ćiriličnim pismom je korak napred u očuvanju našeg jezika i njegovog pisma. I na nama urednicima ove vikipedije je velika odgovornost. Polako i sigurno idemo ka brojci od milion napisanih članaka, milion članaka pisanih ćiriličnim pismom, našim pismom, i od gotovo nepostojećeg postajemo i te kako vidljivi i prisutni na globalnoj mreži. Svaki botom unesen članak o nekom mestu i njegova ćirilična transkripcija, automatski unose i ćirilčne i transkribovane nazive na srpskom jeziku na sve globalne onlajn mape.

Da rezimiram, pokrećem raspravu o uvođenju ćiriličnog pisma kao jedinog zvaničnog pisma za uređivanje u glavnom imenskom prostoru vikipedije na srpskom jeziku. Na razgovorima i raspravama van GIP-a urednici mogu i dalje da koriste pismo koje žele. Za sve one koji žele da čitaju sadržaje pisane srpskim jezikom i ćiriličnim pismom, a koji nedovoljno poznaju to pismo, ostaje konvertor. Dakle, uređivanje isključivo na ćirilici, čitanje na pismu po želji. Prelazak na isključivo ćirilično pismo bi, pored ogromnog značaja u opstanku našeg pisma u globalu, uveliko olakšao i samo uređivanje na ovoj vikipediji. Dosta smo mislili na druge, sada je vreme da kao zajednica mislimo na sebe. Ne zaboravite da je srpska ćirilica počela ponovo da živi zahvaljujući upravo nama, vikipedijancima, i ovoj enciklopediji.

Raspravu možemo nastaviti na ovoj stranici, ili ako postoji potreba da napravimo posebnu podstranicu. Mislim da će biti dovoljno sedam dana, a potom možemo i da glasamo o svemu tome. Svi predlozi i sugestije su i više nego dobrodošli. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:22, 12. januar 2020. (CET)

Rasprava

 Komentar: Apsolutna podrška! Iako jeste istina da se u srpskom jeziku dozvoljeno koristiti kako ćirilicu, tako i latinicu, smatram da je naše glavno, i jedino pismo, ćirilica. Kao narod, moramo napraviti distancu od globalizacije, a jedno od glavnih rešenja jeste korišćenje pisma koje su koristili svi naši velikani kroz istoriju. Sve razloge je već naveo korisnik @ΝικόλαςΜπ. Ako vam, pak, nije stalo do očuvanja nacionalnih i tradicionalnih vrednosti, pogledajte i sam izgled, meni je lično ružno da vidim članak na latinici, a ceo okvir Vikipedije je na ćirilici. Ili kada pretražujete članak, iskače vam malo predlog na latinici, a malo na ćirilici.

Naravno, latinicu dozvoliti ukoliko je prisutno korišćenje dugačkih ili učestalih reči/fraza iz drugih jezika, kao i za originalne nazive određenih pojmova. --Vukan ® 22:46, 12. januar 2020. (CET)

 Komentar: Vikipedija je jezički projekat. Ona nije i ne treba da bude sredstvo za nametanje ideoloških stavova. Svi oni koji govore srpski jezik imaju slobodu izbora pisma. Urednike kojima je latinaca primarno pismo, ne treba lišavati mogućnosti da doprinose Vikipediji na pismu kojim su celog života pisali. --Dcirovic (razgovor) 22:51, 12. januar 2020. (CET)

Izvini ali o kakvom ideologizmu ti pričaš? Zahtev je u skladu sa zvaničnim Pravopisom srpskog jezika, ova Vikipedija je nastala kao ćirilični projekat i nikada nije zvanično usvojeno pravilo o korištenju latiničnog pisma. Vikipedija jeste jezički projekat i kao takva treba (i mora) da poštuje jezičke norme jezika kojim se koristi. Ako je ranije bio problem korištenja ćirilične tastature, danas to više nije slučaj. I zaista mi nije jasno zašto bi to bio problem. Generalno, čim se pomene ćirilica mnogi to odmah povezuju sa nekakvom ideologijom i nametanjima, što je van svake pameti. Jer ako je nešto ideološki nametnuto, onda je to latinično pismo srpskom jeziku. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:13, 12. januar 2020. (CET)

Pravopis sasvim jasno podržava oba pisma. Celog života sam pisao latinicom, i nemam namere da je odričem pod stare dane. Jednostrane inicijative poput ove mogu naneti samo štetu ovom projektu. --Dcirovic (razgovor) 23:41, 12. januar 2020. (CET)

Svako može da piše jezikom i pismom kojim želi, to je nesporno. Ovde se raspravlja o nekim globalnijim stvarima, a ne o navikama pojedinaca. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:48, 12. januar 2020. (CET)

 Komentar: U potpunosti podržavam sve što je @ΝικόλαςΜπ napisao i iskreno se nadam da će se ovaj predlog usvojiti! I dodao bih samo da već duže vremena postoje problemi u aplikaciji za mobilni telefon, na člancima koji su pisani ćirilicom, a imaju veze ka člancima koji su pisani latinicom. Uvođenjem ćirilice kao jedinog pisma za uređivanje bi se i to sredilo. --Uw17 (razgovor) 22:57, 12. januar 2020. (CET)

 Komentar: Ja se slažem da nastavimo samo sa ćiriličnim pismom, to je naše osnovno pismo i veoma je zapostavljeno. Pravopis srpskoga jezika koji je štampala Matica Srpska na prvoj strani govori: Ćirilica je, po važnosti, prvo i osnovno srpsko pismo, od sedamdesetih godina XX veka zapostavljena, marginalizovana i zapuštena, od potiskivanja u službenoj i javnoj upotrebi do umetničke stagnacije. Ona u srpskoj tradiciji ima i neospornu simboličku funkciju i zato je opravdana njena favorizacija u službenoj, javnoj, prosvetnoj i kulturnoj delatnosti. Na nama je velika odgovornost da srpsku ćirilicu učinimo jasnije vidljivom, sada kada za to postoji šansa. Vuk Stefanović Karadžić nam je ostavio ćirilično pismo koje se može videti na tabli u svakoj osnovnoj školi u Srbiji i ja smatram da je to sasvim dovoljan razlog da nastavimo sa uređivanjem vikipedije na srpskom jeziku samo na ćiriličnom pismu. Bližimo se broju od 130.000.000 reči na svim stranicama sa sadržajem i to je značajan broj koji naše osnovno pismo čini vidljivim širokoj internet populaciji, te će nas i ona i preko pisma doživljavati i razumeti; ukoliko zanemarimo naše osnovno pismo i mi sami, kao ljudska bića, ćemo se izgubiti i nećemo znati ko smo i gde pripadamo. Filipović Zoran (razgovor) 23:01, 12. januar 2020. (CET)

 Komentar: I od mene ogromna podrška, slažem se sa svim što je Nikola napisao. Kod latiničnih članaka se često provuku netranskribovana imena, što ne bi trebalo biti dopustivo. Jedino me zanima, s obzirom da smo skoro imali nedoumicu oko pisanja naziva nekog softvera koji je izvorno na engleskom jeziku, da li ćemo u takvim slučajevima napraviti izuzetak, gdje će samo naziv tog softvera biti latinicom, a ostatak članka ćirilicom? Isto važi i za muzičke grupe i ostalo. — Marina Simić (razgovor) 23:05, 12. januar 2020. (CET)

Pravopis je to detaljno objasnio. Mislim da je preporuka da se višečlani nazivi ostavljaju u izvornom obliku, a jednočlani transkribuju. Nazivi pesama su uvek u originalu, i slično. Ali to su sve detalji koji i nemaju puno veze sa svim ovim --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:22, 12. januar 2020. (CET)

 Komentar: Ne podržavam. Suživot dvaju pisama karakteristična je pojava koju valja očuvati u srpskom — i kad je u pitanju čitanje, a i pisanje članaka — a ovo predstavlja namjerno uskraćivanje drugima da pišu kako žele po upitnoj osnovi. Tehnički argumenti mogu se koristiti i za upotrebu ijekavice u šablonima, kategorijama i drugdje. – Srdjan m (razgovor) 23:10, 12. januar 2020. (CET)

Kad smo kod suživota, u zvaničnom pravopisu bošnjačkog/bosanskog jezika takođe se propisuje upotreba oba pisma. Ja nešto ne vidim da se to poštuje na vikipediji na bosanskom jeziku na kojoj si ti, između ostalih administrator. I još jednom podsećam da nikada nije usvojeno zvanično pravilo o uvođenju latinice na ovu vikipediju --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:18, 12. januar 2020. (CET)

Kratka digresija na bs.wiki: Pisanje stranih imena, koja su od kad sam ja urednik, pa valjda i po pravopisu bosanskog jezika, je po pravilu u originalu. Ko bi sad sve te članke ili dijelove članaka prebacio i transkribovao, da bi se mogli pretvoriti u ćirilicu? Tehnički moguće? Ne vjerujem! Ja prvi nisam u mogućnosti da pravilno transkribujem njemačke pojmove na srpski, a to mi je prvi jezik, ali ne poznajem pravila transkripcije. Nisam filolog, ali znam srpski, toliko da koristim oba pisma. Važno je napomenuti da su latinicu koristili i mnogi srpski pisci, te da su dva pisma prednost jednog jezika, a i prednost svih onih kojima je srpski maternji jezik. Zato mislim i pridajem prednost, varijanti koja je trenutno aktuelna na sr.wiki: da se koriste oba pisma. Ne znam da li je glasanje pravo rješenje? Uzgred: ovo pišem sa mobilnog telefona, koji nema instaliranu srpsku ćirilicu.--AnToni_(razgovor) 18:30, 13. januar 2020. (CET)

Tu quoque. Apsurdno je mišljenje da je potrebno „zvanično pravilo” o upotrebi jednog od dvaju pisama jezika projekta na kojem uređuješ. Nije se usvojilo „smiju” li se koristiti rimski brojevi. Možda bi i njih trebalo po toj logici ukinuti. – Srdjan m (razgovor) 23:27, 12. januar 2020. (CET)

Ne karikiraj, pokrenuo sam jednu ozbiljnu raspravu i bilo bi poželjno koristiti ozbiljne argumente u istoj. Ni u jednom jeziku se ne piše onako kako ko želi, već onako kako Pravopis nalaže. Ne vidim zbog čega bi srpski jezik bio iznimka. Mnogo je digrafskih jezika na svetu, ali svaki od njih na vikipediji ima primarno pismo --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:32, 12. januar 2020. (CET)

Ne slažem se s tvojim argumentima jer smatram da su apsurdni iz primjera koji sam dao i to je to. Pravopis nigdje ne nalaže da se mora isključivo pisati ćirilicom. Shodno tome, sumnjam da ima šta što možeš reći da će me ubijediti da promijenim mišljenje (čisto da ne trošimo vrijeme). – Srdjan m (razgovor) 23:37, 12. januar 2020. (CET)

 Komentar: Takođe podržavam, nadam se da će se na ovaj način rešiti mnogi tehnički problemi kao na primer konvertovanje šablona iz jednog pisma u drugo. Ipak kao što su neke kolege rekle, mora se ostaviti mogućnost unosa stranih termina u originalu kao što su pesme, muzički albumi itd. Glavna stvar po meni je prva rečenica u petom pasusu Nikoline poruke i sa tim se apsolutno slažem i ovo bi doprinelo poboljšanju na tom polju. Takođe bi se sigurno olakšalo prepoznavanje vandalizama jer se uglavnom stranice vandalizuju na latinici, čak i one koje su napisane na ćirilici, verovatno su to mnogi primetili. — SimplyFreddie (razgovor) 23:22, 12. januar 2020. (CET)

Strani termini će se kao i do sada unositi u izvornom obliku, to je nesporno --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:27, 12. januar 2020. (CET)

@NikolaB: Zbog pomenutih grešaka bilo bi dobro sačekati možda čak i par meseci sa primenom ovoga da bi se prvo sredile sve rupe i greške u tehnici, a ima ih dosta vezanih za ćir/lat, ima grešaka u infokutijama, nešto je i Obsuser čačkao pa je nastao haos. — SimplyFreddie (razgovor) 23:38, 12. januar 2020. (CET)

Naravno da bi trebalo vreme da se reše i ta neka sitnija tehnička pitanja. latinične infokutije bi se prosto zamenile ćiriličnim i problem bi bio rešen brzo i efikasno --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:48, 12. januar 2020. (CET)

 Komentar: Podržao bih predlog da se novi članci pišu na ćirilici. Čitaocima će i dalje biti omogućeno da im se članci prikazuju na oba pisma po želji. Uređivanjem na jednom pismu bi se sprečili mnogi tehnički problemi koji se javljaju kada se uređuju članci na oba pisma. Ova Vikipedija je izvorno i nastala na ćirilici na kojoj je i sada većina članaka. Prilikom uvođenja opcije za konverziju ćirilica-latinica nije bilo glasanja da li da se odobri pisanje novih članaka na latinici nego je to prihvaćeno u diskusiji kroz neku tanku argumentaciju koja je tada možda i bila donekle opravdana. Postojanje jednog broja članaka na latinici i jednog na ćirlici, zatim članci koji se isto zovu samo na različitim pismima, samo je recept za haos koji se ovim može izbeći. --Đorđe Stakić (r) 23:28, 12. januar 2020. (CET)

 Komentar: Što se mene lično tiče, meni je latinica praktično nepotrebna na ovom projektu. Jedino za šta je koristim jesu neke tehničke oznake. Pritom je nezgodno prilagođavanje šablona i parametara latinici, posebno novim korisnicima. Ćirilica i jeste primarno pismo, na kraju krajeva. Međutim, poštovaću konsezus i stav zajednice, ma kakav on bio. Uzgred, sve bi sa sobom povuklo konvertovanje svih latiničnih članaka, a postavlja se pitanje i kako će korisnici nadalje da se spreče da koriste latinicu pri pisanju članaka. Trebaće nam nešto napismeno, šta god da bude zaključak ove rasprave. --Lotom (razgovor) 23:38, 12. januar 2020. (CET)

Konverzije bi se uradile botom, to je najmanji problem. Rasprava će svakako završiti glasanjem koje će odrediti te neke tehničke detalje na ovom projektu. Za početak bi se urednici upućivali da članke pišu ćiriličnim pismom, lako bi se konvertovali, a posle bi se takve izmene vraćale. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:48, 12. januar 2020. (CET)

 Komentar: Sa pravopisne strane favorizovanje ćirilice kao primarnog srpskog pisma je nesporno. Sa tehničke strane je opravdano budući da su se urednici godinama unazad, a koji su se najviše bavili šablonima i tehnikalijama, izjašnjavali da bi trebalo preći na ćirilicu. Projekat će i formalnim prelaskom samo na ćirilicu dobiti na značaju i olakšati/konsolidovati određene stvari zarad lakšeg uređivanja, a ništa neće izgubiti. Konvertor je i dalje tu za očitavanje sadržaja na latinici. --Željko Todorović (razgovor) 23:43, 12. januar 2020. (CET) s. r.

 Komentar: Da se ne bih ponavljao za pokretačem raspave, a ni za ostalim korisnicima koji su podržali prijedlog, ukratko — prijedlog ima moju svesrdnu podršku. — Ranko   Niko lić  ✉ 00:31, 13. januar 2020. (CET)

 Komentar: Ako ste već donijeli odluku, razmislite bar o opciji da potpuno ne zabranite uređivanje latinicom već da takve članke označite i botovima konvertujete, ako već tvrdite da konverzija nije problem. Na taj način bi korisnici zadržali mogućnost da stvaraju članke na latinici a teret konverzije bi se prebacio na botove. Iz iskustva znam da ima dosta novih korisnika koji u početku pišu latinicom pa se prebace na ćirilicu kada se upoznaju sa osnovama uređivanja i kada vide da je većina članaka na ćirilici. Time bi se ispoštovao stav pravopisa o ćirilici kao glavnom pismu, ali i činjenica da je i latinica prihvaćena kao pismo koje je u upotrebi. Nema smisla automatski brisati nove članke samo zato što su na latinici. Nikakav problem se time ne rešava.— WR 00:39, 13. januar 2020. (CET)

 Komentar: Najpre, želim da se zahvalim Nikoli na pokretanju diskusije, jer je od velikog značaja za Vikipediju na srpskom, a njen ishod sigurno će obeležiti ovu godinu na projektu. Uopšteno govoreći, Pravopis Matice srpske iz 2010. navodi da je osnovno i primarno pismo srpskoga jezika ćirilica, pa nemam ništa protiv da sadržaj bude pisan samo na ćirilici. Postoji konverter koji lagano preslovljava članke na latinici. Kada bi ćirilica bila jedino pismo sadržaja, znatno bi se olakšao sistem linkovanja članaka, rad botova, unošenje infokutija i brojnih „tehnikalija”. Neka se botovski preslove svi članci na ćirilicu. Korisna bi bila i napomena (editnotis) da je preporučeno pisati na ćirilici, a ako se bude napisalo nešto na latinici, označiti i botovski konvertovati. — Žile (✉) 01:14, 13. januar 2020. (CET)

 Komentar: Dajem snažnu podršku ovom predlogu! Takođe, kao inženjer (informatičar) bih dodao još par tehničkih argumenata.

Srpska latinica na žalost nije dovoljno prilagođena srpskom jeziku (jer postoje digrafi nj, dž, lj) i postoje reči koje se ne mogu jednoznačno/ispravno napisati latinicom. Posledica toga je da većina ljudi misli da je ispravno „injekcija” a ne „injekcija”, jer neispravan i ispravan oblik ne mogu da se razlikuju na latinici (dodatni primeri su konjunkcija, konjugacija, konjuktivitis, konjektura, TANJUG, odživeti, odžuteti, odžaliti, odžvakati...). Ovo dalje znači da dosta pominjana automatska transliteracija iz latinice u ćirilicu u opštem slučaju nije tačna. Sa druge strane ukoliko je tekst izvorno u ćirilici, on se vrlo jednostavno i tačno može presloviti u latinicu, zato što je preslikavanje iz ćirilice u latinicu injektivno preslikavanje (ups, evo ga opet, injektivno a ne injektivno :)).

Sledeći problem su rimski brojevi koje je gotovo nemoguće ispravno presloviti iz latinice u ćirilicu zbog nezgodne činjenice da je najčešće upotrebljavani rimski broj I ujedno i jedna od najčešće upotrebljavanih reči u srpskom jeziku.

Dalje, kao što znamo, u medijaviki sintaksu su ugrađeni tagovi za izbegavanje translieteracije (-{}-), koji bi trebalo da omoguće da čitalac koji preferira da čita u određenom pismu dobije kvalitetan tekst a ne gomilu transliterisanog đubreta gde je nekad bio tekst na stranom jeziku. Na žalost, ovi tagovi se ni izbliza ne koriste onoliko koliko bi morali da se koriste, i to je veliki problem za one koji žele da čitaju na ćirilici (jer sigurno u preko 95% slučajeva tekst koji hoćemo da se ne transkribuje je latiničan, vrlo retko je ćiriličan!), oni koji žele da čitaju latinicu to već sad mogu da rade mnogo, MNOGO lagodnije. Dalje, naknadno dodavanje tagova je mnogo lakše u ćiriličnom tekstu nego u latiničnom.

Dalje, ovi tagovi nisu ispravno podržani u android aplikaciji, i tekst se trenutno uopšte ne prikazuje.

Kao zaključak, srpska ćirilica je modernije i tehnički naprednije pismo od latinice, koje je bolje prilagođeno srpskom jeziku (nema digrafa, nema dijakritika), i stoga bi bilo dobro da se u bazi pohranjuju tekstovi u ćiriličnom originalu, što će pojednostaviti razne probleme (šabloni, kategorije...), ni na koji način neće naškoditi onima koji žele da sadržaj konzumiraju na latiničnom pismu, a konačno će omogućiti da oni koji žele sadržaj da konzumiraju na ćiriličnom pismu postanu ravnopravni (jer do sada je kvalitet transliterisanja u ćirilicu bio vrlo loš, često katastrofalan).

Na kraju, u duhu dobre saradnje na projektu smatram da treba da pokušamo da nađemo rešenje koje je najprihvatljivije za sve, i slažem se da ukoliko neko iz nekog razloga zaista preferira da piše latinicom, to mu ne treba braniti. Posle neko može da prođe i da (polu)automatski preslovi njegove izmene. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:07, 13. januar 2020. (CET)

 Komentar: Velika podrška za ćirilicu i Nikolin prijedlog. I da ponovim ono što je već rekao Đorđe a i drugi – nije bilo nikakvog glasanja svojevremenno kada je odlučeno da se može uređivati na oba pisma. Mi nemamo toliko aktivnih korisnika da sređujemo sve probleme koje nameće dvoazbučnost u pisanju članaka. Dupli šabloni, šarene kategorije, šarenilo u smislu jedan članak ovako, drugi onako, itd, što naravno obavezuje da mijenjaš pismo tastature svako malo... Da ne govorim o problemima koji dolaze prilikom programiranja aplikacija za mobilnno korišćenje Vikipedije i tome sl. Šablone referenci takođe treba prevesti na srpski jezik i ćirilicu gdje god je to moguće. Otežavaju uređivanje i naprednijim korisnicima, a kamoli početnicima. Mjerne jedinice, a mislim da to Pravopis opravdava, u člancima i šablonima koji se ne tiču nauke i tehnnike, takođe bi trebalo pisati ćirilicom (tipa cm, m, km i sl.). --Slaven Kosanović {razgovor} 04:29, 13. januar 2020. (CET)

 Komentar: Na Vikipediji uređujem isključivo ćirilicom, ali mislim da treba zadržati oba pisma u upotrebi, jer su i ćirilica i latinica deo srpskog jezika i srpske kulturne baštine. Tehnički problemi koje stvara upotreba dva pisma, mislim da mogu biti rešeni i na drugi način, a ne zabranom upotrebe jednog pisma. Nadam se da će to biti uvaženo prilikom donošenja konačne odluke i da se konačna odluka neće donositi preglasavanjem, već uvažavanjem svih argumenata i samo onako kako je u najboljem interesu Vikipedije na srpskom jeziku. --Nemanja001 (razgovor) 04:48, 13. januar 2020. (CET)

Svojevremeno nisu bili uvaženni argumetni protiv uvođenja latinice za uređivanje članaka. Korisnici koji su bili protiv su se povukli i nisu pravili problem. Tako da, nemojmo sad s tom pričom da su ljudi koji vole ćirilicu fanatici. Upotreba latinice za uređivanje na Vikipediji na srpskom jeziku pravi tehničke probleme i to je fakt. Ko ne može da uređuje na ćirilici iz kog god razloga, neće mu biti zabranjeno uređivanje, već njegov doprinos preslovljen na ćirilicu bilo botom, ili prođe drugi korisnik i preslovi. --Slaven Kosanović {razgovor} 05:00, 13. januar 2020. (CET)

To je nedvosmisleno favorizovanje ćirilice i mislim da je to nedopustivo, jer su i ćirilica i latinica ravnopravne u srpskom jeziku i deo srpskog jezičkog nasleđa. Ako su ranije donošene loše odluke, ne znači da to treba da bude i sada. Moramo menjati svoje postupke na bolje. --Nemanja001 (razgovor) 05:12, 13. januar 2020. (CET)

Nedopustivo je da se sadržaj na enciklopedijskom projektu slobodnog sadržaja na internetu briše jer to nije u skladu sa rečima koje nam je uputio otac interneta Tim Berners-Li prilikom puštanja prve veb-stranice na mrežu 6. avgusta 1991. godine iz Cerna kada je predstavljajući World Wide Web rekao: World Wide Web je napravljen da bude biblioteka ljudskog znanja, ljudske kulture, koja dozvoljava kreiranje individualnih veb sajtova preko kojih ljudi mogu razmjenjivati ideje. pa se pitam kakva se kulturna baština ostvaruje brisanjem članaka na vikipediji, ali izgleda da je to u redu, pa je onda u redu favorizovati ćirilicu dok za latinicu ima sasvim dovoljno mesta na vikipediji na srpskohrvatskom jeziku. Filipović Zoran (razgovor) 10:35, 13. januar 2020. (CET)

 Komentar: Svi ključni i suštinski argumenti su već izrečeni. Podržavam predlog kao i dopunu odnosno razmišljanje koje je izneo urednik Wikiwind. Sadkσ (reči su vetar) 07:45, 13. januar 2020. (CET)

 Komentar: Slažem se sa komentarom iznad da ne smemo da dozvolimo favorizovanje jednog pisma. Srpski jezik ih ima dva i to treba da poštujemo. Zašto ne bi umesto toga rešavali taj tehnički problem a ako je on nerešiv onda da eventualno razmišljamo u tom smeru. Vilena66 (razgovor) 07:59, 13. januar 2020. (CET)

 Komentar: Slažem se i apsolutna potpora. Glavni argumenti su izrečeni, da se ne ponavljam. --IndexAccount (razgovor) 08:29, 13. januar 2020. (CET)

 Komentar: ovo je izuzetno bitna rasprava za Vikipediju i drago mi je što se uključio ovoliki broj korisnika, a što (još uvek) nije bilo nikakve svađe u dosadašnjoj diskusiji. Što se mene lično tiče, ja preferiram ćirilicu na Vikipediji i ne bih imao problem da to bude jedino pismo. Sa druge strane, postoje korisnici koji se ceo život služe latinicom i kojima je prosto lakše uređivanje na tom pismu, pa to ne treba ignorisati. Argument da pravopis favorizuje ćirilicu i da zbog toga ona treba da bude jedino pismo ovde ne pije vodu, pošto isti taj pravopis dozvoljava korišćenje latinice, a mi smo sasvim fino sproveli to pravilo u praksi — i mi favorizujemo ćirilicu, pošto nam je ceo interfejs na ćirilici, kao i većina članaka, a latinica je ostavljena kao mogućnost i dozvoljava se da neko piše na tom pismu. Takođe, pominjanje tehničkih problema u 2020. godini je pomalo smešno — imamo decu od 14 godina koja savršeno vladaju sintaksom na veoma naprednom nivou i koja sa lakoćom rešavaju znatan broj tehničkih problema. To znači da tehnički problemi postoje (i postojaće uvek i svuda), ali to nikako ne znači da su oni nepremostivi, niti da zbog nekih tehničkih stvari treba da se zavučemo u mišju rupu i kažemo „žao nam je, ne umemo da rešimo probleme tehničke prirode, pišite ćirilicom”. Ono što meni takođe smeta kod „ekskomunikacije” latinice jeste što bi nas to srozalo na Guglu. Iako je ta 2020. tu, sistemi za pretragu nisu i niti će u skorije vreme biti toliko dobri na „lokalnim pismima” kao što su na latinici. Isključivim korišćenjem ćirilice ćemo ukloniti hiljade latiničkih i ASCII preusmerenja koja omogućavaju da se članci sa ove Vikipedije prikažu prvi u pretrazi.

Da rezimiram: „ćirilizacijom” ove Vikipedije olakšaćemo sebi život smanjivanjem broja tehničkih problema koji mogu nastati, a koji se u 21. veku i te kako mogu rešiti i koji se malo po malo rešavaju; negovaćemo zapostavljeno pismo, a po meni ga već negujemo tako što je ceo interfejs na ćirilici; i učinićemo ovu Vikipediju znatno manje vidljivom na internetu zbog gašenja latinice i samim tim onemogućavanja pojavljivanja na prvom mestu u pretrazi. Kad se ovako sumira, meni deluje da hoćemo da iz nekih nedovoljno jasnih razloga zabijemo glavu u pesak i sebi prividno olakšamo život, otežavajući ga tako na brojne druge načine. --Miljan Simonović (razgovor) 08:38, 13. januar 2020. (CET)

Neće nas „srozati na Guglu”. Ostaje konvertor i naravno da se preusmjerenja neće brisati, i dalje će se praviti. Konvertor je potrošio nekim korisnicima nekoliko godina, da bi se njegov rad doveo u neko iole prihvatljivo stanje. Ali ovdje je riječ o uređivanju. Kao neko ko je svojevremeno podržao konvertor i njegovu izradu, vrlo dobro su mi poznate njegove prednosti i mane. Konvertor je pravljen sa idejom da se Vikipedija na srpskom može čitati na oba pisma, a u vezi uređivanja nismo imali jasnu ideju kako će to funkcionisati. Više od decenije poslije, nismo riješili nijedan jedini problem koji se tiče uređivanja na oba pisma. Jednostavno, mi bismo trebali imati posebnu verziju viki softvera da riješimo sve probleme. Tako nešto nije realno očekivati niti će se desiti. Sad treba praviti i nove šabloe koji će automatski ubacivati podatke na projekat „viki data” – neću ni da zamišljam kakvi nas tek tu novi problemi očekuju ukoliko nastavimo sa oba pisma za uređivanje. Slaven Kosanović {razgovor} 08:57, 13. januar 2020. (CET)

Jedan detalj koji se tiče pretrage na Guglu. Naši članci pisani ćirilicom nisu među prvim pogocima ukoliko se pretražuje ćirilicom, već ruski, ukrajinski, bugarski, makedonski. Zašto? Prosto zato što velika većina naših internauta pretražuje na Guglu latinicom, a ovi drugi uglavnom ćirilicom. Ali to je naš problem, problem naše kulture i navika. Guglov algoritam u ovom slučaju je prosto stvar aritmetike. Članci na ovim drugim jezicima su više traženi od naših, takođe pisanih ćiriličnim pismom. Tako da naši korisnici koji primarno koriste ćirilicu, ne dobijaju uvijek naše članke u pretrazi na Guglu. Ali to, ovdje na Vikipediji, nećemo promijeniti bilo kojim rješenjem. Slaven Kosanović {razgovor} 10:02, 13. januar 2020. (CET)

Miljane, izvini ali konstantno podsećanje na to da je 21. vek nije argument. Ne jednom nego dvaput si odbacio tehničke argumente kao smešne jer je „2020. godina” i „21. vek” bez ikakvog objašnjenja kako nam to samo po sebi pomaže. Izneti su konkretni tehnički problemi koji nisu rešeni 15 godina, a za neke od njih sam objasnio zašto vrlo, vrlo teško mogu da budu rešeni i teorijski (još uvek u domenu naučne fantastike). Možeš li da objasniš kako će činjenica da je 2020. godina magično da nam pomogne da rešimo problem toga što korisnici ne postavljaju tagove za netransliteraciju? Ili kako će da reši problem transliteracije rimskih brojeva? Što se tiče preusmerenja, kao što Slaven reče, ne verujem da je ikome palo na pamet da ih briše, a što se tiče rangiranja na pretraživačima, ono se neće pokvariti jer je i ovako većina članaka na ćirilici. -- Обрадовић Горан (разговор) 12:43, 13. januar 2020. (CET)

@Obradović Goran: Ni problem ekavice/ijekavice nije rešen evo 15 godina, pa niko ne poteže za ukidanjem ijekavice. Čak ni nemamo konvertor za izgovore, pa opet niko ne pomišlja da zabranimo ijekavicu (kao manje rasprostranjen i manje upotrebljivan izgovor).

Što se tiče „magične” 2020. godine, ona je pomenuta u kontekstu napretka tehnologije u odnosu na vreme kada je ova Vikipedija uspostavljena i u kontekstu da je danas rešen veliki broj problema koji su postojali ranije. Pomenuta je u kontekstu da se danas deca od malih nogu upoznaju sa programiranjem i da imamo izuzetno mlade ljude koji poznaju tehnologiju i programske jezike, što ranije nije toliko bio slučaj. I pomenuta je u kontekstu da je Zadužbina u poslednje vreme i više nego svesna tehničkih problema i da se stalno organizuju konferencije, hakatoni i drugi događaji tehničke prirode, kao i radionice na temu napredne viki sintakse, šablona, modula i sličnih stvari, pokušavajući da se na taj način reše stvari sa kojima se bore urednici na različitim projektima.

Preusmerenja su na latinici, možda će nekome za par meseci pasti na pamet da se i to ukloni, kako bismo bili „čista” Vikipedija.

Transliteracija i njeno sprečavanje je problem sam za sebe kom se nikada nije posvećivala velika pažnja. Ja nigde u uređivačkom okviru (gornjem) ne vidim dugme kojim se sprečava transliteracija. Sprečavanje transliteracije se možda eto pominje u nekim prenatrpanim pravilima i to je to, niko sem iskusnih urednika ne zna šta znači -{}- — prosto nije intuitivno niti je pruženo objašnjenje. Jedno od rešenja bi bilo dodati dugme u gornji uređivački okvir za sprečavanje transliteracije. Drugo bi bilo dodati jasno uokvirenu napomenu (što da ne i crvenim slovima, kako god) koja će se pojaviti uredniku kada započne članak na latinici, a koja bi ga obavestila o tome da obavezno stavi tagove ukoliko navodi strane izraze i stvari koje bi trebalo da ostanu na latinici. --Miljan Simonović (razgovor) 21:18, 13. januar 2020. (CET)

@Miljan Simonović: Preusmerenja su na latinici, možda će nekome za par meseci pasti na pamet da se i to ukloni, kako bismo bili „čista” Vikipedija. Wow, slippery slope much? :D A onda će se jamačno organizovatijurišni odredi koji će loviti ljude koji pišu latinicom i stavljati ih u konc-logore? :) Pretera ga sad. :) -- Обрадовић Горан (разговор) 12:58, 14. januar 2020. (CET)

 Komentar: Slažem se sa @ΝικόλαςΜπ, sve je već navedeno. --Nemanja 93 (razgovor) 10:24, 13. januar 2020. (CET)

 Komentar: Vikipedija na srpskom jeziku u najvećoj meri predstavlja srpski jezik i pismo. Ustav Republike Srbije u delu Jezik i pismo, Član 10. kaže: U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom na osnovu Ustava. pa smatram da je ovo dovoljan razlog da se na vikipediji na srpskom jeziku nastavi samo sa ćiriličnim pismom. Filipović Zoran (razgovor) 10:48, 13. januar 2020. (CET)

@Filipović Zoran: Premda podržavam predlog, moram ti opovrgnuti argument, jer ovo nije Vikipedija Srbije i ona ne mora nužno da poštuje ustav neke zemlje. — Žile (✉) 11:13, 13. januar 2020. (CET)

@Acamicamacaraca: Ako ne Ustav Srbije, onda hajde da pogledamo u Normativnu gramatiku srpskog jezika, koji je štampala Matica Srpska, gde na strani 17. u poglavlju Grafija u delu Srpska ćirilica i srpskohrvatska latinica u §16. piše: U javnoj upotrebi danas su i srpska ćirilica (ređe) i srpskohrvatska latinica (češće). S obzirom na značaj ćirilice na srpski kulturni identitet, njeno potiskivanje iz javne upotrebe je štetno za negovanje i razvoj tog identiteta. Zato taj proces treba zaustaviti, a ćirilici treba dati mesto koje joj u srpskoj kulturi tradicionalno pripada. Zaključak je jasan: Za srpskohrvatsku latinicu ima sasvim dovoljno prostora na vikipediji na srpskohrvatskom jeziku, dok je na vikipediji na srpskom jeziku neophodno insistirati na ćirilici.

ovo je pre svega pravopisno pitanje, tako da bi trebalo biti na pravopisnom trgu.

koliko vidim gore je rečeno da je vikipedija od samog početka uređivana na ćiriličnom pismu a da se potom bez bilo kakve rasprave i glasanja prešlo na uređivanje i latinicom, što je nedopustivo. pritom, na projektu neretko sam viđao da pojedini korisnici pišu kako su ova dva pisma ravnopravna u srpskom jeziku, što ne vredi komentarisati.

ako se za mnogo manje jezičke nedoumice pozivamo na pravopis srpskoga jezika, onda tako treba biti i u ovom slučaju. nema potrebe bilo šta raspravljati i eventualno glasati, samo primeniti pravopis. Lackope (razgovor) 11:05, 13. januar 2020. (CET)

 Komentar: Zavisi i šta ko smatra ravnopravnim, za neke je dovoljno to što im niko ne zabranjuje da koriste latinicu. U suštini, svi zvanični akti u Srbiji, gde je srpski jezik najzastupljeniji, pisani su ćirilicom. Za ostale države gde je srpski u upotrebi ne mogu da tvrdim, ali sve varijacije jezika koje se upotrebljavaju u susednim državama su vremenom dobile posebne nazive i gotovo u svim slučajevima se koristi latinica kao primarno pismo. Što se tiče pogodaka pretrage, ukoliko se traži latinicom, uglavnom kao prvi rezultat izlazi sh, pretpostavljam da je većini jasno zašto. S jedne strane, dva pisma su bogatstvo srpskog jezika, ali isto tako ne vidim problem u tome da oni koji znaju ćirilicu istom i pišu. Jedino što može da predstavlja izvesno ograničenje jesu uređaji koji nemaju instaliranu ćirilicu. --Lotom (razgovor) 11:49, 13. januar 2020. (CET)

Da, slažem se! Ukoliko nastavimo da vikipediju na srpskom jeziku uređujemo samo na ćirilici, onda će i korisnici interneta koji koriste srpski jezik u jednom trenutku shvatiti i biti prinuđeni da u pretragama koriste srpsku ćirilicu da bi dobili rezultate koje traže i očekuju da će ih naći, pa na taj način možemo očekikvati pogodke iz pretrage. Filipović Zoran (razgovor) 12:06, 13. januar 2020. (CET)

Članci Vikipedije na velikim jezicima nisu popularni u pretraživačima samo zbog pretraga, već ponajviše iz razloga što na njih ima hiljade poveznica sa drugih sajtova, pdf i drugih vrsta dokumenata. Naša mreža interneta je daleko manje povezana linkovima i to je jedan od razloga što loše stojimo u pretragama, ne samo kad je u pitanju Vikipedija. Naši korisnici interneta generalno misle da je dovoljno da nešto objave na internetu i eto posjetilaca i visokog rangiranja u pretraživačima. Čak i kada kopiraju članke sa Vikipedije na svoje blogove ne shvataju da bi povratni link na Vikipediju bio i njima od velike koristi. Ključ za visoko pozicioniranje u pretraživačima je hiperlinkovanje sa što je više moguće različitih veb stranica. Roboti Gugla i sličnih pretraživača prave hikerarhijske spiskove na osnovu povezanosti nekog pojma sa različitih stranica. Što više veza sa različitih adresa, to je pojam značajniji i prema tome viši u toj hijerarhiji. --Slaven Kosanović {razgovor} 13:16, 13. januar 2020. (CET)

 Komentar: Podržavam Nikolin predlog, ali ovo pre svega doživljavam kao tehničko pitanje, a ne pitanje pravopisa i ustava. --Pinki (razgovor) 11:59, 13. januar 2020. (CET)

Tri decenije unazad srpske ćirilice gotovo da nije bilo na internetu. Zahvaljujući ovoj vikipediji to se promenilo na bolje. I tek će da se promeni ako usvojimo ovo kao pravilo. ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:17, 13. januar 2020. (CET)

nema šta da se usvaja, ili će se poštovati pravopis ili ne. a kome se ne sviđa šta piše u njemu neka se žali onome ko ga je i napisao. Lackope (razgovor) 12:36, 13. januar 2020. (CET)

@Lackope: Uporno pričaš o pravopisu, a očigledno ga ne primenjuješ prilikom pisanja komentara! Ovo uopšte nije pitanje pravopisa ili Ustava, već tehničko pitanje. Zato se i nalazi na odeljku Tehnika. --Pinki (razgovor) 14:55, 13. januar 2020. (CET)

kao prvo, bilo bi lepo da ne upotrebljavaš uzvičnik kada mi se obraćaš, jer ja tako nisam radio. drugo, moje je pravo kako ću pisati komentar, to mi ti niti bilo ko neće određivati jer ne pišem u gip-u. treće, ustav nisam pomenuo i nemoj ga meni podmetati. četvrto, da li će se pisati nekim pismom na nekom jeziku nikako ne može biti tehničko pitanje već jezičko. Lackope (razgovor) 15:08, 13. januar 2020. (CET)

Šta je problem u vezi sa mojom upotrebom interpukcijskih znakova, kada ih ti ne koristiš. Ni tačku, zarez, pa ni uzvičnik. Nema veze da li pišeš u GIP ili gde drugo. Jednostavno pišeš i pozivaš se na pravopis, a ne koristiš osnovna pravila pravopisa. Nisi pomenuo ustav, pominjali su ga neki drugi gore, ali nebitno. Ovo je isključivo tehničko pitanje, jer se odlučujemo za jedno od dva važeća pisma srpskog jezika! --Pinki (razgovor) 15:25, 13. januar 2020. (CET)

kada na nekom tehničkom fakultetu bude postojala katedra za srpski jezik, onda mi možeš pričati o tehničkom pitanju. „jer se odlučujemo za jedno od dva važeća pisma srpskog jezika!” — ovo što si napisao je skandalozno. ko si ti ili bilo ko drugi ovde da odlučuješ koje će se pismo koristiti na srpskom jeziku? bolje malo smanji doživljaj. ostalo ne vredi komentarisati, već si pokazao sklonosti ka omalovažavanju i diskriminaciji neistomišljenika, a sada i ka laganju (u mom komentaru iznad vidim i tačke i zareze) s toga nemam šta dalje da polemišem sa takvom osobom. prijatno. Lackope (razgovor) 11:44, 14. januar 2020. (CET)

Učestvuješ u raspravi, a ne razumeš ni razlog njenog vođenja. Postoje tehnički problemi zbog korišćenja dva pisma na Vikipediji i zbog toga se predlaže uvođenje jednog pisma, a to je u ovom slučaju ćirilica i to iz dva razloga — jer je početno pismo kojim je počeo rad na Vikipediji i jer je preko 90% sadržaja na ćirilici. Nema veze pravopis sa tim ništa. Koje će mo mi pismo koristiti ne treba da određuje pravopis. Da je obrnuta situacija podržao bi latinicu.--Pinki (razgovor) 12:17, 14. januar 2020. (CET)

 Komentar: Podržavam prijedlog. -- rudi |e?| 14:13, 13. januar 2020. (CET)

 Komentar: Sa svime što je Nikola napisao se slažem. Ovo bi rešilo mnoge tehničke probleme, a po mom mišljenju je ćirilica lepša i više priliči srpskom jeziku. Ćirilizacija postojećih članaka pisanih latinicom bi bila sređena botovski, a verujem da bi još neko, pored mene, ručno (pomoću konvertora) ćirilizovao neke članke. Vidim da je nekoliko vas pitalo za članke o stranim pesamama, kompanijama i sl. — podrazumeva se da bi naslov ostao u originalu. Ukratko rečeno, potpuna podrška od mene! — VLADA ^da? 14:20, 13. januar 2020. (CET)

 Komentar: Podržavam predlog iz većine razloga koji su naveli prethodni komentatori. Pored toga, bitan razlog koji niko nije napisao je to što je ovoj Vikipediji postoji mnoštvo članaka iskopiranih sa hrvatske, bosanske ili srpskohrvatske Vikipedije pisanih po njihovim pravopisima nastalim posle 1992, gde mnogo toga odstupa od naših normi. Naravno da ovo neće rešiti problem, ali će obeshrabriti mnoge koji bi pokušali. Predložio bih da se inicijativa o uređivanju isključivo ćiriličnim pismom stavi na glasanje. Slatibarfast (razgovor) 14:23, 13. januar 2020. (CET)

@Slatibarfast: Glasanje će se svakako održati nakon završetka rasprave. Slažem se, kopiranje sa hr, bs i sh. viki bez usklađivanja bi se ovom promenom svakako izbeglo u velikoj meri. — VLADA ^da? 14:27, 13. januar 2020. (CET)

 Komentar: Nikako ne podržavam ovaj predlog. I prvi i glavni razlog je jednostavan: Pravopis srpskog jezika Matice srpske, po kojem privređuje ova enciklopedija, jasno i nedvosmisleno navodi da je latinično pismo ravnopravno pismo sa ćirilicom u srpskom jeziku. Ako je ovo enciklopedije na srpskom jeziku, onda je latinica deo paketa.

Nadalje, Nikola ovde dalje navodi političke razloga za uvođenje ćirlice. Slagao se ja sa njima ili ne, vikipedija nije mesto za vođenje politike i politizaciju. Tako da ovo vidim kao čist pokušaj politizacije srpskojezične vikipedije u cilju vođenja ove ili one politike. A to je najgore što možemo sebi da dopustimo.

Treće, ovde se izvrću neke istorijske činjenice. Ćirilica na ovom projektu je spontana odluka par ljudi koji su se dogovorili, kad je startovao projekat, da softver projekta bude na ćirilici. Niko ovde nije planski projektovao neku jezičku politiku. Dakle, Nikola, to što su ljudi koji se politički zalažu za isključivo korištenje ćirilice u ovome, naknadno, videli šansu i realizaciju nečega što im se sviđa, ne znači da tu interpretaciju i mi moramo ovde da prihvatimo. Šta se nas uopšte tiče kako se vodi jezička politika u Srbiji/RS? To je pitanje za parlamente, tv studije i druge forume. Šta ima to da mi se petlja u enciklopediju????

Dalje, implikacije ovoga su veom ozbiljne. Ovo će biti odsudan udar na urednike koji pišu latinicom, kao što sam recimo ja, gde će se meni ukidati i gušiti pravo da pišem pismom kojim mi se ćefne. Naravno, pošto ja neću pristati na ovo, onda će odmah morati da se smisle mehanizmi restrikcije, pa će tako tona ljudi popiti blokove i proširiće se priča celim internetom. I tu ulazimo već hr.wiki lalalend. Dakle, ovim korakom, nametanjem politike i ideologije, definitivno približavamo hr.wikipediji. Ovom projektu preti uništenje.

Da zaključim, mislim da je ovo izričito štetan predlog. Ako je ćirlica do sada dominantno pismo na ovom projektu, onda je to jer je to slobodna odluka ljudi koji pišu članke ovde, a ne proizvod nekakve zakonske sankcije. U tom smislu ako ovo postane prinuda i nametanje, mislim da će to upravo najviše štetiti ljudima koji su zainteresovani za širenje ćirličkog sadržaja na projektu. Nadalje, pošto je ovo direktno kršenje Pravopisa srpskog jezika, a time se zalazi i u PET STUBOVA vikipedije, mislim da ovo nikako ne sme biti predmet glasanja i odluke. Ako bude pokrenuto glasanje o ovome, odmah da ga admini osujete. O Pet stubova se ne može glasati. --ANTI_PRO (razgovor) 15:37, 13. januar 2020. (CET)

@Ivan VA:: To nije istina. U Pravopisu srpskoga jezika iz 2010. autora Pešikana, Jerkovića i Pižurice u izdanju Matice srpske, u poglavlju Pismo jasno se kaže:

Osnov savremene evropske pismenosti čine tri pisma - grčko, latunsko ili latunučko (latinica) i ćurulsko ili ćurulučko (ćirilica). Ćirilica je, po važnosti, prvo i OSNOVNO srpsko pismo, od sedamdesetih godina hh veka zapostavljena, marginalizovana i zapuštena, od potiskivanja u službenoj i javnoj upotrebi do umetničke stagnacije. Ona u srpskoj tradiciji ima i nespornu simboličku funkciju i zato je opravdana njena favorizacija u službenoj, javnoj, prosvetnoj i kulturnoj delatnosti. Noviji kulturnoistorijski I politički razvoj, vezan pre svega za skoro jednoipovekovno srpsko-hrvatsko jezičko zajedništvo (sedamdesetak godina i državno), iz kojeg je nastalo bogato srpsko nasleđe pisano odnosno štampano latinicom (naravno, delom i starije od tog perioda), potom savremene potrebe kulture i nauke i komunikacije (s dominacijom latiničkih kultura) - učinili su da sigurno vladanje latinicom i u pisanju srpskim jezikom postane naša svakodnevna potreba. Takav, istina redak, suživot dvaju pisama, za nas s jedino prihvatljivim redosledom savladavanja i prioritetom upotrebe - ćuruluca pa latunuca, verujemo, ne može biti štetan po srpsku kulturu sve dotle dok ćirilica ne bi zaista bila egzistencijalno ugrožena.

Prema tome, tvrdnja da u Pravopisu MS piše da srpski jezik ima dva ravnopravna pisma ne stoji. To jeste stav koji rado iznose pristalice latinice u čiju se analizu ne bih upuštao jer nije tema, ali se to u Pravopisu na koji se pozivate ne može naći. Osim toga, u prethodnoj raspravi korisnik @Lackope: je već naveo citat sličan mome iz Normativne gramatike srpskog jezika Matice srpske koji vas takođe demantuje. Ako možete argumentovano da demantujete uz navođenje izvora ovoga što sam napisao, izvolite. Rado ću priznati grešku.

Slatibarfast (razgovor) 18:37, 13. januar 2020. (CET)

@Slatibarfast: Čoveče, pročitaj ovo što si citirao. Tu se konstatuju neke istorijske činjenice (glede razvoja i odnosa ćirlice i latinice), ali jasno i glasno piše da su oba pisma srpskog jezika. Faktička primena ove odluke je ukidanje latinice, a to je protivno pravopisu.

Inače, kad su ovakve stvari bile po sredi, nekakve dileme u tumačenju pravopisa, obično se mejlom kontaktiralo Ivana Klajna (kao za slučaj Pape Franje). Evo, da li da kontaktiramo Klajna da nam on pojasni, da li u pravopsu piše da treba ukinuti latinicu? --ANTI_PRO (razgovor) 18:53, 13. januar 2020. (CET)

@Ivan VA:: Apsolutno ne piše tako, već je to vaše slobodno tumačenje. Piše da sastavljači Pravopisa smatraju da je favorizovanje ćirilice opravdano i da je za njih jedini prihvatljiv redosled ćirilica pa latinica. Pročitajte vi to što sam citirao pa mi recite gde vidite reč ravnopravno.

Iako niko ne razmišlja o ukidanju latinice na ovoj Vikipediji, niti je to tema ove rasprave, vi ste odlučili da od tehničkog pitanja na silu Boga napravite političko. Molim vas, nemojte to raditi i nemojte izvrtati činjenice. Time ne samo da nećete nikoga ubediti, već ćete uneti nepotrebnu ostrašćenost u pristojnu raspravu. Osim toga kafansko - familijarno obraćanje (Čoveče, pročitaj ovo što si citirao.) ne doprinosi kvalitetu, a pogotovo ne nivou diskusije.

Slatibarfast (razgovor) 19:46, 13. januar 2020. (CET)

@Slatibarfast: Tehnička posledica ove odluke je ukidanje latince na ovom projektu. Ako se ova odluka sprovede i svi članci, sadašnji i budući se konvertuju u latinicu, to faktički znači ukidanje latinice. Poričete da je to drugačije? I sam predlagač govori da je njegvog motiv političke prirode, a ne nekakva tekhnika. Sa tehnikom se makljaju ljudi koji pišu članke na latinici, jer je većina šablona na ćirlici, a ne urednici koji pišu na ćirlici.

Nadalje, glede favorizovanja ćrilice, empirijska je istina da je 90% članaka na sr.wiki na ćirilici? Kao i ceo softver i sve glavne stranice. Molim vas definišite mi pojam *favorizovati*? Jel 90% nije favorizovanje.

I odjednom se digla halabuka oko latinice. Postoji projekat već 15+ godina, 90% sadržaja je na ćirilici, i odjednom sad kao ima nekakav „problem“ sa ćirilicom u praksi projekta. Ma hajte molim vas. Ideološke pozicije su posve jasne. I protivne su Pravopisu. Jer ako je posledica ove odluke ukidanje latiničkog sadržaja na projektu (i blokiranje korisnika koji se ne budu slagali sa ovom odlukom kao mene, što je posebna diskusija), to znači ukidanje latinice. A pravopis jasno i glasno kaže da je *latinica pismo srpskog jezika*. Znači sprovođenje ove odluke je protivno Pravopisu. --ANTI_PRO (razgovor) 19:56, 13. januar 2020. (CET)

@Ivan VA: Ako mi date šest redova napisanih rukom najpoštenijeg čoveka, naći ću u njima razlog da ga obesim.

Arman Žan di Plesi de Rišelje

Slatibarfast (razgovor) 20:34, 13. januar 2020. (CET)

@Slatibarfast: To je tvoja argumentacija na moje zamerke da faktičkim ukidanjem latinice na sr.njiki priča o prvenstvu ćirilice nema smisla, jer nema u odnosu na šta da bude prva? I na 90% sadržaja itd. --ANTI_PRO (razgovor) 00:21, 14. januar 2020. (CET)

Šta god da bude ishod ove rasprave, ono šta ohrabruje je što je rasprava do sada uglavnom korektna, i ljudi se drže argumenata i konstruktivni su. I ti si izneo par argumenata (neki od njih su novi), i to je dobro, ali se vidi da si prilično uzrujan i da si krenuo sa fatalističkom retorikom, kako eto moraće da budu blokiranja, „odsudan udar na urednike”, „gušiće se pravo”, „postaćemo kao hr.viki”. Mislim da nema potrebe za time, i da o ovome možemo da diskutujemo hladne glave. Evo, da odgovorim na neke od tvojih primedbi. Prvo, kažeš da će ti se „gušiti pravo da pišeš pismom kojim ti se ćefne”. Izvini, ali ti ni sada nemaš to „pravo”. Ukoliko uređuješ već postojeći članak ti i sad moraš da poštuješ pismo kojim je on pisan ili će ti izmena biti revertovana po viđenju. Ogromna većina članaka su napisani ćirilicom, tako da ti ili već uređuješ ćirilicom tj. nemaš „pravo da pišeš kako ti se ćefne”, ili uređuješ samo latinične članke, što bi bilo vrlo... „zanimljivo”. Drugo što se tiče blokiranja, zaista ne očekujem da će tako nešta biti potrebno, čak i sa korisnicima koji imaju toliku averziju prema ćirilici (hm?!) da bi išli protiv odluke zajednice makar bili blokirani, samo da ne bi pisali mrskim pismom. Mnogi su ovde već predložili i zaista mislim da je korektno da ukoliko nekon započne smislen članak latinicom to ne bude sankcionisano (brisanjem, blokiranjem, kakogod), već da posle drugi korisnik prođe i preslovi članak u ćirilicu. Ne treba padati u vatru, ako ovaj predlog bude usvojen i primenjen ništa se dramatično neće desiti. Neke stvari će postati jednostavnije, neki tehnički problemi će biti rešeni i svrha konvertora (da svako može da čita vikipediju u pismu koje preferira) će konačno, nakon više od decenije, biti ispunjena (trenutno je to „pravo” dostupno samo onima koji preferiraju latinicu, oni koji preferiraju ćirilicu praktično ne mogu da koriste konvertor). -- Обрадовић Горан (разговор) 17:17, 13. јануар 2020. (CET)

@Обрадовић Горан: Naravno da sam odreagovao burno. Jer se ovde zadire u najintimnije stvari. A to je pravo na upotrebu vlastitog pisma. Želi se ukinuti latinica, pismo koje koristim, na projektu koji funkcioniše pod zastavom jezika na kom govorim. Brani mi se da pišem kako želim!!! Drugo, jasna je ideološka pozadina da se ukine latinica. Podvlačim ideološka. Jer u stvarnoj praksi 90% članaka je ionako na ćirlici. Otkud sad problem da se „reguliše“ bezmalo 10% sadržaja na ovom projektu. I to je predlagač jasno i glasno saopštio. On je ovde u ulozi političara. Razlika između ideologije i nauke je u tome što nauka opisuje realnost, a ideologija je propisuje. Naučnik će se prošetati svakim srpskim gradom i videti bar 50% znakova na latinici i konstatovati da je latinica deo govora i življenja tih ljudi koji govore tim jezikom. Ideolog će da propisuje ljudima šta valja a šta ne. I to se ovde radi.

I da, ja sam potpuno spreman da rizikujem da budem blokiram trajno ovde ako mi se uskrati korišćenje mog pisma. Lično koristim i ćirlicu i latinicu ravnomerno, kako poželim. Zato je latinica i moje pismo. Šta je sporno ako to usporedim sa hr.wiki. Tamo se ljudi blokraju iz političkih ubeđenja. I ovde će biti tako, ako ja ne delim političko ubeđenje da „treba širiti ćirlicu gde god može jer je to srpski“. Ja ne delim to političko opredeljenje. Želim da me Kubure sr.wiki blokiraju, kao što me je i onaj tamo Kubura blokirao.

I za finiš, ja pišem članke (i) na latinici ovde. Uskoro se spremem da iz peska stavim najveći članak koji sr.wiki ima, možda će biti veći i od članka o Hilari Klinton, i biće na latinici. Imam krš članaka na latinici napisanih. Imam osvedočenu praksu pisanja tim pismom ovde. --ANTI_PRO (разговор) 18:22, 13. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Само ћирилицом пишем на пројекту, али велико против ове идеје. Људима не треба да се намеће било шта. Да се све средити и прилагодити за оба писма. Плус, са пројекта би отишао добар део људи а и тренутно имамо врло мало активних. --MareBG (разговор) 15:46, 13. јануар 2020. (CET)

Да ли би могао да даш конкретне предлоге за решење проблема? Десетак конкретних техничких проблема је изнето, у чијем решавању се нисмо помакли ни милиметар већ преко десет година, неки од њих уопште нису ни решиви, а са друге стране се стално чује аргумент „да се све средити и прилагодити”. Ако решења постоје, хајде да их чујемо, за сад овде нисам чуо ниједно решење, и док ствари стоје тако, са техничког и практичног аспекта би овај предлог многе проблеме решио а не би увео нове проблеме (уколико се допусти корисницима да пишу латиницом а да се чланци накнадно преслове). Стога заиста не видим разлог за противљење предлогу који ће унапредити пројекат. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:17, 13. januar 2020. (CET)

@NikolaB: Molim Nikolu, ili neke druge administratore da promene naziv ovog pitanja u sajtnotisu. Nije ovo nikakva rasprava o korištenju pisma ne vikipediji, nego predlog ukidanja latinice na sr.wiki. --ANTI_PRO (razgovor) 16:24, 13. januar 2020. (CET)

 Komentar: Ne slažem se s ukidanjem latinice. Nemam nikakav problem s tim da pišem članke na ćirilici, šta više, ćirilica mi je draža, ali smatram da je latinica daleko praktičnija.

• (1) Za početak, internet pretraživači nisu jednako optimizovani za ćirilicu i latinicu - latinica ima daleko veću vidljivost.
• (2) Tehničke probleme, neko je gore spomenuo, imamo i sa ekavicom/ijekavicom, pa niko ne predlaže da pređemo na jedan ili drugi izgovor.
• (3) I po našem pravopisu i po našim zakonima, oba pisma su ravnoporavna.
• (4) Jasno mi je da ima ljudi koji ćirilicu doživljavaju kao važan deo našeg identiteta, ali ima i dosta ljudi, uključujući i mene, koji to ne misle.
• (5) Konačno, ne bih se složio da je svejedno da li "eks-ju bratija" može da pročita naše članke ili ne.

--Dzombijaner (razgovor) 20:27, 13. januar 2020. (CET)

Ovde se ne govori o ukidanju konvertora/preslovljavača iz jednog pisma u drugo. Ovdje je riječ o uređivanju članaka. Konvertor i dalje ostaje i bilo bi apsurdno da se ukine. Tako da se situacija s pretraživačima nimalo ne mijenja. Gugl će i dalje preuzimati članke na oba pisma. Svi sa eks-ju prostora znaju ćirilicu. Ko kaže da ne zna, laže. Ko treba tek da uči, eto mu dobre prilike da postane pismeniji. A srpski Pravopis kaže, ne samo da je stvar pismenosti u Evropi poznavati latinicu i ćirilicu već treba poznavati i grčki alfabet iz kog oba pisma vode svoje izvorno porijeklo; takođe je stvar pismenosti poznavati oba štokavska narječja. Povodom ovoga, ja ne bih ništa dodao niti oduzeo. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:20, 13. januar 2020. (CET)

@Slaven Kosanović: Ja tebe ništa ne razumem. Zašto ti onda hoćeš da zabraniš uređivanje na latinici, ako ti je okej latinica na sr.wiki? Pliz mi objasni. --ANTI_PRO (razgovor) 01:03, 14. januar 2020. (CET)

 Komentar: Apsolutno podržavam predlog da se na našoj Vikipediji osnovni tekstovi pišu ćirilicom. Ćirilica je naše osnovno pismo i treba je čuvati kao oči u glavi. Konvertovanje u latinicu treba omogućiti. U Grčkoj, koju godišnje posećuje desetina miliona turista, sve oznake i svi tekstovi na njihovim priozvodima su pisani grčkim pismom. Možda je samo jedan posto tekstova na latinici. Klonimo se svakojakih podela u našem društvu. Uvažavajući razne napred iznete predloge, misli da se po ovom pitanju možemo složiti da ćirilica bude osnovno pismo na našoj Vikipediji. Gmitrovicni (razgovor) 22:49, 13. januar 2020. (CET)

 Komentar: Kada se, nekada davno, pričalo o ovoj temi često se u razgovoru potezao argument čitalaca srpske vikipedije iz inostranstva, druge ili treće generacije dijaspore. Pa je onda omogućeno da oni čitaju i ćirilicom i latinicom. To je tada bilo dovoljno. Međutim, ukoliko su želeli nešto da sami napišu tj. dodaju, bili su odbijeni činjenicom da nisu svi bili u mogućnosti da idu u škole srpskog jezika i nauče dobro ćirilicu. Roditelji su ih nešto naučili da pričaju ali su okruženi latinicom i to bi čitali i sa tim bi se snašli ali da pišu je već problem. E sad, sa druge strane poslednjih godina postoje i društvene mreže na koje ljudi iz inostranstva mogu da se prijave i kuckaju nešto na ćirilici i uče se, ali to tada nije postojalo. Uglavnom, ćirilica je super, ali ako dobijemo ćiriličnu ekskluzivnost i izgubimo univerzalnost dva pisma ... izgubili smo argument u raspravi sa likovima koji su "jednosmerni" i to bi mi teško palo. Lično, prihatio bih pravilo da postoji prednost ćirilice i da se to realizuje kroz pravo svakog da latinični članak prebaci u ćirilični. Ekskluzivnost bi mi bila već malo ... heavy. Zato molim da pitanje za glasanje bude precizno. - JustUser  d[-_-]b  23:43, 13. januar 2020. (CET)

@JustUser: 90% sadržaja na sr.wiki je napisano ćirilicom. Jel to dovoljan argument da je ćrilica ovde itekako favorizovana kao pismo (u odnosu na korištenje među generalnom populacijom) i da je sa tih 90% očigledno primarna u odnosu na latinicu? --ANTI_PRO (razgovor) 01:05, 14. januar 2020. (CET)

Ivane ti baš imaš talenat za spinove. U našem društvu generalno šta god se kome ne dopada odmah mu da političku konotaciju. O kakvoj zabrani latinice ti pričaš,ko će da je zabrani? Konvertor i dalje ostaje i omogućava prikazivanje celokupnog sadržaja i na latinici, tako da ti tvrdnje ne piju vodu. Da li je vama jasno da smo mi jedina vikipedija koja se paralelno piše na dva pisma,i da to pored što je tehnički nepraktično,vizuelno izgleda očajno. Mi na ovoj vikipediji koristimo 60 slovnih karaktera, a u obimnijim kategorijama imamo kolaps kod kategorisanja članaka. Ti bi da pišeš kalo ti se ćefne? Pa možeš naravno, ali na nekom svom ličnom blogu,ovde svakako ne. Svaki jezik ima svoja pravila i svi koji bi da uređuju na nekom od njih moraju da poštuju ta pravila. Ćirilica je osnovno i primarno pismo srpskog jezika,pismo na kom je ovaj jezik normiran. A ako je nešto nametnuto ovom jeziku, onda je to latinično pismo. I ono najvažnije, Odbor za standardizaciju srpskog jezika, Matica Srpska, Pravopis, i na kraju ako hoćeš i državne institucije i Ustavi obe srpske države ćirilicu označavaju kao primarno pismo. A što se tiče tehničkih problema koje imamo zbog ove digrafije u gip-u, a koji su izneseni u komentarima iznad pa da se ne ponavljam, budi slobodan pa iznesi na koji način da se reše. A glasanje će svakako da se održi nakon okončanja rasprave. Ovo je jako važno pitanje i o njemu svakako treba da se izjasne oni koji uređuju ovaj sajt.

Neko napisa da je latinica praktičnija jer je ima više na internetu. Pa vodeći se tom logikom onda treba ukinuti sva ostala pisma van latinice. Ja sasvim solidno koristim ruski i grčki jezik,oba pisma imaju i zvanične transkripcije na latinično pismo,pa bih i ja mogao otići malo da uređujem tamošnje vikipedije na latiničnom pismu jer mi je eto praktičnije. Parakalo tovarisch. Danas je u trideset sekundi moguće na sve uređaje instalirati bilo koju jezičku skriptu na svetu, pa ne vidim što bi ćirilica bila problem. ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:47, 13. januar 2020. (CET)

@NikolaB:Da krenemo redom: Srpska ćirilica se decenijama bori za opstanak, i polako ali sigurno nestaje na mnogim područjima. Do nastanka Vikipedije na srpskom jeziku, srpska ćirilica je bila gotovo nepoznata na internetu, a situacija nije bila ništa bolja ni u svakodnevnom životu. Sa nastankom ove vikipedije situacija se promenila, na bolje. Ja bih rekao drastično bolje. I svaki novi članak napisan ćiriličnim pismom je korak napred u očuvanju našeg jezika i njegovog pisma. I na nama urednicima ove vikipedije je velika odgovornost...

Ovo je politički stav par ekselans. Ja mogu tebi ovde da navedem kontra stav da ćirlica uopšte nije ugrožena (jer se uči u prvom razredu osnovne škole i svako je nauči od 7 godine života). A ne moram uopšte da ti i navodim išta. Jer me politička debata uopšte ne interesuje. Dale je ugrožena ili nije. I ta odgovornost o kojoj u komentaru pričaš se na mene ne odnosi.

O kakvoj zabrani latinice ti pričaš,ko će da je zabrani? Konvertor i dalje ostaje i omogućava prikazivanje celokupnog sadržaja i na latinici, tako da ti tvrdnje ne piju vodu. BRANI mi se da pišem članak na latinici, ako ja tako hoću. To je moje pismo. Zašto da ne okrenemo stvari i konvertujemo sve članke na latinicu, pa nek koristi konvertor ko hoće da čita članak na ćirilici? Realno to je puno praktičnije. Dakle, da, ukida mi se mogućnost kao uredniku da pišem pismom koji je moj (srpski) jezik stavio na raspolaganje. Kad bi ovde bio predlog da se zabrani pisanje članaka na ćirilici, ti bi prvi penio kako je to udar na tvoje pravo da pišeš ćirilicom. A to si i potvrdio ovde:

Neko napisa da je latinica praktičnija jer je ima više na internetu. Pa vodeći se tom logikom onda treba ukinuti sva ostala pisma van latinice....zašto misliš da ne postoje ljudi, kao ja, koji gaje isti odnos prema latinici kao ti prema ćirilici? Ti se sprdaš kako ljudi radi konformizma odbacuju svoje pismodeo identiteta. Zašto ne misliš da branjenjem mi da pišem latinicom, ti na isti način radiš to i meni? Jel samo ljudi koji se koriste ćirilicom imaju osećaj prikraćenosti u odnosu na korištenje svog pisma?!

Da li je vama jasno da smo mi jedina vikipedija koja se paralelno piše na dva pisma,i da to pored što je tehnički nepraktično,vizuelno izgleda očajno. Mi na ovoj vikipediji koristimo 60 slovnih karaktera, a u obimnijim kategorijama imamo kolaps kod kategorisanja članaka. Ti bi da pišeš kalo ti se ćefne? Pa možeš naravno, ali na nekom svom ličnom blogu,ovde svakako ne... Ovde si već bahat. Ako na vikipediji postoji haos, onda postoji i među svim govornicima srpskog jezika. Prođi malo gradom u kojem živiš, Beograd verovatno? Zamisli kakav je tu tek haos. Šljašte latinične reklame. A u opštini koriste ćirilicu. Bože sačuvaj nas tog haosa. I mog ĆEIFA da pišem pismom kojim bezmalo piše 50% govornika srpskog jezika u svom dnevnom pisanju. O, kako sam samo bahat!!! Kakve prohteve imam. Naravno, mogu latinicom na svoj privatni blog. Al na vikipediju na srpskom jeziku, taman posla. Ići na stranicu jedne enciklopedije i očekivati da ću tamo zateći latinicu?

Ćirilica je osnovno i primarno pismo srpskog jezika,pismo na kom je ovaj jezik normiran. A ako je nešto nametnuto ovom jeziku, onda je to latinično pismo. I ono najvažnije, Odbor za standardizaciju srpskog jezika, Matica Srpska, Pravopis, i na kraju ako hoćeš i državne institucije i Ustavi obe srpske države ćirilicu označavaju kao primarno pismo....Izađi malo iz sobice u kojoj sediš i prošetaj se gradom u kojem živiš, ponovo. Upali tv. i vidi koje se pismo tamo koristi. To su sve ne-srpski gradovi i ne-srpske televizije, koje gledaju govornici ne-srpskog jezika? Ponavljam opet i PONOVO! Ovom odlukom se faktički ukida latinica na sr.vikipediji. Ako ima samo jedno pismo, onda nema to pismo u odnosu na bilo šta da bude primarno. I ovde ponovo izričeš vlastite političke stavove. Ti si stvarno ozbiljan u tvrdnji da 2019 nekon neko **nameće latinicu**? Latinica je nametnuta srpskom jeziku? To je gorljivi ideolog koji iz tebe govori!

. A što se tiče tehničkih problema koje imamo zbog ove digrafije u gip-u, a koji su izneseni u komentarima iznad pa da se ne ponavljam, budi slobodan pa iznesi na koji način da se reše....Odjednom ti smeta digrafija? Odluči se šta hoćeš? Dal bi da ugušiš latinicu jer ti je tehnički zahtevno ili jel je nametnuta Srbima? I sam, veoma dobro znaš, da tebi to najmanje smeta jer su svi šabloni prevashodno ćirlički pa latinički. Taj problem se tiče samo ljudi koji pišu članke na latinici. Oni prevode šablone. Ti, pšošto sve vreme pišeš ćirlicom, se nikad nisi ni susreo sa problemom koji sad ovde navodno pokušavaš da rešiš. Ja sam se susreo sa tim problemom jel pišem članke na latinici. Tebe nikad nisam video u tim debatama da se javljaš, kad se pita i priča kako napraviti šablone za članke na latinici. Neiskren si u ovoj zamerci maksimalno.

A glasanje će svakako da se održi nakon okončanja rasprave. Ovo je jako važno pitanje i o njemu svakako treba da se izjasne oni koji uređuju ovaj sajt. .. Neće se o ovome glasati ako krši politiku Pet stubova. A krši. O tome nema glasanja.

I da završim. Ceo ton ove debate i argumenti sa kojim je najveći broj korisnika podržao ovaj zahtev su očevidni. Ton je nipodnaštavački spram latinice. I želi se preglasavanjem nametnuti vlastita politička ideologija na sve ostale. Zato debata i nije u dobroj veri/bona fides. Nego mučka i mučna. Na većinu arugmenata koje sam izneo se ne odgovara protivargumentima, nego se ili dele adhominemi ili ćuti i čeka glasanje. Nema te otvorenosti i lepršavosti u debati. Zato što se ne odvija u dobroj veri, bazirano na argumentima. Sve je ovo žalosno. I posve istinito kad kažem da ličimo sve više na hr.njiki. Jer većina koja hejtuje hr.njiki je ne hejtuje zbog političkog pova koji se tamo, kao i sad ovde, pokušava sprovesti, nego je hejtuje jer je njihova. --ANTI_PRO (razgovor) 01:00, 14. januar 2020. (CET)

 Komentar: U potpunosti podržavam. Nisam baš čest urednik na Vikipediji, ali jesam izuzetno čest korisnik. Uz to, po struci sam „jezičar“ i prosvjetni radnik. Kao takvom, veoma mi je bitno da su članci ne samo pravopisno i gramatički tačni, nego i da su na srpskom jeziku. Treba da imamo na umu da je vikipedija pomalo kao javna ličnost. Nije svejedno kako se neka javna ličnost izražava i kako piše, jer se mnogi ugledaju na nju. Isto je i sa Vikipedijom. Nije svejedno kako su joj napisani članci, jer je mnogi koriste. Iz ličnog iskustva, veliki broj učenika u osnovnim i srednjim školama se koristi člancima sa Vikipedije za izradu „seminarskih“ i sličnih radova. --2e1a0 (razgovor) 01:11, 14. januar 2020. (CET)

@2e1a0: Jel možete da objasnite kako su argumenti koje ste izneli u korelaciji sa pitanjem da li ima latinice na sr.wiki ili ne? Pošto ih ja nisam video ni razumeo. --ANTI_PRO (razgovor) 01:20, 14. januar 2020. (CET)

ANTI_PRO Izvinjavam se što se ubacujem u tuđ komentar, ali pošto vidim da si ti najveći protivnik ovog pregleda, možeš li mi reći da zar i tebi mešanje ćirilice i latinice čak i van gip-a ne izgleda pomalo nakaradno? Čak i da imamo dva pisma koju su ravnopravna, a jasno je da ćirilica primarno pismo srpskog jezika, to ne znači da treba da ih mešamo. Mislim da to ne propisuje ni jedan jedini pravopis, a neizbežno je kod članaka koji su pisani latinicom, jer je sve oko njih ćirilicom.

Neprestano pričaš o nekoj ideologiji i politici, a ovo je prvenstveno način da se reše brojni tehnički problemi koje stvaraju članci na latinici već više od 10 godina i pošto nisu rešeni do sad sumnjam i da će se rešiti. I ovde niko ne govori o ukidanju latinice, tako da bez preterivanja... --Uw17 (razgovor) 02:00, 14. januar 2020. (CET)

@Uw17: Ja stvarno ne vidim kakvi se to tehnički problem ovim rešavaju. Ništa u sadašnjoj praksi nije nedostatno. Imaš jasna pravila. Ispade da je ceo problem oko latinice na sr.wiki jer se dupliraju šabloni. Vau. Dakle, koji su to brojni i teški tehnički problem kojim se obrazlaže ukidanje latinice na sr.wiki, konkretno? I da, jeste reč o ukidanju latinice. Jer će se to dogoditi u praksi.

Glede ostalih stvari, ne delim tvoje mišljenje. Ja često mešam u vlastitom pisanju ćirilicu i latinicu. I sa time se, kao i svi ostali ovde, non stop srećemo u svojoj svakodnevici. Ništa novo pod kapom božijom. Tako je kad jedan jezik koristi 2 pisma. --ANTI_PRO (razgovor) 02:50, 14. januar 2020. (CET)

Da li si pročitao ovo što je Obradović Goran naveo u raspravi? Ne znam, možda je mala stvar to što se tekst ne prikazuje u android aplikacijama i što je nemoguće napraviti vezu ka članku koji je pisan latinicom. Već i da ne spominjemo to što konvertor iz ćirilice u latinicu radi bez problema, dok u obrnutom slučaju ne, pa se dobije podžanr umesto podžanr i slični primeri koje je Goran naveo. Osim toga činjenica je da se na latinici nalazi veći broj rogobatnih članaka koji su prekopirani sa Vikipedija na drugim jezicima bez transkripcije. A s druge strane, ukoliko bi se usvojila i ova opcija da oni koji žele da pišu latinicom to i mogu, pa da se preslovi, onda ne ostaje ni jedan jedini razlog zbog kog se ovaj predlog ne bi usvojio.--Uw17 (razgovor) 03:20, 14. januar 2020. (CET)

Ostaju identitetski razlozi. Ako se držimo tehničkih kriterijuma, ova vikipedija bi bla puno vidljivija na guglu ako bi bila cela na latinici. A kad bi se to poteglo ovde, bilo bi odmah napad na prvo srpsko pismo.. I takođe, kao što je Miljan iznad napisao, latinica stvarno doprinosi vidljivosti na guglu, i to je jedan od razloga zašto ne sme da se menja trenutno stanje. Dakle, identitetski razlog: pravo da pišem na pismu koje želim. Ostale tehničke probleme koje navodiš su minorne prirode. Za celih 8 godina koliko sam na ovom projektu, toga sam se nagledao ihaha. I svi su rešeni. Do pre godinu dana ni trenutna glavna strana nije bila podesna za neke mobilne telefone, pa se to vrlo brzo rešilo. Te stvari odlaze i dolaze. I rešavaju se ciljano. --ANTI_PRO (razgovor) 03:44, 14. januar 2020. (CET)

Vidim da je besmisleno raspravljati se sa tobom na ovu temu, pošto ili ne želiš da vidiš da nisi u pravu ili vidiš, a nećeš da priznaš. Prema tome neću više gubiti ni svoje ni tvoje vreme. --Uw17 (razgovor) 12:35, 14. januar 2020. (CET)

Da se razumijemo. Konvertor probitno nije ni zamišljen da preslovljava članke iz latinice u ćirilicu već iz ćirilice u latinicu. Dakle, ključ je bio da se svi članci pišu ćirilicom. Goran je već objasnio zbog čega. Jeste, kasnije smo na neki način prećutno dopustili i pisanje članaka latinicom ali to je dovelo do tih problema koje nismo ni mogli riješiti konvertorom. Za riješavanje tih problema bila bi potrebna naša vlastita verzija medijaviki softvera, dvostruka baza podataka, drugim riječima, hibrid. To se neće desiti, ljudi. Malo ko ovdje je napisao više riječi latinicom od mene, posebno na stranim jezicima, jer se ja njima najviše služim i to na dnevnoj bazi. I ne smatram da mi to proizvodi nekakav „identitetski” problem. Kao kulturni projekat, mišljenja sam da Vikipedija na srpskom treba da se piše ćirilicom. Čitati se, i tako će i ostati, može i moći će, na oba pisma. Tako da se nikome ne ukida latinica niti se u pretragama bilo na Vikipediji bilo na Guglu mijenja bilo šta. I dalje, kako na pretrazi Vikipedije, tako i na Guglu će se članci moći pretraživati latinicom. --Slaven Kosanović {razgovor} 05:21, 14. januar 2020. (CET)

@Slaven Kosanović: Više od cele decenije nikome nije ništa falilo da imamo 2 pisma na projektu, al eto sad, posle 10 godina pade ljudima na pamet da ispravljaju krive Drine. POSLE 10 GODINA i 10% članaka na projektu napisanih latinicom. 10% od sadašnjih 600k je 60k članaka. I svi mi pišemo latinicom, nas par urednika ovde. I svima je komotno. I sad, evo posle 10 godina se neko setio da to nije tako trebalo pre 10 godina i sad ćemo da ukinemo latinicu. Veoma naivno razmišljanje, u najmanju ruku, diplomatski rečeno.

Nadalje opovrgavaš da ovo ima ikakav diskriminatorski učinak prema ljudima koji latinicu osećaju i pišu kao svojim primarnim pismom. Što je maliciozno. Tehnički posmatrano, pošto to određeni urednici potenciraju kao glavni argument za ukidanje latinice, ova vikipedija cela ima puno više razloga cela da bude na latinici:

• latinica je više u upotrebi od ćirilice kod govornika srpskog jezika, svi to znaju
• na internetu je ovaj procenat još puno veći. Bar 95% komunikacija na internetu se događa na latinici
• za razliku od ćirilice, latinica je međunarodno shvatljiva i čitana, pre svega u anglosaksonskom kontekstu koji dominira i proizvodi sadržaj na internetu, pa i ovu enciklopediju
• umnogome bi se povećala vidljivost vikipedije na internetu

I sada, kad ovo, kao nedvosmislene i istinite argumente, predočiš ljudima koji govore o „tehničkim prednostima“ ukidanja latinice, jel, ako je tehnički kriterijum ono što nas sve usmerava, onda će, ispravno, potegnuti identitetski argument. Odmah će reći da je ćirilica prva, da se zbog njihovog identiteta i odnosa spram ćirilice ne može prodavati vera za večeru. I to je sve ok, ja to shvatam, razumem, poštujem, prihvatam i delim taj argument.

Ali onda deco, dozvolite ljudima koji gaje isti indentitetski odnos spram latinice, da se njima ne brani da je koriste na ovom projektu. Ima nas urednika ovde koji pišu latinicom, evo već skoro 10 godina. Zašto se podcenjuje da ima ljudi koji isto toliko vole latinicu kao gore potpisani što vole ćirilicu? Znači, ako se držimo istog standarda za oba slučaja, probamo i jedne i druge cipele, ova predlog ne bi nikako mogao da prođe. I tu dolazi ideologija ili politika u igru. Jer će ideolozi perfidno da kažu, ma hajte molim vas, šta se buni ovaj, niko ovde nikoga ne ugrožava. Posebno predlagač. Što je krajnje ne kolegijalno i podcenjivački. Poznaju se ljudi koji ovde uređuju godinama i, posle toliko vremena, na takve jevtine fore da se potceni intelektualni integritet druge strane i kolegijalnost. Sramotno. SRAMOTNO! --ANTI_PRO (razgovor) 10:54, 14. januar 2020. (CET)

@Ivan VA: Ne treba paničiti odmah, niko neće „zabraniti” latinicu, prosto više će se promovisati ćirilica koliko sam ja shvatio. Nema prepreke da ljudi rade i na latinici, niti bilo ko može to zabraniti. Prosto, neke stvari će se tehnički lakše posložiti. Postoje problemi, čak je jedno vreme bio problem kategorija na latinici, što je priznaćeš malo čudno da imamo mešane kategorije. Bolje da budu sve na jednom pismu, a to nema veze sa politikom ili nekakvim zabranama. Najbolje posložiti sve da bude jednoobrazno, a konvertor je uvek tu ko hoće da čita na latinici. Dakle, nema govora o zabranama, niko tebi ne može zabraniti da pišeš na latinici.--Soundwaweserb (razgovor) 11:40, 14. januar 2020. (CET)

Nego šta je nego reč o zabrani! ništa drugo. Nasilno, protivno mojoj želji, će se konvertovati članci u ćirilicu. Iako ja izričito hoću da budu na latinici. To je zabrana. Ja pišem članak na jednom pismu, a onda neko dođe i konvertuje. Ili hoćeš da kažeš da to nije „zabrana”, kao da sam ja malo dete od 10 godina. O argumentu kategorija i slično ne treba ni diskutovati. To se lagano rešava i do sada je krš tih slučajeva rešen. Automatskim preslovljavanjem. Odmah se kreira dupli kod na latinici i ćirilici, po difoltu. Sve te primere koje navodiš su matori bar 10 godina, u vremenu kad vikipedija nije bila tehnički potkovana kao danas. To je isto kao kad ovi iz Slagalice uzimaju da nam pakuju da ne vredimo kao projekat, jer niko ne pregleda sadržaj, a vade nepatrolisan sadržaj od pre 12 godina, kad nije bilo 5 urednika sveukupno na projektu. Tako je i sa tim „duplim kategorijama”. --ANTI_PRO (razgovor) 11:49, 14. januar 2020. (CET)

@Ivan VA: Mislim da malo preteruješ. Kao da će neko ići za tobom i konvertovati, pazi bogati. Ovo je samo preporuka. Zdravim razumom se može zaključiti da će se lakše rešavati tehnička pitanja kad su članci na ćirilici. Zamisli da na Glavnoj strani imamo mešana pisma, pa našta bi to ličilo. Ovde se samo daje prednost pismu koje to već ima na neki način, a nikako se ne umanjuje značaj drugog. Malo ishitreno reaguješ, nije ovo politika. Mogao bi komotno da budeš poslanik u skupštini. Pozdrav.--Soundwaweserb (razgovor) 11:59, 14. januar 2020. (CET)

Dobro znaš da taj problem sa Glavnom stranom nikad neće niti je ikad iskrsao, jer je glavna strana uvek na ćirlici. To nikada nije postojao problem, kao ni te kategorije. I nije nikakva preporuka, nego će posledica biti stvaranje bota koji automatski ide i konvertuje članke na latinici na ćirilicu. A ako se ja usprotivim tome, onda će me blokirati. Dakle, primena je zabrana latinice u praksi. Ja stvarno ne znam šta ima da se doda i oduzme trenutnom sistemu koji imamo danas. Ništa mu ne fali. --ANTI_PRO (razgovor) 12:05, 14. januar 2020. (CET)

Ivane, Vikipedija na srpskom nije anglosaksonski projekat, ni španski ni italijanski, ali ni srpskohrvatski ni hrvatski. Svaki od pomenutih ima svoje verzije Vikipedije. Ali za razliku od pomenutih, ovde svi članci se mogu čitati i pretraživati na oba pisma, te i ti „anglosaksonci” mogu da čitaju i pretražuju srpsku Vikipediju na latinici, ukoliko ne poznaju ćirilicu. Tako će i ostati. Srpski jezik je uvijek imao kao primarno pismo ćirilicu i to je jedna od njegovih osnovnih razlika sa zapadnim susjedima. Ako je Vikipedija kulturno-jezički projekat onda to treba i da se vidi u praksi. --Slaven Kosanović {razgovor} 11:47, 14. januar 2020. (CET)

@Slaven Kosanović: Odjednom potežeš identitetske argumente. Jel latinica srpsko pismo ili nije? Što da ne bude na latinici vikipedija? 95% Srba na internetu koristi latinicu. Vidiš kako te sad boli, kad se to iznese kao protivargument navodnim „tehničkim prednostima” ćirilice. Onda je odjednom ćirilica prva i ne može se prodavati vera za večeru. A kad ti hoćeš da prodaš moju veru (latinicu) za večeru, onda može.

Nadalje, Ako je Vikipedija kulturno-jezički projekat onda to treba i da se vidi u praksi... jel brani tebi neko da pišeš na ćirlici ovde? Ne brani. Kako je onda to ćirlica ugrožena? Nadalje navodiš, onda to treba i da se vidi u praksi.., daj mi taj kriterijum praktičnosti. Koliko % vikipedije treba da bude na ćirilici da bi se pokazalo da je ona Prvo pismo? 90% nije dovoljno kao danas? Navedi mi koliko %? Šta, treba da bude 100%, kao što se predlaže? Da se ukine latinica načisto. Pa bratac, to onda nije favorizovanje ćirilice kako bi se istaklo da je ona prva, nego ukidanje drugog pisam nad kojim treba da bude favorizovana. To onda nije favorizacija nego čist monopol. I zato je i protivno pravopisu. Navedi mi razliku između favorizacije i monopola? I praktičnu primenu toga. Ako 90% sadržaja nije favorizacija, šta jeste? --ANTI_PRO (razgovor) 12:00, 14. januar 2020. (CET)

Latinica nije srpsko pismo. Istorijski gledano nije. Ako ćemo se gađati tim argumentima. Bilo je jedno od pisama tzv. srpsko-hrvatskog jezika, ali taj hibridni jezik više nije zvaničan ni u jednoj od bivših eks-ju republika. Htio ne htio, politika takođe kroji sudbinu jezika i pisma. Posebno na našem prostoru. A nismo jedini, u Evropi imaš primjera koliko voliš. Kulturno-jezički identitet je vezan za jezik i pismo na kom se taj jezik izražava i razvija. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:11, 14. januar 2020. (CET)

@Slaven Kosanović: Znači nisi odgovorio ni na jedan argument i pitanje koje sam postavio gore, nego si baš uzeo ovime da se baviš. I sad si odjednom istoričar jezika i lingivsta. I to govoriš očigledne neistine. Koje su opovrgnute u svakoj knjizi iz lingivistike i književnosti na srpskim fakultetima. Čuj, latinica nije srpsko pismo. Hoćeš promeniti mišljenje ako ti donesem refrence recentnih dela naše lingivistike gde piše da jeste? Htio ne htio, politika takođe kroji sudbinu jezika... Naravno, uvek politika umesto nauke. Zato ti je uloga političara puno lagodnija. Jer oni propisuju realnost, naučnici je opisuju. Naučnik kaže latinica je srpsko pismo, političar kaže — nije. Samo je ovde pitanje jel se mi kao zajednica u donošenju odluka vodimo argumentima, kao recimo naučnom debatom, ili političkim voluntarizmom. I šta je tu loše ako stavim primer hrvatske Ukipedije. Oni se tamo bave političkim voluntarizmom mesto naukom. Podudarnost je očigledna. --ANTI_PRO (razgovor) 12:23, 14. januar 2020. (CET)

U knjigama koje su nastale u doba srpskohrvatskog jezika piše svašta o tim polemičnim stvarima između ostalog i na srpskim univerzitetima. I to je bila tadašnja „politika”. Gajicu je stvorio Ljudevit Gaj porijeklom Njemac, za potrebe Hrvata koji su kulturno, vjerski i istorijski okrenuti Zapadu. Do ovde dosta. Nemam namjeru da ulazim u dalju raspravu na ovu temu. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:41, 14. januar 2020. (CET)

@Slaven Kosanović: Naravno da nećeš da učestvuješ, jer nemaš arugmente i što duže ovo traje ispada sve smešnije. Pazi molim te, diskreditovao si dela Aleksandra Belića i Pavla Ivića, najvećih srpskih lingivsta, jer su nastale u doba srpskohrvatskog jezika piše svašta o tim polemičnim stvarima između ostalog i na srpskim univerzitetima. I to je bila tadašnja „politika”.. Kakva je ovo sprdnja? Ako iznesem tvrdnje, savremenika, Klajna i Kovačevića glede ove teme, hoće li ti biti milije. U ovu orginalniu interpretaciju kako je Gaj stvorio latinicu neću da ulazim. Pošto bi da vodim akademsku debatu, očekujem od tebe kredibilne reference, a ne originalna tumačenja. --ANTI_PRO (razgovor) 12:50, 14. januar 2020. (CET)

@Slaven Kosanović: Inače, pošto se referišeš na tu „tamo, tadašnju” (mračnu) politiku, znao bi da se današnje kapitalno delo Srpske akademije nauka i umetnosti, njenog Instituta za jezik, zove Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (http://www.isj.sanu.ac.rs/projekti/rsanu/ ). Članak kog još uvek nema na sr.wiki.

Možda nema veze sa temom, ali evo, na brzinu preveden članak Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika na bs.wiki. Moram(o) ga doraditi i pogledati još koji podatak!--АнТони_{(разговор)} 20:54, 15. јануар 2020. (CET)

Kako se samo ovde olako frlja i diskredituje rad treće, četvrte i pete generacije srpskih lingvista. --ANTI_PRO (разговор) 12:58, 14. јануар 2020. (CET)

Овде не пишемо чланак о језику, већ разговарамо такорећи приватно на јавном простору. :) У оваквим „академским разговорима” се не наводе референце ни литература. Наши различити ставови су засновани на различитим поимањима српске културе и језика. Ти имаш своје ставове, ја своје, и они се међусобно очигледно не слажу. Наравно да је у доба српскохрватског језика написано толико литературе у којој се латиница брани као српско писмо, јер то била тадашња политика, чак и за вријеме Краљевине. Било је потребно то радити да се држава не распадне. Опет политика. И тешко ономе ко би се у то вријеме усудио друкчије да каже. Али, ова расправа нам неће помоћи ништа. Лингвистима српскохрватсог, и након 150 година, није успјело да убједе Србе да им је латиница примарно писмо, јер то тако већина Срба просто не осјећа. И сад у Правопису пише сасвим супротно у самом Уводу. Можда су чак људи који су тај Увод написали (Правопис 2010), раније бранили латиницу као примарно писмо српског језика!? Славен Косановић {разговор} 13:07, 14. јануар 2020. (CET)

@Славен Косановић: Nema ovde nikakvih privatnih mišljenja. Ja za stav da je latinica srpsko pismo imam reference emanentnih lingistva srpskog jezika. Nije ovo nikakva kafanska rasprava. Ti za svoje tvrdnje nemaš reference, nego govoriš ofrlje kako si negde čuo i šta ti znaš. To nije naučno mišljenje i akademska rasprava. A ja u fiktivnim i saj faj pričama neću da učestvujem. Dole ću ispod navesti sve reference lingvista koji kažu da je latinica srpsko pismo. --ANTI_PRO (разговор) 13:38, 14. јануар 2020. (CET)

Ја предлажем да додате и дугме за шиптарски као и за језике већих мањинских народа у Србији...па наравски само ћирилица ! Што Хрвати не ставе ћирилицу ? Или Босанци ? А Македонци латиницу ?Марко Краљевић (разговор) 16:58, 16. јануар 2020. (CET)

Ja sam protiv, i predlažem da latinica bude primarno i jedino pismo na Vikipediji. Činjenica je da 90% ljudi u Srbiji preferira i češće koristi latinicu u odnosu na ćirilicu. RexOxladeChamberlain (разговор) 21:59, 19. јануар 2020. (CET)

Latinica srpsko pismo?

Pošto je krš ljudi ovde, a posebno Kosanović izneo da latinica nije srpsko pismo, hajde malo da vidimo šta kažu ljudi koji su školovani da govore o ovim stvarima i žive od toga. Prvi na redu od autoriteta naše lingivstike je Ivan Klajn, uvaženi autor i na sr.wiki.

Klajn jasno i glasno kaže da je latinica srpsko pismo i da je zabrana ljudima da koriste latinicu ugrožavanje njihovih ljudskih i građanskih prava. To je ovo što ja tvrdim sve vreme. I da se ovaj novokomponovani sistem bez policije ne može sprovoditi (Klajn kaže autoritarni režim). Dakle ovo je korak ka organizovanju ćirilične policije na sr.vikipediji. Evo Nikola, Slaven, Lackope i Željko Todorović se već kandiduju u najavi. Elem, da vidimo šta Ivan Klajn kaže:

• http://www.politika.rs/sr/clanak/825/Tema-nedelje/Odumiranje-cirilice/IVAN-KLAJN
• https://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:403899-Lingvisti-o-izbacivanju-latinice

--ANTI_PRO (razgovor) 14:14, 14. januar 2020. (CET)

Pa i nismo ni u kakvoj akademskoj raspravi. Dragi moj priajatelju, nemaš ti nikakve reference, iz razloga što normativna ligvistika konstatuje stanja u određenim periodima, a ne njihove uzroke. U vezi istorije jezika, to je već kod nas polemična tema, pa se tu svašta pisalo. Određeni lingvisti su dakle, u određnim momentima konstatovali stanje, pa je tako i u Pravopisu 1994. godine pisalo da su latinica i ćirilica ravnopravna pisma (samo prepisano iz ranije verzije srpskohrvatskog), a u njegovom izdanju iz 2010. godine, da to uopšte nisu i da je ćirilica primarno pismo srpskog jezika. Ti treba dosta toga još da pročitaš i proživiš da bi se gađao tim svojim „akademskim argumetnima”. Slaven Kosanović {razgovor} 14:07, 14. januar 2020. (CET)

Ovde se postavlja pitanje, da li je DANAS latinica srpsko pismo ili ne. Time se nauka bavi. Ne govorim o debati o primatu, jer da bi se govorilo o primatu ćirilice nad latinicom, mora prvo da se konstatuje da je latinica *srpska*. A to ti i krš ovde gore neobaveštenih (ili zlonamernih?) negirate. I pliz polemiši malo sa Klajnovim argumentima da je uskraćivanje pisanja latinicom kršenje mog ljudskog prava. --ANTI_PRO (razgovor) 14:14, 14. januar 2020. (CET)

Idemo dalje sa edicijom lingivisti o srpskoj latinici. Sledeći je Milan Šipka. Kaže, latinica je nedvosmisleno srpsko pismo:

• http://www.politika.co.rs/sr/clanak/35359/Kultura/Srpska-latinica-kao-cirilica#!

--ANTI_PRO (razgovor) 14:14, 14. januar 2020. (CET)

Nadalje jezikoslovac Milan Šipka u svom standardnom delu konstatuje:

„ Sve do početka dvadesetog veka ćirilica je bila jedino srpsko pismo. U težnji da se ostvari standardnojezičko jedinstvo s Hrvatima, koji su krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka svoj književni jezik, posle dugog traganja, zasnovali na vukovskim temeljima s ijekavskim izgovorom i time se znatno približili Srbima, a služili su se latinicom, Jovan Skerlić je predložio da se potpuno jedinstvo ostvari na taj način što bi se i na jednoj i na drugoj strani prihvatio ekavski izgovor sa latiničkim pismom. U početku je ta ideja bila prihvaćena, ali se od nje, sticajem različitih političkih okolnosti, odustalo, pa su Hrvati nastavili da pišu ijekavskim izgovorom i latiničkim pismom, dok su Srbi uz svoju ćirilicu prihvatili i latinicu, koja je . . vremenom sve više prevladavala u SrPSKOJ kulturi, tako da Je danas po širini upotrebe postala drugo srpsko pismo. [...] SRPSKOHRVATSKA LATINICA Srpskohrvatska (u početku samo hrvatska) latinica nastala je prvih decenija XIX veka,...Ovo latiničko pismo smatra se zajedničkim, hrvatskim i srpskim, zato što je u njenom konačnom oblikovanju učestvovao i Srbin Đuro Daničić, a i po tome što se Srbi od početka dvadesetog veka, pored ćirilice, služe i tim pismom, koje je između dva svetska rata, a naročito u drugoj polovini HH veka, dakle u vremenu kad su živeli u zajedničkoj državi s Hrvatima (1918-1990), pajoš i danas, sve više prevladavalo u javnom životu, potiskujući primarno srpsko pismo, ćirilicu. Danas se hrvatskosrpska ili srpskohrvatska latinica smatra drugim srpskim pismom,... (stranice: 1325—1328 ”

• Šipka, Milan N. (2010). Pravopisni rečnik srpskog jezika sa pravopisno-gramatičkim savetnikom (PDF) (1. izd.). Novi Sad: Prometej. 

Taj rječnik nije podržala ni objavila Matica Srpska. Ne zato što nije dobar i stručan u domenu rječnika, već iz razloga što se tu iznose stavovi s kojima se Matica Srpska ne bi složila. Posebno u vezi potiskivanja ćirilice u korist latinice. To su sve politički, a ne stručni jezički ili lingvistički stavovi. Dobar dio kulturne elite u Srbiji koji se školovao u vrijeme srpskohrvatskog, ima, ili je imao slične stavove. To ne znači da su oni opšteprihvaćeni. Naprotiv. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:40, 14. januar 2020. (CET)

@Slaven Kosanović: Ajde, molim te, u celoj ovoj raspravi iznesi JEDNU JEDINU REFRENCU za svoje tvrdnje. Ovo ti pišeš na svoju ruku. Ja sam ti izneo do sad 6 referenci. Rečnik koji se u 15om tomu trenutno izdaje u izdanju SANU, stav poznatog lingviste akademika, i stav poznatog lingviste uvaženog profesora. I izneću ih tek još. Sve što ti odgovaraš na to su adhominemi i diskvalifikacije ad-personam. --ANTI_PRO (razgovor) 14:53, 14. januar 2020. (CET)

Ko je tebe ovlastio da staneš na čelo ideološkog komiteta koji kaže da su Klajn i Šipka (a staviću i Belića i Ivića) šarlatani i nekakvi političarčići. Stvarno vređaš ovde pamet. --ANTI_PRO (razgovor) 14:56, 14. januar 2020. (CET)

Niko ti nije ni tražio reference. U raspravama na Trgovima se ne traže reference ni literatura. Ti si malo pobrkao stvari. Ja bih više volio da si nešto svojim riječima sročio, to bi značilo da barataš nekim činjenicama, a ne da guglaš nasumice. Same tvoje reference te opovrgavaju u tvom diskursu. Lijepo sam ti rekao da istorijski latinica nije srpsko pismo. Ti si pošizio. A to isto ti gore kaže Šipka u prvim rečenicama citiranog teksta, tvoja referenca. Opet ne razumijem dalje insistiranje na nečemu što je opštepoznato. Još manje, šta ćeš s time postići? Mišljenje nas koji smatramo da Vikipedija na srpskom treba da nastavi dalje uređivanje isključivo ćirilicom, nećeš promijeniti ni ovim, ni bilo kojim drugim referencama. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:08, 14. januar 2020. (CET)

Nego šta nego se traže reference. Ovo je akademsko pitanje a ne kafanska rasprava. I jasno i glasno si rekao da latinica nije srpsko pismo. Takve gluposti ovde ne mogu da prolaze. . Još manje, šta ćeš s time postići? Mišljenje nas koji smatramo da Vikipedija na srpskom treba da nastavi dalje uređivanje isključivo ćirilicom, nećeš promijeniti ni ovim, ni bilo kojim drugim referencama. E ovo je ključ cele priče. Jer je suština u tome da ti i tvoji istomišljenici i nećete debatu. Još manje naučno fundiranu debatu. Vi se ovde bavite politikom par ekselans. I šta se tu ima polemisati kad ti sve znaš. --ANTI_PRO (razgovor) 15:23, 14. januar 2020. (CET)

Ti i nećeš druge reference koje se ne slažu s tvojim viđenjem svijeta. Navođeni su ti citati iz Pravopisa, Matice srpske koja kaže da u svim kulturno-prosvjetnim projektima treba dati prednost ćirilici. Naširoko objašnjavani tehnički problemi s kojima se ovde suočavamo, itd. Sâm Šipka, kog ti citiraš, u prvoj rečenici ti kaže da latinica istorijski nije srpsko pismo, već hrvatsko. Ali tebe to ne zanima. Na stranu što su te stvari opštepoznate, za njih nisu potrebni citati. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:42, 14. januar 2020. (CET)

 Komentar: Apsolutna podrška! U Srbiji je zvanično pismo ćirilica i poštujte to. Ovde neki kažu da su navikli da pišu latinicom. Menjajte naviku jer ne živite odavno u Jugoslaviji. Dajte link jednog članka naprimer na Hrvatskoj Vikipediji gde je autor navikao da piše ćirilicom. Ne postoji. Sve jasno. Žrnov (razgovor) 15:37, 14. januar 2020. (CET)

Tako je! Mi Srbi, nas pola Srbije i RS koje piše latinicom, mrš u Hrvatsku pa tamo da pišemo latinicom! Šta mi ovde bezveze u Srbiji i RS živimo i tražimo nešto. --ANTI_PRO (razgovor) 14:36, 14. januar 2020. (CET)

 Komentar: Nije istina da pola Srba piše latinicom jer u Srbiji i Republici Srpskoj nastavni program je na ćirilici. Čemu nerviranje niko Vam nije rekao marš nikuda? Ovde je reč o lakšem i praktičnijem funkcionisanju Srpske verzije Vikipedije slobodne encikopedije. Činjenica je da će biti lakše urećivati ako se prate standardi i poštuje pravopis u Republici Srbiji. A u Srbiji je zvanično pismo azbučna ćirilica. Vaše negodovanje ne ide u prilog boljem radu Srpske verzije Vikipedije. To što vi poznajete latinično pismo je pohvalno kao i poznavanje drugih jezika ako ih znate, ali bezmisleno je ovde mešati babe i žabe. Zamislite kad bi Kinezi (milioni stanovnika u SAD) počeli da uređuju stranice Vikipedije na Engleskom jeziku na svom pismu. Francuska na francuskom, Nemačka Vikipedija nemački, Srpska verzija Vikipedije azbučna ćirilica - jednostavije i organizovanije za korištenje. Žrnov (razgovor) 15:37, 14. januar 2020. (CET)

 Komentar: @Slaven Kosanović: @Ivan VA: Mislim da ova rasprava ne vodi nigde. Latinica jeste jedno od dva pisma srpskog jezika i besmisleno je tvrditi da nije. Ustalom bila ili ne bila srpsko pismo, to nije razlog ovog predloga već problem sa Vikitehnikom. Koncetrište se na probleme iz te tematike. --Pinki (razgovor) 14:58, 14. januar 2020. (CET)

Ja sam ponudio argumente iz tehnike. Mislim da ne postoji nikakav valjan tehnički razlog za ukidanje latinice. Ali na ovoj identitetskoj debati upravo insistiraju predlagač rasprave (dobro pročitaj njegov pledoje) i Kosanović. On je upočetku pričao kako je eto problem u tehnici, pa kad je izgubio taj argument ond je prešao da priča kako je to jer je ćirilica prvo pismo, a kad je i taj argument izgubio jer nije odgovorio pitanje gde počinje favorizacija na projektu gde je 90% ćiriličkog sadržaja, onda je prešao da priča kako latinica uopšte nije srpsko pismo. Sad pošto mu predočavam da to kažu svi redom srpski lingvisti zadnjih 100 godina, onda se upušta u debatu kako su to sve udbaški agenti i da je to kvazinauka. Mora ovo da se istera na čistac. --ANTI_PRO (razgovor) 15:04, 14. januar 2020. (CET)

@Ivan VA: Zašto nasedaš na njegove komentare. Eto baš danas se čovek odlučio da uređuje Vikipediju i hop odmah na raspravu o ćirilici. Komentare neregistrovanih korisnika treba obrisati. Ne znam ni kako kada se pokrene rasprava počnu da vaskrsavaju neki korisnici sa svega par stotina ili par hiljada izmena (tokom višegodina) i počnu da dele savete nama koji smo tu svaki dan. --Pinki (razgovor) 15:07, 14. januar 2020. (CET)

@Pinki: Nisam naseo, namerno sam izabrao debatu sa njim. Jer sam prilično siguran da je on tipski slučaj, tj. da mnogo ljudi koji je gore podržalo ili će podržati ovaj predlog upravo razmišlja kao on. I sa tim argumentima se treba raspraviti. --ANTI_PRO (razgovor) 15:23, 14. januar 2020. (CET)

Vas brine kako razmišlja mnogo ljudi koji podržavaju pisanje članak na ćirilici na Srpskoj Vikipediji? A da li vas brine Vaših 80000 izmena na Vikipediji? Koliko ste vremena potrošili na to i koja je Vaša motivacija da provodite toliko vremena na Vikipediji? Žrnov (razgovor) 15:37, 14. januar 2020. (CET)

 Komentar: Ma šta ste navalili da Srbi pišu latinicom? To je smešno insistiranje. Jugoslovenska propaganda i pravopisi ne važe i te reference su ništavne. Kompletan nastavni program u Srbiji je na ćirilici. Počnite sa Jugoslovenskom Vikipedijom niko vam ne brani pa pišite tamo Srpsko-hrvatski i obrnuto. Srpska verzija Vikipedije Srpski jezik. A on se piše azbučnom ćirilicom i celokupan nastavni program je na azbučnoj ćirilici. Šta nije jasno? G. Pinki vi još dodeljujete spomenice. Pa hit ste zaista ta zemlja i te titule odavno ne postoje kao ni srpsko-hrvatski jezik! Žrnov (razgovor) 15:37, 14. januar 2020. (CET)

 Komentar: Cenjene kolege! (Ovde mislim na aktivne urednike, kao i one koje lično poznam - a ne na one, koji su se danas u 11:40 sati prijavili na projekat da svima "kroje kapu", ili u nedostatku hrabosti pišu sa drugim imenom.) Čuvajte te se takvih koji vam propisuju kako ćete pisati, jer će vam sutra, reći, šta ćete pisati, a prekosutra da potpisujete njihovo napisano. Čuvajte se i onih koji vas šalju da pišete negde drugo, takvi i još gori su mene slali crnom đavolu, samo da im ne smetam u njihovim ciljevima! Nisu uspeli, a mislim da neće ni ovde da uspeju da vas isprovociraju! Lep pozdrav! --AnToni_(razgovor) 20:31, 14. januar 2020. (CET)

 Komentar: Raspravlja se o tome da li bi Srpska verzija slobodne enciklopedije Vikipedije bila organizovanija da se piše samo azbučnom ćirilicom. DA BILO BI JEDNOSTAVNIJE za korištenje i ORGANIZOVANIJE! Koji su Vaši argumenti da nije tako? Španci urećuju stranice na španskom, Francuci francuskom, Nemci nemačkom i tako redom. U čemu je Vaš problem? Ovde nije reč o nikakvim ideologijama zašto to potežete (osim ako to nije vaš problem)? Neki insistiraju na autoritetu zbog broja izmena i datumu registrovanja na Vikipediji. Znači da Vam se ovde sad lično obrati bilo koji univerzitetski profesor ili neki poznati svetski lingvista ili Jovan Dučić i Vuk Karadžić lično oni bi morali da paze na to ko je koliko izmena uradio na enciklopediji i kad se ko registrovao? Smešno i neozbiljno. Neki ostavljaju linkove kao reference iz Jugoslavenskih vremena. Ljudi ta država i Srpsko-hrvatski jezik ne postoji od 1991 godine, čak šta više veoma tragično je završila (više puta) po nas i našu Srbiju, narod, a kako vidimo i na jezik i pismo. A sve to zajedno na kulturu. O kako se sve lepo uklapa vidite. Znači u praksi imamo dokazano da je to loša opcija. Danas je 2020 godina i u Srbiji je čitava administracija, dokumenti, školski i univerzitetski program na azbuci. Tako da je ovo odličan predlog da sistem brže, bolje i lakše funkcioniše ne samo Sr. Vikipedija! PODRŠKA AZBUCI I ĆIRILICI! Žrnov (razgovor) 09:57, 15. januar 2020. (CET)

@Žrnov: Ne postoji Srpska Vikipedija već Vikipedija na srpskom jeziku na kojoj se upravo piše srpskim jezikom na oba njegova pisma - ćiriličnom i latiničnom. Ukoliko ti ne znaš da je latinica jedno od dva pisma srpskog jezika, vrati se u drugi razred osnovne škole. Administracija u Republici Srbiji takođe koristi i latinično pismo, pored ćiriličnog. --Pinki (razgovor) 10:46, 15. januar 2020. (CET)

 Komentar: Ipak, mi ne treba da gubimo iz vida da smo mi srbi, a nismo latini. Filipović Zoran (razgovor) 10:36, 16. januar 2020. (CET)

Hoćemo li, cenjeni kolega Filipoviću, za pisanje na sr.wiki ubuduće trebati predočiti krsni list ili neku srpsku inačicu domovnice? Pod geslom: SSSS? Samo Srbi surađivati smiju? Ovo smo imali na bs.wiki a lalaland je to već skuburio...čuvajte se ovakvih!--AnToni_(razgovor) 14:00, 16. januar 2020. (CET)

@AnToni: Ali kada otvorimo nalog na nekoj društvenoj mreži i podesimo da hoćemo da koristimo srpski jezik, imamo samo ćirilicu kao opciju; zapravo ne postoji društvena mreža koja nam daje mogućnost da izaberemo srpsku latinicu, zar ne? Filipović Zoran (razgovor) 20:11, 17. januar 2020. (CET)

@AnToni:Ne razumem šta je krsni list ili šta znači inačica. Sadkσ (reči su vetar) 04:05, 20. januar 2020. (CET)

 Komentar: Nije direktno vezano za temu, ali bih svakako da skrenem pažnju. Valjalo bi i standardizovati imenovanje članaka u određenim oblastima po pitanju transkripcije, i uopšte korišćenje (ne)transkribovanih oblika u tekstu. Konkretno za softver, mišljenja sam da bi trebalo slediti rusku vikipediju i računarske programe i aplikacije ne transkribovati radi prepoznatljivosti i doslednosti. Trenutno stanje je haotično: s jedne strane 3D-Secure, Ableton Live i PostgreSQL2000, a s druge Koreldro, Menjuet OS i Fubar2000 (!). Slično i sa muzičkim bendovima: Aerosmit, Kvins of (d) stoun ejdž i Florens end (d) mašin naspram Disturbed, Lynyrd Skynyrd i System of a Down.

Zašto se, zapravo, izbacuju članovi pri transkripciji? Nikad ne bih rekao Florens end mašin, na primer. Inače, ovde je već stvar komplikovanija zbog opšteprihvaćenih imena poput Bitlsa i Rolingstonsa, ali bez obzira na to bih, opet radi doslednosti, pratio Ruse i pisao sve netranskribovano, poput video-igara. Dosadašnje rešenje da se višečlana imena bendova ne transkribuju samo stvara šarolikost, a koliko vidim i ne poštuje se. – Rančer (razgovor) 06:14, 18. januar 2020. (CET)

@Ranching: Apsolutno se slažem s tim da bi pojedine stvari trebalo ostavljati netranskribovano baš zbog prepoznatljivosti i dosljednosti. Ipak, najbolje bi bilo da to pitanje pokreneš na Vikipedija:Trg/Pravopisna pitanja ili Vikipedija:Trg/Vikipolitika jer će ova tema definitivno nadjačati to poprilično bitno pitanje (pogotovo korisnicima koji pišu u oblastima muzike, informatike i sl.). — Srdjan m (razgovor) 10:20, 18. januar 2020. (CET)

 Komentar: Reći da latinica nije srpsko pismo i da se do 1918. nije koristila za pisanje srpskog jezika je netačno. Srbi u Vojvodini, Bosni, Hrvatskoj ... koji su srbi koliko i oni južnije i istocnije, su latinicu koristili vekovima i pisali srpski jezik latinicnim pismom. Kada su ovi delovi ušli u sastav Srbije i Jugoslavije 1918. sa njima je usla i latinica i sve knjige na srpskom jeziku pisane latinicom. Odricanje od latinice kao (i) srpskog pisma je odricanje od sve te kulturne i naučne građe stvarane vekovima. To je odricanje of Sime Matavulja, Matije Bana, Vladana Desnice, ... i drugih koji su pisali i objavljivali skoro iskljucivo na latinici. . --Kobajagi (razgovor) 23:39, 21. januar 2020. (CET)

Definisanje predloga za glasanje

Iz diskusije je potrebno izvući kratak i konkretan predlog pravila o kojem bi se glasalo. U pravilima ne bi išli široko u objašnjenja i razloge kao ovde u diskusijama. Startni predlog pravila bi mogao da bude:

1. Primarno pismo na Vikipediji na srpskom jeziku je ćirilica.
2. To podrazumeva da se novi članci pišu ćirilicom.
3. Ukoliko je nov članak napisan latinicom on može biti prebačen u ćirilicu ili označen odgovarajućim šablonom da ga je potrebno presloviti.
4. Pomoću softvera za konverziju svaki se članak može videti na oba pisma. Latinična preusmerenja se ne brišu, gde je potrebno mogu se napraviti dodatna preusmerenja.

Diskusija se onda nastavlja glačanjem predloga dok se ne dođe do verzije koja pokriva ove što treba da stoji u pravilima. --Đorđe Stakić (r) 08:31, 14. januar 2020. (CET)

@Djordjes: Meni ovi predlozi deluju sasvim na mestu --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:12, 14. januar 2020. (CET)

A što ne napišeš lepo, glasanje za praktično ukidanje latinice na sr.viki. --ANTI_PRO (razgovor) 10:33, 14. januar 2020. (CET)

 Komentar: Protiv sam ovog predloga. Iako lično koristim ćirilicu i na Vikipediji i kroz druge komunikacione kanale i apsolutno mislim da treba raditi na promocije iste, smatram da se na ovaj način diskriminišu ljudi koju uređuju na latinici, a to je njihovo puno pravo. Hajde da uporedimo koliko nam teško padaju ti tehnički problemi sa jedne i koliko se vrši nepravda prema ljudima koji uređuju na latinici sa druge strane. Govorimo o ljudima koji su dugi niz godina na projektu, ali govorimo i o onima koji će se tek pridružiti. Zamislite da danas, u vremenu kada bi svi trebalo da imamo svest o slobodi izbora, nekom kažete „nije dozvoljeno uređivanje na latinici”. Mislim da bi to ljude u startu odbilo. Projekat se zaniva na radu dobrovoljaca i urednika je sve manje, da li želimo onda da se taj broj i danje smanjuje? Verujem da će se to desiti ukoliko se primeni ono što je gore izneto. Dakle, Vikipedija je slobodna i ljudi treba da imaju slobodu izbora pisma. Ćirilica se u startu pokretanja projekta nije posmatrala kao što se posmatra u ovoj diskusiji. Shvatam da ne govori o potpunom izbacivanju latinice i da će čitanje biti dostupno na oba pisma, ali opet dolazimo do toga da ćemo time paziti na korisnike, ali ne i na urednike (sadašnje i buduće), koji održavaju projekat i drže ga živim. Istina, nemam rešenja za tehničke probleme, ali mislim da oni nikako ne smeju biti osnov za pokretanje ukidanja uređivanja na latinici. Takođe, šta će se desiti ukoliko dugogodišnji urednici nastave sa uređivanjem na latinici? Ne govorim o botovima koji će rešiti problem, već o potencijalnom blokiranju nekog ko je hteo da napiše kvalitetne članke na Vikipediji. To kao pomisao mi je strašno. --IvanaMadzarevic (razgovor) 13:33, 14. januar 2020. (CET)

 Komentar: Apsolutna podrška! U Srbiji je zvanično pismo ćirilica i poštujte to. Ovde neki kažu da su navikli da pišu latinicom. Menjajte naviku jer ne živite odavno u Jugoslaviji. Dajte link jednog članka naprimer na Hrvatskoj Vikipediji gde je autor navikao da piše ćirilicom. Ne postoji. Sve jasno.

Tako je! Mi Srbi, nas pola Srbije i RS koje piše latinicom, mrš u Hrvatsku pa tamo da pišemo latinicom! Šta mi ovde bezveze u Srbiji i RS živimo i tražimo nešto. --ANTI_PRO (razgovor) 14:36, 14. januar 2020. (CET)

Nije istina da pola Srba piše latinicom jer u Srbiji i Republici Srpskoj nastavni program je na ćirilici. Čemu nerviranje niko Vam nije rekao marš nikuda? Ovde je reč o lakšem i praktičnijem funkcionisanju Srpske verzine Vikipedije slobodne encikopedije. Činjenica je da će biti lakše urećivati ako se prate standardi i poštuje pravopis u Republici Srbiji. A u Srbiji je zvanično pismo azbučna ćirilica. Vaše negodovanje ne ide u prilog boljem radu Srpske verzije Vikipedije. To što vi poznajete latinično pismo je pohvalno kao i poznavanje drugih jezika ako ih znate, ali bezmisleno je ovde mešati babe i žabe. Zamislite kad bi Kinezi (milioni stanovnika u SAD) počeli da uređuju stranice Vikipedije na Engleskom jeziku na svom pismu. Francuska na francuskom, Nemačka Vikipedija nemački, Srpska verzija Vikipedije azbučna ćirilica - jednostavije i organizovanije za korištenje.

Za početak diskusije ne bi bilo loše da se potpišete i imate u uvidu da pričate sa urednikom koji gotovo celu deceniju uređuje vikipediju, apropo vaše brige o radu srpske vikipedije. O nonsensu od argumenata koje ste ponudili otom potom. --ANTI_PRO (razgovor) 14:59, 14. januar 2020. (CET)

Ćirilica je srpsko pismo. Latinica nije. Latinica je latinsko pismo, ćirilica nije. Postoji li englez koji piše "Haj, maj nejm iz Džon Grej!"? - ne. Ponavljam: Ćirilica je srpsko pismo, i latinica nije.--Sivisokole (razgovor) 15:54, 14. januar 2020. (CET)

Naprasno se otvaraju nalozi (danas) sa tri izmene i odmah ubacuju u raspravu. Ne, nimalo nije sumnjivo. --IvanaMadzarevic (razgovor) 16:05, 14. januar 2020. (CET)

 Komentar: Samo ne padajte na provokacije, to prvo. Dok god rasprava ima svrsishodne komentare, ovo ima smisla. Predlog, kao predlog, jeste na mestu, da li će biti podržan zavisi od svih iznetih argumenata. Treba izvući neki popis svega, pa uporediti. Glasovi, kao glasovi ne znače ovde previše, opet se svodi na lupanje recki. Isto tako, ni to što neki izigravaju čuvene „borce za ljudska prava”. Imajte na umu da se nečije pravo proteže sve dok ne ugrožava pravo nekog drugog. Zato budite oprezni prilikom jednostranih izjava, u ovom slučaju pisanih. Tehnički problemi i jesu inicirali ovo pitanje i nisu tako bezazleni kako neki tvrde. Ako imate konkretno rešenje, ili ideju za bilo kakav pokušaj da se do njega dođe, verujem da su svi raspoloženi da pročitaju. Tek da ne bi ispalo da menjam mišljenje kako vetar duva, ukoliko neko čita neke od prethodnih rasprava, napisao sam da je neosnovano nekome nešto zabraniti ili ukidati. I dalje stojim iza toga, s tim što ovaj predlog ne podrazumeva ukidanje bilo čega, već uvođenje izvesnih ograničenja. Ja sam navikao da pišem ćirilicom, to je moj izbor, a opet se svodi na to što je primarno pismo u srpskom jeziku. I verujem da nikome ovde ne predstavlja problem uređivanje na istoj. Činjenica je da nam transkripcija predstavlja problem u većem broju slučajeva, posebno ukoliko se vrši konverzija iz latinice u ćirilicu. Obratno takvih problema gotovo da nema, jer je tekst ili već transkribovan, ili ostavljen u originalu. Takođe bi se donekle sprečilo i prepisivanje, odnosno kopiranje sa sličnih jezičkih projekata. Ovo sigurno jeste i jezičko i tehničko, ali donekle i političko pitanje, bar meni to nije sporno. Međutim, opet ne krši pravilo o pet stubova, jer je pitanje pojedinačnog projekta. Isto tako, igranje na kartu ljudskih prava je diskutabilno, jer niko ne zabranjuje da se piše, već je ideja da se članci ujednače stilski i tehnički. Ne treba prevelika pamet da bi se zaključilo da tražimo najbezbolniji model da ovo rešimo po svim pitanjima. Mislim da bi sve ovo moglo da se izvuče na posebnu stranu, a da se u okviru iste doda zaglavlje sa podstranicama za zaključke i glasanja, ukoliko bude potrebe. Gubimo suštinu ako se besciljno vrtimo ukrug. Čini mi se da još uvek nemamo preduslove za pokretanje glasanja, jer treba da vidimo šta i kako posle. Da znamo tačno šta je ideja. --Lotom (razgovor) 16:36, 14. januar 2020. (CET)

Ovo već postaje kafkijanski proces. Šta je ovde tehnički problem? Problem transkirpcije u konvertoru. Pa to se rešava zagradama za ne transkirbovanje. Gotovo, rešeno. Dalje, šta ima još? Kategorije? Pa to je reč o kategorijama od pre 10 godina kad nije bilo automatskog duplog stvaranja ćiriličnih i latiničnih kategorija. Znači ako takve i danas postoje to je ostavština iz vremena kad projekat nije bio tehnički razvijen. To danas nije problem. Dalje šta ima još? Nema ništa drugo.

Kršenje ljudiskih prava kaže Ivan Klajn ne ja. Nadalje, jeste zabrana. Ja hoću da biram u kom pismu će biti moj članak. Neću u to nikakav bot da mi se petlja niti admin da me zbog toga blokira. Ovde su pre godinu dana Ranko i Željko dizali buku, sa pravom, kad je neko prebacivao članke sa ijekavice na ekavicu. I kad je uskraćivao pravo ijekavičarima da pišu članke na ijekavici. Isti tehnički argumenti se mogu potezati i u ime iejkavice koja je u manjini ovde: dupli šabloni, duple kategorije, sve redom. I što onda da se ne ukine ijekavica. Da se izbaci iz operativne upotrebe, jer eto, svi ijekavičari ionako razumeju ekavicu. Ja bi bio prvi koji je protiv toga. I isto je i sa latinicom. Pozicija ijekavice i latinice na sr.viki su blizu komplementarne. --ANTI_PRO (razgovor) 17:09, 14. januar 2020. (CET)

Ti biraš pismo kojim pišeš, ali isto tako treba da budeš svestan i da to neko treba da pročita. Isključivo u tom kontekstu ima smisla porediti sa ijekavicom. S tim što verujem da se svi razumemo, jer je različit izgovor istog jezika. I ijekavica se konvertorom ravnopravno preslovljava na latinicu. Ali problem nastaje kada se prebacuje iz latinice. Goran je gore pisao o vrlo bitnom i izraženom problemu. Kako rešiti problem slova koja se latinicom ne mogu zapisati pomoću jednog simbola. Pritom, kad smo već kod slobode, da li je opravdano pisati đ kao dj, pošto neki imaju i tu praksu? Postoji primer gde je liku zbog toga bio neupotrebljiv pasoš, pošto mu negde piše dj, a negde đ. Samim tim što se slova ne prebacuju kako su napisana krši se pravopis. Ne greškom urednika, već zato što softver ne prepoznaje latinicu na pravi način. To ko reši dobije bambija, a možda i Nobela, ko zna?! Samo što je Jozef K, na kog se pozivaš, izmišljeni lik, a mi ovde imamo konkretne probleme. Kad je već sve tako jednostavno, što to do sada neko nije rešio? Ne tvrdim da je nemoguće, ali posao je ogroman i zahteva mnogo testiranja, a sve i da se nekako izvede, treba i da se predstavi korisnicima, posebno onima koji nisu baš spretni oko tehnike. Niko nije napisao da bi ukinuo latinicu, pritom verujem da ni ovo pitanje ne bi bilo postavljeno da sve protiče bez problema. Možda jednog dana uspemo da prilagodimo sve tako da se ćirilica i latinica ne mešaju, da može da se uređuje u pismu po želji, iako je započet onim drugim i da to ne utiče na kvalitet članka. Ali to nije izvesno i na dugačkom je štapu. Pritom, sasvim sigurno bi zauzelo mnogo više resursa nego sada. Meni, a verujem ni bilo kom koliko-toliko razumnom biću, nisu sporna ljudska prava, već isterivanje nekakve selektivne pravde. Zato sam alergičan kad neko upotrebi tu frazu. --Lotom (razgovor) 17:50, 14. januar 2020. (CET)

@Lotom: Pa ako se do sada stvari nisu trebale konvertovati stavljale su se one zagrade. Glede recimo nekih fraza itd. Glede tih grešaka u nekim rečima, tu se može nepraviti fond reči koji se prepoznaje ne bi li se pogrešno konvertovao. I to je posve moguće, i resursno. Nemačka vikimedija svake godina nudi džaba usluge sa servisiranje svih vikipedija, i to baš ovakvih stvari. Dakle, da, postoje resursi. Glede slova đ, tu su stvari posve jasne. đ je jedino ispravno. Srpska latinica ne poznaje dj. Dakle to je pravopisna greška. Dakle, kako ja vidim stvar, svi se ovi problemi mogu pojedinačno, an tenane rešavati. Ako je ponuđeno rešenje način da se rešavaju ovi, iskreno ipak ne preveliki tehnički problemi, onda je ovo definitivno lomljenje preko kolena. Iz to iz krš, i puno većih problema, koji slede iz takovg lomljenja na prečac. A čulismo ih u debati (ne samo tehničke prirode). Dakle, po meni, je to klanje krave radi parčeta mesa. --ANTI_PRO (razgovor) 20:47, 14. januar 2020. (CET)

Ekavica i ijekavica su Pravopisom određene kao ravnopravne, a latinica je određena tek kao sekundarna. Uz naglašavanje da je opravdano favorizovati ćirilicu, parola ćirilica pa latinica i sl. Dakle, tu nema mjesta poređenju. Uzrok za ovakvu raspravu i jeste tehničke prirode a ne što će se desiti neka bitna vještačka, prisilna promjena. I sam naglašavaš da je i dosad 90% sadržaja na ćirilici. Problem i jeste što nekih 10% tehnički godinama kvari projekat, a ne vidi se realno opravdanje zašto sami sebi da pucamo u nogu u ovakvom kapacitetu kakvim radimo. I da, ovdje nema govora ni o kakvom ukidanju latinice kako se hoće dramatično predstaviti. Svi naši ćirilični članci su ujedno i latinični. --Željko Todorović (razgovor) 17:21, 14. januar 2020. (CET) s. r.

@Željko Todorović: Kolega moj, kad ste Ranko i ti potezali to pitanje ovde, niste ga potezali u ime Pravopisa. Nego da je ijekavica procentualno marginalizovana, i da korisnici u RS čitaju i koriste ekavičku srpsku vikipediju. I pozivali ste se upravo na to (omražena reč) ljudsko pravo vas kao matičnih govornika/urednika ijekavice da se taj sadržaj poveća i bude vidljiviji. I u saosećanju i prihvatanju te argumentacije to je i učinjeno. I to na uštrb pozitivnih pravila vikipedije. Tako je udovoljeno Ranku da preimenuje i ijekavizuje članak Nemačka u Njemačka, iako je taj članak bio ispisan na ekavici i bio daleko od klice. I tako je bilo sa još par primera. A ja sam lično, iako nisam govornik ijekavice ni malo, počeo da pišem članke na ijekavici i 2 moja članka na ijekavici su izabrana za sjajne. Tu je došlo i još par novih urednika. Dakle, svi su se potrudili da isforsiraju ijekavicu koliko mogu, jer su uvideli da je zapostavljena i u nepravednom položaju u odnosu na urednike koje se njom služe.

A sad, kad ja kao urednik (zajedno sa Ćirovićem i drugima) koji piše/u i latinicom, traže da se za njih zauzme zajednica i ostavi nas na miru da pišemo latinicom, te kolegijalnosti nema.

Drugo, pogledaj malo argumentaciju koja je ponuđena u celoj raspravi. Svima je jasno da to sa tehnikom nema veze. Nego sa ideologijom. Problem je odjednom 10% sadržaja. Nije to, nego ovo, što je Nikola napisao: da kao projekat legnemo za ćiriličku stvar u našoj javnosti. Ako si pratio i učestvovao u raspravi kao ja, najmanje ćeš se sresti sa argumentom tehničke falinke.

I nemoj mi pričati da nije zabrana, kad jeste. Isto kao kad su neki kreteni ekavizovali ijekavičke članke jer to niko tako ne govori, tako će se i ovde moj članak na latinici (mojom odlukom napisan isključivo i samo na latinici, mojom izričitom željom) prebacivati u ćirliciu. A šta će biti kad ja revertujem tu izmenu, to je nova avantura. Dakle, ovakvim diskriminatorskim odlukama, mi kao zajednica sami sebi, na taj način, pucamo u nogu. Jer su svi koji su se zauzeli za ne menjanje ovog pravila istakli da je to kršenje njihovog uređivačkog prava. Samo se niko na to ne osvrće. Svi su napisali da je to kršenje njihovog prava. I niko to nije polemizovao, sa ove druge strane argumenta.

Uzgred, na posletku, ja za ove silne godine na projektu nikad nisam video ikakvu veću raspravu oko tehničkih problema koje zadaje latinica, ovde na trgovima. Raspravljalo se o botovima, o bojama šablona, o kojekakvim kodovima, i to veoma žustro. Ali NIKADA o latinici. --ANTI_PRO (razgovor) 17:49, 14. januar 2020. (CET)

Onog momenta kada Odbor za standardizaciju srpskog jezika donese odluku da se ovaj jezik koristi isključivo ikavicom kao normom, a da kao matično pismo koristi glagoljicu ili hijeroglife, tako će biti i na ovoj vikipediji. Nemaš ti šta da biraš iz prostog razloga jer ovde nema mog ili tvog članka. Kad objaviš knjigu čiji di jedini autor možeš da je štampaš i na klinastom pismu. Mi ovde ne stvaramo "naše" članke, već samo prenosimo ono što su drugi i pametniji od nas napisali na određenu temu. Ovo je enciklopedija, a ne Helsinški odbor za ljudska prava. Ovde se članci pišu onako kako odredi institucija koja se bavi ovim jezikom, a ta institucija je i više nego jasna po ovom pitanju. Što se referenci koje kačiš tiče, pa bolje nemoj, sam sebi skačeš u stomak. Na svaku tvoju probranu referencu, bilo ko odavde može da okači pedeset koje tvrde suprotno, i šta onda? Konvertuj zadnja tri latinična članka koja si napisao sa latinice na ćirilicu, jer eto ja hoću da ih čitam na ćirilici, ali brate mnogo su falični. Što se vidiljivosti na Guglu tiče, ispade da se samo latinični članci sa ove vikipedije mogu izguglati, dok ostali praktično ne postoje. Kako da ne.

− − Inače, gotovo 80% latiničnih članaka na ovoj vikipediji nije u skladu sa pravopisnim normama srpskog jezika. Ogroman deo tih članaka su ASKI i to je takođe ogroman problem. Ali to se može rešiti ako ozvaničimo i ošišanu latinicu. Kao da je bitno da li se Cecina pesma zove Koža pamti ili Koza pamti. Izleda da nije bitno ni to što trenutno u uređivanju vikipedije na srpskom jeziku koristimo celih 60 slova, pošto A i A za sistem nisu ista slova.

Ova rasprava ima prvenstveno tehnički, a potom i kulturološki karakter, i to je valjda jasno. Piši kao što govoriš, a čitaj kako je napisano, po modusu jedno slovo za jedan glas. To je osnovno načelo savremenog srpskog jezika. Pametnom dosta ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:46, 14. januar 2020. (CET)

Ti si tako mrzovoljno i nasilnički ušao u ovu celu debatu da ja nemam reči. Vidi se iz starta da nisi imao dobru nameru ka urednicima neistomišljenicima. U istorijske lekcije neću ni da ulazim. Imam reference u kojima piše da je latinica srpsko pismo i da je druga po redu, a da se ćirilica forsira. To je maksimalno ispoštovano na ovoj enciklopediji, jer je 90% sadržaja na ćirlilici. Dakle, ne ti ovo nisi predložio da bi povećao ćirilicu na vikipediji, jer bi to bilo, u trenutnom kontekstu, bušenje rupe na saksiji. Iako to i nije bila namera stvarača sr.vikipedije, da udovoljavaju kojekakvim normama. To ti je lepo napisala Ivana koja je tu od početka. I reći će ti i Filip. Niko ćirliciju nije postavio kao prvu 2004e da bi se gotivio sa stavovima iz Matice. To je istorijska istina. Ovo je enciklopedija, a ne Helsinški odbor za ljudska prava. . To raspravi sa Ivanom Klajnom koji kaže da je to kršenje ljudskih prava. Nemoj se uvrediti ako kažem da je on 100 puta veći autoritet za ove stvari od tebe.

Ovde se članci pišu onako kako odredi institucija koja se bavi ovim jezikom, a ta institucija je i više nego jasna po ovom pitanju. Nije ništa ovde jasno. Insitucija kaže ovo što sam gore napisao. Favorizovanje ćirilice je već zadovoljeno na ovom projektu.

Što se referenci koje kačiš tiče, pa bolje nemoj, sam sebi skačeš u stomak. Na svaku tvoju probranu referencu, bilo ko odavde može da okači pedeset koje tvrde suprotno, i šta onda? Daj tih pedeset MOLIM TE! SAMO DA IH PROČITAM, pliz! Evo daj ih bar 6, pošto sam ja izneo 6.

Konvertuj zadnja tri latinična članka koja si napisao sa latinice na ćirilicu, jer eto ja hoću da ih čitam na ćirilici, ali brate mnogo su falični. Što se vidiljivosti na Guglu tiče, ispade da se samo latinični članci sa ove vikipedije mogu izguglati, dok ostali praktično ne postoje. Kako da ne... Nauči da čitaš, za prvo. Za drugo, to zna svaki internetski pismen čovek. Da je vidljivost latinice 100% puta veća od ćirilice. Možeš se mrštiti koliko god hoćeš, ali to je realnost.

Nadalje, tebe NIKAD za sve ove godine na vikipediji, nisam video da učestvuješ I U JEDNOJ TEHNIČKOJ DEBATI. Ni u jednoj. I sad te odjednom uhvatila briga za tehniku. Ma daj molim te. Linkuj mi 5 rasprava i doprinosa, gde si se ti angažovao u tehničkim debatama, a posebno ovim oko „tehničkih problema latinice”. Moraćeš da kopaš zadnjih 5 godina po svojim doprinosima, a možda i više. --ANTI_PRO (razgovor) 18:07, 14. januar 2020. (CET)

Najprije, ne slažem se da rasprava na ovu temu treba da traje 7 dana. Ako je tema ozbiljna, onda zasigurno zaslužuje duži tajming. Drugo, ako je ovo samo tehničko pitanje, da li je opravdan strah da sutra možemo očekivati da neko na sličan način pokrene inicijativu potiskivanja jekavice sa sr.vp. zbog „tehničke jednostavnosti” (infokutije, šabloni, uniformisanost i sl)? Treće riječi: kruh, trbuh, tisuća, mrkva, Nizozemska, vrag... nisu kroatizmi i ne treba da budu potisnute sa ovog projekta. To što neki susjedni narodi u svojim školama uče neku iskrivljenu varijantu srpskog (ranije sh) jezika – i tu varijantu nazivaju jezikom, to nije naš, i nije lingvistički, već njihov politički problem. Četvrto, ja sam svjestan da uz potpunu ravnopravnost pisama na sr.vp, latinica u neko buduće vrijeme, može da ugrozi dominaciju ćirilice. Ali, bojim se da mi često pod plaštom „srbovanja” i sami desrbujemo nešto što je takođe srpsko... Ovde se više puta ponavlja teza da smo mi latinicu preuzeli od Hrvata — što nije tačno! Dubrovački književnici su još u 15. vijeku pisali srpskim jezikom i latinicom (koju su preuzeli iz latinskog jezika). Onda, da li bi potpunim odricanjem od latinice značilo poklanjanje nekom kvazi jeziku tapija na srpsku latinicu, te dijela srpskih književnika? I na kraju (možda nije u vezi sa temom, ali) većina Srba (govornika srpskog jezika) svoje pretrage na guglu ukucava latinicom, a onda nam pretraživač ponudi članke na bš, hr ili sh varijanti... Kako ovo riješiti, a da zadržimo latinicu u pretragama? Hvala! Radovan ⁂ 18:57, 14. januar 2020. (CET)

@CarRadovan: Slažem se sa svim što si napisao. Osim sa ovim: Četvrto, ja sam svjestan da uz potpunu ravnopravnost pisama na sr.vp, latinica u neko buduće vrijeme, može da ugrozi dominaciju ćirilice. ...Za 15 godina postojanja ovog projekta, a to je sasvim dovoljan vremenski period da se oceni nekakav istorijski proces, nije došlo do ugoržavanja dominacije ćirilice na projektu, unatoč postojanju digrafije. Ljudi se jadnostavno svičuju na ćirliciu kad dođu da uređuju (iako možda privatno koriste latinicu). Inače, dobro potenciranje ovo oko Dubrovačke književnosti, pisane latinicom, koja ej deo srpskog književnog kanona. Dežurni branioci srpstva ovo zaboravljaju. --ANTI_PRO (razgovor) 20:04, 14. januar 2020. (CET)

@CarRadovan: Dubrovačka knjižnjvnost nije pisana gajevicom već italijanskom latinicom. Za glasove koji nje njome nisu mogli predstaviti a koje srpski i hrvatski jezik imaju, Dubrovčani su dovijali na razne načine. Imate primjer ovdje. I nije sva dubrovačka književnost srpska, nemojte sad pretjerivati. Ima tu i rimokatoličke književnosti. --Slaven Kosanović {razgovor} 20:22, 14. januar 2020. (CET)

 Komentar: Gugl pretraga nije nikakav problem. Ukoliko je jezik podešen na srpski (što nema veze sa ćirilicom i latinicom) Gugl svakako daje prednost Vikipediji na srpskom (ukoliko na njoj postoji članak o toj temi), bez obzira da li je ukucano ćirilicom ili latinicom. Takođe, za mnoge stvari (geografske pojmove, osobe, živa bića...) pojavljuje se kutijica za taj pojam koja, pored nekih osnovnih podataka, vodi pravo na Vikipediju. — VLADA ^da? 19:13, 14. januar 2020. (CET)

@Serbian Nickmen:Ponekad da, ponekad ne. Ali takođe ne pokazuje ako je gugl na hrvatskom ili bosanskom jeziku. A to je tržište na koje mi takođe pretendujemo. Jer realno Bošnjaci i Hrvati mogu da čitaju ovu vikipediju. A pošto su vikipedije na njihovim varijantama dosta slabije, srpskojezična vikipedija i tu mekano može da konkuriše i izgradi sebi reputaciju pouzdanog izvora. Ne treba bežati od toga. --ANTI_PRO (razgovor) 20:04, 14. januar 2020. (CET)

 Komentar: @NikolaB: molio bih te kao pokretača rasprave da ili zaključaš stranicu za neregistrovane korisnike ili njihove komentare ukloniš. @IvanaMadzarevic: je takođe opravdano upozorila da se u raspravi tendenciozno pojavljuju novoregistrovani korisnici kojima je prva izmena na Vikipediji upravo ovde na trgu (zaista čudno da je neko tek danas otkrio Vikipediju i odmah se javio da iznese svoj navijački komentar). Ja dajem podršku ovom predlogu, kao tehničkom za poboljšanje stanja na Vikipediji i mislim da nema mesta politizaciji samog predloga i iznošenju besmislenih tvrdnji da latinica nije srpsko pismo. Molim te kao pokretača da reaguješ i učesnike u raspravi vratiš na osnovnu raspravu kako bi izneli svoje predloge i mišljenja o tehničkom pitanju ovog predloga, a ne svoje istorijsko/političke poglede na temu. Pozdrav --Pinki (razgovor) 21:58, 14. januar 2020. (CET)

A to je tržište na koje mi takođe pretendujemo. Jer realno Bošnjaci i Hrvati mogu da čitaju ovu vikipediju.

Sa ovim si sve rekao. Mogu da je i čitaju i uređuju i Bugari i Makedonci, ali dobro, to ipak nije primamljivo „tržište”. Ajde brate onda fino da se utopimo u onaj kvazijezički projekat zvani srpskohrvatska vikipedija, jer tamo je najvažnije da se urednici osećaju ugodno i da im se ne krše ljudska prava u izboru pisma (latiničnog naravno).

Rasprava je i pokrenuta sa ciljem da se diskutuje o jednoj jako važnoj temi, kao što je ova. Nažalost neki su to iskoristili da bi, po starom srpskom običaju, etiketirali druge i pravili dramu.

@Pinki: Rasprave su dostupne svima i niko nema pravo da određuje ko može, a ko ne da komentariše bilo šta. Kada se budu donosile odluke takvi nalozi svakako neće imati mogućnost da utiču na iste --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:12, 14. januar 2020. (CET)

Naveo sam jedan od razloga, svakako ne glavni. Latinica treba da bude na sr.viki jer je srpsko pismo. To je suština. I jeste prisutniaj na pretraživaču od ćirlice, al to svakakako nije argument prvog reda. I taj argument koji citiraš je posve realan. Nije nikakva tajna da ljudi u Hrvatskoj i Federaciji čitaju sr.viki. I to je prednost ovog projekta. Dakle oni čitaju vikipediju na srpskom jeziku. Šta je problem ako ovaj projekat teži da ima reputaciju i kod te publike kao izvrstan izvor. Mi svakako nismo nacionalni projekat nego jezički. --ANTI_PRO (razgovor) 22:26, 14. januar 2020. (CET)

Čitam i ja i te dve vikipedije, i vikipediju na engleskom, i onu na ruskom, ne kontam šta hoćeš sa tim da kažeš? Hoće moći da je čitaju i dalje? Obsuser je dok je bio na ovoj vikipediji sve članke pisao ćirilicom, pa još i na ekavici (ne želim da pominjem njegovu nacionalnost i maternji jezik da ne ispadne da etiketiram). Latinica jeste na sr viki i ostaće na sr viki kakvom god odlukom ova rasprava da rezultira. Mi ne uređujemo novine ili tabloid da bi se borili za tržište, mnogo je bitniji način na koji se članci pišu i neutralna tačka gledišta, nego pismo i jezik koji se koriste u istima. Da li je rešenje dozvoliti svima maksimalnu slobodu u uređivanju? Nedavn je jedan urednik išao po člancima i menjao ime Beograda u Biograd, biografiju u životopis, fotografiju u svjetlopis... To generalno nisu bile vandalske izmene same po sebi, ali ovo je opšta enciklopedija i da bi opstala mora imati neki svoj standard uređivanja. Inače ode sve u haos. I tebi je to savršeno jasno. I kada pokrenemo neku raspravu o nekim tehničkim pitanjima, a ovo jeste tehničko pitanje kada konkretno govorimo o uređivanju ovde (ali je ujedno i nacionalno jer između jezika i naroda stoji znak jednakosti), odmah se jave dežurni dušebrižnici koji će na ovaj ili onaj način da etiketiraju predlagača (zavisi od stava prema određenom pitanju). Ja sam već navikao da me etiketiraju kako kome padne na pamet, pa sam čas ustaša i šiptar (kad napišem nešto u vezi sa Kosovom), ti me sad prozva Šešeljom (mada ne vidim razliku između onog prvog i toga), jedan admin mi reče i da sam peder jer se kroz članke provlači i ta tematika. Sve je to najmanje bitno, ovde to nije tema. Baš me briga šta ko misli o meni, mnogo je bitnije kako da se usaglasimo u vezi sa ovom temom. I bilo bi mnogo korisnije kada bi i ti dao neke konkretne predloge, a ne da ti se priviđaju tamo neki Ćirilični Gestapo. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:05, 14. januar 2020. (CET)

Obsuserova odluka da piše ekavicom i ćirilicom je bio lični izbor. Ovde je reč o nametanju pisma. Nadalje, ovo nije nikakvo tehničko pitanje i ti si to sam naveo u svom predlogu. Jasno i glasno si rekao da si pokrenuo ovo da bi „vikipedija bila svetionik u borbi za ćirilicu“, da parafraziram. Da te interesuju tehnička pitanja, recimo problem transkripcije, ti bi o tome često pisao na ovom trgu. Ili problem duplih šablona. Ali ti se ionako uređivački time ne baviš, i ne bi postavio ovako radikalan zahtev da si ozbiljno ulazio u te mikro-diskusije. Zato ti ni malo ne verujem da si ovo pokrenuo iz nekakvih tehničkih razloga.

Dalje, tvoj predlog nije kompletan. Apropo Ćiriličnog Gestapoa. Jer ja se ove odluke sigurno neću držati ako prođe. I revertovaću botovsko konvertovanje mojih namerno latinicom napisanih članaka. Nisi izneo predlog kako nameravaš da sankcionišeš ljude koji se ne budu držali ovog pravila.

I da, ovo jeste autoritaran predlog. Više korisnika (ne samo ja) je ovde jasno i glasno reklo da ovaj predlog zadire u njihovu uređivačku intimu glede odabira pisma koje im svoj jezik stavlja na raspolaganje, a drugi korisnici koji ne pišu latinicom su izneli bojazan za toksičnost ovog predloga na radnu atmosferu i mogućnost razdora i odlaska ljudi iz zajednice. Pogledaj malo koji su argumenti ispisani u debati. Ne moram ja ovde da ti napišem, a jesam jer me se tiče, da ti bude jasno da ovde zadireš u neka temeljna prava ljudi. I naravno da će biti burnih reakcija. --ANTI_PRO (razgovor) 23:58, 14. januar 2020. (CET)

Obsuserova odluka da piše ćirilicom jeste bila njegov lični izbor, ali je ujedno i šamarčina po sred lica svima onima kojima je nepoznavanje ćirilice među ostalim eks ju narodima glavni argument za latinicu. Između ostalog i tebi. Vikipedija na srpskom jeziku jeste najzaslužnija za vidljivost srpske ćirilice na internetu, i mi urednici iste treba da se ponosimo time jer smo uradili ono u čemu su mnogo relevantnije institucije zakazale. Šta je tu sporno? To šta ti veruješ me apsolutno ne zanima. Ja ne nameravam da sankcionišem nikoga dok god se taj neko pridržava pravila. Za mene kao administratora i kao urednika ovde, pravila koja imamo su svetinja. I da se sutra ovde donese odluka da pišemo latinicom sve članke, ili arapskim pismom, ja ću da poštujem volju većine i stav autoriteta. Vidiš, tu je razlika između mene i tebe jer tebe u stvari zabole ona stvar za tuđe mišljenje. I šta da radimo sa onima koji podržavaju ovaj predlog, oni se ne računaju, oni su nebitni. Jer ti imaš pravo da radiš šta hoćeš, ali sam ja zato šovinista i nacionalista jer eto imam m da pokrećem neke teme koje mnogi ne žele da vide. I života ti, poštedi nas sviju jeftine patetike o dramskim odlasima, dobrobiti projekta i slično. I ona famozna sh viki je zamišljena kao digrafski projekat, da bi na kraju došli do toga da se tamošnja zajednica dogovorila da se ipak koristi latinica za sve tehnikalije, jer je pobogu praktičnija. O nepostojanju konvertora da ne pričam. Ako kao jezički projekat nećemo poštovati pravopis vlastitog jezika i stavove tela koji taj jezik normiraju, čemu onda postojimo. Ugasimo onda sve ovo, preselimo se svi zajedno držeći se za ruke na sh vikipediju i tamo neka piše kako kome padne na pamet, u ime slobode i ljudskih prava. A za Pravopis, ma koga briga za to u zemlji u kojoj su na vrhu liste najtraženijih pojmova Happy, Pink, Zadruga, Parovi. I samo neka si ti slobodan da pišeš kako želiš, da su tvoja ljudska i građanska prava neugrožena. Ko šiša Daničića, Karadžića, Obradovića, Njegoša, Ćosića, Pavića, ionako su prevaziđeni i oni i njihovo delo, bitno je da se tebi ne ugrozi ljudsko pravo za Black Friday, shooting na netu i after party nakon svakog ozbiljnijeg happeninga. Mene kao osobu, koja se smatra pismenom, bi bilo sramota da kao argument u jednoj raspravi koja teži da bude akademska, koristim argumente tipa „prošetaj gradom i pogledaj reklame”. Laku noć i prijatno --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:39, 15. januar 2020. (CET)

Meni nije trebao Obsuser da znam ljude ne-srpske nacionalnosti koji znaju ćirlicu. Znam ih krš. I šta ima tu da se ističe. Očigledno je to tebi palo za oko, jer razmišljaš o tim stvarima. I to su tvoje privatne opservacije. Ja ne znam da li se ko ponosi ili ne time što je vikipedija većinski ćirilička, ali to svakako je nastalo slobodnom voljom njenih urednika da pišu ćirilicom a ne jer ih je neko pravilom naterao. Na to mogu da budu ponosni ako ih to nosi. A ne da budu ponosni što će im neko dekretom NALOŽITI da pišu ćirilicom. Tu nema šta za ponos.

Ja ne nameravam da sankcionišem nikoga dok god se taj neko pridržava pravila. Za mene kao administratora i kao urednika ovde, pravila koja imamo su svetinja. I da se sutra ovde donese odluka da pišemo latinicom sve članke, ili arapskim pismom, ja ću da poštujem volju većine i stav autoriteta. Vidiš, tu je razlika između mene i tebe jer tebe u stvari zabole ona stvar za tuđe mišljenje....izneo si predlog frajeru. Moraš zajednici da objasniš kako ćeš da ga implementiraš u praksi. To implicira postojanje sankcije. Odgovori konačno koje sankcije idu uz ovu dispoziciju! Ovo je temeljno proceduralno pitanje, ne prozivam te. Kad se raspravlja o novim pravilima za, recimo, administratore, jasno se definišu sankcije. Koje su sankcije za ovo pravilo. Ono je, ovako postavljeno, procedrualno manjkavo i nesprovodivo operativno na projektu. Ili se voluntaristički ostavlja adminima da ga implementiraju kako god hoće? Ti nećeš blokirati ali Ćirović hoće? Kako se kome ćefne?

I šta da radimo sa onima koji podržavaju ovaj predlog, oni se ne računaju, oni su nebitni. Jer ti imaš pravo da radiš šta hoćeš, ali sam ja zato šovinista i nacionalista jer eto imam m da pokrećem neke teme koje mnogi ne žele da vide. I života ti, poštedi nas sviju jeftine patetike o dramskim odlasima, dobrobiti projekta i slično... Ja nikad nikome nisam branio da piše ćirilicom. I ako se ikada takva pravila budu ovde usvajala, ja ću biti prvi koji je protiv njih.

I ona famozna sh viki je zamišljena kao digrafski projekat, da bi na kraju došli do toga da se tamošnja zajednica dogovorila da se ipak koristi latinica za sve tehnikalije, jer je pobogu praktičnija. O nepostojanju konvertora da ne pričam. U ovj debati se radi o sr.viki, ne sh.viki. Šta oni tamo rade me ovde uopšte ne interesuje. Koga interesuje, nek ode na sh.viki i tamo postavi to pitanje. Što se mene tiče, kad budem tamo uređivao, ja ću to pitanje tamo i postaviti. Za sad ne planiram da napustim sr.viki.

Ako kao jezički projekat nećemo poštovati pravopis vlastitog jezika i stavove tela koji taj jezik normiraju, čemu onda postojimo. Ugasimo onda sve ovo, preselimo se svi zajedno držeći se za ruke na sh vikipediju i tamo neka piše kako kome padne na pamet, u ime slobode i ljudskih prava... Pravopis se ovde itekako poštuje, samo ti imaš maksimalističko, gotovo nakaradno tumačenje istog. Prvenstvo ćirilice se ogleda u 90% sadržaja. Ti hoćeš da braniš ljudima da pišu jednim pismom srpskog jezika. To je PROTIVNO Pravopisu. Ne boriš se ti ovde za Pravopis. Bar ne za ovaj Matice srpske.

A za Pravopis, ma koga briga za to u zemlji u kojoj su na vrhu liste najtraženijih pojmova Happy, Pink, Zadruga, Parovi. I samo neka si ti slobodan da pišeš kako želiš, da su tvoja ljudska i građanska prava neugrožena. Ko šiša Daničića, Karadžića, Obradovića, Njegoša, Ćosića, Pavića, ionako su prevaziđeni i oni i njihovo delo, bitno je da se tebi ne ugrozi ljudsko pravo za Black Friday, shooting na netu i after party nakon svakog ozbiljnijeg happeninga... Ako se ovo slučajno odnosi na mene, ne ne gledam te emisije. Niti sam ikada bio na Blek Frajdeju. I ovo već postaje, na ovom mestu, patetično. Ne drži političke govore, nego se drži argumenata.

Mene kao osobu, koja se smatra pismenom, bi bilo sramota da kao argument u jednoj raspravi koja teži da bude akademska, koristim argumente tipa „prošetaj gradom i pogledaj reklame”....Ovako izgleda začetak svakog empirijskog istraživanja u društvenim naukama, posebno u (socio)lingivstici i ljudima koji prate tekuća kretanja jezika i pisma. A sve u cilju da te razuverim da latinica nije srpska.

Laku noć i prijatno..Laku noć. --ANTI_PRO (razgovor) 01:02, 15. januar 2020. (CET)

@NikolaB: ne vidim šta je Ivan ružno rekao time da Bošnjaci i Hrvati mogu čitati u uređivati našu Vikipediju. Pa ipak je jezička sličnost između nas i njih mnogo već u odnosu na Makedonce i Bugare, moraš to priznati. --Pinki (razgovor) 22:28, 14. januar 2020. (CET)

Somborcu ili Apatincu da, meni lično da, Piroćancu ili Vranjancu sasvim sigurno su bliži i razumljiviji ovi drugi.

A glede srpskohrvatskog kvazijezika, topli pozdrav od najvećeg Pavla Ivića, uživaj:

• Ivić, Pavle (1986). Srpski narod i njegov jezik (PDF). Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Ivić, Pavle (1998). Pregled istorije srpskog jezika. Sremski Karlovci : Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. 

Al da ne oftopičarimo.

P.s. još uvek čekam na tih 50 referenci koje si obećao. --ANTI_PRO (razgovor) 22:36, 14. januar 2020. (CET)

Evo i tebi profesorka Stojanović, i šta sad? [1]

Pročitao sam ceo rad i ovde se nigde ne tvrdi da latinica nije srpsko pismo, što sam i očekivao da će pisati. Jer ni jedan školovani srbista to neće tvrditi. Ovde jasno i glasno piše da je latinica srpsko pismo i to ona lično tvrdi (Zbog toga se srpski jezik nikako ne može odreći svog latiničnog nasljeđa str. 33). Svi znaju od odluke Odbora o standardizaciji za vreme raspada Jugoslavije, koja je doneta na čelu sa Pavlom Ivićem da u srpski jezik ulazi sva štokavština i da je to ustvari ono što se do tada zvalo srpskohrvatski jezik. Čak je ta formulacija zadržana do pred kraj 90ih. I to je ponovio Kovačević pre 2 godine kad je bila ona debata oko Deklaracije u tv. emisiji sa Snježanom Kordić (23:35 pa dalje). Tako da je ova debata, akademski, efemerna. Ona je aktuelna samo kod lingvistički neupućenih ljudi. A ovde je takvih MNOGO. --ANTI_PRO (razgovor) 00:14, 15. januar 2020. (CET)

 Komentar: Protiv sam ovog predloga. Iako pišem ćirilicom, mislim da latinica i pravopisno, i praktično, ima svoje mesto u srpskom jeziku. Takođe, mislim da je osećaj ugroženosti, koji je ovaj predlog proizveo kod vrednih i aktivnih urednika i stvaralaca ove Vikipedije koji radije koriste latinicu, sasvim dovoljan razlog da se od predloga odustane. Mislim da Vikipedija na srpskom jeziku ima premalo aktivnih urednika, i da ne smemo da otuđimo baš nijednog. Takođe, mislim da ljudi koji već godinama dobrovoljno i besplatno doprinose ovom projektu zaslužuju razumevanje i podršku zajednice. Ako ih predlog vređa, povucimo ga! --DrMako (razgovor) 00:16, 15. januar 2020. (CET)

Ako ćemo pošteno, mi ovde imamo svega dva urednika koji pišu ozbiljne članke latiničnim pismom, to su Ćirović i Ivan. Većina ostalog latiničnog sadržaja je kopiranje tekstova što sa sličnih jezičkih projekata, što iz nekih spoljašnjnih medija (jer lakše je prekopirati sadržaj nego ga prepisati, mada se to ne odnosi na kolegu sa sh projekta pod imenom OC Riper koji se urdno kiti tuđim perjem i kopira članke odavde, ali gle čuda u latinici, zar je važno dal se peva ili pjeva, izgleda da je važno). Korištenje ošišane latinice poprima ekstremne razmere i gotovo da nema dana, a da se ne vraćaju izmene tog tipa, da ne kažem da imamo članke koji su u celosti ASKI. Problem je u tome što značajan deo takvih unosa promakne patrolerima i ostane u sadržaju, pa imamo ozbiljan problem kada stoji da se rasa određuje na osnovu boje koze, a u supu stavlja kokos. Nikome neće biti zabranjeno da piše nove članke latinicom, jedino bi se ti članci nakon što se završe konvertovali u ćirilicu, a latinična verzija za čitanje svakako bi ostala dostupna i preko konvertora, i preko starijih verzija u istoriji izmena. Šta je tu diktatorsko i sporno, osim što se teži unifikaciji i pojednostavljenju --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 01:03, 15. januar 2020. (CET)

Latinični članci čine (oko) 10% vikipedije. To je oko 60k članaka. Taj broj ja sigurno nisam napisao, a nije ni Ćirović (bar latiničnih). Tu cifru je napisala hrpa raznih korisnika ovdašnjih, nekih koji odavno nisu tu, a biće ih drugih i u budućnosti. Tako da, iako pokušavaš da pitanje latiničnog pisma na sr.viki svedeš na Ćirovića i mene, što mi, priznajem, pomalo laska, daleko si od istine druže.

Glede šišane latinice, ona se tretira isto kao i krš drugih nepravilnosti na prijektu. Kao i vandalizmi i unosi bez izvora. I ovi bi mogli da se reše tako što bi ukinuli slobodnu enciklopediju i tako rešili problem. Bajdvej, ja uopšte ne vidim kako će ovo automatsko konvertovanje da reši problem šišane latinice. Šta, konvertor će tekst na šišanoj latinici da pretovri u ćirilicu, i on će onda postati još nerazumljiviji nego na šišanoj latinici (koji bar može da se i nekako pročita i shvati)? Nonsens.

Naposletku, pošto težimo unifikaciji i pojednostavljivanju, hajde da ukinemo ijekavicu na ovom projektu. Ja sam očekivao da će taj predlog doći pre ovog. Realno, svi govornici ijekavice govore ekavicu, nikakvih problema nema. Ionako su u manjini, samo štrče ta (j). Čine oko 15%, plus minus govornika srpskog, što je svakako manja brojka od broja latiničara. Imamo sve dispozicije da maknemo ijekavicu sa ovog projekta. Imaćemo onda ćiriličnu ekavsku vikipediju i to je to. Ako već unifikujemo, ajde u paketu. Ko je za?! (/IRONY ON) --ANTI_PRO (razgovor) 01:17, 15. januar 2020. (CET)

A zašto da ne? Da ukinemo Vuka Karadžića i da uzmemo Ljudevita Gaja i češke lingviste kao tvorce srpskog savremenog jezika, i usput da obrišemo istoriju Srba i srpskog jezika do kraja 19. vijeka. Ali ne ide latinica i ekavica istorijski… Neki su svojevremeno predlagali da ekavica i latinica budu osnova srpskohrvatskog, ali zapadni susjedi nisu prihvatali ekavicu. I kako će ti onda Bošnjaci i Hrvati čitati ekavicu na Vikipediji? Mrskija im je od ćirilice. Daj bre Ivane, okani se istorije jezika, ne ide ti. --Slaven Kosanović {razgovor} 02:06, 15. januar 2020. (CET)

Istorijske tačnosti radi, ekavicu je pokušao da sprovede i Momčilo Krajišnik i zvanično Pale od 93-e do 98-e, kad se od toga odustalo:

• https://www.google.rs/search?q=mom%C4%8Dilo+kraji%C5%A1nik+ekavica&ei=BGYeXp-1G52Lk74P5NmaeA&start=20&sa=N&ved=2ahUKEwifx6XBtYTnAhWdxcQBHeSsBg84PBDy0wN6BAgLEDY&biw=1366&bih=608 (Odluka Odbora za standardizaciju srpskog jezika, na Wordu, sredina stranice)
• http://www.pecat.co.rs/2011/03/momcilo-krajisnik-odbrana-ijekavice-od-nasilne-ekavizacije-jeste-pirova-pobeda/
• https://www.frontal.rs/evo-kojim-argumentima-momcilo-krajisnik-brani-neuspjesnu-ekavizaciju-srpske/

Ovo čisto postujem da te naučim malo nečega, i za zainteresovane koje interesuje ovaj manje poznati detalj naše istorije. Elem, na ostale tvoje gluposti se neću osvrtati. Nisi dao ni jedan jedini izvor u ovoj debati, nisi ozbiljan diskutant. --ANTI_PRO (razgovor) 02:14, 15. januar 2020. (CET)

Pismenost nije poznavati oblike slova nego umjeti čitati ono što je napisano. Tvrdoglavost i histerija se ne može smatrati argumentom. --Slaven Kosanović {razgovor} 02:28, 15. januar 2020. (CET)

 Komentar: Za Vikipediju na srpskom isključivo na ćirilici sa dozvoljavanjem isključivo navođenja latiničnih, grčkih imena ljudi i geografskih pojmova kao sekundarnih (uz ćiriličnu transkripciju) i eventualno naziva kompanija, brendova i umetničkih dela u originalu i kao primarnih, kao i imena na drugim jezicima (kineski, hebrejski itd) ali uz obaveznu i latiničnu transkripciju pored ćirilične.

Plus, naravno, međunarodni znaci iz mernog sistema isl koje pravopis pšropisuje u latiničnom originalu. Ni u jednom drugom slučaju ne prihvatati latinicu. To je moj konačni stav po ovom pitanju. Annabelleigh (razgovor) 02:38, 15. januar 2020. (CET)

@Annabelleigh: Sada kada ste Vi izneli svoj konačni stav mnogo nam je lakše. --Pinki (razgovor) 09:34, 15. januar 2020. (CET)

@Pinki: Možeš li ovo da napišeš na srpskom a ne na nepoznatom jeziku, dijete Pinki? Not sure which language you wrote your reply in, kid, but try Serbian or indeed English. Annabelleigh (razgovor) 15:23, 18. januar 2020. (CET)

 Komentar: Naravno da je jedina! Ne vidim poentu da se o tome diskutuje uopšte. DusanSilniVujovic (razgovor) 03:04, 15. januar 2020. (CET)

@DusanSilniVujovic: Zaista ne vidim poentu da se diskutuje o tome, jer je glupo objašnjavati bilo kome da srpski jezik ima dva pisma — ćirilicu i latinicu. Ovo nije predlog da se ukine latinica jer je antisrpska, već radi tehničkih stavri, jer je preko 80% sadržaja na ćirilici. --Pinki (razgovor) 09:34, 15. januar 2020. (CET)

 Komentar: @Ivan VA i NikolaB: da li bi se činjenice da je latinica početno pismo skoro svih urednika Vikipedije mogla potkrepiti činjenicom da je 95% korisničkih naloga, odnosno korisničkih imena, upravo napisano latinicom. I neki koji ovde negiraju latinicu kao srpsko pismo imaju korisničko ime na latinici. --Pinki (razgovor) 09:34, 15. januar 2020. (CET)

Svima je to očigledno. Treba stvarno da budeš slep da misliš da latinica nije srpsko pismo. A očigledno da je u tom slepilu par dotičnih itekako zadovoljno. --ANTI_PRO (razgovor) 11:24, 15. januar 2020. (CET)

 Komentar: Ne slažem se sa predlogom. Mi smo jedan od malobrojnih naroda koji ravnopravno koriste oba pisma i svako ima pravo da se opredeli koje će koristoti. Ne smatram da bilo ko od nas ima pravo da ukida to pravo. U stvarnom svetu koristim gotovo isključivo latinicu, dok ovde apsolutno podržavam očuvanje ćirilice. Smatram da je činjenica da srpska deca podjednako dobro vladaju sa oba pisma izuzetan civilizacijski napredak i u tom smislu sam apsolutno protiv favorizovanja samo jednog pisma. Po meni, to bi bio veliki korak unazad.--BuhaM (razgovor) 09:37, 15. januar 2020. (CET)

@Miljan Simonović:@Dungodung:@MarinaSimic: Molim admine malo da provere ove nove korisnike, koji se uključuju u debatu posle ravno 10 godina neaktivnosti. Kao ovaj Žrnov, još jedan gore i ova Annabelleigh. Veoma mi stvari smrde na sokpapetovanje, a istu bojazan je gore iznela i Ivana. Ova Annabelleigh je sad kod mene oglasila alarm, jer nije izgleda više reč o samostalnom korisniku. --ANTI_PRO (razgovor) 11:16, 15. januar 2020. (CET)

@Pinki: Meni je korisničko ime na latinici zato što sam se prvo registrovao na en.wiki. Za ostale ne znam i ne interesuje me. Isto tako, nema potrebe za nipodaštavanjem bilo koga. Ovo je otvoren projekat, pa to što neki retko uređuju, ne znači da nisu prisutni bar kao čitaoci. I to nešto znači, jer članke i pišemo da bi neko mogao da ih čita. Konvertor imamo, ali i dosta problema koje ne može da pokrije. Samo ne nasedati na provokacije, a ukoliko bude remetilačkih i uvredljivih komentara, uslediće odgovarajuće sankcije. To nije sporno. Ali u svakom slučaju, ko želi, može da obavesti čekjuzere.

@Ivan VA: Slobodno otvori posebnu stranu sa konkretnim zamerkama i predlozima za rešavanje postojećih problema. Na primer, kako pravilno preslovljavati digrafe, kome se, eventualno obratiti za pomoć i slično. Zašto konkretno ovaj predlog nije poželjan, ili loše osmišljen, šta su mane i ostalo, ako je moguće u kratkim crtama. Ti si najaktivniji protivnik, pa zato tebe pozivam. Nema svrhe da se vrtimo ukrug. U okviru iste strane, poželjno je da se napravi i sekcija sa prednostima i pogodnostima, pa da uporedimo.

Nije pitanje da li je ćirilica srpsko pismo. Čim je u upotrebi znači da jeste. Ali se svuda navodi kao drugo pismo. Nigde nisam naišao na to da se preporučuje mešanje pisama, sem nekih izuzetaka, prilikom navođenja originalnih netranskribovanih naziva i pojedinih oznaka. Ovo se svodi na tehniku. Računam da je svako ko je završio osnovnu školu i imao premet srpski jezik sposoban da koristi oba pisma. --Lotom (razgovor) 11:28, 15. januar 2020. (CET)

@Lotom: Lotome, zar ti nije, čitajući celu debatu i argumente koji su se iznostili, postalo jasno da ovde nije reč samo o tehničkom pitanju. I da dobar deo korisnika ovo shvata kao udar na njihovo uredničko pravo odabira pisma. A drugi deo koji ne piše latincom to shvata i solidariše se sa njima. To ne kažem samo ja. Ovako su argumentovali i drugi, stalni korisnici, kao Ivana Madžarević, DrMako, Milica Buha, Vilena, Miljan Simonović, MareBG, Car Radovan, Dragan Ćirović i još par. To su sve iskusni korisnici, koji dnevno doprinose i imaju par, najmanje desetina hiljada izmena.

A u ime prava se ne može ukidati nešto zbog tehničkih zamerki. Tehnički argumenti su argumenti drugog reda. I ja sam posve siguran da oni, gledajući trenutnu situaciju, nisu ni veliki ni nerešivi. Ali nikako se ne mogu tematizovati u skolopu ukidanja latinice kao izbornog pisma na projektu. A u to se ova debata pretvorila, i tako je i bila zamišljena (pročitaj Nikolin predlog). Dakle, nema tu sad nazad. Ja kad sam potencirao da bi se u ime tehnike/tehničkog argumenta kao vrhunskog i tehničke superiornosti latinice cela sr.viki trebala prebaciti na latinici, odmah bi to, sa pravom, bilo odbačeno sa istom argumentacijom kojom mi sad ovde branimo latinicu. Dakle, ako se ovo skine sa stola, ja sam sasvim rad da krenem u jednu po jednu diskusiju, sa kroisnicima koji su sigurno tehnički pismeniji od mene i razumeju se puno bolje u taj deo projekta, da razgovaramo kako rešiti sve te tehničke probleme. --ANTI_PRO (razgovor) 11:42, 15. januar 2020. (CET)

Bilo je jasno da će ovo da se zatrpa čim je pokrenuta rasprava. Zato mislim da je poželjno da se konkretni predlozi izdvoje na posebnoj strani i da se o njima raspravlja. Ovo ide predaleko i prevazilazi okvire teme. --Lotom (razgovor) 12:01, 15. januar 2020. (CET)

Okej, nek onda zaključi ovu debatu i neka pokrene novu o problemima konverzije određenih imena i slova kao što su *lj* i *nj*, pa da vidimo kako to tehnički da rešimo, bez da ukidamo latinicu kao izborno pismo. Ja sam za. --ANTI_PRO (razgovor) 12:25, 15. januar 2020. (CET)

Predloži to Nikoli, on je na potezu, jer je on preglagač. --ANTI_PRO (razgovor) 12:26, 15. januar 2020. (CET)

Konvertor nije uopšte zamišljen da preslovljava iz latinice u ćirilicu, već iz ćirilice u latinicu. Svojevremeno smo razgovarali i o pravljenju konvertora iz ekavice u ijekavicu. Takođe je bilo riječi da font koji se bude koristio na Vikipediji na srpskom ima naše kurzive slova tipa p, š, t, d i sl. Tako bi se svi članci pisali ekavicom i ćirilicom a mogli bi se čitati na ćirilici i latinici i na oba štokavska izgovora i sve bi izgledalo „pismeno”. To je bio početni impuls kada se oko tehničikih stvari moglo lakše dogovoriti. Ti problemi se danas samo nagomilavaju, i naravno sistemskih rješenja nema. Kako bi izbjegli dalje nagomilavanje istih, za početak, ja ne vidim drugo rješenje pd predloženog. Navike su svakako lična stvar pojedinaca. Članci koje ovdje napišemo i sadržaj koji dodamo, nisu više „naši” već pripadaju čitavoj zajednnici. Fraza „ne dam da mi iko dira moje članke”, prosto nije u skladu sa osnovnim principima uređivanja na Vikipediji. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:53, 15. januar 2020. (CET)

Kaže čovek koji tvrdi da latinica nije srpsko pismo. Ti si sebe diskvalifikovao iz ove rasprave. I 10 godina je ova vikipedija od tada odlično funkcionisala i dalje isto čini. Otkrio si gore svoje prave namere, tebe tehnika uopšte ne interesuje, nego ukidanje latinice kao preferiranog pisma za pisanje članaka. --ANTI_PRO (razgovor) 13:11, 15. januar 2020. (CET)

Ti svakako nisi jedini korisnik u ovoj raspravi. Mada se svojski trudiš da sabotiraš svaki komentar koji se ne slaže s tvojim svijetom, njen konačni ishod ni u kom slučaju ne može zavisiti od jednog mišljenja. --Slaven Kosanović {razgovor} 13:17, 15. januar 2020. (CET)

Doslovno je sabotirao sve i jedan komentar sa kojim se ne slaže, etiketirajući autore istih ovakvim ili onakvim imenima. Ivane ti si tek jedan od učesnika u diskusiji, rekao si svoje i nema potrebe da više ponavljaš. Svakako ćemo raspraviti i o detaljnijim smernicama vezano za ovo, a koje će se naći na glasanju. Pa kako zajednica odluči tako će i biti --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:23, 15. januar 2020. (CET)

Nikoga ja ne sabotiram, nego sam uporan kada vidim da ljudi ne odgovaraju na argumente i osvedočeno se prave da su nešto što nisu. Ti se zalažeš navodno za unifikaciju srpske vikipedije, a nećeš da odgovoriš na pitanje zašto onda ne ukinuti ijekavicu? Kao se zalažeš za tehnička rešenja a svako ko iole malo prati tvoj rad ovde zna da te vikitehnika ne interesuje ni promil. Nego ti smeta latinica kao takva. To si izneo u predlogu, u raspravi i na više mesta i pre ove rasprave. Sećam se jednom kad si meni diskretno zamerio, kad sam kandidovao članak Značka Zlatni ljiljan, što ga nisam pisao na ćirilici jer sve što je reprezentativo i ide na glavnu stranu treba da bude na ćirilici. Dakle, zaobilaziš argumente, isto kao i ovaj Kosanović i obojica se pretvarate da ste nešto što niste. I to čitaoci i učesnici moraju da vide i shvate. --ANTI_PRO (razgovor) 13:35, 15. januar 2020. (CET)

Za zainteresovane diskutante a i radi spisa, evo tih rečenica ovde: Prva stvar koja meni bode oči kod ovog članka je latinično pismo. Meni je jasno da su oba pisma ravnopravna u srpskom jeziku, ali mislim da bi mi ipak trebali u skladu sa preporukama lingvista da idemo ka tome da sjajni i dobri članci izvorno budu pisani ćiriličnim pismom. ..

I verovatno ima još krš ovakvih primera po projektu, možda i ovih gde si preslovljavao članke. Dakle, ne izmišljaj da ti se haje ovde za vikitehniku i tu problematiku. Ovo kažem zbog korisnika koji su podržali tvoj predlog iz tih tehničkih razloga. Tebi je problem latinica. Imaš odavno pik na latinicu na sr.viki i sada si odlučio konačno da presečeš stvari i ukineš je ovde kao privatno pismo pisanja. To je suština celog ovog predloga. Ko to ne vidi je slep! --ANTI_PRO (razgovor) 13:43, 15. januar 2020. (CET)

Ja sam vidio i suprotne primjere, gdje korisnici premještaju člannke započete ćirilicom u latinicu, što je opravdano ako će se članak značajno unaprijediti, kao i suprotno, po sadašnjim nepisanim pravilima. Kažem nepisanih jer nije o njima glasano. Tako da je ova tvoja priča još jedan pokušaj skretanja teme na tvoju vodenicu. Taj tvoj patos presrasta u strašno smaranje. Argumenata, pored što je tebi je ćirilica mrska pa ne bi njome mogao da se koristiš da pišeš članke, nemaš. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:04, 15. januar 2020. (CET)

Ja imam šest izabranih članaka i svi su na ćirilici. A kad sam govorio o ovome nisam mislio na klice. --ANTI_PRO (razgovor) 14:15, 15. januar 2020. (CET)

Niz korisnika ne pravi razliku između pojmova srpsko pismo i pismo srpskog jezika. Latinica je drugo a ćirilica je i jedno i drugo. Ovo ne navodim obavezno kao argument. Sadkσ (reči su vetar) 00:00, 16. januar 2020. (CET)

Mislim da bi zvanična rasprava/glasanje moglo ići u dva glavna pravca: 1) ćirilizovati samo sve šablone, kategorije i tehnički srodno (ne dirati ni „zabranjivati” tekstove članaka na latinici u GIP) ili pod 2) ćirilizovati sve. Meni se čini da ima korisnika koji su spremni podržati da iz tehničkih razloga treba da imamo šablone i kategorije na ćirilici, ali da su skeptični prema tome da se neko ultimativno odvraća jer piše latinicom. Ja lično problem samo vidim u ovom sadašnjem stanju bućkuriša. A nije mi problem podržati ni 1) ni 2) zarad koliko-tolikog sređivanja stanja. Za mene je to tehničko i stilsko pitanje, ovo potezanje ideologije i istorije mi ne pripada ovdje, graniči se sa (ne)namjernim provokacijama. Nikada nisam nešto značajno ni smatrao da su nam posebni latinički šabloni uopšte potrebni u latiničkom tekstu. Ako čitalac čita tekst na latinici i okolo gleda interfejs na ćirilici, pa može gledati i takav šablon. Ukratko. Pod rješenjem 1) korisnicima bi se preporučivalo da pišu ćirilicom kao osnovnim pismom što se tiče unosa teksta u GIP. Sve okolo teksta ide na ćirilici. Pod rješenjem 2) sve bi išlo na ćirilici. --Željko Todorović (razgovor) 18:52, 16. januar 2020. (CET) s. r.

@Željko Todorović: Nema nikakvih tehničkih problema koji opravadavaju ovakvu intervenciju. Srđan je dole sve lepo izneo. Sve se može rešiti na drugi način, puno jednostavnije. Tehnički argument je ili fama tehnički nepismenih korisnika za podržavanje ovakve odluke, ili smokvin list za ideologiju i ukidanje slobodnog izbora pisma kao kod predlagača i ovog Kosanovića koji se pojavio ovde posle 10 godina. To je nakon cele ove debate potpuno jasno. A ti što ne uvažavaš argumente drugih korisnika (ultimativno ne uvažavajući njih kao ličnosti) koji kažu da se ovo tiče njihovog identiteta, nego sve redukuješ na neku tehničku razinu, samo svedoči o žalosnom nivou kolegijalnosti na ovom projektu. --ANTI_PRO (razgovor) 13:42, 17. januar 2020. (CET)

Ti si taj koji nas hoće da ubijedi da Matica srpska i SANU nemaju pojma, da su pogriješili i sada ćeš ih ti demantovati. Ćirilica je osnovno pismo srpskog jezika, kao takvo prepoznato u Pravopisu, i nije jednako sa latinicom kako se to od nekih namjerava predstaviti. Ovo je jezička enciklopedija i nema ona nikakva nacionalna tržišta na kome treba da konkuriše. Korisnik Srđan nije ništa ponudio što nisu pričali i drugi korisnici godinama unazad, a sve se to zasniva na priči kako se neke stvari daju privremeno/djelimično popraviti i njih će popraviti pojedinci, što je već otrcana priča. Isti ti pojedinci odu sutra na mješalicu u Njemačku i mi se ovdje vratimo na početak. Pravopis i stručna tijela za srpski jezik smatraju opravdanim favorizovanje ćirilice što automatski znači da i ovdje kod nas ima prostora za raspravu kako da se to sprovede na najznačajnijoj internet enciklopediji na srpskom jeziku. Kao što sam gore rekao, na glasanju treba da se pojave dva osnovna predloga: 1) proglasiti ćirilicu kao jedino „tehničko pismo” Vikipedije (interfejs /gdje već jeste!/, šabloni, kategorije i dr. tehnika) ili 2) proglasiti ćirilicu kao jedino pismo uopšte. Ako neko smatra je pretjerana favorizacija pod opcijom 2) onda mu ostaje opcija 1) kao neko ublaženo rješenje ali opet korak naprijed. Ali ako neko uopšte odbija da prihvati stav Matice srpske i SANU već ide sa nekom političkom pričom kako je latinica ravnopravna ćirilici onda je sa takvim besmisleno polemisati. Ima svoje neotuđivo pravo na komentar/glas i neka ga iskorištava kako želi. --Željko Todorović (razgovor) 15:50, 17. januar 2020. (CET) s. r.

@Željko Todorović: Ja nemam ništa protiv stava Matice i SANU da se favorizuje ćirilica. I to je već urađeno na sr.wiki. 90% sadržaja na ovoj enciklopedji, a sadržaj je okosnica svake enciklopedije, je na ćirilici. I interfejs je. Dakle, favorizacija je možda čak i preblaga reč za ovo što mi trenutno imamo ovde. 90% je već druga reč. I da budemo skroz jasni, ja nemam ništa protiv toga. Čak sam i sam doprineo vlastitim doprinosima toj „jače od favorizacije” ćirilice. Ali ovo što se ovde predlaže je monopol. To nije favorizacija. A za monopolizaciju nema uporišta ni u stavovima SANU ni Matice. Nigde ni SANU ni Matica nisu govorili da je srpski jezik jezik jednog pisma. Dakle, ako je ideja ovoga ideja favorizacije, onda je to bušenje rupe na saksiji, jer je već ispunjena favorizacija. Ali o tome nije reč ovde. Ovde se priča o „favorizaciji” koristi kao smokvin list za monopolizaciju ćirilice na sr.viki. --ANTI_PRO (razgovor) 17:31, 17. januar 2020. (CET)

Priča da je nekih 80-90% sadržaja na ćirilici dovoljna favorizacija bi bila na mjestu da sa druge strane nismo postali tehnički nakarada i da se godinama ne iscrpljujemo oko istih tema. Ako nam je interfejs na ćirilici jer takav tehnički mora biti onda mogu i šabloni i kategorije jer je to ono što rješava problem. O samom pisanju teksta članka kao što sam gore predložio može se odvojeno/dodatno rješavati. --Željko Todorović (razgovor) 17:46, 17. januar 2020. (CET) s. r.

@Željko Todorović: O samom pisanju teksta članka kao što sam gore predložio može se odvojeno/dodatno rješavati.. Dakle, priznaješ da je ćirilica favorizovana kao što savetuju SANU i Matica i da ovaj predlog ne može nikako, kao što predlagač želi, da se odnosi na tekst?

Drugo, ja stvarno ne vidim nikakve nakarade tehničke o kojima govoriš ovde. Probleme tog tipa je Srđan predložio kako se rešavaju. Kategorije nisu problem, jer kad neko napiše članak na latinici, kategorizuje ga pomoću ove spravice dole iz pula kategorija koje su već ponuđene, koje su mahom (ili gotovo uvek) na ćirilici. Nadalje, sa tim tehničkim problemima se usključivo suočava populacija koja piše na latinici. Dakle, ja kad pišem na latinici, meni kad treba neki šablon na latinici, ja ga pravim i cimam se oko toga. Nikad nije obrnuto. Ako pišem na ćirilici sve je rešeno. U tom smislu, u celoj ovoj debati je veoma čudno da se zarad te „tehničke nakarade” nije oglasio ni jedan jedini urednik koji piše na latinici i koji se vlastitim iskustvom u praksi suočava sa tim problemima. Problemima sa kojima se urednici koji pišu na ćirilici ne suočavaju. Nego taj argument dolazi sve vreme od ljudi koji tih problema prilikom uređivanja nemaju. Meni je to malo sumnjivo. Da se brineš o problemima drugih ljudi.

Treće, to što se ponekad u latiničnom članku nađe ćirilični šablon ili katkad obrnuto, nije nikakva nakarada, nego fakat da si rođen i služiš se jezikom koji ima dva pisma koja se u praksi stalno koriste. To je, takoreći, po difoltu tako kad je u pitanju srpski jezik. --ANTI_PRO (razgovor) 18:55, 17. januar 2020. (CET)

Ne, nego ja ne vidim stilski problem u tome da u latiničkom članku bude interfejs i šablon na ćirilici. Kada neko spolja pita a zašto je to tako, najlogičnije mu je reći da tehnika mora biti na jednom pismu (ćirilici) i da to nema veze sa unosom teksta. Neko to vidi kao nespojivo i smatra da bi sve u pogledu čitaoca trebalo biti na jednom pismu (ćirilici) i da je miješanje nakaradno. Meni to ne mora nužno tako. A ti bi sutra ubacio latinicu i u interfejs i tvrdio da to ništa tehnički i stilski ne smeta jer je to tvoje ljuCko pravo kao i Bošnjaka i Hrvata koji su ljubitelji naše enciklopedije. --Željko Todorović (razgovor) 19:14, 17. januar 2020. (CET) s. r.

Interfejs je već godinama dostupan i na latinici. — Srdjan m (razgovor) 20:18, 17. januar 2020. (CET)

Korisnik Srđan nije ništa ponudio što nisu pričali i drugi korisnici godinama unazad, a sve se to zasniva na priči kako se neke stvari daju privremeno/djelimično popraviti i njih će popraviti pojedinci, što je već otrcana priča. Iznesena rješenja nisu „privremena”, a što se tiče jednog koji nije cjelovit ja sam ga lično prijavio da se popravi prije koji dan i očekujem da će to biti riješeno kao što je i dosad. Manite se praznih priča o „ogromnim tehničkim problemima”, „tehničkoj nakaradi” i sl. koje bi možda i mogle proći kod nekih laika koji nemaju pojma o tehnici, ali kod koji imalo znaju o ovome — teško. — Srdjan m (razgovor) 20:18, 17. januar 2020. (CET)

Izvjesni tehnički problemi

Budući da se potežu „neriješeni tehnički problemi” i budući da redovno radim sa softverom MediaWiki, hajde da prođemo kroz te izvjesne probleme koji su pomenuti:

• Jezički konvertor (LanguageConverter, u daljnjem tekstu LC) nekad ne preslovljava latiničnu slovnu kombinaciju „nj” kako treba:
  • Ovo je već riješeno, samo što nije dokumentovano na sr.viki. Primjer možete pogledati u akciji i u kodu na podstranici moje korisničke stranice. Sintaksa za riječi u tekstu je -{jezičkikod:riječ; jezičkikod2:riječ;}-, a za prilagođeni naslov -{T|jezičkikod:naslov; jezičkikod2:naslov;}-; cijelu sintaksu možete pročitati ovdje. Može se napraviti i poseban šablon za ovo ako je potrebno.
• Šabloni se dupliraju:
  • Pojedine šablone nije potrebno ponovo praviti na latinici, već se ćirilični šablon može obmotati odgovarajućim modulom i bilo kakva promjena koja nastane u ćirilično, prikazaće se i u latiničnom. Ovo možete vidjeti u akciji ovdje. Što se tiče infokutija, tehničarima kao što sam ja najmanji je problem napraviti latiničnu infokutiju. Samo se preslovi tekst pomoću brojnih konvertora dostupnih na internetu za par sekundi i ažurira se šablon. Ovo je stvarno minimalno posla i to mi je daleko lakše uraditi nego dodavati ijekavske parametre u infokutije (što mi ionako nije problem, ali komparativno govorim).
• Problemi s kategorijama — latinični članci dolaze nakon ćiriličnih:
  • Budući da je većina sadržaja (rekao bih približno 90%) napisana na ćirilici, sve članke trebalo bi kategorizirati ćirilično. Ovo je već moguće upotrebom čarobne riječi {{DEFAULTSORT:назив_странице_на_ћирилици}} i latinični članci će se prikazivati među ćiriličnim u kategorijama ispod odgovarajućeg slova, odnosno neće biti odvojeni od ćiriličnih.
• Poteškoće programiranja mobilne aplikacije:
  • U trenutnoj stabilnoj verziji mobilne aplikacije LC ne radi ni na jednom jeziku (a ne rade ili se ne prikazuju kako treba ni razne druge stvari na raznim projektima). Ovo nije problem isključiv za Vikipediju na srpskom budući da ovaj projekt nije jedini koji koristi LC. To se neće riješiti onemogućavanje pisanja članaka na latinici, a to ionako nije nešto čime se urednici trebaju baviti osim ako su programeri. Odgovarajući tiketi na Fabrikatoru već postoje i programeri aktivno rade na rješenju toga. Uzgred, gledajući statistiku čitanosti za prošlu godinu, od 619.393.748 ukupnih pregleda, svega je 2.006.428 — ili samo 0,32% — pregleda došlo iz mobilne aplikacije, tako da je njen popravak vjerovatno među nižim prioritetima za programere imajući u vidu to da LC ispravno radi na mobilnoj verziji sajta (43,10% pregleda).

S obzirom na ovo, ne vidim te navodne dugo neriješene tehničke probleme koje bi opravdale uskraćivanje nekome da piše latinicom na projektu. — Srdjan m (razgovor) 15:25, 15. januar 2020. (CET)

Puno hvala na pojašnjenju. Bar smo ovaj deo argumenta raščistili. Meni je ovo špansko selo inače, stvarno ne bih znao bolje. --ANTI_PRO (razgovor) 15:40, 15. januar 2020. (CET)

Što se tehničkih problema tiče evo jednog - u kategoriji Ptice Srbije na kraju strane ima latiničnih naziva, pa imamo mešovitu ćirilično-latiničnu stranicu. Veoma podržavam propagiranje upotrebe ćirilice u svakodnevnom životu i smatram da mlade generacije treba usmeravati u tom pravcu. Ja ipak ne bih nikome branio da uređuje na latinici, ali smatram da ’’zvanična’’ preporuka treba da bude da se članci pišu ćirilicom i da to treba da bude u pozdravnoj poruci novim članovima. Orion1964 (razgovor) 19:08, 15. januar 2020. (CET)

Objašnjeno je iznad pod „Problemi s kategorijama” šta treba raditi u ovom slučaju (ispravio sam). Ako je potrebno da LanguageConverter (LC) radi i na stranicama kategorija, može se otvoriti tiket na Fabrikatoru, pa ćemo vidjeti s programerima kako i šta. Valja napomenuti da jedno vrijeme kategorije uopšte nisu imale Š, Đ, Č, Ć i Ž na pravim mjestima pa je i to popravljeno. — Srdjan m (razgovor) 19:25, 15. januar 2020. (CET)

Kukuvija, šumska šljuka i zelentarka još uvek pišu na latinici, samo su imena presložena, pa šareniš u pismima na istoj stranici ne izgleda dobro.Orion1964 (razgovor) 20:09, 15. januar 2020. (CET)

U redu, prijavljeno je. — Srdjan m (razgovor) 20:28, 15. januar 2020. (CET)

Jedan zanimljiv naslov danas objavljen u Novostima, koji nema toliko veze sa ovom raspravom. °[2] --Lotom (razgovor) 12:03, 16. januar 2020. (CET)

Pravo da ti kažem i ima veze… Dok god se ne uvedu zakoni o tome kako treba da izgleda njena javna upotreba, teško da će ljudi shvatiti neke stvari. U mnogim zemljama EU, mada nemaju problema sa pismom, tačno je propisano kako treba da izgledaju reklame, bilbordi i imena preduzeća i korporacija. A u nekim čak i imena novorođene djece. Stari evropski narodi se nipošto ne odriču svoje tradicije i nemaju nikavih problema da je usklade sa savremenim tekovinama. Naša izreka „Govori srpski...” u Španiji na primjer glasi „Habla en cristiano (español)… ” sa istim značenjem i sa porijeklom iz srednjeg vijeka. Slaven Kosanović {razgovor} 13:36, 16. januar 2020. (CET)

• Latinični članci su veoma korisni - govorim ovo kao književni prevodilac koji često koristi Vikipediju u potrazi za informacijama od kojih mnoge dospevaju u fusnote; latinica štedi vreme (ne moram da prepisujem tekst, samo ga prenesem). Takođe, ćirilica i latinica su ravnopravna pisma u Srbiji, pa bi se "ukidanje" latinice moglo tumačiti i pogrešno. S druge strane, moj posao, kad se njime bavite ovako dugo kao ja, dovede do određene profesionalne deformacije, pa mi nebuloze iz nevešto posrbljenih članaka preuzetih sa Vikipedija na srodnim jezicima (konkretno, sa hrvatske!) bodu i uši i oči. Kad bi ukidanje latinice doprinelo da ih više ne bude (ili ih makar svelo na zanemarljiv broj), tada bih se svakako zalagala za to da srpska Vikipedija bude isključivo ćirilična.

Međutim... Srpski jezik govori se i ekavicom i ijekavicom, pa tu ne bi smelo da bude nikakvog spora. Latinica je, kao što rekoh, u našoj lepoj Srbiji ravnopravna s ćirilicom. Po mom mišljenju - a verujem da kao dugogodišnji korisnik, i neko ko se trudi da makar pravopisnim i stilskim ispravkama popravi kvalitet članaka, imam pravo na mišljenje - taj loš kvalitet članaka ne potiče samo od neveštog posrbljavanja koje sam pomenula. Mnogo članaka je vrlo loše prevedeno s engleskog i nekih drugih svetskih jezika, a ukidanjem latinice se to svakako neće rešiti. (Izvinjavam se što nisam potpisana po pravilima Vikipedije.) Korisnik: Tanjaam, 16.01.2020.Tanjaam (razgovor) 14:30, 16. januar 2020. (CET)

Ne znam da li si primjetila, gore u meniju imaš tab Ćir/.lat. Kad na njega klikneš, svaki članak na Vikipediji se može čitati i kopirati tekst na oba pisma, bez obzira kojim pismom je napisan. Slaven Kosanović {razgovor} 14:18, 16. januar 2020. (CET)

@Slaven Kosanović: U određenoj meri svakako ima uticaja, ali ne toliko sa konkretnom polemikom. Odnosi se na pravilnik Srbije. Međutim, ako se projektuje na konkretan slučaj, onda može da se napravi paralela sa onim što je Nikola napisao u predlogu. Onda se opet pojavi neko ko će da napiše da ovo nije Srpska vikipedija, već Vikipedija na srpskom jeziku i za to će biti u pravu. A pošto se u osnovnim školama uče i ćirilica i latinica, a pritom su oba pisma u upotrebi, tu je jasno da nema govora o bilo kakvom ukidanju. Niti bih to podržao sve dok su oba pisma zvanično u upotrebi. Zanima me samo prevazilaženje problema koje sa sobom nosi duplo pismo. Jezici manjina nemaju nikakve veze sa ovim pitanjem, jer su to posebni jezici, a ovo nije pitanje koje se tiče demografije Republike Srbije i različitosti među kulturama njenih stanovnika. Možemo eventualno da polemišemo samo o onome što ulazi u književni jezik, podrazumeva se srpski, jer je ovo jezički deo projekta na srpskom. Svaki kraj u Srbiji ima specifičan dijalekat, pa dodajmo na to Republiku Srpsku i sve delove sveta gde se govori srpski, ispalo bi da svako može da piše kako mu dođe. Nije da se vokativ upotrebljava na Vikipediji, u glavnom imenskom prostoru, sem u citatima. Ali postoje krajevi gde se ne koristi više od 3-4 padeža. Bilo bi zanimljivo kada bi se javio neko iz Odbora za standardizaciju jezika i šta bi to telo moglo da kaže o ideji da se uređivanje ovog našeg projekta ograniči samo na ćirilicu, uz mogućnost čitanja na oba pisma. Na nama bi svakako ostalo da presečemo i okončamo ovu raspravu, ali takvo mišljenje sigurno ne bi bilo zanemarljivo. --Lotom (razgovor) 19:09, 16. januar 2020. (CET)

@Lotom: Pokušaću da moj odgovor sastavim u četiri dijela.

1. Treba da razgraničimo da je Vikipedija opšta enciklopedija. Ne poznajem ni jednu opštu enciklopediju koja se piše na lokalnim dijalektima. Obično se koristi standardni jezik. Kod nas, za standardizaciju jezika je zadužena Matica Srpska. U nekim drugim državama se to zovu Akademije jezika. One se bave normalizacijom ili standardizacijom jezika za koji su zadužene. Naš standardni srpski jezik ima dva narječja (ne dijalekta; dijalekt podrazumijeva da postoji određena razlika u gramatici i u rječniku), glavno pismo je ćirilica a sporedno latinica. Tako kaže Pravopis iz 2010. godine u samom Uvodu. Slaven Kosanović {razgovor} 23:07, 16. januar 2020. (CET)
2. Vikipedija na srppskom jeziku se već više od decenije može čitati na oba pisma. Uz pomoć konvertora/preslovljavača, čije funkcije se nalaze u gornjem padajućem meniju Ćir./lat, čitalac može da odabere na kom pismu će da čita našu Vikipediju, tj. da preslovi svaki članak po želji. Tako treba i da ostane. (Namjerno sam ovdje opširan zbog komentara po kojima se vidi da ima korisnika kojima ova funkcija naše Vikipedije nije poznata). Tema rasprave je pisanje/uređivanje članaka na Vikipediji. Da li da nastavimo sa dosadašnjom praksom uređivanja na oba pisma (jedan članak jednim pismom, drugi drugim), ili da pređemo na uređivanje članaka samo ćirilicom. Slaven Kosanović {razgovor} 23:07, 16. januar 2020. (CET)
3. Tokom dosadašnje rasprave mogli su se pročitati komentari gdje su izraženi argumenti Za, ali i Protiv. U argumetnima Za nastaviti pisati članke samo ćirilicom, navedeni su određeni tehnički problemi, ali i kulturološki razlozi koji nisu u neskladu sa preporukama najskorijeg izdanja Pravopisa srpskog jezika (2010), ni preporukom Matice Srpske koja kaže da bi u svim prosvjetno-kulturnim projektima trebalo dati prednost ćirilici. (Eto odgovora na pitanje koji bi stav bio Odbora za standardizaciju). Tehnički problemi se donekle mogu riješavati ad-hok rješenjima, raznim skriptama u modulima i sl. To svakako nije sistemsko rješenje i time se može zakomplikovati uređivanje običnom korisniku koji nema programerskih znanja. Ionako dobar broj korisnika sa poteškoćama savladava osnovnu viki sintaksu. Slaven Kosanović {razgovor} 23:07, 16. januar 2020. (CET)
4. Korisnici koji se protive prijedlogu, navode kao argument gušenje slobode izbora pisma prilikom pisanja članaka. Ali ima i argumenata gdje neki prosto ne bi dozvolili da se njihov doprinos prebacuje u ćirilicu i kada bi im se dopustilo da nastave da uređuju latinicom, bez obzira što bi i dalje, uz pomoć konvertora, članci bili dostupni za čitanje na latinici, kao što je uostalom, slučaj sa svakim člankom na našoj Vikipediji. Dakle, nema govora o potpunom ukidanju latinice na srpskoj Vikipediji, već je riječ o ujednačavanju sadržaja i olakšavanju uređivanja, bez upotrebe ovih ili onih skripti. Dakle, pisati ćirilicom a čitati po želji, na ćirilici ili latinici. Slaven Kosanović {razgovor} 23:07, 16. januar 2020. (CET)

Mi sada možemo samo da licitiramo i izvlačimo iz konteksta, pošto nemamo konkretno viđenje stručne i nadležne institucije koja se bavi očuvanjem srpskog jezika. Daleko od toga da je ovo nebitno pitanje. Nemam nameru da se bavim borbom za ljudska prava ovde, niti je to tema, ali nemamo ništa napismeno što bi bilo koga sprečilo da piše latinicom. Pa čak i uz preporuku stručnog tela, čiji članovi ne moraju da budu upoznati sa uređivanjem Vikipedije, opet ostaje na članovima zajednice da reše ovaj problem. Ja ću poštovati konačnu odluku zajednice, kakva god bila. E sada, uvek mogu da se potežu priče o povredi sujete, indentiteta članaka, pa i ugroženosti nečijih prava, ali bi trebalo razmotriti i opravdanost svih posebnih slučajeva pre usvajanja bilo kakvih odluka. Tehnička rešenja su nekada komplikovana za ljude koji nisu iz struke, tako da bi nadalje za članke pisane latinicom svakako bila neophodna dodatna provera i naknadno čišćenje kako bi se uklopili i kako ne bi prikazivali greške, neke od gore pomenutih. Pod uslovom da ne postignemo konsnzus i donesemo bilo kakav konkretan zaključak. Mada mi nekako deluje da bi sve to bila privremena rešenja i pravljenje zakrpa. --Lotom (razgovor) 23:56, 16. januar 2020. (CET)

Sad očekivati da će akademici srpskog jezika ovdje da se nameću i propisuju rješenja nije realno. Prvo što to nisu takvi ljudi, drugo oni su svoje rekli preko preporuka iz Pravopisa i stavova koje promoviše Matica Srpska. (I oni se dogovaraju oko konačnih rješenja koja idu u Pravopis i njegove rječnike). Čak i kad su neki odgovarali na pitanja naših korisnika koji su im slali imejlove, na primjer, u vezi nedoumica oko transkripcija, njihovi odgovori su uvijek bili učtivi i u stilu preporuke, ponekad i ličnog mišljenja u određenim slučajevima koji još uvijek nisu bili na najbolji način predstavljeni u pravopisnom rječniku, ali nikada nametanja. U našem slučaju, svakako da će biti onako kako se mi ovdje dogovorimo, ako se išta dogovorimo. Sve zavisi od naše sposobnosti, prvo, za argumenntovanu diskusiju, drugo, da na kraju izvučemo zaključke i dođemo do nekog dogovora. --Slaven Kosanović {razgovor} 09:15, 17. januar 2020. (CET)

@Slaven Kosanović: Ma to je jasno, ali bi bilo dobro pitati ih za stav, a siguran sam da ovu raspravu prati dosta onih koji ne inače ne uređuju Vikipediju. Da se videti i po nekim komentarima. Ovde je problem i u tome što se javlja i dosta onih koji bi odmah da propagiraju nekakve lične političke stavove, onako ratoborno, zato rasprava i ide u neželjenom pravcu. Ja prvi izbegavam latinicu na ovom projektu, baš iz razloga što ćirilicu smatram prvim pismom u srpskom jeziku i u većoj meri delim Nikolin stav da kao projekat imamo izvesni uticaj na očuvanje pisma. S druge strane mi se ne sviđa ni sprečavanje korisnika da doprinose pismom kojim žele, ako već postoji takva mogućnost. Ali ako gledamo isključivo kao tehničko pitanje i dalje ostaju problemi koji postoje zbog mešanja pisanja i zbog nepravilnog konvertovanja. Ja izbegavam da dupliram naslove, ovako nešto na primer [[Most na Adi|Мост на Ади]], ali onda nastaje problem neprepoznatiljvosti u vizuelnom uređivaču. Ovo jeste rešenje koje radi, ali nije idealno. Zato bih prednost ipak dao rešavanju nedostataka i unapređivanju tehničkih rešenja, ali i forsiranju ćirilice, kao i do sada. Možda ima smisla da se ova rasprava odloži na neko vreme, a da se vidi da li i kako mogu da se reše problemi koje imamo. Pa u zavisnosti od toga da formiramo neki konačan ishod. Verovatno nismo ni svesni svih problema koji postoje, a s druge strane mišljenja ovde su podeljena. E sada, sve to će biti moguće ako se neki korisnici budu pojavljivali i kada bude trebalo da se radi, a ne samo da se pametuje. U suprotnom, postavlja se pitanje ko će da održava projekat. --Lotom (razgovor) 11:43, 17. januar 2020. (CET)

@Lotom: Napisao sam vjerovatno previše komentara, ali svakako ne mislim da sam mjerodavan da odlučujem da li raspravu treba nastaviti, odložiti, glasati o predloženom, ili nešto četvrto. To treba da odluči većina učesnika rasprave, aktivnih korisnika Vikipedije. Ali i korisnici koji samo čitaju, a obično ne uređuju Vikipediju, imaju pravo na svoje mišljenje, svejedno Za ili Protiv. Nismo zatvoreni krug entuzijasta enciklopedije. U vezi upućivanja pitanja Matici, pa pitajte. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:24, 17. januar 2020. (CET)

 Komentar: Podrška ćiriličnom pismu! Mislim da je zbog mlađih generacija bitno da se sačuva izvorno pismo. Ne znam čemu ovolika rasprava o matičnom pismu i autodestrukcija, ko hoće latinicu nek ide na latinične tekstove. Ako ne znamo da poštujemo svoje, nećemo znati ni tuđe. Ostavite ćirilicu tu gde jeste, Rumuni su prvo koristili ćirilicu, a zatim su prešli na latinicu. Ne želim da učestvujem u istoj režiji ni u kom segmentu, da ne pominjem regionalni politički animozitet prema ćirilici. Hvala na pažnji! Vladancokic (razgovor)

 Komentar: Dugo pratim raspravu u vezi ove teme. Mislim da je vreme da se izađe sa konkretnim predlogom da ćirilica bude osnovno pismo na Vikipediji u Srbiji. Otvorite opciju glasanja pa da se mi obični vikipedijanci, ljudi iz naroda, izjasnimo.Gmitrovicni (razgovor) 10:33, 17. januar 2020. (CET)

Vodeći računa o tome kako je tekla rasprava i kakve predloge i zamerke su iznosili svi učesnici iste, potrudiću se da pre pokretanja glasanja konkretizujemo predloge o kojima bi se trebalo izjašnjavati. Nadam se da ću stići za dan, dva da napišem neke svoje predloge --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:16, 17. januar 2020. (CET)

NikolaB: Treba imati u vidu da za ovakve promene na projektu, saglasnost mora dati barem 80 posto korisnika, a koliko vidimo nema potrebnog konsenzusa. Mnogo ljudi je protiv tvog predloga. Postoji bojazan da izgubimo urednike koji uređuju na latinici. Ne sumnjam u dobre namere pokretanja, ali pre svega toga i pre glasanja, što bi rekao naš narod, dvaput meri, jednom seci. Razmisli o svemu, ova rasprava je postala besmislena više, treba je zaključiti što pre. Srdačan pozdrav.--Soundwaweserb (razgovor) 17:19, 17. januar 2020. (CET)

Slažem se. --ANTI_PRO (razgovor) 17:35, 17. januar 2020. (CET)

Rasprava je postala besmislena jer ju je jedan urednik učinio besmislenom, nazivajući neistomišljenike nacionalistima i šovinistima, a glavni argument du mu bila njegova ljudska prava. Moš mislit. Ovo je rasprava u kojoj svi imaju pravo da učestvuju u iznesu svoje stavove. Dečko traži čekjuzer proveru svih naloga sa čijim mišljenjem se ne slaže, aktivne urednike naziva plaćenicima,ali mu ne smetaju novajlije koje dele njegove stavove. Glasanja će svakako biti i biće ponuđeno više opcija. ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:31, 17. januar 2020. (CET)

@NikolaB: Odlučio si u celoj raspravi da ne pobješ ni jedan argument koji sam izneo, ni ja ni drugi korisnici. Nego se gađaš adhominemima. O političkim govorima da ne govorim. --ANTI_PRO (razgovor) 14:33, 18. januar 2020. (CET)

A na moguće sokpapetovanje je prvo ukazala Ivana, a posle toga i ja. I veoma je providno. --ANTI_PRO (razgovor) 15:06, 18. januar 2020. (CET)

 Komentar: Slažem se sa predlogom. Korisnik Obradović Goran je vrlo lepo objasnio da je sa tehničke tačke gledišta ćirilično pismo nadmoćno u odnosu na latinično u okviru srpskog jezika, i da Vukova pravila važe kada se jedino koristi srpska ćirilica. Nepostojanje digrafa u srpskoj ćirilici je i jedna od najvećih prednosti. Imamo unikatni jezički sistem a ćirilično pismo je skrajnuto političkim odlukama prošlog veka u svrhu političkih ciljeva. Došli smo do stanja da se trenutno sa ćirilicom odmah vezuje (ultra)nacionalizam, a protiv toga se moramo boriti. Nemam ništa protiv ostavljanja pretvarača iz jednog pisma u drugo u svrhe čitanja Vikipedije, ali treba adekvatno iskoristiti prednosti svog izvornog pisma. Lockey007 (razgovor) 21:26, 17. januar 2020. (CET)

 Komentar: Kao i obično, savršeno razumna inicijativa se pretvorila u Zvezdu i Partizan, partizane i četnike... Dajte argumente za i protiv, ali bez ostrašćenosti i rasprava da li je starije jaje ili kokoška, pa da glasamo. I da se obavezeno istakne i više puta naglasi da će ova Vikipedija i dalje moći da se čita na oba pisma i da to niko nema nameru da ukine ukoliko prođe predlog da ćirilica bude jedino pismo za uređivanje.

Slatibarfast (razgovor) 21:40, 17. januar 2020. (CET)

 Komentar: Ostavljajući sve ostale argumente (valjane ili ne) po strani, glasam da ćirilica bude jedino pismo za uređivanje na osnovu datih argumenata koji se tiču tehničke nadmoći nad latinicom (ponovo u okviru srpskog jezika). Ovo će dovesti do standardizacije šablona, kategorija i podataka u bazi i olakšanog baratanja istim podacima (prebacivanje u latinicu radi čitanja).

Lockey007 (razgovor) 23:25, 19. januar 2020. (CET)

 Komentar: Treba imati u vidu da za ovakve promene na projektu, saglasnost mora dati barem 80 posto korisnika: Možda na glasanjima. Ovo je debata (diskusija) i ne gleda se broj ljudi koji su se izjasnili, već izneti argumenti. Koliko vidim, @Srdjan m: poništio je argument o tehničkim problemima, jer deluje da su svi minorni i rešivi. Odnos 90%:10% dovoljan da se pokaže prednost ćirilice. Znatan broj korisnika u raspravi glasao je prema ideološkim stavovima, umesto iznoseći valjane argumente. Važno je napomenuti i da Vikipedija nema striktna pravila (Vikipedija nije birokratija), pa ako bi neko pravilo odvratilo urednike od uređivanja, tek onda nema smisla diskutovati o ovome. Zasad, nema konsenzusa o promeni. Jedino ako bi se javio neki čvrst argument ZA. — Žile (✉) 21:57, 17. januar 2020. (CET)

Prvo, nije tačno da je odnos ćirilice i latinice 90:10, celokupan sadržaj ove vikipedije je dostupan na oba pisma. Drugo, pravopis ovog jezika i sam Odbor za standardizaciju istog su i više nego jasni,ćirilica je osnovno i primarno pismo srpskog jezika. I to mora da se poštuje posebno kada je reč o uređivanju enciklopedijskog sadržaja,a ovo jeste opšta onlajn enciklopedija na srpskom jeziku. Činjenica je da je latinica pomoćno pismo, ali ta reč pomoćno ne određuje koliko procentualno članaka mora biti na latinici. Sadržaji moraju lingvistički biti jednoobrazni, a ovako trenutno liče na musaku i deluju neozbiljno.

Treće, nikome se ovde neće braniti da piše latinicom, iako će preporuka biti da se novi članci uređuju ćirilicom. Članci bi se nakon završetka uređivanja botovski konvertovali na ćirilično pismo, i ne vidim u čemu je problem. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:31, 17. januar 2020. (CET)

Ima problem. Odlučio si da ne dabatuješ o njima. Nego se gađaš adhominemima. Tvrdnja da nema problema je najgora drskost sa tvoje strane. --ANTI_PRO (razgovor) 14:33, 18. januar 2020. (CET)

Ma koje argumente si ti ovde izneo za sve ovo vreme? Klasičan drveni filozof koji presipa iz šupljeg u praznog. Svaki novi post ponavljaš jedno te isto, ničije mišljenje nije vredno pomena, osim tvoga. Svi su budale i idioti,samo si ti pametan. Izneo si svoj stav, ako uopšte imaš stav. Sad kad bolje razmislim, ovaj tvoj potpis u stvari idealno i opisuje tvoj karakter, večito dižeš neke galame, a ni sam nemaš pojma šta u stvari hoćeš. I ostali imaju pravo da iznesu svoj stav, bez da ih neko omalovažava zbog toga. I sad ti najozbiljnije kažem da prestaneš da prozivaš druge ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:22, 18. januar 2020. (CET)

Zaključak tehničke rasprave

@Srdjan m: Hvala na komentarima, osvežavajuće je videti nove i konstruktivne argumente u kom god smeru, (na žalost, rasprava se besom jednog korisnika rastočila u gomilu neprijatnog šuma :(). Elem, odgovarao si na „nerešene tehničke probleme”, ali izgleda da ti je promakao moj komentar gde sam naveo nerešive tehničke probleme. Evo, da ponovim ovde tri: 1) Latinični digrafi. Softver ne može da zna da li latinični digraf treba da preslovi u jedno ili dva ćirilična slova. Jedini način da se ovo reši je da se u softveru navede spisak svih takvih reči. Na žalost, obzirom na obilnu fleksiju srpskog jezika, pokrivanje svih varijanti je prilično zahtevan poduhvat, jer imamo padeže, rodove, vremena, augmentative... i naravno kombinacije svega ovoga. U praksi za svaku reč postoji ograničen broj oblika, ali je broj teorijskih oblika koji bi se morao ručno izanalizirati vrlo velik (npr. prisvojni pridev deminutiva ženskog roda: injekcija -> injekcijicino). Automatizovanje ovoga ne dolazi u obzir, verujte mi :) Sa druge strane, broj reči koje bi potpadale pod ovo je teorijski (ne i praktično naravno) neograničen (npr. pod + planina na ž: podžegovačko selo). Naravno, mogu se pokriti najčešći oblici najčešćih reči i time ispraviti 95% slučajeva, a ostale dodavati po viđenju. Ovo je najmanji problem ali je dobra ilustracija činjenice da postoji impedansa između srpske latinice i srpskog jezika, i kad se original teksta čuva u latinici, uvek ćeš „ići uz dlaku sistemu” (ono šta programeri nazivaju code smell). 2) Rimski brojevi. Transliterator se da naučiti da ne transliteriše brojeve kao što je MXCVI, ali problem je u tome što je najčešće korišćeni rimski broj I ujedno i verujem najčešća reč u srpskom jeziku. Trenutno se ovaj problem rešava botovima koji na best effort osnovi pokušavaju da ocene da li je reč o vezniku ili o broju (npr. „rečenica ne treba da počinje veznikom I”). Ovakvo rešenje je vrlo traljavo jer se oslanja na gramatičku/stilsku ispravnost i nikada ne pokriva sve slučajeve (npr. citirani tekst koji je stilski ili gramatički neispravan). Drugi način na koji ovo rešavamo je da izbegavamo rimske brojeve. Svako ko je ikada pokušao da koristi konvertor će se složiti da ovaj problem već nije zanemarljiv, jer je malo stvari koje mogu da naruše kredibilitet enciklopedije i „pokvare ugođaj” čitanja kao kad se u tekstu naiđe na Elizabetu I. 3) Tagovi za transliteraciju. Tj. odsustvo istih. Na većini mesta gde tagovi treba da postoje (svi karakteri koje ne treba transliterisati), oni jednostavno ne postoje jer urednici ili ne znaju za njih ili ih mrzi da ih dodaju. Posledica nedostatka tagova je ta da će onaj ko čita konvertovan tekst dobiti „ono šta programeri nazivaju code smell”. Sad, ovo je vrlo mali problem za one koji čitaju latinicu jer je u ogromnoj većini slučajeva (~99%?) strani tekst latiničan. Oni koji žele da čitaju tekst ćirilicom (ja sam jedan od njih) nemaju sreće, jer će svako malo da nalete na neku gadost tipa Three hill. Više puta sam uključivao konvertor, i svaki put sam ga gasio posle par minuta. Ovaj problem tehnički nije moguće rešiti jer ako je tekst latiničan, strani segment nije moguće automatski prepoznati (osim slučajeva koji imaju karaktere koji ne postoje u srpskoj latinici).

Tehnički posmatrano, srpska Vikipedija je baza podataka koja sadrži nestrukturisani tekst na srpskom jeziku koji se prikazuje na ćirilici i latinici. Ukoliko date bilo kom inženjeru da dizajnira softver takve namene, svaki inženjer će vam reći da tekst u bazi treba da se pohranjuje ćirilicom (ako zanemarimo potrošnju memorije, što nama trenutno nije relevantno). Budite sigurni u to. Ukoliko nađete programera koji će čuvati tekst u latinici, našli ste nesposobnog programera.

Mislim da to zaključuje tehnički aspekt ove priče. To je upravo ono o čemu ovaj predlog raspravlja. U kom pismu ćemo pohranjivati tekst u bazi podataka. Tehnički posmatrano, članci bi trebalo da budu ćirilični i da se konvertuju u latinicu po potrebi, tu ne sme da bude spora.

Ostaju još dva aspekta, politički i korisnički. U politički aspekt ne bih zalazio jer je već sve rečeno u oba smera i tabori se očigledno ne slažu. Samo bih rekao da se političkom aspektu pridaje prevelika pažnja i da toksičnost u toj dimenziji rasprave zagađuje druga dva, važnija, aspekta rasprave (politički i korisnički).

Što se tiče korisničkog aspekta (kojim pismom i kako će korisnici uređivati Vikipediju), on je najosetljiviji i verujem da čini ljude najuzrujanijim. Sa tekućim predlogom promene politike se suštinski ništa neće promeniti. Korisnici će i dalje moći da pišu članke latinicom, a neko će naknadno (poluautomatski) presloviti te članke. I do sada je važilo da se u postojećem članku izmene moraju vršiti zatečenim pismom, tako da su „latiničari” i ovako u 90% članaka uređivali ćirilicom. Jedina promena je što će se taj procenat povećati. Međutim, ja bih tu eventualno predložio dodatni kompromis, i dozvolio bih da se veće izmene (dodavanje jednog ili više pasusa) u postojećim člancima dodaju latinicom, a da se patroleri obavežu da to ispeglaju što pre.

Da sumiram. Tehnički bi usvajanje ovog predloga bilo definitivno unapređenje, jer bi mnoge komplikacije nestale, a konverter bi konačno postao upotrebljiv za oba pisma (trenutno je upotrebljiv za latinicu a ne i za ćirilicu!). Politički argumenti u oba smera su prilično slabi (i okreću se oko toga šta znači to što Pravopis „favorizuje” ćirilicu), i ne treba da vode vašu odluku pri glasanju. Sa korisničke strane se suštinski ništa neće promeniti, i moliio bih sve da prestanu da šire FUD. Neće niko brisati preusmerenja, neće se ljudi proganjati sa projekta, nećemo postati hr.viki. Znam da sam napisao puno teksta, ali se nadam da će svi kojima je stalo do ove rasprave pročitati sve šta sam napisao, i hladne glave razmotriti argumente. I još jednom, molim vas, nemojte da širite paniku i da uspaljujete tenzije, nema potrebe za time. Hvala. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:35, 18. januar 2020. (CET)

Ne bih rekao da to nije rješivo. Što se tiče prvog primjera, već sam napisao da postoji sintaksa koja se može koristiti i za naslove, a i za riječi u tekstu (primjer rada i kod dostupni su ovdje). Budući da je broj takvih riječi miniskulan kad se pogleda čitav leksikon srpskog i budući da se takve riječi pojavljuju samo u određenim oblastima, vjerujem da se većina korisnika koji su dosada pisali latinicom nisu ni susreli s tim niti da će, a i ako se susretnu, nije teško dodati odgovarajući kod u tekst. Slična situacija je i s rimskim brojevima. Dovoljno ih je obmotati znakovima za sprečavanje preslovljavanja (-{I, XIV}- i sl.) i problem je riješen. Ovo je čak i daleko jednostavnije od prvog primjera. A kad je riječ o nekorištenju oznaka LanguageConverter-a, moguće je istaći u dobrodošlici korisnicima da to trebaju da rade ako će pisati latinicom. Što se inžinjera tiče, niko se dosad nije žalio da je bilo šta nerješivo zbog toga što koristimo oba pisma. S tim na umu, smatram da je priča o tehničkim problemima neosnovana da se korisnicima zabrani uređivanje na jednom od pisama srpskog. – Srdjan m (razgovor) 10:05, 18. januar 2020. (CET)

Uh. Bojim se da me nisi dobro razumeo. Sve šta sam gore napisao podrazumeva realne uslove, a realni uslovi su da ljudi ne dodaju tagove. Ne znaju gde treba da ih dodaju i nisu dovoljno stručni da ih ispravno dodaju. Ni ti nisi dovoljno stručan da ih ispravno dodaš. Upravo u primeru gore si napravio vrlo grubu grešku. Nikako -{I, XIV}-, jer će neko zameniti zapetu veznikom (neće uočiti, neće znati, neće pažljivo isprogramirati bota) i dobio si ovo -{I и XIV}-. Tako ne može. „Istaći ćemo ljudima u dobrodošlici da vode računa” nije rešenje. Za neinženjere, to je kao da sam ja isprojektovao kuću i postavio kutiju za osigurače, a ti kažeš „ma ne trebaju nam osigurači, stavićemo na ulazna vrata nalepnicu gde će da piše koliko opterećenje utikači mogu da podnesu”. I onda insistiraš da je tvoj projekat podjednako dobar kao moj. To je apsurdno. Kad su ovako bazične tehničke stvari u pitanju tu nema različitih mišljenja i „slažemo se da se ne slažemo”. Na Vikipediji niko ne zna da si pas, ali završio sam vrlo ozbiljne škole i pojeo sam puno hleba projektujući vrlo ozbiljne sisteme i znam šta pričam. Ono šta sam gore napisao moraju da budu dovoljni argumenti. Kad kažem moraju mislim da ko ne razume očiglednost tih argumenata taj po definiciji nije kvalifikovan da učestvuje u raspravi. Garantujem to svojom radnom knjižicom. Ako poznaješ nekog školovanog i iskusnog softver inženjera (ne želim da zvuči kao ad hominem, ali iz načina na koji se ne razumemo pretpostavljam da nisi programer), daj mu da pročita šta sam gore napisao, reći će ti isto. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:33, 18. januar 2020. (CET)

Prvo, nisam nikakvu grešku napravio, već sam dao primjer. Dakle, ako neko ubaci veznik „i”, treba rimske brojeve razdvojiti tako da će kod izgledati -{I}- и -{XIV}-. I to je veoma teško dokumentovati. Tvoja analogija nije baš tačna. Tačnija bi bila: to je kao da ja imam kuću koja većinom radi kako treba, ali ukišnjava oko prozora u jednoj prostori i moje je rješenje da zamijenim prozore i/ili doradim zid, a tvoja da skineš sve prozore iz svih prostorija i zabetoniraš zidove. Uzgred, nisam te vidio da si doprinosio u ovim oblastima niti na Fabrikatoru, a ni na Gerrit-u. Da jesi i da si utvrdio s drugim programerima koji rade na ovim stvarima da nema drugog rješenja osim zabrane pisanja latinicom, onda bi tvoj argument biti valjan, ali budući da nisi i da niko od „školovanih i iskusnih” softverskih programera nije tako rekao, i dalje ostajem pri mišljenju da nema opravdanja za ovo s tehničke perspektive. To je od mene to i na ovo ću se pozvati kad (i ako) bude glasanja. – Srdjan m (razgovor) 16:02, 18. januar 2020. (CET)

@Ivan VA: Vjerovatno ćemo se složiti i da Srbi i Hrvati govore istim jezikom, ma kako ga nazivali. Ćirilica jeste u opasnosti i ona se održava dobrim dijelom zahvaljujući i tenzijama između ova dva naroda, gdje se ista predstavlja kao „jedino pravo” srpsko pismo. Onog časa kad tenzije splasnu, ekonomija će da radi svoje, jezičke razlike će se umnogome istopiti, a jedno pismo će nadvladati nad drugim. I sve u ime zajedničkog tržišta... priča iz ekonomije će se brzo prenijeti na kulturu, nauku... i na kraju na vikipediju. Naravno, Balkan je teško zamisliti bez tenzija, ali ovakav slijed događaja je prirodan i ćirilica jeste u velikoj opasnosti.

Međutim, kultura se brani stvaralaštvom, a ne zabranama! I mene raduje činjenica da je sr. vikipedija doprinijela jačanju ćirilice na internetu. Bez ćirilice nema našeg kulturnog identiteta i mi ćirilicu moramo jačati. ALI, to ne znači da se trebamo odricati i progoniti latinicu. Porazna je činjenica da se u nekim književnim krugovima, već odavno, cjelokupno SH stvaralaštvo na latinici klasifikuje kao hrvatska književnost. To takođe ne smijemo dopustiti! Takođe, nije lijepo od predlagača ovih izmjena, da za urednike koji doprinose na latinici, kaže da nisu dobrodošli ovdje. Dobro je što se kasnije sam korigovao oko budućih latiničnih članaka, i dobro je što će uz pomoć bota i taj problem biti riješen. Ovim, mislim da smo bliže postizanju konsenzusa oko rješavanja sveobuhvatnog problema! Radovan ⁂ 15:26, 18. januar 2020. (CET)

@CarRadovan: Bojim se da razlozi zašto ćirilica nestaje (a čitao sam ponešto o tome), nisu tako jasno povezani sa politikom, nego su više antropološke prirode. Jednostavno, u ljudskoj je prirodi da pojednostavljuju stvari i da teže komforu (tehnička revolucija zadnjih 200 godina se svodi uglavnom na to, od mobilnog telefona pa nadalje). Isto je i sa pismom. Da je u ljudskoj prirodi praktičnije da se koriste dva pisma, sve nacije na ovom svetu bi imala 2. A ne jedno. I to je istorijska istina. Digrafija u Srba nije nastala jer smo mi demokratičniji, pametniji, civilizacijski potkovaniji pa nam treba 2 pisma da iskazujemo svoju civilizaciju, od drugih naroda. Mnogo se tu može debatovati. Al je negde suština da ljudima u praktičnom životu ne treba 2 pisma i da je to iz različitih razloga (uglavnom tehnološke prirode) latinica koja je uzela primat u srpskom. Neće ljudi ostati nepismeni na ćrilicu, jer se uči u prvom osnovne, ali preti da nestane iz upotrebe osim u par džepova u društvu. I iz tog uvida proizilaze sve ove odluke i stavovi SANU i Matice da je ona prvo i da treba da se favorizuje. I kao što si i sam primetio, tu se ide do svakakvih krajnosti (isključivanje svog latiničnog nasleđa iz srpskog i upisivanje u hrvatski kanon). Al to je debata koja je pitanje jedne široke politike u društvu. Šta će biti i kako sa ćirilicom u budućnosti.

Glede ovog projekta, mi smo ispunili preporuke SANU i Matice. Ćirilica je favorizovana na sr.viki. 90% sadržaja i softver su na ćirilici. To je definicija favorizacije (čak i jače od toga, jer 90% nije favorit, nego dominant. I nemam ništa protiv). Ovo što se traži ovim predlogom je monopolizacija. Da se sr.viki svede na jedno pismo, a u ime „čišćenja latinice” da se sprovode sankcije i zabrane. A u odlukama SANU i Matice nigde nema uporišta za ovaj predlog. Tamo niko ne govori o monopolizaciji. To je izmišljotina ovdašnjeg predlagača kad se poziva na Maticu i SANU. I nadalje, kako sam stavio u izvorima Klajna i drugih, oni eksplicitno navode da se protive svakoj politici koja vodi zabrani nečega. Klajn govori o dokidanju demokratije i kršenju ljudskih prava. Dakle, on kao trenutno glavni čovek Odbora za standardizaciju na kog se Nikola kvazipoziva, kaže da je protiv bilokakvih zabrana. I ja sam protiv toga. Iz istih razloga. Zato ovaj predlog treba odbaciti. Dobro smo mi utvrdili jezičku politiku na ovom projektu i dobro je išlo do sad. Nema potrebe bilo šta da se menja, osim tih tehničkih korekcija, koje su programerski fah. --ANTI_PRO (razgovor) 14:07, 19. januar 2020. (CET)

Ozbiljna naučna literatura, udžbenici, enciklopedije itd ne mogu da se pišu jednim jezikom na dva pisma, ne može se šarati (što mi sada radimo) jer to deluje neozbiljno i nepismeno. Kolega filozof uporno gura glavu u zid i kao mantru ponavlja neke procente i nekakvo favorizovanje. Nema favorizovanja i procenata u lingvistici. Pravopis ovog jezika je i više nego precizan po ovom pitanju, i nema tu šta da se raspravlja. Ćirilica je osnovno pismo i to znači da svi članci moraju biti na ćirilici, a ako je latinica sekundarno (pomoćno) pismo, onda i svi članci moraju biti dostupni na njemu. A to se postiže upravo konvertorom koji imamo. Označavanje ćirilice kao primarnog pisma GIP-a apsolutno ne označava zabranu latinice i korištenja istog pisma na ovom jezičkom projektu. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:16, 19. januar 2020. (CET)

Šta izmišljaš majke ti. I prestani da vređaš. Ja tebe ne vređam. Ti vređaš, jer u nedsotatku argumenata i izvora krećeš sa ličnim napadima. A prvi si tu da osudiš kad vidiš da to drugi rade. Drugo, zbiljna naučna literatura, udžbenici, enciklopedije itd ne mogu da se pišu jednim jezikom na dva pisma, ne može se šarati. Ovo pod 1 nije tačno. Jer sam čitao krš naučnih zbornika koji su bili ćirilično-latinično pisani. U zavisnosti za koje se pismo autor odlučio. Drugo niko ovde ništa „ne šara”, kako sufliraš. Jer je šaranje kršenje pravopisa. A ovde se pravopis striktno sprovodi i kaže se: ako je članak i naslov na ćirilici, to je jedino pismo. Nađi ovde ijedan ozbiljan, sređen članak gde se „šara”. Dakle ovo je nekakva tvoja instant-za razmutiti izmišljotina. Treće, tumačiš pravopis kako niko nije poslednjih 15 godina ovde. Zamisli došao Nikola posle 15 godina sr.viki da nam kaže da smo svi bili u zabludi i da on zna šta pravopis kaže. A ne recimo ljudi koji to 1000 puta bolje poznaju od tebe: kao svojevremeno Zlaja, Jagoda i drugi. Ili niko nikad u srpskoj javnosti od lingvista, a Klajn je pisao (možda i dalje piše) nedeljne kolumne u NIN-u o svemu i svačemu, daleko ne bitnijem od vikipedije, niko nije napisao u javnosti reč kako se ovde glede pisma krši srpski pravopis. Ti si jedini za 15 godina koji je ovo rekao. Dakle, nije istina. Govoriš neistinu da se ovde krši pravopis. Stvar je jasna. Stav SANU i Matice je ovde ispoštovan (iako to nije bila intencija ljudi koji su kreirali sr.viki), sve ostalo ide u zabranu i policijske časove, a protiv toga je Klajn i svi ostali. Ende. --ANTI_PRO (razgovor) 15:53, 19. januar 2020. (CET)

S tobom je zaista besmisleno raspravljati o bilo čemu --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:15, 19. januar 2020. (CET)

Predlog za razmišljanje

 Komentar: Predlažem sledeće kompromisno rešenje:

• 1. Svaki novi članak prati preporuka za pisanje na ćirilici (po uzoru na nemešanje dva izgovora)
• 2. Svakom registrovanom korisniku se pošalje poruka sa molbom da se izjasni da li prihvata ili ne da njegovi/njeni članci napisani na latinici budu prenapisani ćirilicom
• 3. Konvertor za pretvaranje ćiriličnog u latinično pismo istaći drugom bojom (ukoliko je tehnički moguće)– Dzombijaner (razgovor) 19:54, 18. januar 2020. (CET)

Mislim da je kroz celu raspravu postalo jasno da druga strana nema argumente za ovaj tip intervencije, kako se u početku činilo. Niti da postoji konsenzus da se išta menja. Mislim da će jedini polod ove rasprave biti tehničko unapređenje o kojima je Srđan govorio. Dakle, u tom pravcu. --ANTI_PRO (razgovor) 02:48, 19. januar 2020. (CET)

Kakvo tehničko unaprijeđenje, ko će prolaziti kroz sve te članke. Pa da se radi i botom, to su takve stvari da se ne mogu raditi skroz automatski, već treba nadgledati. (Ništa nije predložeo u vezi tehnike što već nije bilo poznato.) Sad ih ima preko 60.000 a dok se provjeri 10.000 biće još 30.000 novih. Pitanje je i ko bi se prihvatio tog tako obimnog posla. Većina korisnika se i ne razumije u te stvari i ukoliko bi imali volje i želje. Veliki broj šablona nije ni preveden sa engleskog, mnogi nemaju nikakva uputstva – nisu prebačena ni ona sa engleske viki, i sad odjednom će da se pojavi neka vojska korisnika koja će to sve magično da riješe samo da se završi rasrpava. --Slaven Kosanović {razgovor} 11:30, 19. januar 2020. (CET)

Slavene, moram da te dopunim, nije dovoljno proći kroz latinične članke, tagovi za transliteraciju podjednako nedostaju i u ćiriličnim člancima. Da bi konvertor za ćirilicu bio upotrebljiv, morali bi se ispraviti svi članci, se nikada neće dogoditi. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:08, 19. januar 2020. (CET)

Gorane, ne stižem sve u svakom komentaru pomenuti... Koliko se samo zabluda provlači kroz komentare, trebalo bi svaki komentar/odgovor u esej pretvoriti... Nemoguće, kao što je nemoguće to što pominješ. Slaven Kosanović {razgovor} 16:57, 19. januar 2020. (CET)

Mene samo zanima kako bi taj neki izvjesni magični bot koji je predložen tokom rasprave magično znao šta treba pretvoriti u ćirilicu, a šta ostaviti da piše latinicom kad nema znakova za sprečavanje transliteracije? Isti klinac, drugo pakovanje, dječaci: znakovi će se trebati dodavati ovako ili onako. Samo još jedna stvar koja pokazuje da ovaj prijedlog nema veze s tehnikom. — Srdjan m (razgovor) 17:19, 19. januar 2020. (CET)

Zato i treba preći na pisanje/uređivanje ćirilicom, a čitanje po želji, jer ovaj konvertor nije napravljen da preslovljava iz latinice u ćirilicu, nego obratno, tako da je preslovljavanje članaka u ćirilicu za čitanje, puno grešaka. Problemi su se počeli javljati kada smo počeli sa člancima, kategorijama, šablonima i sl., latincom. To jeste jedna od glavnih i najbitnijih tehničkih zamjerki. Slaven Kosanović {razgovor} 18:00, 19. januar 2020. (CET)

Super Srđane, dakle konačno smo on the same page. To je ono šta sam sve vreme pokušavao da objasnim, i poenta koju Slaven i ja ovde pravimo. Automatizacijom se ne može rešiti problem, čuvanjem teksta u bazi ćirilicom može, tj. tako se rešavaju praktično svi tehnički problemi (a ne uvodi se nijedan novi). -- Обрадовић Горан (разговор) 18:16, 19. januar 2020. (CET)

A, izgleda da niste baš razumjeli moju poentu. Ovaj takozvani „problem” (koji zapravo nije tehnički, nego ljudski, tj. to što ljudi ne dodaju te oznake) jedino se efikasno može riješiti potpunim onemogućavanjem jezičkog konvertora, jer je sređivanje članaka u vidu dodavanja oznaka za sprečavanje preslovljavanja neizbježno bilo da ostane status kvo ili da se moraju dodavati stvari za nekog eventualnog bota. — Srdjan m (razgovor) 19:38, 19. januar 2020. (CET)

U trenutnoj postavci neko mora da prođe kroz 600.000 članaka (i ćiriličnih i latiničnih) i da ih ispravlja ručno, i da sve nove članke ispravlja kako se pojavljuju, što se svi slažemo da je neizvodljivo. U predloženoj postavci neko treba da prođe kroz ~60.000 latiničnih članaka i da ih preslovi u ćirilicu, i da preslovljava dodatni mali broj novih latiničnih članaka koji se evtl. budu pojavljivali. Kroz ćirilične članke u tom slučaju ne treba da se prolazi jer ako su u bazi ćirilični tekstovi, konverter se ne koristi za ćirilicu, već samo za latinicu, gde već radi. To je izvodljivo. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:53, 19. januar 2020. (CET)

STANKE: SAMO ĆIRILICA JE TOTALNA GLUPOST-OGRANIČAVA TE.NEKA PIŠE KO KAKO HOĆE. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Stankekamera (razgovor • doprinosi) | 19. januar 2020. u 13:16

Predlozi za glasanje

Na osnovu ove rasprave pokušaću da izdvojim nekoliko predloga o kojima bi se kasnije glasalo, a koji bi trebalo da slede stavove iznete tokom rasprave. Ovi predlozi naravno nisu konačni i svako od urednika ima pravo da ih komentariše, predlaže poboljšanja, iznese mane i slično.

1. U skladu sa Pravopisom srpskog jezika i stavom odbora za standardizaciju srpskog jezika, ćirilično pismo je primarno pismo kod uređivanja članaka u glavnom imenskom prostoru Vikipedije na srpskom jeziku. To znači i da celokupan interfejs mora biti isapisan na ćiriličnom pismu (to je i sada slučaj, ali čisto da ne bude zabune).
2. Latinica i dalje ostaje pomoćno pismo, a preko konvertora vikipedija na srpskom jeziku bi i dalje imala digrafski karakter u čitalačkom modu, svi članci su dostupni za čitanje na oba pisma.
3. Urednicima koji žele da kreiraju članke na latiničnom pismu, to i dalje ostaje omogućeno, ali pod napomenom da će članci pisani latinicom nakon završetka njihovog kreiranja (nakon recimo uklanjanja šablona rut, ili određenog vremenskog perioda od nastanka članka) botom biti konvertovani na ćirilično pismo. Na ovaj način se omogućava urednicima koji žele da pišu na latinici da to i dalje čine, dok bi se konverzijom na ćirilicu ispoštovala pravila zvaničnog pravopisa i postigla grafička jednoobraznost ove vikipedije.

Da bi se izbeglo spamovanje i glasanje po narudžbi za bilo koju verziju, potencijalni glasači bi morali imati najmanje 500 (ili čak 1000 izmena) u GIP-u u trenutku pokretanja glasanja. Minimalan broj pozitivnih glasova bi morao biti 75 % ili 80 %, kako se već dogovorimo. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:47, 19. januar 2020. (CET)

Veoma manjkav predlog. Ovo da se izbaci, jer se o ovome ne raspravlja: U skladu sa Pravopisom srpskog jezika i stavom odbora za standardizaciju srpskog jezika, ćirilično pismo je primarno pismo kod uređivanja članaka u glavnom imenskom prostoru Vikipedije na srpskom jeziku. To znači i da celokupan interfejs mora biti isapisan na ćiriličnom pismu (to je i sada slučaj, ali čisto da ne bude zabune).

Nadalje, korisnik na navodi primere kako planira da sankcioniše kršenja iz stavke 3. To sledi iz tačaka 2 i 3. Latinica se ukida administratorskim dekretom kao privatno pismo uređivanja, i zavodi se ćirilična policija. Teraju se korisnici koji ne pristaju da njihovi članci budu na latinici. Ja se prvi javljam da me Nikola progoni ako se ovo izglasa jer ću namerno ići za botom i revertovati konverziju na latinici. Moj članak napisan na latinici će ostati na latinici. Želim da znam kakva me sankcija čeka za takvo ponašanje. Predlagač to nije ovde izneo stoga je pravilo nedostatno, otvara mogućnost administartorske zloupotrebe jer nije definisana sankcija i u praksi je ne provedivo , ili je sprovedivo samo kroz administartorski teror. O tome svakako Nikola može da porazgovara sa Kuburom, jer je više puta učestvovao u diskusijama na hr.viki. Posebno ovim jezičkog tipa. Možda i već zna kako se to radi. Pa da ne ostane ne dorečen. --ANTI_PRO (razgovor) 16:02, 19. januar 2020. (CET)

Koliko čovek ponavlja pretnju kako se eto on tera ovim predlogom tera sa Vikipedije (što je koještarija, koga bi ovaj predlog oterao sa Vikipedije, bolje da na njoj i ne bude, zaista), pomisliće čitalac da se radi o korisniku čiji je stvarni doprinos na Vikipediji uporediv sa njegovim učešćem u ovoj raspravi :D -- Обрадовић Горан (разговор) 16:14, 19. januar 2020. (CET)

@Obradović Goran: Predlog je nedostatan jer nema proviziju sankcije. Kao i svaki zakon, bez sankcije nije zakon. Kad Skupština glasa za zakon o smanjenju praga alkohola u krvi kod vozača, onda navede šta sledi ako se novi zakon krši. Predlagač nije u svom predlogu novog pravila (zakona) naveo šta se dešava u slučaju kršenja zakona.

koga bi ovaj predlog oterao sa Vikipedije, bolje da na njoj i ne bude, zaista). Evo ga. Tako je. Bolje da nas koji smo protiv toga, a ima nas bar 10ak u raspravi, ovde nema. Pogodio si u sridu.

pomisliće čitalac da se radi o korisniku čiji je stvarni doprinos na Vikipediji uporediv sa njegovim učešćem u ovoj raspravi.. ovakve uvrede neću ni da komentarišem. Svi imamu moje doprinose na uvid, pa neka čitaju ako ih interesuje. --ANTI_PRO (razgovor) 16:29, 19. januar 2020. (CET)

Ne vidim problem. Ukoliko nema propisane sankcije onda sankcija ne postoji, zar to nije pozitivno za tebe? Niko te neće moći blokirati zbog kršenja tih pravila.

U pravu si jesam bocnuo malo, i nije korektno. Ja se zbog toga izvinjavam. Štaviše, drago mi je da si promenio stav i da sad prihvataš da svi korisnici imaju pravo da učestvuju u raspravi, čak i ako su u prethodnom periodu bili neaktivni, pošto si prethodno ti sam protestovao zbog toga što se javljaju neki korisnici koji su manje aktivni od tebe :)

Elem, obzirom da si ovde ubedljivo najglasniji i da stalno ponavljaš da te boli to što nećeš više moći da pišeš latinicom, jel može ovako... Ti uređuj članke (nebitno da li su ćirilični ili latinični) bilo kojim pismom (ćirilica, latinica, grčki, hebrejski, arapski, samo nemoj dalekoistočne pls), a ja obećavam da ću da idem za tobom i da peglam sve tvoje izmene, koliko god da ih napraviš! Eto, rešen problem. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:44, 19. januar 2020. (CET)

@Obradović Goran: Bio sam skrenuo pažnju na korisnika sa ne više od 100 ili 500 izmena, koji su se aktivirali u ovoj raspravi posle 10 godina. To se vidi po njihovim doprinosima. Lako proverivo. I za to držim da jesu sokpapeti. Ne, nego je jednom korisniku zadnji doprinos bio pre ravno 10 godina, od njih 50 koliko ih ima, i sad se eto posle 10 godina aktivirao da učestvuje u raspravi. Ma ajde, i tebi je to sumnjivo. Glede merituma, ne moraš da ideš zamnom iz bilo kog razloga i šta čistiš zamnom. Samo da se ne usvoji ova bedastoća i cele frke neće ni biti. A ja spremam članak od najmanje, brat bratu 400 referenci, i to pazi — latinici i ijekavici. Najnezastupljenijoj kombinaciji ovde. Da inaugurišem latinicu Nikoli uz nos, sa najvećim houm-mejd člankom (ne en.viki prevodom) na sr.viki, i to baš na latinici će biti. --ANTI_PRO (razgovor) 18:44, 19. januar 2020. (CET)

Da inaugurišeš latinicu meni uz nos? Haha, jedina osoba koja ima veći ego od tebe je Jelena karleuša koja je sebi uvrtela u glavu da zna da peva. To što si ti sebi uvrteo u glavu neke stvari je već tvoj problem, ne moj. Zbog čega bi mene vređala latinica, na društvenim mrežama je koristim mnogo više nego ćirilicu, to znaju mnogi ovde. Ali ovo nije društvena mreža, ali to da ti objašnjavam je besmisleno. Evo i ja sam napisao članak o Estoniji iste „kubikaže”, ubedljivo najveći članak o toj zemlji u konkurenciji svih ostalih vikipedija, a dostupna mi je bila literatura veličine kutije šibica na srpskom jeziku, literaturu iskopavao po netu, usput uradio i preko hiljadu transkripcija sa estonskog na srpski jezik, i to sve na ćirilici, i bez kopi-pejstovanja (koje ti obimno koristiš kad koristiš literaturu). A to sam napisao jer me tema zanimala, ne da bih je bilo kome „natakinjao na nos” kako ti to kažeš kolega filozofe. Ja ovde pišem članke o sportistima sa Kosova, pevačima i plivačima iz Hrvatske, o LGBT temama pa me vređa latinica hehe. I još sam nacionalista haha. Zanimljiva je ova tvoja histerija, priznajem, iako stvarno znaš biti naporan. Ali dobro, svakome svoje. I uzgred, ti reče da je tvoj maternji jezik srpskohrvatski, pa ako može pitanje vezano za taj jezički projekat, kada mislite da instalirate latinično-ćirilični konvertor tamo, ne verujem da će predstavljati problem da tih 3−4 procenta ćiriličnih članaka tamo prebacite na latinicu, zarad ravnopravnosti i ljudskih prava tamo --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 01:03, 20. januar 2020. (CET)

Postoje pravila glasanja koja postavljaju konsenzus najmanje na 70% i propisuju uslove pod kojima se može glasati (a nisu nimalo liberalni). Nikada nije bilo nekih problema u njihovoj primjeni. --Željko Todorović (razgovor) 16:02, 19. januar 2020. (CET) s. r.

@Željko Todorović: Ako se glasalo o recimo pravilima koji korisnici mogu glasati, znalo se kako izgleda predlog. Ako se glasalo o promeni politike blokiranja, zanlo se za koliko i kako se menjaju kazne blokiranja.

Predlagač namerno ostavlja kršenje ovog pravila u tajnosti. I baca veo tajnosti na to kako će se ovo sprovoditi. Jer se u toj tajnovitosti krije tamna strana cele ove priče: da će se terati korisnici koji neće ovo da prihvate. Da je ovo teroristički predlog par ekselans. Tako ga ja osećam. Nije čudo što Klajn i svi školovani srbisti nikad u javnu raspravu u Srbiji i RS nisu uputili predlog da se ljudi sankcionišu zbog upotrebe pisma, a u svrhu očuvanja ćirilice. Jer bez pendreka to ne ide. A za raziliku od ovog Nikole, oni dovoljno poštuju drugi i demokratični su da vide gde ide politika pendreka. --ANTI_PRO (razgovor) 16:12, 19. januar 2020. (CET)

Prvo, ja za tebe nisam ovaj.

Drugo: Moj članak napisan na latinici će ostati na latinici — na Vikipediji nema lične svojine, pa prema tome nema mojih i tvojih članaka

Treće: jer ću namerno ići za botom i revertovati konverziju na latinici — pravila o ratovima izmenama su i više nego jasna. Kao i sankcije u vezi sa kršenjem istih.

I četvrto, zaista postaješ naporan, klasičan starletansko-folklorsko-tabloidni trol. To što si ti protiv ima da se gleda kao Sveto pismo, a stavi onih koji su za je krajnje nebitan --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:41, 19. januar 2020. (CET)

Znači, da bude svima jasno šta je sankcija za ovaj predlog. Prvo ide blok od 24 sata, pa 3 dana, pa 3 meseca, pa beskonačno. Nikola će nas koji nećemo da se guramo u njegove ideološke izmišljotine i da budemo deo njegovih gluposti da blokira na beskonačno. A od predusetljivih i simpatizerski spram korisnika nastrojenih administartora ove vikipedije, ovim predlogom, zahteva da budu ćirilična milicija. Oni će da nas ganjaju jer mi se ovim pravilom brani latinica. Igraćemo se policajaca i lopova. A ovaj projekat će definitovno biti pretvoren u banana projekat ala hr.viki. --ANTI_PRO (razgovor) 18:19, 19. januar 2020. (CET)

 Komentar: Ustavom je predviđeno da su ćirilica i latinica ravnopravni, ne vidim zašto bi mi to menjali. Vidim da predlagač svakome ko se ne slaže sa njim bezobrazno odgovara. Ja nisam da se ovo usvoji, ne treba ograničavati pismo kojim će nekom da doprinosi na Vikipediji. Na samom startu sam lepo rekao da me plaši ovaj predlog, ali dobio sam da izmišljam. Apsolutno sam protiv ovoga. Toliko! --Zoranzoki21 (razgovor) 22:30, 19. januar 2020. (CET)

A kome sam ja to bezobrazno odgovorio, a da se ne slažem sa njegovim mišljenjem? Izuzetak je Ivan koji je krenuo da histeriše od starta, i već u prvoj rečenici me je nazvao plaćenikom, šovinistom, nacionalistom, i to ne samo mene. Nešto ne vidim da ti je kao administratoru to zasmetalo, pa da si došao i rekao, ejjj brate čekaj malo, spustu loptu. On dođe i ladno napiše da ga baš briga za to šta će zajednica odlučiti, i da će da radi po svom pa makar svi pocrkali, i ti ništa. Bravo. Ali ste zato Obsusera odstrelili iz prve, ko mladog fazana u gustišu. Goran je u dosadašnjoj raspravi izneo ubedljivo najjače argumente u korist ovoga, Srđan sa druge strane prilično ozbiljne argumente zašto ne bi trebalo da bude tako, iako nije uspeo da pobije Goranove tvrdnje. Dobar deo vas se dogovara na diskordu o mnogim stvarima, verovatno i sada o ovome, donosite odluke tamo i sprovodite ih ovde bez da ikoga pitate i obavestite, pa se ne diže dževa oko toga. I ja sam o ovome pričao malo sa drugim urednicima posredstvom drugih sredstava komunikacije i zato i jeste pokrenuta rasprava o svemu, da se vidi šta misle drugi ljudi ovde. Ovo je prevashodno trebalo da bude debata i svrsishodna diskusija, dok je jedan čovek svojim histerisanjem nije pretvorio u lični obračun. Jel ti misliš da sam ja idiot pa da ne vidim da pokušava svim sredstvima da me isprovocira, pa da ga blokiram, pa da se onda digne kuka i motika koja će njega da proglasi pravednikom pred Bogom, a meni da se nataknu Hitlerovi brčići. Tvoj stav je da na Vikipediji na srpskom jeziku treba da se piše kako kome padne na pamet, okej, tvoj stav. Ne treba nikoga ograničavati. Poštujem. A što se ti onda samoograniči kada si onomad prešao na hrvatsku vikipediju pa preko noći paradajz pretvorio u rajčicu? Ajd malo da ne budemo licemeri. I na kraju, pogledaj moju i njegovu glavnu stranu, pa zaključi ko je ideološki nastrojen u ovoj raspravi.

Ovaj korisnik smatra da je trebalo da bošnjački, hrvatski, srpski i crnogorski budu varijeteti jednog jezika (što je etnokratija sprečila i sprečava).

Da li ja kome je na glavnoj strani hokejaški piktogram ili kolega AntiProtivni koji na svojoj stranici ima ovu korisničku kutijicu ←. I uzgred, predloži nešto i ti, reci šta nije dobro, a šta je dobro. Pa leba ti, valjda je neko napisao nešto korisno tu, ako sam ja već veseli diktator --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:35, 20. januar 2020. (CET)

I još jedna digresija, iako Ustav bilo koje zemlje nema veze sa Vikipedijom, da te podsetim (a to si bar mogao lako da pronađeš) — Prvi deo, član 10 u vezi sa jezikom i pismom: U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava. Laku i prijatnu noć --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:41, 20. januar 2020. (CET)

Evo jedan dobar članak na temu. Za ramišljanje pred spavanje... :) Siniša Stefanović: O ćirilici Slaven Kosanović {razgovor} 00:57, 20. januar 2020. (CET)

Šteta što će ga malo ko pročitati. A i gde su tu ljudska prava --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 01:29, 20. januar 2020. (CET)

To o „ljuckim pravima” je nova mantra iz EU, kako kaže i Stefanović u članku. Ali to nema veze sa jezikom, već da se Srbi drže u stanju „kliničke kome” i da im se drma identetet non-stop u ime „demokracije” i globalnog tržišta, gdje je za Balkance rezervisan nezavidan položaj. A mi još i sa dva pisma u praksi... Ljudi ne shvataju da je ova tema (sad govorim nezavisno od Vikipedije) bitna i za njihov ekonomski položaj u skorijoj budućnosti. Jer ko sebe i svoju kulturu ne cijeni, ni drugi neće. Firenca se krajem srednjeg vijeka odbranila od moćnog Vojvodstva Milana, koje je vojno pokorilo pola Italije, ponajviše zahvaljujući vjeri Firenčana u svoju kulturnu i moralnu nadmoć, koja je, na kraju, rezultovala renesansom u čitavoj Italiji i kasnije Evropi. Današnje moćne evropske države nisu jake samo zbog finansijkog kapitala. Mada, ovo su sad već teške teme za ovu diskusiju i sasvim of-topik... Ignorišite napisano... :) Slaven Kosanović {razgovor} 01:48, 20. januar 2020. (CET)

Lažeš da sam te tokom ove raspravi i jednom uvredio. U nedostatku argumenata si ili ignorisao, ili selektivno izvalčio one koje ti odgovaraju, ili se pretvorio u žrtvenog jarca od mojih navodnih ad hominem napada, ili mene lično vređao. Ni jednom te nisam uvredio. Nadalje, moji politički stavovi su moji privatni stavovi, kao što je i to moja stranica (iako je svako vidi). Al ja valstite svetonazore, za razliku od tebe, ovde nisam gurao (osim u par momenata kada sam sebi dozvolio da napišem kako mi se lično dojmi ovaj predlog zakona). Za svaku svoju tvrdnju sam izeno referencu. Al tebe Klajn ne interesuje, jer duboko u sebni znaš da ova rasprava i nije naučna nego politička. Zato su ti lični napadi, diskreditacije i prozivanja jedino ostali. --ANTI_PRO (razgovor) 01:51, 20. januar 2020. (CET)

Inače, za informiranost zajednice, ja ovo pitanje o kom raspravljamo uopšte nisam postavljao na Diskordu. Svako može da pročita na zvaničnim kanalima, jer je zapamćeno. Bio sam samo pitao na brbljištu istog dana kad sam video ovaj predlog i tu razmenio par reči sa aktivnim korisnicima. Od tad se tamo uopšte nisam obraćao glede ove teme. Osim noćas kad me je Aca pitao kako ide debata ovde (vidi se na brbljištu). Čisto da referiše, apropo argumenta zavera iza leđa, baba tračara i kuvanje planova. --ANTI_PRO (razgovor) 01:57, 20. januar 2020. (CET)

I treće, ja sam bio protiv blokiranja Obsusera. I zalažem se za njegovu deblokadu. A inače fino sarađujemo van sr.viki. Tako da, ako je ovo prilika da se tematizuje i Obsuser, rado. Bio je dovoljno blokiran, skinite mu blokadu. --ANTI_PRO (razgovor) 02:10, 20. januar 2020. (CET)

Još jednom za korisnike, da vidimo kako Nikola izvrće Pravopis Matice srpske:

„ Osnov savremene evropske pismenosti čine tri pisma - grčko, lailiunsko ili lailiunučko (latinica) i ćurulsko ili ćurulučko (ćirilica). Ćirilica je, po važnosti, prvo i OSNOVNO srpsko pismo, od sedamdesetih godina hh veka zapostavljena, marginalizovana i zapuštena, od potiskivanja u službenoj i javnoj upotrebi do umetničke stagnacije. Ona u srpskoj tradiciji ima i nespornu simboličku funkciju i zato je opravdana njena favorizacija u službenoj, javnoj, prosvetnoj i kulturnoj delatnosti.· Noviji kulturnoistorijski I politički razvoj, vezan pre svega za skoro jednoipovekovno srpsko-hrvatsko jezičko zajedništvo (sedamdesetak godina i državno), iz kojeg je nastalo bogato srpsko nasleđe pisano odnosno štampano latinicom (naravno, delom i starije od tog perioda), potom savremene potrebe kulture i nauke i komunikacije (s dominacijom latiničkih kultura) - učinili su da sigurno vladanje latinicom i u pisanju srpskim jezikom postane naša svakodnevna potreba. Takav, istina redak, suživot dvaju pisama, za nas s jedino prihvatljivim redosledom savladavanja i prioritetom upotrebe - ćuruluca ua lailiunuca, verujemo, ne može biti štetan po srpsku kulturu sve dotle dok ćirilica ne bi zaista bila egzistencijalno ugrožena. P10, str 15 ”

Ko ovde veruje da je ćirilica na sr.viki egzistencijalno ugrožena??? To ni predlagač u svom predlogu nije tvrdio. Dakle, ova intervencija nema uporušta u Pravopisu Matice srpske. --ANTI_PRO (razgovor) 01:33, 20. januar 2020. (CET)

Naravno, dobih skroz očekivan odgovor od Nikole. Od reči do reči. Vikipedija na hrvatskom, napadanje, fiks ideje kako se neki urednici dogovaraju na Diskordu o uređivačkim odlukama. Nikola se zalepio za moje doprinošenje na Vikipediji na hrvatskom. Dobro nije rekao kako mi tamošnji administratori diktiraju kako ovde da radim. A što se tiče spuštanja lopte, mislim da bi svi trebali malo da spustimo loptu, da se dođe do nekog rešenja, a ne posebno nekoga da opominjem. Što se tiče greha koji sam napravio, meni bi bio veći blam da doprinosim Vikipediji na kvazi jeziku, čiji (pojedini) urednici dežuraju i samo prenose članke sa drugih projekata čim se napravi neki novi. Ali, naravno, svako ima pravo da doprinosi projektu kom želi. Tako da bih zamolio Nikolu da mi više ne sudi za doprinošenje na drugom projektu. Hvala! --Zoranzoki21 (razgovor) 03:35, 20. januar 2020. (CET)

E da, pošto vidim da se ovde pokreće i tema zvana Obsuser. Iskreno, ako baš želite da ovde vlada samovolja pojedinaca, vrlo rado ću da ga odblokiram, to mi je najmanji problem. Pa posle kada se bude kukalo, nemojte mene da napadate što sam ga odblokirao, kao što me Nikola večito napada za Vikipediju na hrvatskom. --Zoranzoki21 (razgovor) 03:39, 20. januar 2020. (CET)

Goran je fino objasnio argumentaciju, meni to deluje dovoljno jasno i ubedljivo. Zaista nema razloga za strah bilo koje vrste, nije ideja ni cilj ništa loše prema korisnicima, niko ne treba da bude blokiran. Kao što je neko rekao i sada je preko 90% članaka napisano ćirilicom i oni se dopunjavaju ćirilicom, pa promena neće biti velika. Ideja je da se tehnički stvari ujednače i izbegnu višeznačnosti i problemi kada nije jasno definisano na kom pismu se članci pišu. Da se ne ponavljamo previše pošto je već sve rečeno - korisnici koji žele da članke čitaju latinicom naravno da će to i dalje moći. Korisnici koji nove članke pišu latinicom, neće imati posledice, takođe to mogu i dalje da rade s tim što se članci mogu u bazi čuvati na ćirilici i konvertovati. Zašto je ovo tehnički bolje i jednostavnije za održavanje projekta opisivano je gore u mnogo detalja i zato mislim da ovakav predlog možemo da podržimo. --Đorđe Stakić (r) 21:07, 21. januar 2020. (CET)

U najkraćem to je to. Izmene, ako se usvoje naravno, neće biti velike, izbegavamo višeznačnost i znatno pojednostavljujemo tehnička rešenja. Latinica svakako ostaje potpuno ravnopravna sa ćirilicom u modu čitanja, putem konvertora. Urednicima koji to žele i dalje ćebiti omogućeno da nove članke pišu latiničnim pismom, s tim da bi ti članci kasnije bili konvertovani u ćirilicu. Van GIP-a svako ima pravo da piše pismom i jezikom kojim želi --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:25, 21. januar 2020. (CET)

@Djordjes: Tvoje izlaganje možda može da prođe kod dece u obdaništu, odrasli ljudi ovo shvataju kao zabranu latinice i ograničavanje pisanja članaka na Vikipediji. Izvini, ali ovo što radite, dobrano niste u pravu, ni ti a ni onaj koji je ovo predložio. Kada se budete suočili sa posledicama da korisnici koji rade na latinici odlaze sa ove Vikipedije na srpskohrvatsku Vikipediju da rade, onda se nemojte pozivati na odluke zajednice već kao pojedinci preuzmite odgovornost. Nažalost, takozvanom borbom za ćirilicu ograničavate druge i osnovne slobode korisnika koje su do sada postojale.--Soundwaweserb (razgovor) 21:15, 21. januar 2020. (CET)

Uzgred, jedan zanimljiv članak o ćirilici i latinici, a njegov autor je predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika S. Tanasić. Ovo apropo toga da baljezgam gluposti, širim propagandu i sprovodim svoje političke stavove. @Soundwaweserb: Niko nigde neće da ide jer se nikome ništa neće ni braniti, a ako malo bolje iščitaš raspravu (znam da je mučna i teška za čitanje u pojedinim delovima) videćeš i sam da je samo jedna osoba ovde napravila frku oko toga (a on inače pravi frku i kilometarske rasprave od svega). Svemu ovome sam prišao sa zaista najboljom namerom i sa ciljem da pojednostavimo uređivanje. Ali oni koji u svemu i svagda vide neke skrivene namere to će uvek i da rade bez obzira na argumente koji im se iznose. Argumentima su se u ovoj rasppravi apsolutno gađali Srđan, Slaven i Goran, nama ostalima je to slabije polazilo za rukom. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:14, 21. januar 2020. (CET)

 Komentar: Za ovu raspravu možemo da zahvalimo i frankenštajnu zvanom srpskohrvatski jezik. A za postojanje istog Karađorđevićima i komunistima. Znači političku podlogu imamo. I nije sporno što imamo latinicu, već gde i kako treba da se koristi. Niti je problem što će nekoliko ljudi da piše članke latinicom, problem je kako sve to spakovati da radi bez problema i opismeniti one koji žele da rade, a sa pravopisom nisu odmakli dalje od Živadina T. Jarića, bez obzira kojim pismom doprinose. A to neće baš da bude jednostavno ako na to dodamo i stav „Pisaću kako mi se ćefne!” U prevodu, ja sam poštovao svoje ljudsko pravo da pišem kako sam hteo, iako to nije bilo u skladu s pravopisom, a ljudsko pravo mojih profesora bilo je da mi upisuju kečeve u dnevnik. Po tome ispada da treba da zažmurimo na jedno oko i gledamo kroz prste, dok se problemi nagomilavaju. A nije da se nije dešavalo da se patrolira svašta. Čak ni sa stanovišta struke mnoge jezičke nedoumice nisu razjašnjene, a mi ovde na sve to treba da dodamo i tehničke nemogućnosti i komplikovana rešenja. I dalje čekam da neko u ovoj rapravi ponudi iole razuman i konkretan predlog šta posle i kako to približiti korisnicima, prevashodno novim. I da se istovremeno skrene pažnja onima koji im prenose znanje, iliti populistički, za one koji vole latinicu, vrše KT, kako čitav proces ne bi ponovo zakazao.

Ja ovaj predlog posmatram ovako. Mi imamo dva pisma i oba su u upotrebi, s tim što je jasno da se prednost daje ćirilici. Ovde nije predmet društveno-politička situacija, ali stanje po pitanju upotrebe jezika u Srbiji se u značajnoj meri odražava na ovaj slučaj. E sada, recimo, mi kao zajednica nalazimo da nam je komplikovano da se prilagodimo tome da održavamo projekat sa dva pisma i želimo da svedemo funkcionisanje na jedno pismo. Odmah zatim sledi i odabir tog jednog pisma. Ako su pisma ravnopravna, onda bi zajednica morala da se opredeli za jedno od ta dva. Ako nisu, jasno je da će jedno pismo uvek da ima prenost, u bilo kom jeziku, onda se nameće kao logično da će osnovno pismo biti ono koje se navodi kao prvo. U ovom slučaju je to ćirilica. Pritom, konvertor za latinicu bi ostao. Sve u nedostatku boljih rešenja. Ja na ovaj predlog tako gledam. A imamo dosta problema koja se tiču nepreglednosti, prepravilne transliteracije ili nepraktičnih i nejasnih rešenja za istu, razlike teksta u odnosu na okruženje koje je u potpunosti svedeno na ćirilicu, pa dolazi do mešanja pisama. Kada napominjem nepraktična i nejasna rešenja, mislim prevashodno na nove korisnike, „starosedeoci” će se već nekako snaći. Tako da me priče o ljudskim pravima u ovom slučaju ne interesuju, niti ko ih i gde pominje. Moje je ljudsko pravo i da budem glup, ni to niko ne može da mi zabrani, ali mi zbog toga nije prijatno.

Zanima me kako ćemo praktično da rešimo, odnosno da se bavimo ovim pitanjem nadalje. Znači kakav god da bude ishod rasprave, to je samo početak, ako želimo da ovo stvarno napravimo da na nešto liči. Ako je rešenje potpuni prelazak na ćirilicu, treba da vidimo šta nudimo korisnicima koji doprinose latinicom. U suprotnom, potrebno je da se počne sa rešavanjem odstupanja koja trenutno postoje i približavanjem tih tehničkih rešenja korisnicima. Da ne ispadne kao kada nepismen čovek ode kod lekara, a tamo sluša predavanje na latinskom. Znači da se ne luta po peskovima, te korisničkim stranama i danima iščekuje odgovor po trgovima, nego da se istakne na tarabu, odnosno negde gde će biti dostupno svima. I da rešenja budu koliko je god moguće jednostavnija za korišćenje. Zato je Diskord koristan, jer ubrzava komunikaciju, ali se podrazumeva da svako pitanje od značaja za projekat mora da bude predstavljeno ovdašnjoj zajednici. Ovo je jedino zvanično. --Lotom (razgovor) 22:45, 21. januar 2020. (CET)

Srpskohrvatski može biti samo makrojezička celina, podgrupa u grupi južnoslovenskih jezika. On se nikako ne može smatrati zasebnim jezikom jer jednostavno ne postoji zvanična institucija koja se bavi njegovom standardizacijom. Standardizacijom srpskohrvatskog jezika danas se bave urednici vikipedije na toj lingvističkoj kreaturi, koji u hodu određuju pravila. I upravo je taj lingvistički frankenštajn primer kako ne treba da se radi. Nije ovde problem ćirilica i latinica, pisanje na jednom ili drugom pismu, svi koji čitaju ove stranice verovatno dobro poznaju oba pisma. Problem je lenost i nezainteresovanost, o nepismenosti da ne govorim. Problem je što je ogroman broj doprinosa na latinici gramatički i pravopisno neispravan jer se po modelu kopiraj pa nalepi preuzimaju sa tabloidnih medija koje uređuju polupismeni ljudi. Kopao sam malo po ovdašnjim arhivama i došao do zaključka da je preko 60% unetog latiničnog sadržaja na nedeljnom nivou u formi ošišane latinice (to je onaj fenomen koza ili koza, a ti sad pogodi šta daje mleko od to dvoje). Ljude jednostavno mrzi da na tastaturi ukucaju slovo č i ć, pa tri slova ubaciše pod jedan znak s. O pogrešnim transkripcijama transkripcijama i menjaeima stranih imena kroz padeže u izvornoj grafiji bolje da ne pričamo (Johnyju Newmanu, Warszawi, Stockholmski sindrom). Ostanemo li na ovom nivou pretvorićemo se u novu verziju srpskohrvatske vikipedijanske musake, gde sve može. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:12, 21. januar 2020. (CET)

Komentar komentatora: Odbijmo sve inkvizitorske predloge za regulativnu dominaciju ćirilice i ograničavanje ostalih pisama, kao kratkovidno ograničavanje slobode korisnika, te kao srezivanje srpskog jezika na siromašku minimalu. Neka "cveta sto miliona cvetova". Neka piše kako god ko hoće, i latinicom, i ćirilicom, i kombinacijama, i kineskim 撒施 slovima (zbog braće Kineza koji su postali deo srpske kulture kao što je i latinica), i to sa punim pravom zove srpskim pismom. Pozivam kao prvog svedoka najznačajnijeg mrtvog pisca na srpskom jeziku - Ivu Andrića, koji je pisao i ćirilicom i (većinom) latinicom, kao i ijekavicom i (većinom) ekavicom. Veličina i snaga jezika (kao i čoveka i svega ostalog) su u njegovoj inkluzivnosti. Podržavam stav korisnika "Sounwaveserb", koji ovu temu očito gleda iz više perspektive, za razliku od parohijalne perspektive predlagača. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 87.116.177.249 (razgovor • doprinosi) | 21. januar 2020. u 22:41 č.