Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/24

srednjevekovni ili srednjovekovni?

sledeće nagradno pitanje - srednjevekovni ili srednjovekovni? --Damjan /razgovarajmo/ 01:58, 2. oktobar 2008. (CEST)

Koliko sam ja čuo po pravopisu je jedino moguće srednjevekovni, ali u mom iskustvu u jeziku se koriste obje varijante podjednako. Sasvim je moguće da su naši lingvisti izbacili srednjovekovni da bi se revanširali Hrvatima što su se izdvojili iz zajedničkog jezika pa da im pokažu da i oni konja za trku imadu. Nešto slično se desilo sa „trebalo bi“.

---

Ispravno je JEDINO srednjovekovni, a sve je ostalo kvaziteorija.

PS:Jel kažeš srednjEškolac ili srednjOškolac? --62.57.255.161 (razgovor) 11:37, 4. oktobar 2008. (CEST)

---

nisam pronašao ovaj primer ni u jednoj gramatici, ali sudeći po zdravom razumu, odvojeno se može reći jedino srednje ali ne i srednjo. jes da ovo u složenicama ne mora biti pravilo.--Damjan /razgovarajmo/ 03:08, 4. oktobar 2008. (CEST)

Pre nekog vremena,možda i godinu dana(nije ni bitno),sam pitao Deliju tim povodom i on i Jagoda su mi rekli da je po poslednjem popisu pravilno samo srednjOvekovni(mogu i da nađem njihove komentare).Meni je bilo logičnije srednjevekovni(rezonov`o sam poput tebe),a i u nekim (starijim) knjigama sam našao oblik sa e,tako da je,čini mi se,ranije bilo pravilno i jedno i drugo,ali je sada definitivno samo sa o. Crni Bombarder!!! (†) 03:41, 4. oktobar 2008. (CEST)

Piše u rečniku onih nedoumica. Crni Bombarder!!! (†) 03:50, 4. oktobar 2008. (CEST)

fala, ovo je dovoljno. sad znam šta ću sa srednjEvekovnom filozofijom.--Damjan /razgovarajmo/ 16:13, 4. oktobar 2008. (CEST)

---

srednje- kao prvi deo složenica kazuje srednji stepen ili srednju meru onoga što znači osnovna reč: srednjerazvijen, srednjeproduktivan

srednjo- prvi deo imenskih i pridevskih složenica u značenju „srednji“: srednjoevropski, srednjovekovni, srednjoškolac.--Čarapić (razgovor) 20:10, 5. novembar 2008. (CET)

Trebalo bi

• ti bi htio ići (da ideš) na posao.
• ti bi smio ići (da ideš) na posao.
• ti bi morao ići (da ideš) na posao.
• ti bi mogao ići (da ideš) na posao.
• ti bi trebao trebalo ići (da ideš) na posao.

Ne razumijem razlog takvom potezu. Meni čak glupo zvuči rečenica: „Ti je trebalo da budeš sam.“ ili „Ti si trebalo da budeš sam“ (naravno da ne može, ko je to „ono“ kojem se obraća?). Pošto ovako zvuči nenormalno, onda ljudi moraju okrenuti rečenicu: „Trebalo je da budeš sam“ i onda može da zvuči prihvatljivo. Međutim, da se ostavila varijanta kao i sa htjeti, smjeti, morati i moći, moglo bi se reći ovako: „Ti si trebao biti sam“ ili „Trebao si biti sam“. Ovako, valjda Srbi stavljaju naglasak na „da“+prezent glagola a izbacuju infinitiv iz rečeničnih konstrukcija jer je to „hrvatsko“. Politika isključivosti i izbacivanja „tuđih“ stvari koje su nas i dovele gdje jesmo. --Darko Maksimović (razg.) 16:05, 2. oktobar 2008. (CEST)

---

Ti bi trebao ići ne bi bilo nepravilno, što bi bio nastavak tvoje priče, ali Ti bi trebalo da ideš. ----Oli razgovor 21:02, 2. oktobar 2008. (CEST)

Glagol trebati...

...se u srpskom upotrebljava bezlično kada je u spoju sa glagolom, odnosno ne sme da ima subjekat, odnosno upotrebljava se u trećem licu:

• Treba da dođeš (ne trebaš)
• Trebalo je da znaš (ne trebao si)
• Trebalo bi da razmislimo (ne trebali bismo)

Ako nema drugog glagola, trebati se menja normalno kroz sva lica:

• Ne trebaš mi (ne ne trebam te)
• Trebaju mi (ne trebam ih)
• Trebao mi je savet

---

Ovo je sve tačno, ali postoji i treća varijanta koja je nepomenuta u ovom nabrajanju. Glagol trebati + infinitiv drugog glagola, čemu su više skloni Hrvati, trpi promenu. Svi tvoji primeri su sa dopunom u prezentu trebati + da+prezent. Dakle Treba da dođeš, ali Trebaš doći i Ne trebaš mi. ----Oli razgovor 19:58, 23. oktobar 2008. (CEST)

Afrikans

Novi predsednik Južnoafričke Republike zove se Kgalema Motlanthe što smo ovde preneli kao Kgalema Motlante. Međutim na engleskoj Vikipediji je postavljen izgovor i on je ˈxɑ.lɪ.mɑ mʊ.ˈtɬ’ɑ.n.tʰɛ. Ima li nekih ideja za pravilnu transkripciju? Možda Ksalima Mutalante? --Avala (razgovor) 11:55, 3. oktobar 2008. (CEST)

Po IPA definiciji [1], simbol iks je čisto naše h. Afrikans verovatno nije relevantan jezik ovde (to je jezik belaca). --Jakša (razgovor) 17:04, 3. oktobar 2008. (CEST)

Ne mogu da pronađem koje je nacionalnosti Kgalema ali vidim da se afrikans koristi kao relevantan na nekim Vikipedijama. Dakle Halima Mutalante?--Avala (razgovor) 19:21, 3. oktobar 2008. (CEST)

Trebalo bi Halema Motlante, ne Halima Mutalante.--Nagraisalovićkaži/laži 16:29, 4. oktobar 2008. (CEST)

OK hvala.--Avala (razgovor) 22:51, 4. oktobar 2008. (CEST)

Slovački - transkripcija

• Ptičie
• Peticse
• Terézia Fecková
• Fetzer i Fetsko

--Nagraisalovićkaži/laži 20:18, 3. oktobar 2008. (CEST)

Peticse je mađarsko ime za Ptičie što se prenosi kao Ptičije ja mislim, makar prema ovom kratkom uputstvu - Vikipedija:Transkripcija sa slovačkog jezika.--Avala (razgovor) 20:24, 3. oktobar 2008. (CEST)

• Molim transkripciju Liezel Huber (Južna Afrika)--Drazetad (razgovor) 23:06, 4. oktobar 2008. (CEST)

Po ovome bi trebalo Lizel Hjuber. Poz...—Džonaja ¿Por qué no te callas? 00:01, 5. oktobar 2008. (CEST)

Crtica

Kako je pravilno: polu-brat ili polubrat?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 12:34, 6. oktobar 2008. (CEST)

Bez. --Darko Maksimović (razg.) 14:16, 6. oktobar 2008. (CEST)

Krozvučno ili Krozzvučno?

Kako je pravilno? I ako je pravilno krozzvučna aerodinamika, neka neko odradi serč end riplejs u članku aerodinamika. Hvala. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:50, 7. oktobar 2008. (CEST)

Iako nisam nikad čuo tu riječ, sigurno nije krozvučna, jer se u srpskom jeziku tako ne grade riječi. Baš razmišljam, ako bi postojala neka složenica (možda i postoji ;-) ) „nad“-„dinamika“, sigurno se ne bi pisala nadinamika, nego naddinamika. Čisto po sluhu gledam, ako neko ima konkretan izvor, to bi bilo još bolje. --Darko Maksimović (razg.) 12:20, 7. oktobar 2008. (CEST)

---

Nisam sigurna. Lično bih napisala krozzvučno prosto zato što nije neka već postojeća složenica. No, mnoge se grade upravo tako bez + zvučni daje nam bezvučni, a ne bezzvučni. Ta se glasovna promena zove gubljenje suglasnika. Ipak, u slučaju krozzvučnog ne bih je primenila iz više razloga. Možda ni tu reč ne bih upotrebila ako se ne mora.----Oli razgovor 18:35, 22. oktobar 2008. (CEST)

Majkl Džej Foks

Da li je pravilno reći „od Majkla Džeja Foksa“ ili „od Majkla Džej Foksa“? Ovo Džej potiče od slova J. (engl. Michael J. Fox).—Džonaja ¿Por qué no te callas? 13:00, 7. oktobar 2008. (CEST)

Prevod

Kako biste preveli ovo: Courteney Cox checks into 'Scrubs'. „Scrubs“ je naziv serije, zanima me najpribližniji prevod ovoga „checks into“.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 22:41, 9. oktobar 2008. (CEST)

Pošto je to, očigledno, ime članka, koji želiš da referenciraš (pretpostavljam), onda bih ostavio u originalu. U suštini, prevod je da se Kortni Koks pridružila glumačkoj postavi serije Skrabs (ili kako li je već naši mediji lokalizuju). "Check into" bi bilo "prijaviti se" ili što bi neki rekli "čekirati se" (u hotelu, na aerodromu itd). --FiliP × 23:58, 9. oktobar 2008. (CEST)

OK, hvala!—Džonaja ¿Por qué no te callas? 10:28, 10. oktobar 2008. (CEST)

Opet crtica

Polu-Jevrej ili polu Jevrej? Ili možda Jevrejin?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 12:22, 10. oktobar 2008. (CEST)

Možda bi trebalo polujevrej: imamo poluvreme, poluraspad...mada sa druge strane mislim da postoji pravilo kada su narodi u pitanju...

AleksejfonGrozni

---

polu-Jevrej ili polu-Jevrejin, tačka 49a Pravopisa.----Oli razgovor 16:16, 16. oktobar 2008. (CEST)

Nagrade i navodnici

Zbog čega članci o nagradama nemaju navodnike u svojim nazivima? Zašto je nagrada Emi, a ne nagrada „Emi“?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 12:41, 10. oktobar 2008. (CEST)

Zato što kada imenuješ nešto što ide pod navodnike stavljaš navodnike ako ne imenuješ šta je to, ali ih ne stavljaš ako imenuješ.

"Emi" ili nagrada Emi

"Politika" ili dnevna novina Politika

Ako sam bila malo konfuzna se izivinjavam. Poz. --Erin (razgovor) 07:37, 11. oktobar 2008. (CEST)

---

Mala digresija:

Rečnik jezičkih nedoumica kaže:

novine (dnevni list) uvek u množini; današnje novine, iz novina, donesi jedne novine (ne jednu novinu).

--79.143.164.133 (razgovor) 08:56, 11. oktobar 2008. (CEST)

Da, novine su svakako prularija tantum, i nedopustiv je novi pomodarski stil pisati ih u jednini. To bi bilo isto kao kad bismo naočare, panatalone, vrata itd. pisali u jednini kao naočara, pantalona...

To sa navodnicima nije loše objašnjenje, ali činjenica jeste da kad se zna na šta se misli u vezi sa pojmom koji želimo staviti pod navodnike, nema potrebe za njima, ali oni nisu zabranjeni. Kad nije opšte poznat pojam, ili kad se ne zna na šta se misli oni su obavezni. Navodnike može zameniti i promena fonta (obično italik). Zabranjeno je kombinovati promenu fonta sa navodnicima. Čitao sam Gorski vijenac. Čitao sam Gorski vijenac. Čitao sam "Gorski vijenac". ----Oli razgovor 16:23, 16. oktobar 2008. (CEST)

Tačke u brojevima

Da li je po pravopisu da se hiljade odvajaju tačkama? 3000 ili 3.000? Ako jeste, da li bi to pravilo trebalo primeniti i na nazive filmova, npr.? „3000 milja do Grejslenda“ ili „3.000 milja do Grejslenda“?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 14:27, 11. oktobar 2008. (CEST)

Po Pravopisu, kao i po zahtevima SI-ja, hiljade mogu da se

a) ne odvajaju

b) odvajaju polurazmacima (gde postoje i gde je to zgodno)

v) odvajaju razmacima

Odvajanje tačkom (ili zapetom u anglosaksonskom prostoru) nije ni po Pravopisu ni po SI-ju, ali se tradicionalno koristi u trgovini da bi se sprečilo da neko stavi cifru na mesto razmaka. --V. Burgić (reci...) 17:44, 12. oktobar 2008. (CEST)

---

Citat iz RJN:

TAČKA UZ CIFRE. Kad se u pisanju višecifrenih brojeva odvajaju grupe od po tri cifre, u matematici se to čini praznim prostorom (belinom), npr. 5 721, 32 850 000 itd. Izvan stručnih tekstova običnije je i praktičnije odvajanje tačkom: 5.721, 32.850.000. Ni tačkom ni belinom ne razdvajaju se četvorocifreni brojevi koji znače godine.

--79.143.164.133 (razgovor) 18:50, 12. oktobar 2008. (CEST)

---

Ah, da, citat iz Pravopisa (izdanje 1993), str. 256, t.185:

"Tačka se piše ili se ostavlja belina i unutar većih arapskih brojeva da se (radi preglednosti) odvoje trocifarski periodi: npr. milion se piše 1.000.000 ili 1 000 000. Sreće se i naizmenično pisanje tačke (za hiljade) i zareza (za milione), ali je zarez bolje upotrebljavati samo u decimalnom razlomku. U četvorocifrenim ciframa godine ne izdvaja se cifra hiljade ni tačkom ni zarezom".

Dakle, tvrdnja "odvajanje tačkom (ili zapetom u anglosaksonskom prostoru) nije (ni) po Pravopisu ..." naprosto nije tačna.

--79.143.164.133 (razgovor) 18:57, 12. oktobar 2008. (CEST)

Jedan tehnički momenat vezan za veb (pa i za Vikipediju). Ako napišemo 1 000 000 vrlo lako može da se desi da pri prelomu teksta tekst procesor ovo interpretira kao više reči i da deo broja prenese u novi red (što nikako ne valja). Tome može da se doskoči tako što bi se umesto razmaka kucao simbol za belinu,   (bila je prilična gimnastika da napišem ovo a da se ne interpetira kao razmak :R) što kao što se može videti (1 000 000, dobijeno kao 1 000 000) daje isti efekat ali se ne prelama na kraju reda. Ovakvo pisanje prilično otežava rad, tako da mislim da je bolje pisati 1.000.000. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:34, 14. oktobar 2008. (CEST)

---

Tačno. Zato Pravopis na jednom mestu sugeriše da se kod dela koja će biti štampana uobičava tačka, a ne belina, da ne bi došlo do te neprijatnosti, ali bez beline nikako.----Oli razgovor 16:25, 16. oktobar 2008. (CEST)

Što se tiče SI-ja, pogledajte #16 u SI Unit rules and style conventions --V. Burgić (reci...) 20:06, 16. oktobar 2008. (CEST)

---

Ovo su pravopisna pitanja, i mislim da treba poštovati pravopis, kao u ostalom i u svim tekstovima.----Oli razgovor 20:40, 16. oktobar 2008. (CEST)

Enterprise

Enterprajz ili Enterprajs?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 14:58, 14. oktobar 2008. (CEST)

Ze. --Darko Maksimović (razg.) 17:01, 14. oktobar 2008. (CEST)

Argonauti

„Jason i Argonauti“ ili „Jason i argonauti“?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 00:31, 15. oktobar 2008. (CEST)

Kao i Eliot Nes i ?esalomivi --V. Burgić (reci...) 10:15, 15. oktobar 2008. (CEST)

Argoanuti idu velikim slovom, a ja bih stavila i Nesalomive, jer su oni jedni i jedini, bez obzira što ih ima više. Toliko. --Erin (razgovor) 16:10, 15. oktobar 2008. (CEST)

Naravno, i ja sam za veliko slovo, jer je očigledno u pitanju vlastita imenica. U Pravopisu ipak ne nalazim ovu konkretnu problematiku. --V. Burgić (reci...) 16:58, 15. oktobar 2008. (CEST)

---

Ta odrednica postoji u RJN I. Klajna. Budući da se radi o mitološkom imenu (kao Erinije, Plejade isl.), imenica se piše velikim početnim slovom, a malim početnim slovom samo u značenju "smeli pomorci". Dakle, Jason i Argonauti.

--79.143.164.133 (razgovor) 17:26, 15. oktobar 2008. (CEST)

---

Ja bih i jedne i druge napisala malim slovom. Jason i argonauti, takođe i Eliot Nes i nesalomivi. Argonauta je bilo više i to je grupa bića, a Pravopis kaže da se velikim slovom pišu posebna imena bića, to znači vlastita. Nesalomivi su takođe grupa koju je predvodio Eliot Nes, i kad se setim te serije, mislim da im se nema razloga uputiti zvanično ime. No, ovo su samo naša pojedinačna mišljenja jer se pravopis, a ni SJP ne bave konkretnim primerima koje smo tražili. Plejade Klajn u RJN preporučuje kao ime sazvežđa velikim slovom, slažem se da preporučuje i pisanje Argonauta u značenju mitoloških bića, ali nisam sigurna koliko je Klajn iz RJN "jači" od Klajna iz SJP? Ovo je samo moje lično mišljenje proizašlo iz literature.----Oli razgovor 16:38, 16. oktobar 2008. (CEST)

Kapetan Kirk

Da li je ime ovog lika ustaljeno ili treba koristiti pravilan oblik Kerk?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 21:53, 15. oktobar 2008. (CEST)

S obzirom da se Zvezdane staze daju (i repriziraju) godinama i da nikad nisam video nijedan drugi prevod osim Kirk, rekao bih da je to ime dosta ustaljeno. --V. Burgić (reci...) 22:03, 15. oktobar 2008. (CEST)

Nemoj molim te, Burga, tako. To da li je nešto ustaljeno ili nije, ne odlučujemo ti i ja, niti naši prevodioci, nego Prćićbog. --Darko Maksimović (razg.) 14:02, 16. oktobar 2008. (CEST)

Mea culpa --V. Burgić (reci...) 14:10, 16. oktobar 2008. (CEST)

Smirite ljudi malo s' Prćićem. Mislim da bismo trebali da poštujemo postojeće prevode, nezavisno od toga da li su ustaljeni ili ne. Prevođenje je kreativan proces, i prevodilac može svesno odstupiti od pravila, posebno pri prevođenju fikcije. Na primer, u prevodima Gospodara prstenova Veseli je preveden a Pipin nije, Ponostopala jesu a Baginsi nisu, imena planina su prevedena a reka nisu i tako redom, za šta prevodioci imaju sasvim valjane razloge, i bilo bi potpuno besmisleno kad bismo mi u našim člancima o Gospodaru prstenova smišljali naše nove prevode. Tako i ovde. Nikola (razgovor) 19:53, 16. oktobar 2008. (CEST)

Darko, mani se takvih komentara. Ni meni se ne sviđa više od polovina stvari koje je rekao Prčić, ali to nam je jedini relevantni izvor, a ne naše televizije koje naziv ovog lika prenose pogrešno već 30-ak godina, ako se ne varam. Meni je lično kapetan Kirk mnogo normalnije, ali o tome se ne pitam ni ja, niti bilo ko ovde, već stručnjaci. Kapetan Kirk se ne koristi dovoljno dugo da bi bio ustaljeni izraz, tako da mislim da bi Kerk bilo pravilnije rešenje. No, sačekajmo nekog kompetentnog.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 20:13, 16. oktobar 2008. (CEST)

Mani se ti komentara koji počinju sa „mani se“. --Darko Maksimović (razg.) 20:28, 16. oktobar 2008. (CEST)

Prćić još uvijek nije zvanični izvor, i molim te odgovori mi šta bi se desilo da je još neki lingvista napisao knjigu koja kaže da je Kirk? Hoću da kažem, svako ko ima njegovo zvanje, a hvala Bogu nije jedini, može da napiše knjigu, ali to i dalje nije pravopis. Ako se 30 godina govori Kirk, to je debelo ustaljeno, a Prćić nema autoritet da postavlja pravila, nego samo da ih predlaže. A kad mu neko da to pravo, onda će biti neka druga situacija. --Darko Maksimović (razg.) 20:28, 16. oktobar 2008. (CEST)

Nadam se da te ovo „mani se“ nije uvredilo ili tako nešto, nije mi to bila namera. OK, slažem se, postoje i drugi lingvisti, ali gde su? Znaš li ime nekog od njih i neku njihovu knjigu koja je posvećena transkripciji? 30 godina nije debelo ustaljeno, mislim da je prag 50 godina.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 20:38, 16. oktobar 2008. (CEST)

Aha. Dobro, onda mogu bez rasprave da promenim Makdonalds u Mekdonalds, jer je firma osnovana 1954. godine. I to ću učiniti odmah. --loshmi (razgovor) 20:43, 16. oktobar 2008. (CEST)

Koje godine je Mekdonalds (slažem se da je ovaj oblik jedini zastupljen, ali je nepravilan) otvoren kod nas? Kada je uopšte naziv „Mekdonalds“ dospeo do tadašnje Jugoslavije?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 20:49, 16. oktobar 2008. (CEST)

Loshmi, vrati onda i meni moj Meklaren! --Irić Igor (razgovor) 20:56, 16. oktobar 2008. (CEST)

Miloše, čestitam! Isterao si svoje. Doduše, na nivou malog deteta, ali nema veze. Bitno je da si uspeo.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 20:58, 16. oktobar 2008. (CEST)

He he. Što se sad buniš? Sam si rekao 50 godina. Što se McLarena tiče, s obzirom da je osnovan 1963, možda bi trebalo da sačekamo još 5 godina? :) --loshmi (razgovor) 21:07, 16. oktobar 2008. (CEST)

Rekao sam da mislim da je 50 godina, nisi dobro pročitao, treba da sačekamo nekog da to potvrdi. Kada je „Mekdonalds“ prvi put otvoren u Jugoslaviji? Što se tiče čekanja od 5 godina, nema ništa od toga. Ovako: ako je neko ime prešlo prag ustaljenosti, ono se koristi; ako nije, uvek će se koristiti pravilni oblik, bez obzira na to što će to ime za 10, 20 ili 30 godina preći taj prag. Znači, ukoliko se pogrešan oblik ispravi na vreme, on postaje ukorenjen.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 21:26, 16. oktobar 2008. (CEST)

Kako se piše početno slovo za domaći naziv jezika?

Kako se piše početno slovo za domaći naziv kineskog jezika?

• putonghua, ili
• Putonghua

Da li se treba sve ime jezika (na primer Vu) pisati kao prisvojni pridevi (npr. vuški) ili ne? Ako ne, kada?

Cinescape Genre Face of the Future Award - Female

Kako biste preveli naziv ove nagrade? Sajnskejp nagrada za žanrovsko žensko lice budućnosti?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 20:50, 16. oktobar 2008. (CEST)

Sin(e)skejp, kao što se i cinema ne čita sajn(e)ma, nego sin(e)ma. Trebalo bi da je od toga i nastala reč. Toliko. --Erin (razgovor) 08:34, 17. oktobar 2008. (CEST)

Ratovi, bune, ustanci...

Kakvim početnim slovom se pišu nazivi ratova, buna itd.?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 01:11, 18. oktobar 2008. (CEST)

Velikim početnim slovima pišu se:

• imena i nazivi događaja i istorijskih zbivanja. Kada neki događaj ima utvrđeni naziv, piše se velikim slovom. Opravdano je pisati velikim slovom nazive onih događaja i zbivanja koji su izražajnim običajem stekli posebno ime, u kojem preovlađuje karakter vlastitog imena.

• • imena ratova: Rat dveju ruža, Otadžbinski rat, Opijumski rat, Poljski nasledni rat, Kandijski rat, Peloponeski rat, Morejski rat, Kritski rat, Balkanski rat, Prvi balkanski rat, Drugi balkanski rat, Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, Korejski rat, Prvi punski rat (tako i Drugi, Treći...), Burski rat, Sedmogodišnji rat, Stogodišnji rat. Opisni nazivi ratova pišu se malim slovom: tursko-austrijski rat (ili rat Turske i Austrije) 1683—99, iračko-iranski rat.

• • ustaljena imena ustanaka, pobuna, revolucija koja nemaju opisno-informativni karakter: Nevesinjska puška, Seljačka buna, Ilindenski ustanak, Prvi ustanak, Oktobarska revolucija, Narodnooslobodilačka borba, Pariska komuna (i kao događaj i kao revolucionarna vlast). Izrazi opisnog karaktera malim slovom: ustanak 13. jula, ustanak 1804. godine, buna protiv dahija, srpska revolucija (počev od 1804), kineska revolucija, alžirska revolucija, kubanska revolucija; izuzetno Francuska revolucija (podrazumeva se ona od 1789. g.).

• • geografska imena kao metonimijski nazivi događaja (bitaka): Termopile, Borodino, Vaterlo, Mohač, Siget, Mišar, Kajmakčalan, Sutjeska, u odgovarajućem kontekstu i Kosovo, Marica i dr. Opisni nazivi od opšte imenice (malim slovom) i geografskog imena (velikim slovom): bitka kod sela Borodina, bitka na Vaterlou, boj na Ivankovcu, bitka kod Sigeta, bitka na Kosovu.

• • Ustaljeni nazivi ratnih i drugih događaja: Kosovski boj, Kosovska bitka, Marička bitka, Mohačka bitka, Sigetska bitka, Kolubarska bitka, Cerska bitka, Solunski front, Sremski front, Igmanski marš, Peta ofanziva (operacija «Švarc»), Sarajevski atentat.

• • ustaljena simbolična i figurativna imena: Vartolomejska noć, Dugi marš, Seoba naroda, Bitka naroda, Noć dugih noževa.

• • ustaljena imena sklopljenog mira, sporazuma: Požarevački mir, Kumanovski sporazum, Novosadski dogovor.

Sve ostalo malim slovom.----László (talk) 02:32, 18. oktobar 2008. (CEST)

Hvala!—Džonaja ¿Por qué no te callas? 10:58, 18. oktobar 2008. (CEST)

Hit

Hit-pesma ili hit pesma?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 10:58, 18. oktobar 2008. (CEST)

---

Pravopis dozvoljava oba.----Oli razgovor 08:17, 22. oktobar 2008. (CEST)

PVO

protivvazdušna, protiv-vazdušna ili protiv vazdušna odbrana? -- Обрадовић Горан (разговор) 15:10, 20. oktobar 2008. (CEST)

bosanskohercegovački nešto, bosansko-hercegovački nešto, bosansko—hercegovački nešto? -- Bojan  Razgovor  17:14, 20. oktobar 2008. (CEST)

protivvazdušna, a bosanskohercegovačka ako je nešto zajedničko, a ako su suprotstavljeni pojmovi bosansko-hercegovačka. Primer iz pravopisa: bosanskohercegovačka granica je zajednička granica, a bosansko-hercegovačka je granica između Bosne i Hercegovine.----Oli razgovor 08:15, 22. oktobar 2008. (CEST)

khm... kažu da se sada reče protivvazduhoplovna (valjda zato što se ne branimo od vazduha) -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 19:19, 7. novembar 2008. (CET)

Latinski nazivi

Na nekim stranicama Vikipedije pisanih ćiriličnim pismom su latinski nazivi (biljaka, životinja i dr., na primer odrednica za "Štuku") transkribovani na ćirilicu, što je nepravilno. To bi trebalo ispraviti!

Uzgred, kakav je mehanizam ispravljanja? Ko će to da uradi?

Pozdrav,

--Fleis (razgovor) 09:00, 21. oktobar 2008. (CEST)

Mehanizam se zove viki :) Pronađete grešku, kliknete na karticu "uredi", ispravite grešku, snimite stranicu. To je sve, zato i postojimo! Hvala na dosadašnjim doprinosima. --Saša Stefanović ® 09:03, 21. oktobar 2008. (CEST)

OKOK, kako se sam ne setih?! Sad, ako možete da mi pomognete: kako se ispravno koristi znak "" u linku?? Hvala unapred!

Navodnici, kao i ostali znaci, recimo {{}} se stavljaju van zagrada za vezu. Dakle, ispravno bi bilo "[[Србија]]" a pogrešno [["Србија"]]. Pogledajte i Pomoć:Sadržaj ili detaljnije Pomoć:Kako se menja strana u vezi sa ovim i sličnim pitanjima. Ukoliko imate i dalje pitanja, slobodno mi se obratite. Pozdrav --Saša Stefanović ® 07:10, 22. oktobar 2008. (CEST)

---

Molim pomoć. Kako se zove ova ruska teniserka Vera Zvonarёva --Drazetad (razgovor) 12:30, 22. oktobar 2008. (CEST)

Oni izgovaraju Vjera Zvonarjova, s tim što ovo J baš i nije naše J nego se slabije čuje i umekšava prethodni suglasnik. Ipak, u srpski jezik se, izgleda, situacije poput ove sa Vjera tretiraju tako što se ipak transkribuje kao Vera (vidi stranicu za razgovor o članku Dmitrij Medvedev), a rekao bih da se to (moje lično mišljenje) ne odnosi i na ovo sa JO. Dakle, konačno: Vera Zvonarjova. --Darko Maksimović (razg.) 21:32, 23. oktobar 2008. (CEST)

Da li je ovaj italijanski maratonac Dorando Pietri Pietri, Pjetri, Pijetri--Drazetad (razgovor) 14:02, 23. oktobar 2008. (CEST)

---

Pjetri.

--80.242.124.136 (razgovor) 14:18, 23. oktobar 2008. (CEST)

Svetsko prvenstvo / svetska prvenstva

Gledam malo ove kategorije, tačnije njihovu šarenolikost, počev od Kategorija:Svetska prvenstva i njene dve potkategorije.

Jasan deo je da članci koji se odnose na svetsko prvenstvo neke određene godine trebaju da budu u jednini, npr. Prvenstvo SSSR u šahu 1920. Ali šta sa kategorijama u kojima se ovi članci nalaze. Npr. da li je isprvno reći Prvenstvo SSSR u šahu ili Prvenstva SSSR u šahu?

Ovim trebamo da se pozabavimo jer ove kategorije (kao što se vidi iz kategorije sa vrha teksta) treba standardizovati. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 21:54, 1. novembar 2008. (CET)

José Luis Rodríguez Zapatero

Kako se ovo ime transkribuje? Rodrigez ili Rodriges? Zapatero ili Sapatero?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 22:21, 1. novembar 2008. (CET)

2 važna pitanja (meni)

Pitanje broj 1: već duže vrijeme, na svakom koraku, viđam izraz „dečji“ (dečji udžbenik, dečji dodatak itd.) Da budem iskren, ne sjećam se da sam to viđao igdje u Bosni, tj. u ijekavici, već samo u ekavici. Ja sam oduvijek mislio da treba „d(j)ečiji“. Isto tako, je li pačji ili je pačiji, svračji ili svračiji, pa po toj logici svačji ili svačiji (ovo zadnje je očigledno zar ne, pa može biti indikativno). --Darko Maksimović (razg.) 22:02, 3. novembar 2008. (CET)

Pitanje broj 2: kad se koristi „kog“ a kad „kojeg“? Da li je to ista riječ koja se koristi po volji (oba dozvoljena) ili je to ista riječ a samo jedna ispravna („kojeg“, vjerovatno) ili su to dvije različite riječi koje se koriste u različitim situacijama (kojim?) Dakle, mislim na ono što se zove (ako se dobro sjećam) odnosna zamjenica: „Čovjek kojeg sam vidio na ulici“, „Od kog trenutka“ itd. --Darko Maksimović (razg.) 22:02, 3. novembar 2008. (CET)

---

Ovako: Odgovor broj jedan: Oduvek je ispravno i dečji i dečiji, s tim što se blaga prednost daje oblicima bez i, dakle dečji. Ima oblika reči u kojima se veća prednost daje oblicima sa i... Nisam sigurna kako je ijekavski, mislim da nema razloga da bude drugačije, mada bih mogla da proverim.

Odgovor broj 2: Oblik kog je dobijen sažimanjima vokala od reči kojeg. Glasovnim promenama. Oba oblika su ispravna, međutim savremeni lingvisti smatraju pun oblik prilično zapostavljenim i smatraju da nije loše češće ga upotrebljavati. Tačno. U pitanju je upitno-odnosna zamenica, u tvom slučaju upotrebljena kao odnosna. Izvini ako kasnim s odgovorom, ali nisam "dolazila". ----Oli razgovor 18:28, 5. novembar 2008. (CET)

---

Nedoumicu kad će se upotrebiti pridevski nastavak -ji, a kada -iji pravopisna pravila rešavaju na sledeći način:

-iji, kad mu prethodi grupa suglasnika: ovčiji, guščiji, vrapčiji;

-ji u drugim slučajevima: dečji, mačji, božji, vražji, pasji

---

Što se drugog pitanja tiče, može da se upotrebljava, po nahođenju, i kojega, i kojeg, i koga, i kog.

Svaka od ovih rečenica je pravilna:

Poklonio sam kuću tvom bratu. (1)

Poklonio sam kuću tvome bratu. (2)

Poklonio sam kuću tvojem bratu. (3)

Poklonio sam kuću tvojemu bratu. (4)

Naravno, rečenicu pod rednim brojem 4 u današnje vreme retko ko će izgovoriti, osim, eventualno, Vuka Draškovića.--Čarapić (razgovor) 19:49, 5. novembar 2008. (CET)

Hvala oboma, premda mi se čini da postoji blago neslaganje u vezi sa „dječiji/dječji“ - dok Oli govori da se može dati „prednost“ nekom obliku premda su oba ispravna, Čarapić spominje (stroga?) pravila koja rješavaju nedoumicu. Da li su stroga ili ne, pretpostavljam da bi razriješilo moju nedoumicu da li postoji neslaganje između dva odgovora ili ne :) --Darko Maksimović (razg.) 23:08, 5. novembar 2008. (CET)

---

Čarapićev odgovor zasnovan je na Pravopisu, čak su i primeri iz njega, ali... U pravopisnom rečniku stoji dečji (dečiji), što će reći da norma priznaje oba. Zatim u tački 74.d. piše da su "normativno priznata oba oblika. Upotrebnu prednost možemo dati..." pa onda sledi to što je Čarapić napisao. Dakle, imaš pravo da upotrebiš koji oblik želiš, ali prednost se daje ovom koji smo ti napisali. Većina ljudi koja želi da bude pismena uvek će upotrebljavati preporučeni oblik, ali dopustiće onima koji su upotrebili ovaj drugi da to i nadalje čine. Uzgred, sad sam videla, da bih citirala kako u Pravopisu piše i (i)jekavski oblik baš za d(j)ečji. :) ----Oli razgovor 18:15, 7. novembar 2008. (CET)

Hvala. I think I'll stick to "dječiji". U ekavici mi ništa nije neobično ;-) ali u ijekavici, oblik "dječji" ... to ne gutam :) --Darko Maksimović (razg.) 00:42, 8. novembar 2008. (CET)

Genitiv

Kako glasi genitiv od francuskih muških imenâ Fransoa i Benoa? Fransoe i Benoe ili Fransoaa i Benoaa?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 20:07, 4. novembar 2008. (CET)

Mislim da bi najbolje bilo da izbegavaš te konstrukcije. Ali ako ih baš ne možeš izbeći... pa, ne znam, meni najlogičnije zvuči "[od] Fransoa". --FiliP × 21:52, 4. novembar 2008. (CET)

Ako je Fransoa-Fransoaovo (kao što jeste), onda vidimo da se u slučaju tog imena dodaju nastavci za muški rod, ne ženski i nije nepromjenljiva imenica. Dakle, Fransoaa? Dalje, očigledno je da nije nepromjenljiva imenica i ako se zapitamo koji je dativ: svakako nije „Dao sam bonu Fransoa“ niti „Dao sam bonu Fransoi“ nego upravo „... Fransoau“ (opet muški rod) --Darko Maksimović (razg.) 22:08, 4. novembar 2008. (CET)

---

Francusko muško ime Fransoa nikako ne treba menjati po padežima. Valja reći: „Dao sam bonu Fransoa“. Tako je u našoj prevodilačkoj praksi, ma kako se vi tome opirali. Još jedan primer je porodica Valoa (franc. Valois). Piše se: grof od Valoa, nikako grof od Valoaa!! Pročitajte ovo: [2]. Videćete da je i Jagoda uzela učešća u raspravi.

Još nešto, primetio sam, Džonaja, da prečesto koristiš genitivni znak.

Kako glasi genitiv od francuskih muških imenâ Fransoa i Benoa?

Šta će ti ovde genitivni znak kad je jasno da se radi o genitivu množine? Genitivni znak se upotrebljava samo kad iz rečenice nije jasno da li se radi o genitivu jednine ili genitivu množine.--Čarapić (razgovor) 20:03, 5. novembar 2008. (CET)

Potrudio sam se da pažljivo pročitam tekst na stranici čiju si adresu dao, i pored toga što opet primjećujem neke ortodoksne ideje ispravljanja krivih Drina i jurenja vjetrenjača od strane Jagode i Bojana (konkretno „naš narod »pogrešno« koristi riječ »sankcionisati«, ona zapravo znači »odobriti« i tako se treba upotrebljavati“ - to što je riječ nastala iz riječi koja to znači, ne znači da to znači i kod nas - imamo pravo da koristimo riječi kako nam volja, i snajper itd.), čak i ova priča oko Fransoa, uistinu dobro dokumentovana, ne govori da treba reći npr. „Dao sam bonu Fransoa“ nego upravo „Fransoau“. Za one koji nisu pomno čitali, evo:

...najpogodnije da se ne menja ispred prezimena (navodi primere: Fransoa Miterana, Fransoa Miteranu), što svakako ne znači da je pogrešno menjati ga. Primeri poput "dao sam knjigu Fransoa" i "video sam Fransoa" nisu obuhvaćeni ovim, već kaže, štaviše, da ukoliko nema drugih mogućnosti onda se ime može menjati

. --Darko Maksimović (razg.) 20:33, 5. novembar 2008. (CET)

Dobro, da kažemo da ne postoji konsenzus o ovom pitanju. Moj vam je savet da ime Fransoa ne menjate po padežima, čak i ako ne stoji uz prezime. Što se drugih pitanja na ovoj strani tiče, nadam se da sam bio od koristi.--Čarapić (razgovor) 20:48, 5. novembar 2008. (CET)

Magazin ili časopis

Koji oblik je bolje koristiti? Ja mislim da je časopis, zato što je više u duhu srpskog jezika.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 00:07, 5. novembar 2008. (CET)

Ja se duboko slažem i ne vidim nijedan razlog za upotrebu ovog drugog. --Darko Maksimović (razg.) 02:06, 5. novembar 2008. (CET)

Teško je reći koja je reč „više u duhu“ srpskog jezika, jer su i jedno i drugo posuđenice („časopis“ iz češkog). :) Kako su obe reči zastupljene, razlozi za upotrebu obeju i te kako postoje. Đorđe

Nord

Kako se u srpskom jeziku zove ovaj francuski departman? Nor (po transkripciji) ili Sever (po nekom ustaljenom obliku koji je nastao prevođenjem)?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 00:31, 5. novembar 2008. (CET)

Kako se transkriptuje

Molonglo, Ginninderra and Brindabella

Ja sam kaži 18:46, 5. novembar 2008. (CET)

Koji je jezik u pitanju? Ako je italijanski, a čini mi se da jeste, onda treba ovako: Molonglo, Đinindera i Brindabela. Jesi siguran da se ovo prvo baš tako piše? Da nije možda Molonglio? Ako jeste, onda se transkribuje Molonljo.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 18:55, 5. novembar 2008. (CET)

P.S. Kaže se transkribuje.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 18:55, 5. novembar 2008. (CET)

E čini ti se pogrešno. U pitanju je jezik ingliš :) (engl. [] ) p.s. poznat sam po namernom izvrtanju reči tako da ovo tvoje p.s. nije potrebno ali u svakom slučaju hvala Džonaja.....Ja sam kaži 19:18, 5. novembar 2008. (CET)

---

U pitanju su australijski toponimi: Molonglo, Džinindera i Brindabela.

--Sly-ah (razgovor) 20:03, 5. novembar 2008. (CET)

Da, o njima se radi. Tako sam i predpostavio. Hvala ti. Ja sam kaži 20:07, 5. novembar 2008. (CET)

Romani po autorima ili po piscima

Postoji kategorija koja se zove Romani po autoru. Mislim da je naziv kategorije pogrešan iz više razloga. Prvi je to što je reč autor stavljena u jedninu, trebalo bi romani po autorima (logičnije je, zato što romane nije pisao jedan autor, a i postoje kategorije Albumi po godinama, Pesme po izvođačima itd.). Drugi razlog je taj što je reč pisac prikladnija: više je u duhu srpskog jezika, a i romane pišu samo pisci, nikakvi drugi autori.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 22:01, 8. novembar 2008. (CET)

Dešava se da stariji romanopisci u starosti prestanu da pišu, i počnu da diktiraju tekst. Tada oni postaju autori i upošljavaju ljude koji pišu diktirano. Mada se slažem sa Džonajom da bi autor trebalo u množini. Ja sam kaži 22:11, 8. novembar 2008. (CET)

To mi nije ni palo na pamet... Neka neko od administratora prebaci u množinu.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 22:21, 8. novembar 2008. (CET)

Eto vidiš. Ali nije ni meni do neki dan dok nisam pogledao reportažu Mire Adenje-Polak.. Ajmo sad admini na posao..Ja sam kaži 22:24, 8. novembar 2008. (CET)

Ja, opet, nisam siguran da treba u množini. Ne razvrstavaju se romani po tome ko su mu autori nego ko je kojem autor. Dakle, kategorija dijeli sve romane na osnovu toga koji autor je koji roman napisao. Slično bi bilo npr. po boji: razvrstaj ove kravate po boji (u odnosu na njihovu boju) a ne po bojama (u odnosu na njihove boje - ima ih više?). Dakle, ako bi bilo "po autorima", izgledalo bi kao da je svaki od tih romana napisalo više autora. --Darko Maksimović (razg.) 23:42, 8. novembar 2008. (CET)

I meni nekako normalno da bude "po autoru", da l' zbog navike... I po ko zna koji put: administratori nisu ti koji premeštaju kategorije; botovi premeštaju kategorije! --FiliP × 00:49, 9. novembar 2008. (CET)

Izvini Filipe ne razumem se mnogo u botove. Kontao sam da njima „upravljaju“ admini. Ja sam kaži

Filipe, kakve navike kada se sve druge slične kategorije imaju množinu u naslovu: Albumi po godinama, Romani po godinama, Filmovi po godinama? Mislim, nisu sve te kategorije bez razloga tako nazvane. Naravno, ako dođemo do zaključka da je pravilnije da stoji u jednini, sve treba ispraviti u pravilan oblik.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 21:16, 9. novembar 2008. (CET)

Pa, štajaznam, donekle si u pravu. Ali, prostom pretragom naišao sam na sledeće primere, sa kojima sam generalno hteo da povučem paralelu mojim prethodnim komentarom: Kategorija:Pisci po nacionalnosti (a ne nacionalnostima; plus ceo niz kategorija "po nacionalnosti"), Kategorija:Amerikanci po zanimanju (a ne zanimanjima; plus ceo niz kategorija "po zanimanju"), Kategorija:Istorija po temi, Kategorija:Istorija po naslovu, a do malo pre je postojala i Kategorija:Kategorije po regiji, koju sam upravo spojio sa Kategorija:Kategorije po regijama, kao i par Kategorija:Države po kontinentima i Kategorija:Države po kontinentu. Dakle, očigledno postoje primeri i jedne i druge upotrebe. A zaključak ću ostaviti nekom drugom, jer meni nije mnogo bitno šta će na kraju ispasti. :) --FiliP × 23:22, 9. novembar 2008. (CET)

Primjeri koje je Filip naveo su dobri da pokažu ono što sam sinoć tvrdio: pisci po nacionalnostima? (vidi se upravo ono o čemu sam pričao - ispada da svaki od tih pisaca ima više nacionalnosti), Amerikanci po zanimanju, itd. Fora je u tome što u ovim konstrukcijama postoji implicitno „svom/svojoj“; dakle, „pisci po nacionalnosti“ zapravo znači „pisci po (svojoj) nacionalnosti“, „Amerikanci po (svom) zanimanju“, a ne „Amerikanci po (svojim) zanimanjima“. Kategorije gdje je množina treba prebaciti u jedninu, bojim se. --Darko Maksimović (razg.) 00:42, 10. novembar 2008. (CET)

Iskreno, Darko, ubedio si me ovim objašnjenjem, kao i Filip, kada je malopre napisao nešto slično. Što se mene tiče: neka prebacivanje počne!—Džonaja ¿Por qué no te callas? 00:45, 10. novembar 2008. (CET)

Dobro, ko će da počne? --Darko Maksimović (razg.) 08:10, 10. novembar 2008. (CET)

Očigledno je da administratore baš briga za ovo. Hajde, razumem one što nešto pišu, nemaju vremena, ali ne razumem one koji u poslednjih mesec dana i više nemaju nijednu normalnu izmenu, a sada ih i mrzi da zadaju botu zadatak da uradi ovo. Koja je vaša svrha ovde?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 11:53, 14. novembar 2008. (CET)

Hehe. To je valjda fora kod dobrovoljnog rada: svako radi što je njemu volja, i niko ga ne može natjerati da radi bilo šta. Što se tiče botova, ja mislim da to nije isključivo pravo administratora; potrebno je samo registrovati nalog za bota i udariti po botovanju. Što se tiče kategorija, to može biti posao botova (za poslove tipa kategorija-u-kategoriji) ali veći dio treba uraditi ručno jer je potrebna ljudska intervencija. Naime, veći dio nije problem da je članak stavljen i u kategoriju „Pjevači“ i u kategoriju „Bosanski pjevači“, nego je problem u tome što je stavljen samo u kategoriju „Pjevači“. Nekoć sam sređivao kategoriju Ptice pa sam imao priliku ne samo da vidim koliko je to naporan posao (izmijeni-dodaj-izmijeni-dodaj) nego i koliko zaista zahtijeva ljudsku intervenciju (iz sadržaja članka shvati kojem rodu pripada, ako ne možeš iz sadržaja onda preko intervikija, ako ne možeš ni tako koristi riječnik, ako ne ni tako koristi Gugl itd. itd.). Ovo sve isto važi i za bilo koji drugi skup kategorija. --Darko Maksimović (razg.) 12:46, 14. novembar 2008. (CET)

Niko ovde nikog ne tera, već se radi o tome da se neki prave da rade, a, u stvari, ne rade ništa. Mislim da administratori treba da imaju više obaveza od ostalih korisnika, zato i jesu administratori, da bi koordinirali projektom. Znam koliko je posao naporan i iz ličnog iskustva znam da oduzima jako mnogo vremena. Ali, ne tražim ja od njih da oni to menjaju, već samo da promene imena kategorija, ostalo će se vremenom ispraviti.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 13:04, 14. novembar 2008. (CET)

Očigledno da ne shvataš kako to sve funkcioniše. To što može bot da uradi, može bukvalno i svaki običan korisnik. Botom se radi samo kako bi se nešto brže (ili masovnije) uradilo i da to ne bi prebukiralo skorašnje izmene. Neki admini paze i čuvaju projekat, neki rade kao i svaki običan korisnik, neki je tehnički unapređuju, neki uvode novine, neki opet ne rade ništa zbog raznih razloga. Kada su dobili ta prava, za to se i glasalo i tada su ih zasluživali. Ukoliko ti, ili bilo koji drugi korisnik, smatra da neki admin više ne zaslužuje ta prava, postoji stranica za glasanje o oduzimanju istih prava pa izvoli postavi na glasanje. Ne branim nikoga, ali ne volim kad vidim da neko misli da administratori trebaju da rade više nego obični korisnici. Toliko od mene .. P.S. Džonaja ... ovo nije ništa lično, čitao sam već ovakve "opaske" i ranije ali sad mi došlo da odgovorim. Uživaj! --Saša Stefanović ® 13:16, 14. novembar 2008. (CET)

Kažeš da to što može bot da uradi može da uradi i svaki korisnik. Super! Reci mi kako, sam ću da isprebacujem sve te kategorije. Što se tiče glasanja za skidanje administratorskih prava, svi mi znamo koliko su ta glasanja uzaludna. Većinu administratora ni Bog otac ne bi mogao razrešiti njihovih prava, zbog pređašnjih zasluga naravno. To što sada ne rade ništa nema nikakve veze. Nego, ozbiljno, reci mi kako da prebacim imena tih kategorija, sam ću to rešiti.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 14:10, 14. novembar 2008. (CET)

A da ti napišeš koji su to administratori "problematični", pa da vidimo kako da rešimo stvar? Ja imam bota i teoretski sam mogao ovo da uradim, ali ako se uzmu u obzir činjenice da meni veći deo vremena ode na obaveze u privatnom životu, a preostalo slobodno vreme (oko par sati dnevno) na Vikipediju, prosto nemam vremena ni volje da se time bavim. U ime drugih "botdžija" ne mogu da govorim. A "premeštanje" kategorija se svodi na promenu imena kategorije u svim člancima koji se nalaze u datoj kategoriji. Prosto ko pasulj. Samo dosadno. Pogotovo kad se radi nešto velikih razmera kao ovo. Na kraju, nemoj zameriti nekim korisnicima (ili administratorima, ako baš želiš) koji u ovom (ili bilo kom) trenutku ne mogu da doprinose projektu. Svako ima svoj život koji uvek dolazi ispred Vikipedije i Vikipedija je osmišljena kao razonoda, a ne obaveza; zbog raznih obaveza ovde i onde, nismo u mogućnosti da "stvorimo vreme" koje bismo proveli za rad ovde. Uostalom, shvatićeš i ti to jednog dana :) --FiliP × 20:56, 14. novembar 2008. (CET)

Zadržaću to za sebe. OK, sad shvatam da to nije klasično prebacivanje, već treba napraviti po izmenu u svakom članku koji se nalazi u tim kategorijama. To i jeste posao za bota... Hvala, u svakom slučaju, valjda će neko naći vremena da pokrene bota.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 23:48, 14. novembar 2008. (CET)

Transkripcija

Rodolfo Alfonzo Raffaelo Pierre Filibert Guglielmi di Valentina d'Antonguolla --Nagraisalovićkaži/laži 21:10, 9. novembar 2008. (CET)

Je l' ovo italijanski? Ako jeste: Rodolfo Alfonco Rafaelo Pjere Filibert Guljelmi di Valentina d'Antongvola. Nisam siguran kako se po pravopisu piše ovo d'Antongvola, da li je odvojeno ili tako nešto.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 21:23, 9. novembar 2008. (CET)

Transkripcija 2

Molim transkripciju imena ovog belgijskog fudbalskog sudije Johannes Langenus. Hvala--Drazetad (razgovor) 22:07, 13. novembar 2008. (CET)

Futur I

Futur I se gradi:

1. od skraćenog oblika sadašnjeg vremena glagola „htjeti“ i infinitiva glagola koji se mijenja
2. dodavanjem kraćeg oblika sadašnjeg vremena glagola „htjeti“ na infinitivnu osnovu.

Posebno bih obratio pažnju na stavku 2. Po njoj, glagoli umiti se, odvrnuti, ručati se mijenjaju na slijedeći način:

1. umiću se
2. odvrnuću
3. ručaću

Ništa sporno. Međutim, da li su sporni slijedeći oblici:

1. vuću (vući ću)
2. doću (doći ću)
3. siću (sići ću)
4. preću (preći ću)

Tamo odakle sam ja (Bosna) ovi se oblici normalno koriste, ali sam primijetio da se ovde u Srbiji ne koriste uopšte (ili ja nisam čuo). Dešavalo mi se da me i ispravljaju. U zvaničnom hrvatskom jeziku pravilo broj 2 ni ne postoji; umjesto njega je:

1. umit ću se
2. odvrnut ću
3. ručat ću

Hoću da kažem, nije to neka „hrvatština“ koja se u Srbiji ne koristi, nego doslijedna upotreba pravila srpskog jezika. Dakle, uz primjedbu da iz gore navedene definicije kako se gradi futur I slijedi da su ovo savršeno pravilni oblici, pitam vas: da li su navedeni glagoli (njihove forme) izuzeci? --Darko Maksimović (razg.) 08:48, 14. novembar 2008. (CET)

---

Upravo zbog ovakvih pitanja i komentara smeju se celoj vikipedijanskoj zajednici. Recimo ovde. Naročito bih tebe, cenjeni administratore, molio da se suzdržiš od tumačenja pravopisnih i gramatičkih pravila; tumačiš ih veoma maštovito i ovo ti nije prvi put. Ajde malo mućni glavom, pa reci zašto je pravilno umiću se, ručaću, odvrnuću, a nije pravilno vuću, doću, siću, preću. Prva grupa glagola ima infinitivni nastavak -ti, a druga grupa -ći. I zato može samo vući ću, sići ću, preći ćemo itd. To što se ti uopšte dvoumiš da li da upotrebiš siću ili sići ću i tvrdiš da se u tvom kraju tako priča, meni samo govori da ti dolaziš iz neke teške selurde. I još nešto. Gramatička i pravopisna pravila u srpskom jeziku jednaka su bez obzira da li je reč o ekavskoj ili ijekavskoj varijanti. I nemoj više da mi se vadiš — ijekavac sam, meni je ovo uobičajeno, možda može u ijekavskoj varijanti. Ne može!--213.137.118.160 (razgovor) 11:38, 14. novembar 2008. (CET)

Ja nisam administrator. Zašto bi se iko (ko nije lud) smijao na nečije pitanje? Inače, dokle god imaš tako prezriv stav prema ljudima iz „selurdi“ od tebe će uvijek ostati samo jedna mala nula (nulica). Misliš da si nešto viši i bolji od onih iz „selurdi“? Uzmi „Majn kampf“ i vježbaj tu svoju doktrinu, a imaš sad i par domaćih organizacija koje će te rado primiti pogotovu ako mrziš Rome i Jevreje. I prestani molim te da govoriš „Smeju se viki... “ kao da te briga za vikipediju, kad si prvi među tim što se smiju (kad niste spremni za raspravu bilo kog tipa nego samo za recitovanje dogmi). --Darko Maksimović (razg.) 13:40, 14. novembar 2008. (CET)

Oh, ala smo osetljivi! Izvinjavam se, htedoh reći „selendra“, a ne „selurda“. Nemam ja ništa protiv Roma, Jevreja niti bilo koje druge etničke skupine, već imam protiv tebe koji iznosiš na ovim stranicama — istrajno i predano — kvaziteorije. (Npr., na prethodno arhiviranoj stranici o glagolu trebati, zatim o pridevu srednjovekovni itd.) Ako već ne znaš zašto je nešto pravilno u srpskom jeziku i da li je uopšte pravilno, nemoj da iznosiš svoja viđenja i tumačenja tog problema! Tumačenja su ti na nivou sedmogodišnjeg deteta. Pobogu, pa ove stranice čita mnogo ljudi, a ti iznosiš neke budalaštine i tako dovodiš ljude u zabludu. Neću se više javljati ovim povodom!

Hvala ti na tome... --Darko Maksimović (razg.) 14:16, 14. novembar 2008. (CET)

I još nešto, napisao si: „Međutim, da li su sporni slijedeći oblici?“ Pravilno bi bilo: da li su sporni sljedeći oblici? Pridev sledeći na ijekavskom glasi sljedeći. A glagolski prilog sadašnji koji se na ekavskom piše sledeći (npr., sledeći ga, ja sam otkrio gde on stanuje) na ijekavskom se piše slijedeći. Međutim, ovo su za tebe verovatno finese jer ne znaš da akcentuješ reči. Eto! Kad ja, koji sam rođen u Bgd, moram da te učim kako se pišu reči na ijekavskom.--213.137.119.45 (razgovor) 14:19, 14. novembar 2008. (CET)

Ti si rekao da se više nećeš javljati ovdje? Ajde molim te ispoštuj to što si rekao i nemoj da mi vandalizuješ stranicu za razgovor, smetaš. --Darko Maksimović (razg.) 14:38, 14. novembar 2008. (CET)

Da ne zaboravim da ti kažem: ubuduće, svi tvoji budući napadi na mene, bilo u vidu psovke ili uvrede, bilo u vidu nekog drugog tvog prostakluka, koje budeš postavljao će biti momentalno brisane, jer nemam obavezu da trpim uvrede od nekog ko je u životu pročitao 4 knjige o pravopisu (sa kojim smo svi mi ovdje više-manje upoznati, pored svoje glavne profesije - nije li to kao da znaš jezik a nemaš šta da kažeš?) a nalazi obraza još i da dijeli plitke i prostačke uvrede i pridike. --Darko Maksimović (razg.) 22:04, 14. novembar 2008. (CET)

I još nešto, ti si čist primjer da se čovjek može roditi u Beogradu, može u Parizu, može i u selu na kraj svijeta... sve je u odgoju. --Darko Maksimović (razg.) 22:06, 14. novembar 2008. (CET)

---

Nisu pravilni. Ako smem da citiram tvog omiljenog lingvistu:

BUDUĆE VREME (futur) piše se sastavljeno od glagola na -ti (npr. radiću, pašću), a odvojeno od glagola na -ći (naći ću, reći ću, pomoći ću). Hrvatsko odvojeno pisanje (radit ću, past ću) čisto je grafička varijanta, jer je iѕgovor i u tom slučaju radiću, pašću.

I kaže se "dosljedna".

--Sly-ah (razgovor) 11:34, 14. novembar 2008. (CET)

Hvala i za jedno i za drugo. --Darko Maksimović (razg.) 13:40, 14. novembar 2008. (CET)

---

Ja ne razumem šta ti pitaš. Vuću, doću, siću, preću, naravno ni u Bosni, ni u Hrvatskoj, ni u Srbiji... nije ispravno. Ovo treće umit ću se, tipično je za hrvatski uzus i mislim da ga naša norma ne dopušta, nisam sigurna, mogu da proverim. Još bih samo dodala oblike glagola na -ći. Peći ću, reći ću... ----Oli razgovor 11:37, 14. novembar 2008. (CET)

---

I videh da me je neko pretekao, ali mi bi glupo da ne snimim otkucano ;).

Hvala svejedno. Razlog ovome je što i meni zvuči malo „čudno“ kad napišem takav oblik (a zaista se koristi gdje god sam bio u Bosni - znam jer obraćam pažnju na takve stvari) a bacivši pogled na naš članak o futuru I nisam vidio pravilo koje vi spominjete nego samo: infinitivna osnova + ću. OK, znači nepravilno. Hvala :) --Darko Maksimović (razg.) 13:40, 14. novembar 2008. (CET)

Transkripcija 2 drugi put

Molim transkripciju imena ovog belgijskog fudbalskog sudije Johannes Langenus. Hvala--Drazetad (razgovor) 15:39, 14. novembar 2008. (CET)

---

Prvo bi trebalo utvrditi da li je Flamanac ili Valonac, pa onda raditi transkripciju. Ime Johannes sugeriše da se ipak radi o Flamancu, što opet znači da bi transrkipcija imena i prezimena trebalo da se radi po pravilima transkripcije sa holandskog jezika. Pravopis je tu potpuno određen, pa je transkripcija Johanes Langenus.

--Sly-ah (razgovor) 16:43, 14. novembar 2008. (CET)

Hvala. Tako je i u našoj Enciklopediji fudbala (pisano ćirilicom) Zbunjivalo me što od sedam vikipedija sve pišu Džon Langenus (John Langenus). --Drazetad (razgovor) 17:23, 14. novembar 2008. (CET)

Možda je ova rečenica iz članka na en.viki relevantna za transkripciju:

Contrary to some sources, Langenus' parents actually gave him an Anglicised Christian name, rather than call him "Jean".(Anglicised Christian name: Google Book Search preview of "Moving with the Ball: The Migration of Professional Footballers" (footnote 49, page 24), Pierre Lanfranchi & Matthew Taylor, 2001, ISBN 1859733077.)

Vidim da je samo kod nas Johanes, a da je na svim ostalim Vikipedijama Džon. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:35, 14. novembar 2008. (CET)

---

Najvažnije je saznati kako mu ime glasi u originalu. Ako je John, onda nema spora da je transkripcija Džon Langenus. Vidim da je na drugim Vikipedijama John, pa ne vidim razloga da kod nas ne bude Džon, pogotovu u svetlu gorenavedenog citata iz engleske Vikipedije.

--Sly-ah (razgovor) 18:10, 14. novembar 2008. (CET)

Zaposlenje.org

Da li ovo pravopisno tačan naziv članka? Tačka je neophodna i naslov mora biti u latinici zbog ovog org. Ono što mene buni je prvo slovo. Da li treba da bude veliko ili malo? Jeste da je ovo naziv te internet stranice i da bi trebao da se piše velikim slovom, ali taj naziv je izvučen iz internet adrese iz koje je samo uklonjeno www. Da li neko razume šta hoću da pitam?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 19:51, 15. novembar 2008. (CET)

Zapravo to je reklama i mislim da bi najpametnije bilo da obrišemo ceo članak.--Avala (razgovor) 16:38, 16. novembar 2008. (CET)

Olimpijske ili olimpijske

Kako je ispravno pisati malo ili veliko slovo O u Rukomet na olimpijskim igrama (opšte) i Rukomet na Olimpijskim ihrama 2008 (konkretno) Da li je napisano ispravno ili treba nekako drugačije, pošto ima različitih mišljenja.--Drazetad (razgovor) 21:54, 15. novembar 2008. (CET)

Piše se rukomet na Olimpijskim igrama. Olimpijske igre se uvek piše velikim slovom, a naziv sporta uvek malim. --Poki |razgovor| 22:26, 15. novembar 2008. (CET)

Hvala ti ovo za naziv sporta. (baš sam se tu „dvoumio“) Pitao sam za dve vrste naslova pošto su ih počeli preimenovati. Nikom nije smetako malo slovo u prvom slučaju, a u pisanju tekstova su učestvovali i neki poznavaoci pravopisa. Ovo su naslovi tekstova „Rukomet na olimpijskim igrama“ i „Rukomet na Olimpijskim igrama 2004“. Prvi je opšti naslov (olimpijskih igara), a drugo su konkretne igre određene godine i pitao sam da li ima razlike u pisanju slova o.--Drazetad (razgovor) 23:00, 15. novembar 2008. (CET)

YouTube

Zamolio bih nekog od administratora da članak Jutub preusmeri na YouTube, kako je stajalo i pre. U pitanju je naziv internet stranice, a to ni pod razno ne podleže transkripciji. Osim toga, izgovor varira. Neki ga zovu Jutub, a neki Jutjub. --loshmi (razgovor) 02:17, 16. novembar 2008. (CET)

Hm...u potpunosti se slažem da internet stranice tj. adrese internt stranica i domena ne podležu transkripciji, ali zar nije YouTube naziv konpanije čija je adresa youtube.com. Ако грешим (што је и могуће онда и Гугл треба пребацити). Ја сам кажи

Sudeći po onome što piše na ovoj i vikipediji na engleskom u pitanju je internet stranica u vlasništvu kompanije Google. --loshmi (разговор) 02:44, 16. новембар 2008. (CET)

Аха, видео сам то пре него што сам оставио претходни коментар. Нисам рекао да грешиш у твојој тврдњи, него сам изнео да постоји још чланака сличне тематике и истог проблема. Ја сам кажи 02:54, 16. новембар 2008. (CET)

Pa to je generalno veliki problem. Transkripcija i onoga što treba i što ne treba. Međutim, ovo je vrlo očigledan primer usiljene transkripcije, pa sam spomenuo. --loshmi (разговор) 02:59, 16. новембар 2008. (CET)

Da upravu si, samo što nekada i autori dolaze do dvoumice zbog pravopisa, jer u srpskom pravopisu (bar ovom što ja imam štampanog 1998 ako se nevaram) izričito stoji da ne se nesme mešati dva pisma u jednom tekstu. I boga mi to je podvučeno i boldirano.Ја сам кажи 03:06, 16. новембар 2008. (CET)

Нисте у праву. Јутјуб инкорпорејтид јесте компанија, чији је већински власник Гугл инкорпорејтид. Компаније имају своје сајтове који имају своја имена итд итд. Пошто су имена обе компаније и њихових услуга лепо „легла“ у српски језик, не видим разлог да се мењају, посебно не Гугл - већ имамо и глагол „гуглати“. Никола (разговор) 09:15, 16. новембар 2008. (CET)

Кад смо код овог, појављује се и глагол википедисати Никола (разговор) 09:19, 16. новембар 2008. (CET)

Nikola nisam ja rekao da se je pogrešno. Čak sam i istakao ono što i ti. Da je YouTube komanija i da ona podleže transkripciji, dok adrese ne :) Ја сам кажи 09:36, 16. новембар 2008. (CET)

Али ми не пишемо чланак о адреси већ о сајту По тој логици бисмо и чланак Википедија могли да ставимо на wikipedia.org. Никола (разговор) 12:16, 16. новембар 2008. (CET)

Антагониста

Да ли постоји нека српска реч за ово?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 16:09, 16. новембар 2008. (CET)

Protivnost, suprotnost. Riječ antagonizam, antagonista, dolazi iz grčkog (antagōnizesthai) i koristi se u velikom broju jezika, obično sa više značenja zavisno od konteksta. U stručnom rječniku (biohemija npr.) je neizbježna---Славен Косановић- {разговор} 16:17, 16. новембар 2008. (CET)

Антагонист = противник, супарник, такмац--Drazetad (разговор) 18:14, 16. новембар 2008. (CET)

Ольга - л или љ

Да ли је украјинско Ольга - Olga ili Oljga?--Avala (razgovor) 23:50, 17. novembar 2008. (CET)

---

Olga. Taj znak iza l zove se poluglas i on se (uslovno rečeno), ne čita.----Oli razgovor 09:20, 18. novembar 2008. (CET)

Zove se meki znak i u ruskom omekšava prethodni suglasnik (ukoliko nije uvek mek ili uvek tvrd). --V. Burgić (reci...) 09:48, 18. novembar 2008. (CET)

Da to je meki znak koji umekšava l i ono se čita kao lj. Ali ne znam da li mi to ignorišemo i prenosimo kao Olga ili prenosimo onako kako jeste a to je Oljga.--Avala (razgovor) 15:11, 18. novembar 2008. (CET)

---

Biće da sam dala brzoplet odgovor budući da sam razmišljala o poluglasu koji je nekad postojao u srpskom. Ali, svakako se prenosi Olga. Elem, pravopis kaže da se sve kombinacije l i n uz dotični znak čitaju kao lj i nj, osim kod ustaljenog oblika Olga, koji je izuzetak. ----Oli razgovor 19:01, 18. novembar 2008. (CET)

Ako neko nije primijetio (ili nije znao), oblik srpskog ćiriličnog Lj je nastao od LЬ ;-) --Darko Maksimović (razg.) 20:03, 18. novembar 2008. (CET)

Serija ili serijal

Kako je bolje reći: serija knjiga ili serijal knjiga? Mislim na situaciju kada nekoliko knjiga čine jednu celinu, jednu priču. Ako postoji neka srpska reč, još bolje.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 10:42, 18. novembar 2008. (CET)

U književnosti (ali i u nekim drugim umjetnostima, film, muzika) više knjiga (obično tri) koje čine jednu cjelinu, priču, nose ime trilogija... U situacijama kada dvije, četiri ili više knjiga čine jednu cjelinu, nisam siguran da postoji neki konkretan naziv... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 11:14, 18. novembar 2008. (CET)

Kompletno stvaralaštvo jedno umjetnika, književnika, režisera, itd., se identifikuje kao književni/filmski isl opus. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 11:17, 18. novembar 2008. (CET)

Čini mi se da ćeš za ostale situacije, tj. djela koja se sastoje iz dva, četiri ili više djelova, morati da se zadovoljiš konstrukcijama, književno djelo iz dva/četiri/pet i više djelova... (ako griješim, neko će se već javiti da me ispravi) :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 11:24, 18. novembar 2008. (CET)

U svakom slučaju od ova dva je bolje serijal ali ne znam koliko to baš ide uz knjige.--Avala (razgovor) 15:12, 18. novembar 2008. (CET)

Hm. Serijal? Kod nas je, barem koliko ja znam, ustaljeno značenje ove riječi grupa epizoda koja predstavlja odvojenu cjelinu neke serije (ono, 5. serijal "Prijatelja") ili skup filmova (ne knjiga isl.). Zanimljivo je da na eng. viki postoje dva odvojena članka: en:Book series i en:Film series. Pojam "Serijal filmova" mi koristimo itekako (npr. Serijal filmova Frensisa Kopole) ali serijal knjiga nikako. Čak interviki u članku en:Book series pokazuje da se to na npr. francuskom kaže Collection a na njemačkom Buchreiche, što bi značilo da nijedan od ovih jezika nije bio željan da isprati engleski oblik. Tako se i u srpskom u tu svrhu najčešće koristi riječ "Kolekcija" (ili trilogija ako je tačno 3 knjige). --Darko Maksimović (razg.) 15:57, 18. novembar 2008. (CET)

Ovako, koliko sam uspeo da ispratim, serija se kod knjiga koristi za veliki ili nedefinisani broj knjiga. Mada postoji termin heptalogija, za seriju „Roboti, carstvo, zadužbina“ Polaris (kao izdavač) koristi termin serija. Takođe, mnogi drugi izdavaći koriste termin serija na naslovnim stranama („Rune Domaje - 7. knjiga u seriji »Letopisi Tomasa Kovenanta, Nevernika«“, „3. knjiga u seriji »Forunini miljenici«“ i sl.). Kolokvijalno se često kaže serijal, valjda po angloameričkom uzusu. Za do 3-4 knjige se redovno koristi trilogija, tetralogija (npr. „Autostoperski vodič kroz gakasiju, trilogija u pet knjiga“) --V. Burgić (reci...) 17:10, 18. novembar 2008. (CET)

„Serijal“ knjiga ili pesama ili pripovedaka zove se, u književnosti, ciklus. Raznorazne trilogije, heptalogije i sl. obično izdaju spisatelji naučne ili epske fantastike, koji „štancuju“ knjige jednu za drugom u nedogled, po onoj Vukovoj „isto to samo malo drugačije“. Zato ih valjda njihovi ne mnogo eminentniji izdavači i zovu kojekakvim serijama i serijalima. Đorđe --93.86.24.59 (razgovor) 05:04, 19. novembar 2008. (CET)

Dvotomni roman, ili roman u dva toma. Može i: roman u četiri knjige, mada tomovi bolje zvuče. Srpski jezik nije tako siromašan kako većina na vikipediji tvrdi. --Jakša (razgovor) 08:21, 19. novembar 2008. (CET)

Ne mešajte tomove i knjige u seriji. Ana Karenjina je (najčešće) dvotomni roman, Rat i Mir i Tihi Don četvorotomni, Enciklopedija Britanika ima 28 tomova, ali je u pitanju pojedinačna knjiga. Autostoperski vodič kroz galaksiju je trilogija u pet knjiga koje su najčešće štampane u jednom tomu. Serija obihvata niz različitih knjiga, svaka ima svoj ISBN (ako je to merilo). --V. Burgić (reci...) 22:07, 19. novembar 2008. (CET)

Mislim da je serijal ili serija knjiga sasvim razumljivo i da se taj izraz danas najviše koristi. Ciklus je opštiji pojam - Kosovski ciklus, Životni ciklus, Ciklus uree... Osim toga, postoji TV serija, serija stripova (strip serijal), serija filmova (filmski serijal)... --loshmi (razgovor) 00:24, 20. novembar 2008. (CET)

Jašta, ja mislim da je serijal sasvim razumljivo, a ciklus je opštiji pojam, šta me briga što nisam pročitao nijedan udžbenik teorije ili istorije književnosti u životu. ;) Ja vam onda iskreno savetujem da se konačno latite pera pa, pored novog pravopisa, počnete pisati i novu teoriju književnosti, na opšte dobro i polzu vascijele srpske vikipedijanske zajednice, kad vam već tumačenje sitnica jezikoslovnih tako olako ide od ruke. :) Đorđe

Glumci koji glume sami sebe

Kako bi se ovo moglo izvezsti recimo za Pamelu u onoj tabeli gde ona u filmu o Boratu „glumi“ sebe samu? -- Bojan  Razgovor  08:08, 19. новембар 2008. (CET)

Ne razumem. Šta da se izvede? --loshmi (разговор) 11:50, 19. новембар 2008. (CET)

Englezi kada neko glumi sebe u nekom filmu ili seriji pišu himself\herself. Kako mi to prosto kažemo? -- Bojan  Razgovor  11:55, 19. novembar 2008. (CET)

Mislim da se tako i kaže — "glumi sebe". Ne pada mi na pamet neki drugi izraz. --loshmi (razgovor) 12:24, 19. novembar 2008. (CET)

Čišći

Evo još jedno pitanje za čiji odgovor vjerujem da se krije u srbijanskoj hegemoniji :-P da je ispravno kako se u Srbiji kaže. Malo sam češljao internetom pa primijetio da Hrvati koriste (i?) oblik „čišći“ dok sam u Srbiji (Beogradu, doduše) sretao samo „čistiji“. To je jedno pitanje, a slično je ovo: stiskati-stiskam ili stiskati-stišćem. Ne sumnjam da se neki najnoviji pravopis objavljen u Beogradu ponio kao i novi hrvatski pravopisi („što god oni drugi kažu - izbacuj!“) ali volio bih da čujem, pored izvoda iz najskorijeg pravopisa srpskog jezika, i vaše mišljenje o tome. Dakle:

• Čistiji
• Čišći

• Stiskam
• Stišćem

--Darko Maksimović (razg.) 21:43, 19. novembar 2008. (CET)

Ne znam da li se radi o hegemoniji, ali sam čuo samo čistiji i stiskam, a nisam Beograđanin (što znači da mi je uzorak za nijansu veći). I nisam siguran da se ovim bavi pravopis, pre gramatika, ali bih voleo da se oglasi neki filolog. --V. Burgić (reci...) 22:03, 19. novembar 2008. (CET)

Čišći, po ovome što sam našao na projektu Rastko Podnaslov - Pridevi. – Poređenje prideva se smatra neknjiževnim, što ne mora da znači da je nepravilno. U svakom jeziku ima dosta oblika riječi koje se ne smatraju književnim, ali se koriste, pa čak i u književnim djelima kako bi se dočarao određeni ambijent ili žargon. Inače, oblik čišći koriste Bosanci, ali i Crnogorci... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:02, 19. novembar 2008. (CET)

Upravo. I onda ako to nije pravilno, onda mi je to stvarno zanimljivo - da se tako kaže u Crnoj Gori, u Bosni, u Hrvatskoj, i sve to upravo među onima koji kažu da pričaju srpskim jezikom, a da se to ne uvede kao dvojni oblik (izuzetak). --Darko Maksimović (razg.) 23:35, 19. novembar 2008. (CET)

Nije uopšte problem da se nešto u narodu kaže ovako ili onako ali to ne znači da je i ispravno. Kao kada bi neko insistirao na engleskoj Vikipediji da napiše I is samo zato što on i njegov kraj tako pričaju. Sve je to lepo, možda i milioni ljudi tako govore, ali ga to ne čini išta pravilnijim.--Avala (razgovor) 01:18, 20. novembar 2008. (CET)

Okej, slažem se da to ne mora ništa da znači, i shvatam da je ispravno samo ono što u odgovarajućem formalnom dokumentu piše da je ispravno, ali znam da je i u srpskom (bar postojala) praksa, kao i u engleskom, da ako je nešto široko zastupljeno da to bude uvedeno kao dvojni oblik/izuzetak, štagod. E, sad, mene zanima šta je prepreka za ovaj oblik. Jer, forma sigurno nije jer evo komparativ pridjeva „čvrst“ nije „čvrstiji“ nego „čvršći“, a primjera se može naći još. Dakle, zašto baš onaj oblik koji se govori u BG a ne npr. u BL, PG, itd? Beograd jeste administrativni centar ali ne i pravopisno-gramatički centar. BG jeste adm. centar ali i to samo Srbije, a Srbi ne žive samo u Srbiji (upravo živi ih otprilike samo pola). Zato, ako već imamo Čvršći, Žešći, Češći itd. zašto onda i Čišći ne bi bio makar jedan od dva dozvoljena oblika, pitam ja pravopisodavce? --Darko Maksimović (razg.) 02:05, 20. novembar 2008. (CET)

Svejedno nećemo ovde ispravljati gramatičke izuzetke.--Avala (razgovor) 13:06, 20. novembar 2008. (CET)

Nego, niko da se oglasi po pitanju stišćem. --Darko Maksimović (razg.) 02:05, 20. novembar 2008. (CET)

Ja mogu samo da se oglasim da je to jedan od glagola koji se najčešće nepravilno (i na prilično iritantan način) koristi kod nas. Baš puno ljudi će reći stisni dugme enter. To me uvek iznervira, jer stiskanje znači vršenje pritiska na neki objekat iz najmanje dva suprotna smera, dok se dugme pritiska samo iz jednog smera. Pasta za zube se stiska, kao i teniski reket, dok se dugmad i tasteri pritiskaju (U stvari, postoji jedan taster koji se stiska! Radio amateri u telegrafiji često koriste jednu vrstu tastera koja se pritiska sa obe strane - stiska (leva strana proizvodi seriju tačaka a desna seriju crtica). Pomoću ovakvih tastera se postižu najveće brzine - tipa 300 slova u minuti i više i ovaj tip tastera se zove upravo skviz (squeeze). Znam da ovo nema nikakve veze sa temom ali eto kad je već pomenut taj glagol, osetih potrebu ovo da napišem (možda neko pročita :) -- Обрадовић Горан (разговор) 02:13, 20. novembar 2008. (CET)

A ja moram da kažem da se s tobom savršeno slažem po tom pitanju i da sam baš neki dan razmišljao o tome (s tom razlikom da je tema bila stiskanje dugmeta na mobilnom telefonu a ne na tastaturi računara :) I moram da dodam da ljudi iz okoline Bijeljine kažu „pretisni“ :) --Darko Maksimović (razg.) 02:19, 20. novembar 2008. (CET)

Ajoj, znači ima ih još! Jedan drug sa kojim sam se družio pre desetak godina je stalno govorio pretisni, i to me je izluđivalo (k`o pretis lonac :R), ali on nije iz Bijeljine a ja sam to posmatrao kao njegov ekscentritet. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:24, 20. novembar 2008. (CET)

Kad već pričamo o tome, imamo mi i jednog korisnika koji takođe ima ekscentritet. Stalno govori reč „nešta“: nešta ovo, nešta ono. Izvini, Gorane, morao sam, bilo je jače od mene. --Metodičar � 19:01, 20. novembar 2008. (CET)

Kad već pričate o tome, zar nemamo svi mi ekscentritete? (ruke, noge...) Možda mislite na ekscentričnosti? :) --Darko Maksimović (razg.) 22:01, 20. novembar 2008. (CET)

Kad već ofujemo, to su ekstremiteti, al ajt. --V. Burgić (reci...) 22:12, 20. novembar 2008. (CET)

Naravno. Hvala, Burga, i sâm sam primijetio kasnije šta sam napisao (lupio) ali nisam htio da kažem jer sam se nadao da niko neće primijetiti :) --Darko Maksimović (razg.) 05:29, 22. novembar 2008. (CET)

OK, da se ispravim, nije ekscentritet već ekscentricitet :) -- Обрадовић Горан (разговор) 23:08, 20. новембар 2008. (CET)

---

Требало би разликовати свршени глагол стиснути од несвршеног стискати.

За свршени глагол стиснути изведени облици за презент су: стиснем, стиснеш, стисне ... А за несвршени глагол стискати (са дугоузлазним нагласком) презент гласи: стишћем, стишћеш, стишће ... На могу да нађем Стевановићеву граматику да проверим облик стискам, стискаш, стиска, али мислим да се тај облик сматра некњижевним.

--Sly-ah (разговор) 13:50, 20. новембар 2008. (CET)

Ево, ја сам из краја у коме се најнеправилније прича и могу да кажем да се доле каже чистији, а не чишћи. И да се каже стискам, а не стишћем. (мада, ово изгледа као кад хемичар објашњава геофизику... Дејане, ништа лично) И да, тамо се исто каже прЕтисни и нештА. --geologicharka пиши ми 22:26, 20. новембар 2008. (CET)

Уфф, пошто је малопре пало доста ревертовања на овој страни, да покушам да некако разрешим клупко. Вратићу релевантне делове уклоњене опаске а кога занима више, нек јури у историји:

Pridevi „čvrst“, „čest“, „žut“, ili „glup“ :) imaju komparative koji, izvedeni s pomoću nastavka -j(i), glase „čvršći“, „češći“, „žući“ i „gluplji“ ZATO ŠTO oni imaju dug naglasak u osnovi. (Isti nastavak, međutim, dodaje se i na prideve tipa „žestok“, „visok“, „dubok“, nakon odbacivanja sufiksa -ok, pa tako imamo komparative „žešći“, „viši“, odnosno „dublji“.) A pridev „čist“ ima KRATAK naglasak, te zato spada u sasvim drugi koš nego ovi pridevi, i njegov komparativ se gradi s pomoću sufiksa -ij(i). Oba ova pravila imaju i izuzetaka, ali to su izuzeci znani i potvrđeni u jeziku svugde i čitavoj književnosti, pa su zato i prihvaćeni (takvi su „slaniji“ ili „duži“), a to što postoje neki neknjiževni dijalekti koji krše ovo pravilo tamo u nekom kraju Bosne sasvim je nevažno za naš književni jezik, jer nije ni dovoljno rasprostranjeno ni dovoljno posvedočeno. (Uopšte nije tačno da svi ti krajevi koji navodiš imaju oblik „čišći“; imaju ga samo neki krajevi, a čak i tamo je katkad fakultativan!) Đorđe

-- Обрадовић Горан (разговор) 05:19, 22. novembar 2008. (CET)

Neću da dolijevam ulje na vatru, ali mogu da malo nasmijem prisutne. Beogradsko „ačenje“ je poznata osobina govora tamošnjih stanovnika. Prije desetak godina čuo sam kako neki srednjoškolac pita druga kako se kaže ispravno, tramvaja ili tramvaaaja. Odgovor je bio - tramvaaaja :) i prvi je to progutao bez pogovora :)... Ali šta i očekivati kad im je Beograd Beeeograd :)))

Zaključak - beogradski govor NIJE automatski ispravan, kao ni govor nekog drugog srpskog prostora. Kod mene na Kordunu su imali običaj da gutaju slova. Vojnić je Vojnć, Tušilović - Tušlovć itd. :) A da ne govorim o izvrtanju stranih riječi. Unprofor - untrofor, a najveći biser - VBRovi (Višecijevni bacač raketa) su postali kebrovi :) --Miroslav Ćika (razgovor) 05:34, 22. novembar 2008. (CET)

Da, a (p)feninzi su posatli felinzi, bar u mom kraju Bosne :) Što se tiče beooogradskog govora, nemoj misliti da on i velikom broju Beograđana nije podjednako smešan :) to jest, ne pričaju svi u Beogradu tako. -- Обрадовић Горан (разговор) 13:56, 22. novembar 2008. (CET)

---

Dakle, pravilan oblik je pfenig, a ne fening ili pfening, što se može proveriti u Rečniku stranih reči Klajna i Šipke te u Klajnovom Rečniku jezičkih nedoumica, osmo (ćirilično) izdanje iz 2007.

--Sly-ah (razgovor) 19:31, 22. novembar 2008. (CET)

Da, a može se jednostavno vidjeti na novčiću :) --Darko Maksimović (razg.) 02:10, 24. novembar 2008. (CET)

Transkripcija sa francuskog

Kako se Guillaume Ivernel transkribuje sa francuskog? Hvala. --Darko Maksimović (razg.) 23:36, 19. novembar 2008. (CET)

Gijom Ivernel, ako se ne varam. --FiliP × 02:09, 20. novembar 2008. (CET)

Nadam se da se ne varaš. Ubaciću tako, pa ako neko da bolji oblik, ubaciću njega. --Darko Maksimović (razg.) 02:20, 20. novembar 2008. (CET)

Ne vara se. --geologicharka piši mi 22:28, 20. novembar 2008. (CET) That... is soo.... coooool.... --Darko Maksimović (razg.) 00:47, 21. novembar 2008. (CET)

Još jedno pitanje sa istim naslovom: Jean Paul de Gua de Malves? — Lampica (razgovor) 16:48, 23. novembar 2008. (CET)

Žan-Pol de Gua de Malv (Maljv) ne sъm sigurna --Nadina (razgovor) 23:19, 30. novembar 2008. (CET)

---

Malo opreza nije na odmet. Verovatnije je da je transkripcija Žan-Pol de Gija de Malves, i ovo De Malves mogao bi biti izuzetak u kojem se krajnje "es" ipak prenosi (baš kao i Luj de Fines i Žorž Melijes).

--Sly-ah (razgovor) 00:57, 1. decembar 2008. (CET)

Transkripcija sa švedskog

Kako se transkribuje ov prezime: Åhlund? Ohlund? Olund?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 10:38, 22. novembar 2008. (CET)

Zna li neko?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 18:39, 30. novembar 2008. (CET)

tuk --Nadina (razgovor) 22:43, 30. novembar 2008. (CET)

Hvala!—Džonaja ¿Por qué no te callas? 22:55, 30. novembar 2008. (CET)

---

I ovde oprez nije na odmet. Tu se ipak radi o pravilima transkripcije na bugarski jezik i moguće je da ima i izvesnih razlika u odnosu na pravila na srpski kojih, usput budi rečeno, nema u aktuelnom Pravopisu. Koliko je meni poznato, pravilna transkripcija bi bila Ohlind ili Ohlund.

--Sly-ah (razgovor) 01:02, 1. decembar 2008. (CET)

Kako se kaže?

Kako se pravilno kaže:

• dimenzioni ili dimenzionalni
• modelovanje ili modeliranje ?

--geologicharka piši mi 18:34, 26. novembar 2008. (CET)

Jednotomni Rečnik Matice srpske beleži: dimenzija dimenzionalan dimenzionalnost dimenzionirati

Nema dimenzioni.

modelirati i modelovati (prvi je svršen drugi nesvršen oblik)

Klajn-Šipka: dimenzija dimenzionalan dimenzionirati

Nema dimenzioni.

modelirati i modelovati (prvi svršen, drugi nesvršen oblik).

Zahvaljujem. --geologicharka piši mi 20:11, 26. novembar 2008. (CET)

Pokrajine-departmani-države-distrikti-okruzi-opštine-kantoni-regioni-prefekture-vojvodstva-oblasti-županije-srezovi

Primetio sam da se za imena administrativnih jedinica koriste veoma raznolika, i često neprirodna pravila. Recimo, nemački Bezirk odgovara našem „okrug“ (i po značenju). Međutim, kod nas se prevodi sa engleskog, pa ispadne opština. Administrativne jedinice u Avganistanu, Centralnoj Aziji, Maleziji, Alžiru se zovu vilajeti, što nije nama nepoznata reč. Ako francuske administrativne jedinice zovemo departmani, onda je prirodno da upotrebljavamo i vilajete. Šta su County u anglofonskim zemljama? Okruzi? U Engleskoj bi mogla biti vojvodstva, ali ne i u SAD. Da li su mađarske megye županije, komitati? Da li Rumunija ima okruge? Ako su Sjedinjene Američke Države, kakve su onda države Meksika, Brazila i Indije? Ujedinjene? Može li se ovde uvesti red davanjem nekih smernica? --Jakša (razgovor) 07:48, 3. decembar 2008. (CET)

Slažem se da treba standardizovati. A mislim da je najbolji način da se oba rasprava ne zaboravi je pravljenje posebnih kutijica za gradove za svaku državu ponaosob (da ne koristimo goli kod u člancima), sa tim specifičnim terminima (županija, vojvodstvo, vilajet, okrug, departman) poput Šablon:Naseljeno mesto u Rusiji. -- Bojan  Razgovor  08:22, 3. decembar 2008. (CET)

Bahami

Vidio sam na razgovoru o Bahamima da je to zapravo država Bahama. Pošto trenutno nemam energije da se raspravljam da je to još jedan od činova uperenih protiv narodnog jezika, i da para uši svakom ko je ikad čuo za Bahame, (a vjerujem da ćemo se složiti da su svi odahnuli kad sam rekao da nemam energije oko toga da se raspravljam), ja bih samo da postavim jedno pitanje, pošto hoću da dodam nešto teksta o toj državi/grupi ostrva. Am I supposed to write „To je bilo ostrvo San Salvador u sjeveroistočnoj Bahami“ i „Kada je general taj-i-taj napao Bahamu“? Just to make sure I didn't go nuts. Hvala unaprijed --Darko Maksimović (razg.) 00:45, 7. decembar 2008. (CET)

---

Nemaš pojma koliko si u pravu.

--Sly-ah (razgovor) 01:13, 7. decembar 2008. (CET)

Opet ti počinješ. Jesi li ti ovde došao da se svađaš (sa mnom) ili da učestvuješ u izradi enciklopedije? Molim nekog da mi odgovori na ovo pitanje iznad pošto upravo radim na tom članku. --Darko Maksimović (razg.) 01:21, 7. decembar 2008. (CET)

S(z)laja, hajde bez takvih komentara. Hvala --FiliP × 01:27, 7. decembar 2008. (CET)

Pošto sam stekao utisak, na osnovu Slajinog komentara, da neko može opet steći utisak da sam zao i nevaljao, ponovo bih definisao pitanje, na malo jednostavniji način: jesam li dobro razumio? - u pitanju je imenica ženskog roda koja u nominativu glasi „Bahama“ i po padežima se mijenja kao takva: „Bio sam u Bahami“, „Dobrodošli u Bahamu“, „Vojska je napala Bahamu“, „Vratio sam se iz Bahame“? Hvala ponovo. --Darko Maksimović (razg.) 01:30, 7. decembar 2008. (CET)

Pre svega ono komonvelt je suvišno, jer kao što je već pomenuto na strani za razgovor i Republika Srbija je u naslovu samo Srbija. Ukoliko je Bahama po Klajnu bolje nego Bahami, to ne znači da je Bahami nepravilno. Citiram: "Bahama ili Bahame (ili Bahamska ostrva), bolje nego Bahami. Up. Bermuda." Bolje ≠ nepravilno. Pre sam za korišćenje naziva Bahami, osim ukoliko/sve dok Bahama ne počne naširoko da se koristi. U svakom slučaju, i Bahamska ostrva mi deluje mnogo prirodnije od Bahama. -- Loshmi (razgovor) 01:41, 7. decembar 2008. (CET)

---

Pa mogao si odmah na taj način formulisati pitanje. Ali ne, ti ne bi bio ti da nisi prvo bacio jedan otrovan komentar, pa sve zavio u oblandu "ali neću da se prepirem, to sam rekao onako usput", da bi tek na kraju postavio pitanje radi pitanja. Što te dopune ne uneseš onako kako ti misliš da je ispravno i "logično", pa ako neko nađe za shodno da nešto ispravi, ispraviće, a ako ne - nikom ništa. Da, i sad ispada da je moj komentar svađalački i kavgaški, a tvoj - konstruktivan i dobronameran.

--Sly-ah (razgovor) 01:46, 7. decembar 2008. (CET)

Kako god. To sa „Bolje ≠ nepravilno“ ima smisla (di si našo taj znak za različito, baš je kul ?) S tim što, ako bismo prihvatili taj oblik „Bahami“, onda to povlači i podpitanje: je li „na Bahamima“ ili „u Bahamiju“ :D --Darko Maksimović (razg.) 01:48, 7. decembar 2008. (CET)

Mislim "na Bahamima", po analogiji sa "na Bahamskim ostrvima". A znak sam našo ovde ;). -- Loshmi (razgovor) 01:56, 7. decembar 2008. (CET)

Znam ja za taj znak :=) nisam valjda džaba položio 11 matematika 0:) ali nisam znao gdje si ga našao da ga uneseš (ili valjda hoćeš da kažeš da ga kopiraš odande?) --Darko Maksimović (razg.) 02:35, 7. decembar 2008. (CET)

Pa da. Samo sam ga iskopirao. Mora da bude rich text format da bi mogao da se direktno ukucava. -- Loshmi (razgovor) 13:45, 7. decembar 2008. (CET)

Ne znam koliko je tacno ovo da ime dolazi direktno od spanskog "baja mar" ili oseka u prevodu na srpski..., posto bi se, ukoliko je to tacno, ime ovih ostrva na spanskom pisalo "Bajamas" a ne "Bahamas" kako je uobicajeno. Tako da, posto se na spanskom glas "h" ne cita, izgovaramo "Baamas"... "s" na kraju upucuje da se radi o mnozini, u svakom slucaju... Mojih pet pezeta na temu... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:04, 7. decembar 2008. (CET)

Premda mislim da ta rasprava pripada razgovoru o članku, da ne bih prebacivao tuđe rečenice sa jednog mjesta na drugo, odgovoriću ovde. Ne znam koliko je to tačno za baja mar; veći dio dodatog teksta je preuzet sa hr.viki, a tako je tamo pisalo pa sam samo uzeo. Kad sam dodavao neke podatke sa en.viki, i tamo sam vidio to isto, ali i još jednu verziju (ba-ha-ma) pa sam dodao i nju. Eventualno može da se stavi {{чињеница}} pored te rečenice, ali pošto je članak kompletno bez navedenih izvora, onda bi prvo trebalo naći izvore za koješta drugo pa tek onda i ovo propisno obilježiti. --Darko Maksimović (razg.) 17:16, 7. decembar 2008. (CET)

I na spanskoj viki stoji to isto, takodje bez izvora... No pitao sam jednog kolegu Spanca, kojem je lingvistika profesija i on je izrazio sumnju za tu tvrdnju i iznio mi razlog koji sam gore naveo... Mozda je bas ispravno ovo drugo da pojam dolazi od lukajanskog... "ba-ha-ma"... Postoji i treca mogucnost a to je da posto su kasnije Bahame postale engleska kolonija, doslo do zamjene spanske hote "j" sa engleskim "h"... Mada opet i u tom slucaju ostaje otvoreno pitanje zasto se u spanskom jeziku izvrsila ta zamjena... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:24, 7. decembar 2008. (CET)

Da to zadnje svakako. Čisto sumnjam da bi Španci preuzeli engleski oblik. --Darko Maksimović (razg.) 21:07, 7. decembar 2008. (CET)

Lujis ili Luis

Kako se transkribuje ime Louis iz engleskog jezika: Luis ili Lujis? Znam da na ovakvim mjestima treba da se umetne J, ali mi nešto ne izgleda dobro ni jedan ni drugi oblik. Pomoć? --Darko Maksimović (razg.) 22:10, 8. decembar 2008. (CET)

Luis, osim u veoma retkim slučajevima kada je Luj (verovatno zbog ukorenjenosti). Pravilno je ipak Luis. Pozdrav micki ^talk 22:22, 8. decembar 2008. (CET)

Hvala! (Ne bih rekao da je Luj, ne zvuči mi tako u imenu: Džesi Džejms Luis). --Darko Maksimović (razg.) 22:29, 8. decembar 2008. (CET)

Kao što rekoh, postoje neki izuzeci. Neko stručniji bi to verovatno znao bolje da objasni, ali pretpostavljam da je u ovom slučaju ukorenjeno Luj pa se zato odstupilo od pravila. micki ^talk 23:09, 8. decembar 2008. (CET)

Darko, j se umeće u grupe samoglasnika ia, ie i iu, ne u ai, ei i ui. Dakle, Luis.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 23:45, 8. decembar 2008. (CET)

„Sejnt Džouzef“

Ako se ime neke ustanove na npr. engleskom zove po nekom od hrišćanskih svetaca, da li je pravilo u srpskom jeziku prevoditi ili transkribovati na srpski jezik? Na primjer, logično je da se „Saint Joseph Church in Springfield“ prevodi kao „Crkva svetog Josifa u Springfildu“, ali da li se npr. „Saint Joseph high school“ prevodi kao Srednja škola „Se(j)nt Džozef“ ili se prevodi? Dakle, pitam ovo sa naglaskom da je u pitanju hrišćanski svetac koji ima ime u srpskom jeziku, ali s druge strane u pitanju je ime škole? --Darko Maksimović (razg.) 22:42, 8. decembar 2008. (CET)

Valjda se ne prevodi. S obzirom da ne prevodimo ni Sent Luis, Sent Džon, Sent Jakob Park... -- Loshmi (razgovor) 23:52, 8. decembar 2008. (CET)

Koliko ja znam imena struktura se ne prevode, ali se transkribtuje. Ali kada su u pitanju sveci, bilo da ih ima među velikomučenicima srpskog pravoslavlja ili ne, više puta sam čuo da se prevode. Pogotovo za španske, italijanske i ruske crkve. Ja sam kaži 23:59, 8. decembar 2008. (CET)

Ja mislim Srednja škola Sent Džozef i Crkva svetog Josifa u Springfildu. (Kao: Triniti koledž, a ne Fakultet Trojstva, ali Bazilika svetog Petra, a ne Bazilika sankti Petri.) --Dzordzm (razgovor) 03:05, 9. decembar 2008. (CET)

Uccle

Kako se transkribuje ime ovog belgijskog grada? Bane (razgovor) 16:34, 13. decembar 2008. (CET)

---

Transkripcija sa francuskog bi bila Ikl, a sa holandskog Ukel. Ovdje [[3]] možeš provjeriti i IPA-zapis. Svejedno je koju ćeš varijantu odabrati, ravnopravne su.

--Sly-ah (razgovor) 00:08, 15. decembar 2008. (CET)

Latinica u ćiriličnom infoboksu

Da li je to dozvoljeno na Vikipediji? U članku Velibor Vasović primetio sam da je ime ovog fudbalera bilo napisano latinicom, a ceo infoboks je bio ćiriličan, te sam zbog toga promenio u ćirilicu to ime. Međutim, korisnik Laslo je revertovao moju izmenu. Kad sam ga pitao zašto, dobio sam odgovor da je to zbog uniformnosti, jer je latinicom pisao originale imena drugih (stranih) fudbalera u tom delu infoboksa. Lepo sam mu objasnio da to nije po pravopisu, da se ne može mešati ćirilica i latinica u istom tekstu ako za to nema preke potrebe (a nema), međutim, nisam dobio nikakav odgovor po tom pitanju. Takođe sam malo istraživao po Vikipediji, i naišao i na ovo. Pravilo broj 4 jasno kaže da se ne mogu mešati pisma u istom tekstu.

Nikada nemojte mešati reči ili čak pojedinačna slova u različitim pismima unutar istog članka.

Voleo bih da čujem šta ostali misle. Da li je u redu ubaciti u ćiriličnu kutijicu ime srpskog fudbalera pisano latinicom ili nije? --LazaKamikaza (razgovor) 23:15, 14. decembar 2008. (CET)

... Da li je u redu ubaciti u ćiriličnu kutijicu ime srpskog fudbalera pisano latinicom ili nije?

Nije. Djus ^reci 23:47, 14. decembar 2008. (CET)

A šta ćemo sa latiničnim tekstovima koji imaju ćiriličnu kutiju, sa srpskim muzučkim sastavima (grupama) ima još...?----László (talk) 23:51, 14. decembar 2008. (CET)

Mislim da nema potrebe da proširimo diskusiju... :) Kutije sa pismom drugačijim od teksta članka jesu problem, za koji još nismo našli adekvatno rješenje, a koje neće biti pravljenje posebnih šablona za oba pisma. Mada moguće je da ćemo naći neko rješenje naredne godine... :) E, sad. Lično mislim da je pisanje našših imena i prezimena u drugom pismu nego što je sama kutija ili članak, pomalo bezveze, priznaćeš. :) Što se tiče tih naših muzičkih sastava, bendova ili grupa (ili kako već) i to je apsolutno bezveze, osim ako ime grupe nije neka čudna kombinacija riječi na engleskom (a ima i takvih primjera)...---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:01, 15. decembar 2008. (CET)

Pa ni to nije dobro, treba napraviti latiničnu kutiju za latinične članke. Ovo za srpske muzičke sastave ne razumem. Da li bi mogao da objasniš na šta konkretno misliš? --LazaKamikaza (razgovor) 00:03, 15. decembar 2008. (CET)

Evo:Sretni?----László (talk) 00:07, 15. decembar 2008. (CET)

Sada više ja nisam sretan, šta ćemo sa ovakvim tekstovima A.S. Roma? Latinični naslov, ćirilični tekst, ćirilična info-kutija, mešani tekst unutra. Ovakvih članaka ima na stotine, ne mojih. Kako nije postavljeno pitanje za ove članke nego na mom članku Velibor Vasović, koji uzgred ima 34.652 bajtova našlo se 7-10 bajtova omražene (od nekih) latinice. Ko je ono spomenuo pravopis? Ovo nije pitanje za Slavena, nego za ostale----László (talk) 00:29, 15. decembar 2008. (CET)

Mislim da je odgovor taj da sa AS Roma i sličnima niko ne zna šta da radi, dok je u slučaju Velibora Vasovića očigledno da je sve što oko vidi na ćirilici pa bi i to ime trebalo da bude na ćirilici. --Dzordzm (razgovor) 00:32, 15. decembar 2008. (CET)

Stvarno ste strava od logike, ono 50% ne valja, nek ostane tako, ovo ima neke logike (možda ne za svakoga) ali ćemo to izneti na trgu kao primer lošeg pravopisa, rastura od racionalnosti----László (talk) 00:37, 15. decembar 2008. (CET)

Ja bih to premjestio u Fudbalski klub Roma, kao što je na samom početku članka, a onda dalje u članku pojasniti, tj, ubaciti zvanično it. ime... Npr. ja nikada ne bih tražaio članak o tom klubu upisijući AS Roma u pretragu... Za ovo drugo, nije stvar u primjeru lošeg pravopisa, nego onako, bode oči da našim igračima imena budu jednim pismom, a članak drugim. Nije valjda da i za imena naših ljudi treba potezati ”transkripciona” pravila... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 01:02, 15. decembar 2008. (CET)

Nailazio sam i na primjere u ćiriličnim člancima, gdje korisnici pišu: Narodno kazalište u Zagrebu умјесто „Народно казалиште у Загребу“, ваљда контајући да би тако било јасније, или препознатљивије о чему се ради, или шталивећ... :=) По томе би називе македонских, али и руских институција у латиничним чланцима требали писати ћирилицом (не мислим на оне изворне који стоје у заградама)... ---Славен Косановић- {разговор} 01:14, 15. децембар 2008. (CET)

Kad već pomenuste kutijice. Već duže razmišljam o tome koliko smara da mora da se prave zasebno za svako pismo. Bilo bi sjajno kada bi neko od programera napravio skriptu koja će ubacivanjem u kod članka ćirilični šablon prikazivati latinično i obrnuto. -- Loshmi (razgovor) 04:18, 15. децембар 2008. (CET)

Laslo, ne možeš porediti Vasovića i As Roma. Primer Vasovića JESTE loše primenjen pravopis, jer pravopis ne dozvoljava mešanje latinice i ćirilice ukoliko to nije preko potrebno, a u Vasoviću svakako nije (a uniformnost sa drugim člancima o fudbalerima svakako nije opravdan razlog za latinicu u ćiriličnom tekstu). Što se drugog članka tiče, ne vidim problem - treba transkribovati ono što je napisano u originalu, ali čak i da tako ostane, nije problem jer se radi o originalnom imenu kluba na originalnom jeziku (ovaj put italijanskom, koji se jednostavno ne može pisati ćirilicom. I ne razumem taj tvoj komentar o omraženoj latinici. Bi li hteo da mi pojasniš? Hvala. --LazaKamikaza (разговор) 11:41, 15. децембар 2008. (CET)

Isto tako je pogrešno pisati latinicom Narodno kazalište Zagreb. Ja sam takođe viđao još jednu neobjašnjivu (meni barem) pojavu: Navođenje literature (ili citata iz knjiga) onim pismom kojim je knjiga štampana bez obzira na pismo kojim je tekst pisan, iako je ista pisana srpskim jezikom! To su preterivanja. Zaista. Ako je tekst pisan ćirilicom, onda sve (što se može) ćirilicom. Ako je pisan latinicom, onda sve latinicom. I da ne bude da ja nešto mrzim latinicu (pa sve vreme pišem istom, da je mrzim, ne bih je ni koristio, zar ne?), isto bih postupio kad bih u latiničnom tekstu naišao na na primer, ćirilično "Narodno kazalište Zagreb". :) --LazaKamikaza (разговор) 11:48, 15. децембар 2008. (CET)

Ево, је л' добро овако? http://sr.wikipedia.org/wiki/A.S._Roma

Druga mogućnost je da se potpuno izbegne ono AS i da se stavi po naški, F. K. (moram napomenuti da treba belina posle tačke u skraćenicama, koja se na Vikipediji sistematski ne koristi). Pa kako vam se više dopada. Inače, onom članku treba temeljan pregled po pitanju transkripcije, nešto sam ispravio, ali ima toga još, a ja sad nemam vremena da mu se posvetim, pa ostavljam to nekom drugom... --LazaKamikaza (razgovor) 11:59, 15. decembar 2008. (CET) PS: Nisam menjao ime članku, u slučaju da se ipak odlučite za F. K....--LazaKamikaza (razgovor) 12:00, 15. decembar 2008. (CET)

To ne bi trebalo da se prevodi. Kao što nisu prevedeni ni NK Dinamo Zagreb, HNK Hajduk Split, NK Osijek itd. -- Loshmi (razgovor) 12:13, 15. decembar 2008. (CET)

Što se tiče beline posle tačke, ona u velikoj većini slučajeva treba da ide posle tačke, ali ako je originalni zapis ne koristi, onda je ne treba umetati u taj zapis. -- Loshmi (razgovor) 12:18, 15. decembar 2008. (CET)

A originalni zapis je...? Bi li mi pojasnio na šta misliš?

Što se tiče Rome, i ja sam više za F. K. Roma. Eto. Nije bilo teško, zar ne, Laslo? ;) --LazaKamikaza (razgovor) 13:45, 15. decembar 2008. (CET)

Čekaj, ne. Ne F. K. Roma. Ni NK Dinamo nije FK Dinamo. Inače FK treba pisati spojeno. Skraćenice ostaju takve kakve su. A originalni zapis je u ovom slučaju onako kako se piše na italijanskom. A.S. Roma, bez razmaka posle tačke. -- Loshmi (razgovor) 13:53, 15. decembar 2008. (CET)

OK, A.S. bez razmaka, ako se piše na italijanskom. Međutim, F. K. sa tačkama i belinom. --LazaKamikaza (razgovor) 14:16, 15. decembar 2008. (CET)

Je l' ti nas zezaš ovde? :) FK se piše bez tačke i bez belina. Vidi zvanične strane FK Zvezda i FK Partizan. -- Loshmi (razgovor) 14:29, 15. decembar 2008. (CET)

Ma ne zezam, majke mi... ;) Salu na stranu, sad ni ja nisam siguran, tako da moram da proverim u literaturi, jer mi pade na pamet da pisemo i SAD, Tanjug i sl. bez tacaka. S druge strane, ne bih ja kao referencu za pravopisna pitanja uzimao web stranice fudbalerskih klubova, kao ni novine, a pogotovu ne samu Vikipediju (kako mi rekose na str. za razgovor doticnog clanka). Bez uvrede, samo ono sto pise u odredjenoj strucnoj literaturi se moze uzeti kao referenca. No, necu sad da nastavljam da tvrdim dok istu ne prelistam. Javljam se opet kad to budem ucinio. --LazaKamikaza (razgovor) 14:57, 15. decembar 2008. (CET)

---

U Pravopisu piše: Verzalne skraćenice (od velikih slova) po pravilu se pišu bez tačaka, a ređe su one u kojima je uobičajeno pisanje tačaka.

Pa se za drugi slučaj navode primeri P. S. i M. P.

A u odeljku o verzalnim skraćenicama stoji:

Ovo su skraćenice sastavljene od početnih slova višečlanog naziva, koje se pišu kao velika slova bez skraćeničkih tačaka i međuslovnih belina.

Po ovim navodima iz Pravopisa proizlazi da se piše FK, a ne F. K.

--Sly-ah (razgovor) 15:22, 15. decembar 2008. (CET)

Dakle ipak je bez tacaka. Hvala, Sly-ah. --LazaKamikaza (razgovor) 15:34, 15. decembar 2008. (CET)

Samo za Lasla: Latinična kutija za fudbalere

Evo, Laslo, napravio sam ti i latiničnu kutiju za fudbalere :). Šablon:Fudbaler-lat Samo nemoj više da se ljutiš na mene. :) --LazaKamikaza (razgovor) 15:41, 15. decembar 2008. (CET)

Nego, ne razumem zašto mi se ono Belgija pored zastave ne menja u latinicu, a napisano je latinicom.... Evo ovde sam je primenio Vinsent Kompani--LazaKamikaza (razgovor) 15:42, 15. decembar 2008. (CET)

Eto samo da odgovorim. Meni ne treba latinična kutija (da mi treba napravio bih je), pošto sam za sve dosadašnje članke koje sam pravio, na srpskoj viki, koristio isključivo ćirilicu kojoj dajem prednost, a tako i imam nameru da ostane, zasad :-)). Nisam se naljutio, nemam zašto, ono što zajedno odlučimo tako treba da bude i treba poštovati. Ipak hvala na trudu za kutijicu na latinici, možda zatreba.----László (talk) 02:45, 16. decembar 2008. (CET)

Zna li neko da mi kaže...

...kako bi se na srpskom pisala ova američa imena ?

• Christine Estabrook- Kristina Estabruk
• Doug Savant - Dag Savant
• Joy Lauren - Džoj Loren
• Shawn Pyfrom - Šon Pajfrom
• Brent Kinsman - Brent Kinsman
• Shane Kinsman - Šejn Kinsman
• Zane Huett - Zejn Hjuet
• Sherica Durdley - Šerika Derdli
• Nike Doukas - Niki Dukas
• Heath McCall - Hit Makol
• Kay Wade - Kej Vejd
• Edward Zoellner- Edvard Zelner

--Ja sam kaži 08:01, 15. decembar 2008. (CET)

Kako?

Kako da pravilno transkribujem Quick Bird? Kao Kuik brd, Kvik brd? --geologicharka piši mi 23:38, 16. decembar 2008. (CET)

---

Budući da je u pitanju satelit, prevodi se i to kao Brza ptica (ili Hitra ptica). Ali, ako baš hoćeš da transkribuješ, pravilno bi bilo Kvik berd (sa malim početnim slovom druge reči).

--Sly-ah (razgovor) 02:05, 17. decembar 2008. (CET)

Od kad se to prevodi? Postoji li zvaničan prevod? Ni Sputnjik i Vojadžer nisu prevedeni, već samo transkribovani. -- Loshmi (razgovor) 02:20, 17. decembar 2008. (CET)

P.S. Ovo se zapravo piše QuickBird. Da li je to jedna, ili su to dve reči? Najbolje da ostaviš u originalu, ako mene pitaš. -- Loshmi (razgovor) 02:32, 17. decembar 2008. (CET)

---

A ja sam izgleda nešto pobrkao. Bila je Rana ptica, ali to je bio onaj automobil kojim je oboren svetski brzinski rekord. U tom slučaju preostaje predložena transkripcija. A ako je u originalu QuickBird, onda je transkripcija Kvikberd. Prosto.

--Sly-ah (razgovor) 03:29, 17. decembar 2008. (CET)

Ali, evo ovde [4] se naziv satelita Early Bird prevodi.

--Sly-ah (razgovor) 03:37, 17. decembar 2008. (CET)

---

Hm, pa trebalo bi da su dve reči, ali tek sada vidim da su spojene... Napisaću ja Kvikberd, a vi mi recite ako treba da se promeni. Hvala. --geologicharka piši mi 19:12, 17. decembar 2008. (CET)

izgubio je ili je izgubio, pitanje je sad

Ako imamo rečenicu koja glasi „Marko je izgubio loptu.“, jasno je da se ne piše „Marko izgubio je loptu“. Međutim, ako sam dobro primijetio, u nekim slučajevima se piše baš tako: „Marko, ovdašnji fudbaler, izgubio je loptu.“; ili možda ipak treba (ili je moguće?) „Marko, ovdašnji fudbaler, je izgubio loptu.“. Da li je u pitanju apozicija, ili zagrada, ili oboje, ili nešto treće, što čini da u nastavku rečenice treba promijeniti redoslijed, ili je to stvar izbora? Može li mi neko razjasniti ovu problematiku? Hvala. --Darko Maksimović (razg.) 15:56, 17. decembar 2008. (CET)

Kako ja shvatam, zbog zareza, odnosno apozicije umetnute u sred rečenice, obrće se redosled reči (odnosno nije pravilno posle zareza staviti reč "je"). Možda grešim, ali tako su meni objasnili. --FiliP ^_^ 16:00, 17. decembar 2008. (CET)

---

Je, i sve ostale enklitike treba da stoje na drugom mestu u rečenici ili u jezičkoj celini. Drugo mesto u rečenici potpuno je jasno: Marko je šutnuo loputu, ali drugi slučaj zbunjuje. Marko, moj komšija, šutnuo je loptu. Kad imamo zareze, stvar je lakša, iza zareza počinje nova jezička celina i iza njega nikada ne sme enklitika, to bi bila ista greška kao kad bismo prvu rečenicu rekli: Je Marko šutnuo loptu. Kad nema zareza, jezičke celine neki ljudi teže određuju, no da ne širim.----Oli razgovor 21:17, 17. decembar 2008. (CET)

Slobodno širi, a hvala ti i za ovoliko. Šta su sve enklitike? Pretpostavljam i „se“? Šta još? --Darko Maksimović (razg.) 01:12, 18. decembar 2008. (CET)

---

Enklitike su skraceni oblici pomocnih glagola i licnih zamenica (cu, ces, ce, cemo, cete, ce; sam, si, je, smo, ste, su; me, mi; te, ti (Vidim te, Dajes mi...); ga... se...----Oli razgovor 01:12, 19. decembar 2008. (CET)

Dobro, s tim što me, mi, te, ti, ga i se nisu skraćeni oblici pomoćnih glagola :) ali šalim se, skonto sam. Hvala! --Darko Maksimović (razg.) 02:26, 20. decembar 2008. (CET)

Vincenzo Montella

Kako se transkribuje ime ovog italijanskog fudbalera. Da li je Vinćenco, Vinčenco, Vićenco ili Vičenco. Hvala --Drazetad (razgovor) 20:26, 18. decembar 2008. (CET)

Vinčenco Montela.--LazaKamikaza (razgovor) 20:41, 18. decembar 2008. (CET)

Ipak će biti bolje Vinćenco. Pravilno bi bilo č, ali ovde je ustaljeno da se koristi ć. I grad je Vinćenca, a ime je Vinćenco.

Je l' može referenca za tu tvrdnju? --LazaKamikaza (razgovor) 11:34, 2. januar 2009. (CET)

BTW, koji grad? Na italijanskoj viki piše da je Vincenza ime za osobe, ne pominje se nikakav grad: http://it.wikipedia.org/wiki/Vincenza--LazaKamikaza (razgovor) 11:39, 2. januar 2009. (CET)

Ako si mislio na Vicenza, onda je sa Č -- Vičenca. --LazaKamikaza (razgovor) 11:39, 2. januar 2009. (CET)

Vokativ

Ako imam ruska imena, npr. Anton, Semjon, Maksim, Zavulon, kako ona treba da glase u vokativu? Dakle:

1. „Semjon, pazi!“ ili
2. „Semjone, pazi!“?

1. „Ah, Zavulon, ti si...“ ili
2. „Ah, Zavulone, ti si...“? (uporediti sa „Ah, Milane, ti si...“)

Postoji li neko pravilo u vezi sa ovim ili to po osjećaju, negdje u nominativu negdje u srpskom vokativu? --Darko Maksimović (razg.) 14:59, 24. decembar 2008. (CET)

Mislim da nema veze kog su porekla imena. I svakako, u gramatici se ništa ne radi o osećaju. Sva ta imena koja si naveo pripadaju prvoj deklinaciji jer su muškog roda i završavaju se na suglasnik, prema tome, vokativ se završava na -e. Izuzetak su imenice muškog roda koje se završavaju na j, nj, lj, č, dž, đ, š, ž, jer one imaju vokativ sa nastavkom -u. Doduše, neke imenice, u koje spadaju i neka strana imena kod kojih bi se znatno izmenila osnova ako je potrebno primeniti određene fonetske promene (npr. palatalizacije) imaju vokativ isti kao i nominativ. Npr. Džek -- K usled palatalizacije treba da se menja u Č, pa bismo dobili Džeče, od Dag, Dače, Hajnrih, Hajnriče -- u svim tim rečima osnova se prilično menja čak do neprepoznatljivosti, stoga je bolje da vokativ bude isti kao i nominativ -- Džek, Dag, Hajnrih i sl. (meni lično Hajnriče zvuči ok, nije baš toliko neprepoznatljivo).

Očigledno je da imena koja si ti ovde naveo ne spadaju u tu grupu, prema tome: Maksime, Semjone, Zavulone, ali Dositeju, Doroteju i sl. (ps: Ne znam sad baš koliko su Dositej i Dorotej ruska imena, al' mi ne pada ništa drugo na pamet da dam kao primer). Literatura: I. Klajn. Gramatika srpskog jezika.str. 50-54 --LazaKamikaza (razgovor) 11:05, 25. decembar 2008. (CET)

Hvala Lazare! --Darko Maksimović (razg.) 16:24, 26. decembar 2008. (CET)

Samo mala napomena — pošto se ime Hajnrih završava na -h, vokativ bi bio Hajnriše a ne Hajnriče. --Đorđe D. Božović (razgovor) 03:48, 28. decembar 2008. (CET)

Renej i Ivander

Znam da se ove teme vrte po hiljadu puta, ali ajde još jednom, pošto su pokrenute na člancima o razgovoru Razgovor:Evander_Holifild i Razgovor:Rene_Zelveger.

Za ispravno izgovaranje ova dva imena imamo po dva izvora:

• Ivander Holifild sam sebe zove Iii-vander (dugo i), Prćić kaže bolje je E-vander
• Renej Zelveger sama sebe zove Ren-ej, Prćić kaže treba Rene

Podsetiću samo da u engleskom jeziku ne postoje tako striktna pravila ni za pisanje, ni za čitanje, kao kod nas. Na engleskoj Vikipediji, za sporna pisanja imena, imaju pravilo najčešćeg oblika imena na engleskom govornom području.

Šta raditi u ovakvim slučajevima? Piši kao što govoriš ili piši kako Prćić kaže?

--Irić Igor (razgovor) 11:38, 26. decembar 2008. (CET)

Piši kako Prćić kaže, svakako. Ako postoji u nekom od Prćićevih rečnika transkripcija određenog imena, svakako da treba poštovati Prćića, a ne slediti "sopstveni jezički osećaj" jer on ume često da prevari. Prćić je daleko stručniji od bilo koga od nas kad je transkripcija sa engleskog u pitanju, a i zašto bismo mi lupali glavu kako treba, kad je on to već uradio za nas.

Što se Rene tiče, sasvim je jasno. Slaj je lepo objasnio na str. za razgovor. Mene zanima ova druga transkripcija, jer prema onoj stranici koju si ti naveo i sledeći Prćićeva pravila transkripcije, doista bi trebalo Ivander, pa me zanima da li u Prćićevom Transkripcionom rečniku engleskih imena zaista postoji i to ime. --LazaKamikaza (razgovor) 11:42, 26. decembar 2008. (CET)

Ja ovde vidim dosta elemenata originalnog istraživanja. R.Zelveger je rođena u porodici Švajcarca i Norvežanke. Na osnovu čega treba primenjivati "rečnik engleskih imena"? Drugo, u engleskom je sasvim moguće da dve osobe imaju ime koje se isto piše, ali da ga oni različito izgovaraju. Pogotovo Englezi i Amerikanci. Zar ne? --Irić Igor (razgovor) 11:59, 26. decembar 2008. (CET)

Pitanja su ti malo protivurečna -- prvo pitaš zašto bismo koristili rečnik engleskih imena kad je ova glumica rođena u porodici Švajcarca i Norvežanke, a potom govoriš o izgovoru i pisanju u engleskom jeziku. No, dobro, odgovoriću ti redom:

1. Originalno istraživanje -- čije? Pravilo o originalnom istraživanju se odnosi na Vikipedijine urednike jer su u 99,9 % slučaja amateri u temama o kojima pišu, a ne na priznate stručnjake kao što je Prćić. Zapravo, Prćić je vrhovni autoritet kad je transkripcija sa engleskog jezika u srpskom jeziku u pitanju i koga su i sami autori Pravopisa stavili ispred onog što su oni napisali u Pravopisu u delu o engleskoj transkripciji. Uostalom, Prćić piše upravo taj deo u najnovijem Pravopisu koji bi trebalo uskoro da izađe, tako da bismo ipak mogli da mu poklonimo barem malo poverenja, zar ne?
2. Rečnik engleskih imena primenjujemo zato što je gđica Zelveger Amerikanka i izgovara svoje ime na engleski način. A čak i da ne izgovara, ime joj je francusko, pa prema pravilima transkripcije sa francuskog, opet bi bila Rene. I Andželini Džoli majka je Francuskinja, a ona sama nosi francusko tj. majčino prezime, pa bi po tim pravilima trebalo da bude Žoli, pa nije jer je Amerikanka i ona svoje prezime izgovara ne po francuski, nego po engleski.
3. Baš iz tog razloga koji ti navodiš, za transkripciju sa engleskog je odbačen način koji su koristili u Pravopisu (transkripcija prema pisanju), i prihvatili su način koji je Prćić predložio (transkripcija prema izgovoru). Za engleski izgovor Prćić koristi IPA zapise, napravio je transkripciona pravila svih IPA znakova, i umnogome olakšao posao transkripcije jednog tako nezgodnog jezika kao što je engleski s obzirom da ne postoje ortografska pravila. Zašto je Renej a ne Rene iako se u izgovoru zaista čuje to J, Slaj je to lepo objasnio na str. za razgovor te mislim da nema razloga da ponavljam.
4. Različitosti u izgovoru između AE i EE se donekle uvažavaju, ali opet, ti izgovori imaju i svoje različite IPA zapise, pa će se i transkribovati u skladu sa istima.

--LazaKamikaza (razgovor) 12:30, 26. decembar 2008. (CET)

I Andželini Džoli majka je Francuskinja, a ona sama nosi francusko tj. majčino prezime, pa bi po tim pravilima trebalo da bude Žoli, pa nije jer je Amerikanka i ona svoje prezime izgovara ne po francuski, nego po engleski.

Nije ovo tačno http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%90%D0%BD%D1%9F%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%96%D0%BE%D0%BB%D0%B8

P.S. Video koji je Džonaja stavio kao dokaz je sa jutuba i ona jasno kaže ja sam Andželina Žoli, a ne Džoli (sada je izbrisan)., ali imaš ovaj moj link i IPA ( http://www.sos.mo.gov/wolfner/SayHow/?id=j ).--Nagraisalovićkaži/laži 13:14, 26. decembar 2008. (CET)

Lazo, kao prvo, hvala za iscrpan odgovor. Ova tvoja treća tačka je ključna. Da razjasnim, a ti me ispravi ako grešim. Prćić objašnjava transkripciju prema izgovoru. Dakle on ne polazi od napisanog imena Renée ili Evander. Prema tome i u tumačenju treba da se pođe od izgovora. Tačno? Dakle polazimo od /ʀənei/ ili od ee-VAN-dər, a ne od pisane forme? --Irić Igor (razgovor) 13:17, 26. decembar 2008. (CET)

Nisam znao to da ona sama kaze da je Zoli. Dobro.

Igore, jeste, polazimo od izgovora. Ali, obrati paznju, samo polazimo od izgovora, tj izgovor uzimamo kao bazu. A Prcic je dalje nadgradio tu bazu i postavio pravila tumacenja tih engleskih glasova i prilagodio ih srpskom jeziku. Ne zaboravi da je transkripcija prilagodjavanje, ne verno kopiranje stranog jezika. Zasto je neophodno imati pravila tumacenja engleskih glasova? Pa iz razloga sto proizvoljno i pojedinacno tumacenje onoga sto se cuje, pogotovu glasova na koje nismo navikli jer ih jednostavno nemamo u svom jeziku, vrlo je nezahvalno, iz prostog razloga sto ces ti cuti jedno, ja drugo, a neko treci nesto trece, i ko ce onda biti u pravu? Stoga, da ne bi bilo nedoumica i svadja, treba uspostaviti pravila prenosenja u srpski svakog glasa u engleskom jeziku sto je Prcic i ucinio. Ako smo nasli IPA transkripciju u kojoj stoji odredjeni znak koji Prcic tumaci na odredjeni nacin, treba to tumacenje prihvatiti. S tim u vezi je i Slajov odgovor o Rene validan. Sto se E/Ivandera tice, opet kazem, voleo bih da cujem Slajove argumente, jer ocigledno da on ima taj recnik imena (ja ga, nazalost nemam, imam samo Recnik geografskih imena), tj. da nam kaze da li se to ime pojavljuje u Prcicevom recniku, jer onaj link koji si ti dao gde se kaze /eevander/ zaista dovodi u sumnju transkripciju Evander. Ukoliko u tom recniku stoji Evander - Evander, onda nam je nedoumica resena - treba Evander. Ukoliko nista ne stoji i Slaj nema drugi argument za transkripciju Evander, onda treba da ostane Ivander. Siguran sam da ce Slaj da nam vrlo brzo razresi dilemu.--LazaKamikaza (razgovor) 13:26, 26. decembar 2008. (CET)

Hm, sto se Dzoli/Zoli tice... Vidim da je i o tome bilo reci na stranici za razgovor doticnog clanka:

Andželinina majka je francuskog porekla i ona je zapravo uzela majčino prezime. To se prezime izgovaralo u Francuskoj sasvim sigurno kao Žoli, međutim, pošto je Andželina američka glumica rođena u SAD, to prezime je postalo američko i izgovara se (i transkribuje kao Džoli). I glavni argumenat, vlastitim ušima sam na TV čuo baš Andželinu Džoli kako svoje prezime izgovara kao Džoli (u stvari, kao Džouli i to sa naglaskom na zadnjem slogu!). Na stranu mnogobrojna literatura kojom raspolažem i u kojoj je samo jedan oblik - Džoli.

Dakle, ovaj korisnik je cuo da Andzelina izgovara svoje prezime kao Dzoli, a onaj drugi kao Zoli... Dakle, opet imamo nedoumicu... Ja bih u ovakvim slucajima ipak odlucio da bude Dzoli, jer se ipak radi o engleskom izgovoru, i sigurno je vecina Amerikanaca zove Dzoli... Mozda i to ime stoji kod Prcica? --LazaKamikaza (razgovor) 13:39, 26. decembar 2008. (CET)

U Slejovom objašnjenju nedostaje deo o izgovoru imena Renée. Po meni i Tonki je to /ʀənei/ što se prenosi po Prćiću kao Renej. Postoji i ime René, koje se izgovara kao /ʀənə/ i prenosi kao Rene. Dakle, niko ne sumnja u to kako treba preneti neki glas, već od čega početi. Ja mislim da je pogrešno početi od napisanog imena, kao što je Slaj dao u objašnjenju.

Drugo, u vezi mog linka o Holifildu. Link daje izgovore koji postoje za napisano ime Evander. Ključno pitanje u celoj ovoj diskusiji jeste da li je bitno kako se ime piše ili kako ta osoba izgovara svoje ime? Na opasku o Anželini, radi se o proverljivosti raznih tvrdnji. Sada kada imamo jutub to je lako proveriti. --Irić Igor (razgovor) 13:45, 26. decembar 2008. (CET)

Kako nedostaje? Ja ne vidim u Slajovom objašnjenju da on polazi od toga kako je Rene napisano, nego baš polazi od izgovora, štaviše, ne pominje ni u jednom momentu SLOVA već samo GLASOVE. Evo šta je napisao:

Dakle, u predgovoru Rečnika, T. Prćić navodi da se naglašeni samoglasnik koji se u engleskom beleži kao /ei/ u srpski prenosi kao /ej/ pa navodi primere Blake, Mailer, Clay, Mae, odnosno, prenosi se i kao /E/ (dugo, naglašeno), uz navođenje primera Le Carré, Olivier i uz napomenu: Ovaj glas (misli se na /ei/ (op. moja)) uvek bi trebalo prenositi spojem /ej/, izuzev ako je reč o nekom stranom glasu adaptiranom u engleskom i predstavljenom slovom e, kada bi ga, prema slovu, trebalo prenositi kao /E/... Sem navedenih primera, u Rečniku se, uz Renee, može naći još nekoliko primera koji ilustruju ovo pravilo kao što su, npr. Suchet /transkribuje se kao Suše, a ne kao Sušej) itd.

Bold moj. Čak i ako bismo doveli u pitanje Slajovo tumačenje prvog bolda, drugi bold nedvosmisleno govori da ime Renee stoji u samom rečniku sa svojom odgovarajućom transkripcijom. Dakle, nema dvojbe, Renee je Rene. Dakle, po meni, Slaj je dao ne jedan, nego dva dokaza da je Renee Rene a ne Renej, jer se ovde očigledno radi o izuzetku od pravila da se glas /ei/ uvek prenosi kao EJ.

Što se tiče Evandera, pa i tom linku piše i Ivander i Evander kao mogući izgovori, ako ćemo pravo, s tim što je Ivander na prvom mestu te mu ja dajem blagu prednost, naravno, dok ne čujem Slajove odgovore na moja pitanja. Kao što rekoh, ako Prćićev rečnik sadrži to ime, problem je po meni, rešen. Ako tog imena nema kod Prćića, treba videti kako I/Evander izgovara svoje ime, naravno.

Što se Andželine tiče, ne znam ni sam. Već vidimo da i ona sama izgovara svoje ime na različite načine. Kako misliš proveriti to uz pomoć Jutuba? Pregledaćeš sve klipove gde ona izgovara svoje ime? To ipak i dalje nije dovoljan garant da znamo kako ona zaista misli da se treba izgovarati njeno ime. Možda je to Žoli rekla u zezanju, aludirajući na svoje francusko poreklo? A možda zaista jeste Žoli, a kad je rekla Džoli u stvari je negodovala zbog pogrešnog izgovora njenog imena? Treba naći video gde ona kaže: Moje prezime se izgovara ..., a to mislim da je vrlo teško. Pošto je zadatak prilično neizvodiv, ja bih se držao engleskog izgovora (barem dok se ne nađe dokaz gde ona jasno kaže kako se njeno prezime izgovara)...--LazaKamikaza (razgovor) 14:17, 26. decembar 2008. (CET)

---

"sledeći Prćićeva pravila transkripcije",

Upravo tu i jeste problem. Naime, IPA-zapis izgovora imena Evander glasi /ɪ'væn.dɝ/ gde imamo nenaglašeni samoglasnik ɪ. Dakle, po Prćiću, taj se nenaglašeni samoglasnik u srpskoj transkripcije prenosi kao "i" u slučajevima kada je predstavljen slovima a, e, o i u, dok se u slučaju kada je u originalnom zapisu predstavljen slovom "e" i transkribuje kao "e". To pravilo je greškom izostavljeno u predgovoru Transkripcionog rečnika, ali, proveravajući neke odrednice, može se videti da se Prćić dosledno pridržavao tog pravila. Pa onda imamo Agnes umesto Agnis, Elizabet umesto Ilizabet, Elajdža umesto Ilajdža, Eliz umesto Iliz i dakako Evander umesto Ivander. Treba napomenuti da sve ove reči u IPA-zapisu sadrže nenaglašeni samoglasnik ɪ.

--Sly-ah (razgovor) 14:49, 26. decembar 2008. (CET)

Nešto mi nije jasno. Odakle ti to da se neneglašen glas /ɪ/, kad je predstavljen slovima a, e, o i u predstavlja kao i? Osim toga, možda u tom navodu imaš E viška jer dalje kažeš da kad je taj glas prikazan slovom E (koje si već naveo u prethodnoj rečenici) prikazuje kao E, ali pretpostavljam da je greška u kucanju (jer ne može se glas /ɪ/ istovremeno transkribovati i kao I i kao E, ako je prikazan slovom E). Međutim, ja vidim ovde drugi navod koji bi mogao da posluži kao argument za slovo E. Pre tabele u kojoj se prikazuju nenaglašeni glasovi, takođe se kaže:

Engleskim nenaglašenim samoglasnicima odgovaraju srpski nenaglašeni kratki samoglasnici, s neutralnim tonalitetom, koji se mogu adekvatno utvrditi jedino prema relevantnom slovu.

Ako ja to dobro razumem, onda se nenaglašeni samoglasnici prenose prema slovu kojim su prikazani, pogotovu što u samoj tabeli kod glasa /ɪ/ stoje samo primeri sa slovom I. Dakle, ja bih zaključio da će ipak biti Evander, ali zato što se nenaglašeno /ɪ/ prenosi prema slovu kojim je predstavljen...

I zbilja, odakle ti IPA sa nenaglašenim I? Ja sam bio ubeđen da se izgovara sa naglaskom na prvom, a ne na drugom slogu.

--LazaKamikaza (razgovor) 15:24, 26. decembar 2008. (CET)

U engleskom jeziku je moguće da se jedno ime izgovara na više načina. Nema uvek samo jednog pravila! Po mojim linkovima, u ovom slučaju, radi se o dugom i, koje se uvek prenosi kao i.--Irić Igor (razgovor) 15:08, 26. decembar 2008. (CET)

---

Da, da, ipak je u pitanju greška, ali ne tako tragična. Da pojednostavim stvar:

Nenaglašeni samoglasnik /ɪ/ u srpsku ćirilicu se prenosi kao "e" ako je u originalnoj verziji imena predstavljen slovom "e", a u svim ostalim slučajevima prenosi se kao "i".

IPA-zapis koji sam naveo naveden je u Cambridge English Pronouncing Dictionary autora Danijela Džounsa i u izdanju Cambridge University Press-a. Isti takav zapis je i u rečniku Longman Pronunciation Dictionary J. C. Wells-a iz 2000. godine. Treba napomenuti da se radi o "papirnatim" rečnicima koje ne možeš da nađeš na Internetu, vrlo uglednim, a takođe treba reći da oba rečnika navode SAMO taj zapis, bez alternativnih izgovora. Cenim tvoj napor u pronalaženju izvora i referenci na Internetu, ali vrlo često su Internet-izvori i reference sumnjivog porekla i kredibiliteta. A da ne govorimo o audio-izvorima koji su vrlo diskutabilni jer akustički utisak zna vrlo često da prevari.

Možemo svi mi da se sada upetljamo u besplodnu diskusiju tipa da li je Prćić IPAK pogrešio i zašto se ovaj glas prenosi ovako, a onaj onako, ali je činjenica da od Prćićevih transkripcionih pravila i rečnika nemamo ništa bolje, ma kako svako od nas poštovao Prćića ili ne.

--Sly-ah (razgovor) 15:40, 26. decembar 2008. (CET)

Ne sporim Prćićev deo priče. Svaka mu čast na radu i standardizaciji. Tumačenje je sporno. Da li je i u rečnicima koje si naveo isti glas, iste dužine i naglašenosti i u rečima Evander i Agnes. Po meni su to različiti glasovi. Da li ti rečnici pokrivaju i američki izgovor, koji je vrlo često različit on engleskog? --Irić Igor (razgovor) 15:57, 26. decembar 2008. (CET)

Ja bih rekao da je sporan sam izgovor. Jer, recnici koje Slaj navodi i te kako su dobar argument, pod uslovom da prihvatamo engleski izgovor ovog imena. Ako se ne varam, Igor je negde naveo da ima na jutubu kako to sam Evander (koji je Amerikanac) izgovara. Mozda bi trebalo da nadjemo neki americki izvor pa da vidimo tamo kako je napisana IPA.--LazaKamikaza (razgovor) 16:13, 26. decembar 2008. (CET)

Ako mi sada kažete da, ja odustajem. Da li treba da bude Etan Hok, umesto Itan Hok!?--Irić Igor (razgovor) 16:16, 26. decembar 2008. (CET)

---

Ja stvarno ne vidim smisla u nastavku ovog "razgovora". Ti, Igore, prvo moraš da naučiš da razlikuješ naglašene i nenaglašene glasove u engleskom jeziku, pa da dobro naučiš pravila po kojima se ti glasovi prenose u srpski, pa tek onda da preuzmeš ulogu ravnopravnog učesnika u diskusijama ovakvog tipa. Ja ti moram reći da ti je pitanje prilično brzopleto (da ne kažem nešto drugo) iz jednostavnog razloga što je IPA-zapis imena Ethan /ˈiːθən/ sa naglaskom na prvom slogu. Primeti da se ovde radi o naglašenom i dugom glasu /iː/, a ne o nenaglašenom glasu /ɪ/ kao u imenima /ɪ/ Evander, Elisabeth, Agnes itd. Zato se ime Ethan i transkribuje kao Itan, sa dugim i naglašenim "i" i ne može nikako biti Etan.

--Sly-ah (razgovor) 16:31, 26. decembar 2008. (CET)

---

Čije tumačenje je sporno?

Pitaš me da li je u rečnicima koje sam naveo "isti glas, iste dužine i naglašenosti i u rečima Evander i Agnes." Moj odgovor je, da to je isti glas, samo da napomenem da se ne može reći da je iste dužine i naglašenosti budući da se radi o NENAGLAŠENOM samoglasniku. A ako hoćeš još veću preciznost, u CEPD-u je za Agnes naveden i alternativni izgovor i to ovim redom:

/ˈæg.nəs/ /ˈæg.nɪs/

U prvom slučaju transkripcija bi bila Agnes, budući da se nenaglašeni glas /ə/ transkribuje prema odgovorajućem slovu u originalu, a i u drugom slučaju će biti Agnes budući da se nenaglašeni glas /ɪ/ prenosi kao "e", sledstveno gore navedenom pravilu.

Da te poštedim daljih nedoumica, u svim primerima koje sam naveo u prethodnom postu u IPA-zapisu stoji nenaglašeni glas /ɪ/, a to sam na jednom mesto jasno kazao.

I da, u ovim rečnicima su podjednako zastupljeni i engleski i američki izgovor. I još nešto, vrlo dobro mi je poznato da se američki i engleski izgovor unekoliko razlikuju, ali isto tako postoji pojam sistemske transkripcije koji preferira transkripciju prema RP, odnosno britanskom izgovoru. Ali ne bih da širim priču. Ionako se sve nepotrebno zakomplikovalo. Meni je samo nejasno zašto ja svako malo moram svakom iole ambicioznijem saradniku Vikipedije da tumačim Prćića i njegova pravila. Nabavite Prćića pa ćemo razgovarati. A ako neko misli da ja sve ovo izmišljam - ja mu tu ne mogu pomoći.

--Sly-ah (razgovor) 16:20, 26. decembar 2008. (CET)

Igore, ne razumes u cemu je problem. U Etan E se prikazuje sa I ali naglasenim, tako da tu nema dvojbe, ide I. Dakle Itan, ne Etan. Kod Evandera imamo problem sto Slaj navodi kao izvore za IPA zapis dva britanska recnika, a Evander je Amerikanac i ocigledno je da se u Americi njegovo ime izgovara drugacije.

1. BE - naglasak je na drugom slogu, tako da je I u prvom slogu nenaglaseno, sto daje Evander (bold je naglasak)
2. AE - naglasak je na prvom slogu, tako da je i I naglaseno, sto daje Ivander (gde je to i ujedno i naglaseno i dugacko).

Medjutim, za prvu verziju imamo IPA zapis iz uglednih izvora - dva britanska recnika, dok za drugi izgovor imamo izvor sa interneta kome Slaj izgleda ne veruje mnogo. Takodje ostaje i pitanje koji izgovor uzeti. Cini mi se da Prcic obicno daje prednost britanskom engleskom... --LazaKamikaza (razgovor) 16:29, 26. decembar 2008. (CET) PS: Vidim da Slaj kaze da recnici imaju i AE i BE izgovor... --LazaKamikaza (razgovor) 16:31, 26. decembar 2008. (CET)

PS: Slaj, treba objasniti ljudima, jer Prcica nema da se kupi, sto verovatno i sam znas. Mozda se i moze naleteti na ovaj sto ja imam, sa geografskim imenima, ali taj koji ti imas, nemoguce je naci jer se odavno vise ne stampa.--LazaKamikaza (razgovor) 16:33, 26. decembar 2008. (CET)

---

Ja se opet moram javiti. Ne znam što si ti, Lazo, zapeo za britanski i američki izgovor? I jedan i drugi citirani rečnik podjednako tretiraju RP, odnosno BE i AE, odnosno, ukoliko postoji razlika u izgovoru neke reči, ona se uredno navodi u oba rečnika. Za ime Evander postoji SAMO jedan izgovor u OBA rečnika i NEMA alternativnog (američkog) izgovora, a vi meni sad recite, ukoliko je po sredi omaška, da li je slučajnost da se ta greška javlja u oba rečnika (koja su, usput, vrlo ugledna)? Dakle, sa velikom dozom sigurnosti možemo tvrditi da je jedini pravilan izgovor imena Evander - /ɪ'væn.dɝ/, bez obzira šta kažu ponekad opskurni onlajn sajtovi i rečnici ili bez obzira kakav akustički utisak kod nekog stvara izgovor tog imena od strane njegovog nosioca ili spikera koji najavljuje boks mečeve. Takođe, na osnovu Prćićevih pravila (kojih se on dosledno pridržava) možemo zaključiti da bi transkripcija tog IPA-zapisa bila Evander, bez pozivanja na razlike u AE i BE. Mislim, sve je tako jednostavno i logično, ali samo za onoga ko to želi da vidi.

Na prošlom sajmu knjiga mogao se nabaviti Prćićev Transkripcioni rečnik ličnih imena. To je neko doštampano izdanje sa nekoliko sitnijih izmena.

Slažem se da ljudima treba objasniti, ali bi onda neki administrator (ili saradnik čak) mogao da sva ovakva objašnjenja sabere na jednu hrpu pa koga interesuje - neka čita. Ovo stvarno više nema smisla.

--Sly-ah (razgovor) 16:58, 26. decembar 2008. (CET)

Poslao sam odgovor pre nego što sam video šta si napisao, jer smo se sudarili u izmenama, te sam se ja vratio, iskopirao ono što sam napisao i zalepio pre nego što sam pročitao tvoju poslednju poruku. Kad sam pročitao da si naveo da rečnici zastupaju oba izgovora, dodao sam ono: "Vidim da Slaj kaže da rečnici imaju i AE i BE izgovor..". Učinilo mi se boljim nego da brišem ono što sam iz nepažnje prethodno sam iskopirao i zalepio. Mislim da to i nije neki greh, i pokušao sam da objasnim. Ako sam te iznervirao, izvini, nije mi bila namera. Što se mene tiče, za mene je Evander, jer jedinu nedoumicu koja mi je ostala (oko AE, BE), ti si mi razrešio time što si rekao da ti rečnici zastupaju obe varijante. Prema tome, nema mesta ljutnji. A ova objašnjenja bi neko zaista mogao da skuplja na nekom mestu.--LazaKamikaza (razgovor) 17:12, 26. decembar 2008. (CET)

Sa moje tačke gledišta, koju deli 99,96% ljudi koji se služe srpskim jezikom članak je bio na pogrešnom imenu. Sa moje tačke gledišta je to bilo očigledno, jer 99,96% ljudi "zna" da je on Ivander. Zato ja nisam morao da objašnjavam svoji akciju, bilo je dovoljno da nađem još jednoga koji je u istoj zabludi. E sad, pošto vidim da si ti stručan za transkipciju, morao si da znaš da i verujem da si znao, da smo ja i velika većina ljudi u zabludi. I zato si morao da objasniš, barem ukratko, svoju akciju. Jer premeštanje strana, bez ikakvog razloga, jeste vandalizam. E sad, ti razlog jesi imao, ali ko je to znao. Dve rečenice bi bile dovoljne, a ne ovako...

Napisaću ukratko ovo našu diskusiju na stranici za razgovor o Holifildu. Inače će za par dana opet neko da je vrati na Ivandera. I zašto nemamo na Vikipediji stranicu Vikipedija:Transkripcija_sa_engleskog_jezika!? --Irić Igor (razgovor) 17:05, 26. decembar 2008. (CET)

A zašto se ne bi u fusnoti navelo ukratko zašto je Evander a ne Ivander? Iskopirati ovo što je Slaj napisao, i nije toliko teško. Onda neće biti vraćanja na nepravilno. --LazaKamikaza (razgovor) 17:13, 26. decembar 2008. (CET)

---

"Sa moje tačke gledišta, koju deli 99,96% ljudi koji se služe srpskim jezikom članak je bio na pogrešnom imenu. Sa moje tačke gledišta je to bilo očigledno, jer 99,96% ljudi "zna" da je on Ivander".

Vidim da si svoju "akciju" obrazložio prilično uverljivo i "naučno".

"Dve rečenice bi bile dovoljne, a ne ovako..."

Priviri malo u str. za razgovor Evander Holifild. Tamo je u otprilike dve-tri rečenice objašnjeno ono što ti nije bilo jasno. A ti si odmah nakon toga hitro reagovao i postavio jedno pitanje ovde na Trgu iz kojeg se izrodila jedna kilomatarska diskusija, a bez ikakve potrebe. Tražio si "dve rečenice", dobio si tri rečenice i to ti opet nije bilo dovoljno nego si "raširio priču" do u nedogled.

"I zašto nemamo na Vikipediji stranicu Vikipedija:Transkripcija_sa_engleskog_jezika!?"

Zato što su transkripciona pravila iz Pravopisa zastarela (i prevaziđena), zato što su zamenjena Prćićevim pravilima, i zato što vrlo mali broj saradnika Vikipedija ima Prćića pa da iz predgovora prepiše ta pravila i na kraju, zato što oni koji imaju Prćića, na žalost, nemaju vremena da prepisuju ta pravila.

--Sly-ah (razgovor) 17:33, 26. decembar 2008. (CET)

--Sly-ah (razgovor) 17:33, 26. decembar 2008. (CET)

Ovaj razgovor je za posledicu imao dogovor. Učesnici razgovora su, počevši sa suprotnih strana, došli do istog stava. Pogledajte još i Razgovor:Evander_Holifild i Vikipedija:Transkripcija_sa_engleskog_jezika za više informacija.

Prijesto

Kako se mijenja riječ „Pr(ij)esto“ po padežima? --Darko Maksimović (razg.) 19:30, 28. decembar 2008. (CET)

Pr(ij)esto se menja po prvoj deklinaciji imenice muškog roda koje se završavaju na -o, dakle nominativ i vokativ imaju isti.

1. Prijesto, prijestola, prijestolu, prijesto, prijestole, prijestolom, prijestolu...
2. Prijestoli, prijestola, prijestolima, prijestole, prijestoli, prijestolima, prijestolima

--LazaKamikaza (razgovor) 20:28, 28. decembar 2008. (CET)

E pa baš za tu množinu sam se pitao. Tako sam i napisao u članku slonovača, ali sam se pitao da li je umjesto Prijestoli možda prijestolja. Ipak sam se odlučio za Prijestoli, pošto sam pretpostavio da je ovo drugo množina od hrvatske verzije Prijestolje. Hvala. --Darko Maksimović (razg.) 13:16, 29. decembar 2008. (CET)

Tzv. hrvatska verzija bi bila prijestol, ne prijestolje, ako se ne varam. Zapadna verzija je u nekim imenicama zadržala to L koje se krajem srednjeg veka promenilo u O, pa tako imamo sto, vo, so što je kod Hrvata stol, vol, sol i sl. Tako i prijesto(l). Pr(ij)estolje je isto toliko srpska koliko i hrvatska reč. Možda čak i postoji blaga razlika u značenjima (prijesto -- prijestolje), ali to sad ne mogu da vidim, jer mi literatura nije dostupna. --LazaKamikaza (razgovor) 13:22, 29. decembar 2008. (CET)

Nisam vidio ovaj odgovor ranije. Da, to ima smisla, svakako. Zvuči logično :) Pozdrav. --Darko Maksimović (razg.) 01:36, 9. januar 2009. (CET)

Prćić

Pošto sada uređujem članak Vikipedija:Transkripcija sa engleskog jezika potreban mi je ovaj podatak, ali ne mogu da ga nađem.

Na osnovu čega mi nazivamo članke kako Prćić kaže, odnosno onako kako se pojedina imena pravilno transkribuju? Je li to deo neke Vikipedijine politike ili dogovora?

Skrenuo bih pažnju da je na engleskoj Vikipediji usvojen suprotan princip. Naslov članka treba da bude onako kako će ga prosečan korisnik ukucati u polje za pretragu, bez obzira kako je tačno ili pravilno.

--Irić Igor (razgovor) 22:00, 28. decembar 2008. (CET)

Ne verujem da se poštovanje pravopisa treba određivati nekim internim dogovorom urednika Vikipedije (ako isti žele da im članci budu pravpisno ispravno napisani, naravno). Poštovanje pravopisa je po meni, nešto normalno što se podrazumeva ako se piše jedna enciklopedija. Prćić trenutno radi na odeljku novog Pravopisa o transkripciji sa engleskog. Istovremeno, sami pisci Pravopisa objavljenog 1993. godine su preporučili poštovanje Prćićevih, a ne onih pravila koja su oni naveli u istom. Nadam se da je to dovoljno dobar razlog za poštovanje onog što on kaže. --LazaKamikaza (razgovor) 22:05, 28. decembar 2008. (CET)

Hm, da li si ti siguran u to što kažeš za englesku Vikipediju? Ja do sad nisam naišao na pravopisno nepravilan naslov na engleskoj Vikipediji. --LazaKamikaza (razgovor) 22:06, 28. decembar 2008. (CET)

Na jednoj od konvencija imenovanja se kaže: when choosing a name for a page ask yourself: What word would the average user of Wikipedia put into the search engine?, tj. "kada birate ime za stranu zapitajte se šta bi prosečan korisnik Vikipedije ukucao u pretragu?" (4.-5. red odozgo). Zato na primer oni imaju en:Novak Djokovic, ali i en:Marko Đoković. Новак је популаран у литератури без Ђ и ћ, али у литератури о Марку преовлађује правилан облик. Има много таквих примера. --Ирић Игор (разговор) 22:32, 28. децембар 2008. (CET)

Engleski jezik, kao i svi drugi latinicni jezici, nemaju transkripciju, nego pisu strana imena u originalu, ili kako znaju i umeju, tj. ako nikad nisu videli original, onda pišu onako kako oni misle da treba prema onome što čuju. Ono što je najverovatnije je da su o Novaku titulovali članak prema onome što su negde videli, a vrlo je moguće i u našim, srpskim novinama ili nekom Internet sajtu, jer smo mi Srbi prvi koji se odnosimo prema sopstvenom jeziku kao prema pastočetu, nečuveno ga kinjimo i maltretiramo e da bismo samo videli koliko može da izdrži. Sigurno je da na engleskoj vikipediji nećeš naći naslove sa rečima pogrešno napisanim, kao što to nećeš naći ni na drugim Vikipedijama, jer sve one se trude da pišu pravopisno i gramatički tačan jezik. Sad, što su engleska pravila rastegljivija od srpskih, to je već sasvim druga priča. Grešaka svakako ima, jer nemoguće je na jednom ovakvom projektu imati savršen jezik, s obzirom na njegovu prirodu, a engleska Vikipedija posebno trpi iz prostog razloga što njene članke ne pišu samo i isključivo oni kojima je engleski maternji jezik, vež i mnogi stranci. Pa čak i kad su urednici uglavnom ako ne i 100 % najtivsi (kao naša Vikipedija, na primer) i dalje se jezik kojim su napisani članci teško može nazvati apsolutno pravilnim. iz tog razloga ne bih se ja mnogo ugledao na druge Vikipedije, pogotovu ne na englesku, a pogotovu kad se radi o pravopisu. A s druge strane, engleski je engleski, nemački je nemački, a srpski je srpski i svaki jezik treba da poštuje samo i isključivo svoj pravopis, bez ugledanja šta je dopušteno a šta zabranjeno u nekom drugom, jer to zaista nema nikakve veze jedno s drugim.--LazaKamikaza (разговор) 23:20, 28. децембар 2008. (CET)

Osim toga, ova stranica na koju si linkovao ne govori baš o onom o čemu mi ovde govorimo. Evo primer koji daju: Bolje nasloviti članak Billy the Kid jer je ta osoba mnogo poznatija pod tim imenom (iako mu je to nadimak, a ne pravo ime!), jer ga svakako niko neće tražiti kao Henryja McCartyja. Dalje, vidim da preporučuju da se koriste engleski nazivi za gradove i ostala mesta čija se originalna imena dosta razlikuju, dakle, da se piše Venice a ne Venecia, da se piše Castille a ne Castilla, i sl. To odgovara našem, potpuno istom pravilu: piši Beč, ne Vienna, piši Keln a ne Köln i sl. Za imena koja nisu pisana latinicom, kao ruski, japanski kineski, treba koristiti ustanovljeni sistem transliteracije npr. pinjin, koji veruj mi, ima svoja cvrsto uspostavljena pravila isto kao i nasa transkripcija. Zapravo, prema tom pinjinu su uradjena pravila transkripcije sa kineskog jezika na srpski. Dakle, sve podleze takodje pravilima, i vrlo malo toga se ostavlja uredniku na slobodan izbor. Dakle, tvoje poredjenje s njima pada u vodu, jer samo potvrdjuje da pravila jednog jezika TREBA postovati.--LazaKamikaza (разговор) 23:32, 28. децембар 2008. (CET)

Не кажем да не треба поштовати правила у нормалним речима и реченицама. Ради се једноставно о именима у којима нема баш пуно граматике - Ал Пачино или Новак Дјоковиц (namerno pišem ćirilicom da bi se videlo koliko to rogobatno izgleda).

Ipak, engleskoj Vikipedija zajednica je diskutovala i dogovorila pravila. Ja još jednom pozivam ako neko zna da mi ukaže gde u pravilima naše Viki zajednice stoji da naslovi moraju biti pravopisno ispravni! --Irić Igor (razgovor) 19:06, 29. decembar 2008. (CET)

---

"gde u pravilima naše Viki zajednice stoji da naslovi moraju biti pravopisno ispravni".

Čudno pitanje. Pa to se valjda podrazumeva.

--Sly-ah (razgovor) 19:44, 29. decembar 2008. (CET)

Igore, mora da se šališ... --LazaKamikaza (razgovor) 22:43, 29. decembar 2008. (CET)

Slaj je pogodio u suštinu. Podrazumeva se. Da li mislite da svi podrazumevaju isto? Engleska vikizajednica to ne podrazumeva, nego su se dogovorili oko određenih pravila. Mislim da bi mi morali tu nešto da imamo napisao. Čudno je da naša pravila imenovanja članaka ne postoje.

Problem sa tim podrazumevanjem je takođe smernica Vikipedija:Bez originalnog istraživanja koja kaže "Članci ne smeju da sadrže bilo kakvu novu analizu ili sintezu objavljenog materijala koja služi da predstavi neki stav koji nije jasno istaknut u izvorima."

Vidite koliko često diskutujemo oko izgovora, oko toga šta je ustaljeno ili nije, šta znači Prćićevo "bolje je ovako", šta kada Klajn kaže drugačije. Zato mislim da bi sve ovo trebalo negde prodiskutovati na nekoj novoj smernici. --Irić Igor (razgovor) 00:09, 30. decembar 2008. (CET)

---

Podrazumeva se da naslovi (i članci) moraju biti pravopisno ispravni. A pravopisno su ispravni ukoliko su napisani u skladu sa kompetentnom literaturom u koju spada, Pravopis, Klajnov RJN, Prćićevi rečnici ... Dakle, ako u nekom od navedenih priručnika stoji da se nešto piše tako i tako, a ne onako i onako, onda tu nema mesta diskusiji i pitanjima "da li svi podrazumevaju isto"?

Mi često diskutujemo oko izgovora zato što većina diskutanata nije savladala osnovna pravila izgovora i transkripcije sa nekog stranog jezika u srpski, pa se tako postavljaju razna pitanja i potpitanja od kojih je većina detaljno objašnjena u navedenim priručnicima. Mi često diskutujemo oko toga šta je ustaljeno a šta ne zbog toga što velik broj diskutanata nikako ne želi da se pomiri sa činjenicom da o ustaljenosti i neustaljenosti neke varijante NE odlučuju saradnici Vikipedije pomoću pretrage na Guglu, već srpski lingvisti čiji su stavovi izloženi u navedenoj literaturi. Prćićevo "bolje je ovako" znači upravo to: da je neka varijanta bolja od neke druge varijante. I ništa više. A Prćićevo NE označava upravo to: linvisti smatraju da je određena varijanta POGREŠNA, odnosno neispravna.

--Sly-ah (razgovor) 00:44, 30. decembar 2008. (CET)

Ti, Igore, izgleda nisi procitao sta sam ja napisao. Dogovor na engleskoj vikipediji se ne odnosi na ispravnost jezika koji se koristi, vec na uobicajene nazive po kojima ce se clanci prepoznati. Dakle, ne naslovljavaj clanak Norma Dzin Mortenson, vec Merilin Monro, jer je kao Normu Dzin nece niko traziti, a kao Merlin Monro hoce. Ni u jednom momentu se u tim smernicama ne dozvoljava "bad English" zarad prepoznatljivosti. --LazaKamikaza (razgovor) 13:57, 31. decembar 2008. (CET)

I daj molim te, vec sam ti to jednom objasnjavao na nekom drugom mestu, Prcic, Klajn i ostalo pravopisno drustvo iz Matice srpske NE SPADAJU u one na koje se odnosi pravilo o originalnom istrazivanju. Kad se autoriteti ne slazu, onda treba videti ko je prvo strucniji u doticnoj oblasti, cija je knjiga skorija i sl. kako bi se doslo da pravilnog zakljucka. Jedan primer za odlucivanje je Rio de Zaneiro. Klajn i Pravopis kazu Rio de Zaneiro, Prcic kaze Zanejro. Ko je u pravu? Pa svakako ne Prcic (ovaj put). Zasto? Zato sto 1) vec postoje utvrdjena pravila za transkeripciju sa portugalskog koja super funkcionisu 2) Prcic je strucnjak za engleski, ne za portugalski. --LazaKamikaza (razgovor) 13:57, 31. decembar 2008. (CET)

Bilo bi lepo kad bi postojala samo jedna knjiga u kojoj bi se nalazili svi odgovori na sve pravopisne nedoumice na koje mogu naici urednici Vikipedije u svom radu, ali nazalost, takva knjiga ne postoji. Mozda, jednog dana neko i napise takvu knjigu, ali dok ne napise, mora se raditi ovako kako sam ja objasnio. --LazaKamikaza (razgovor) 13:56, 31. decembar 2008. (CET)

I odakle ti to da u Al Pacino nema gramatike ni pravopisa? Pa da transkripcija nije deo pravopisa, ne bi se nalazila njena pravila u Pravopisu. Prosta logika. I ne uporedjuj pravopisno-gramaticke sisteme srpskog i nekog drugog jezika jer zaista nemaju jedan s drugim veze. Ono sto je ok u srpskom nije ok u engleskom, a mozda jeste u ruskom, ali svakako necemo primenjivati pravopisna pravila srpskog na ruski. --LazaKamikaza (razgovor) 14:00, 31. decembar 2008. (CET)

Samo ću kratko da odgovorim.

• Rekao sam da u Al Pačino nema gramatike, pravopis u toj rečenici nisam spominjao.
• Originalno istraživanje jeste kada urednici Vikipedije traže kako se izgovara neko prezime, pa onda upoređuju to sa pravilima, pa tumače ova ili ona pravila (primer). Ako eksplicitno piše transkripcija za neko ime, onda to nije originalno istraživanje. Ovo što si napisao oko neobjavljene knjige je pravi primer šta ne treba raditi na Vikipediji. Dok se neka problematična činjenica eksplicitno ne objavi, nema joj mesta u Vikipediji!
• Ako se na engleskoj Vikipediji poštuju pravila pravopisa kako to da Novak Đoković i njegov rođeni brat imaju različita prezimena? Dozvoljava se bed ingliš - Djokovic - jer je prepoznatljivo!

P.S. Neću više odgovarti danas, tako da srećna nova godina! --Irić Igor (razgovor) 15:22, 31. decembar 2008. (CET)

Evo i ja ću ti kratko odgovoriti:

• Ok, nisi spominjao pravopis, ali... Zar treba da bude razlike? Pravopis, isto kao i gramatika treba da se poštuju.
• Ne sećam se da sam pominjao NEOBJAVLjENE knjige. Molim da mi citiraš gde sam to pomenuo NEobjvljene knjige. Rekao sam, kad imamo više autora da tvrde različite stvari treba analizirati ono što kažu, uzeti u obzir ko je veći stručnjak u oblasti u koju se razume, kao i godine izdanja knjiga koje konsultujemo. Svakako će skorije objavljena knjiga biti relevantnija nego neka od pre 50 godina, ali tek pošto utvrdimo da je i njen pisac relevantniji, ili barem isto ako relevantan kao onaj od pre 50 godina. Posle sam dao primer o Riju. Nikad nisam ni pomislio (a kamoli preporučio) da se konsultuju neobjavljene knjige.
• Po meni, to je jednostavno bed ingliš, i ne vidim ništa čudno u tome. Pa ni ovde na srpskoj Vikipediji članci i njihova imena su daleko od toga da se može reći 100 % pravopisno i gramatički pravilna. Ono što mi pada na pamet je da su možda oni pogrešno ubeđeni da su u pravu kad je Djokovic u pitanju, a da toga nisu ni svesni. Ali, to je već zaista stvar engleske vikipedije i njihove politike. Čak i da jesu odlučili da namerno ne poštuju pravila sopstvenog pravopisa (u šta čisto sumnjam, jer sam pažljivo pročitao one preporuke i nigde ne piše da preporučuju da se zarad prepoznatljivosti ide na uštrb pismenosti), daj mi jedan dobar razlog zbog koga bi bilo dobro da srpska Vikipedija sledi njihov primer. Meni zaista ne pada ama baš ni jedan na pamet.

Srećna i tebi Nova godina! --LazaKamikaza (razgovor) 16:18, 31. decembar 2008. (CET)

---

Kod transkripcije sa engleskog na srpski trebalo bi se pridržavati nekoliko sasvim jednostavnih pravila:

- Englesko lično ime transkribuje se u srpski jezik onako kako je zabeleženo u nekom od kompetentnih gorenavedenih priručnika. Ukoliko se među autorima javi neslaganje u pogledu transkribovanja nekog imena (što je sasvim normalno i očekivano), onda se primenjuje ono pravilo o kom je Laza govorio: koji je autor kompetentniji ili koji je izvor noviji itd.

- Ukoliko u navedenim priručnicima nije zabeležena transkripcija nekog ličnog imena, onda se na internetu (ili u dobrim i uglednim englesko-engleskim rečnicima) pokušava pronaći IPA-zapis dotičnog imena i onda se na osnovu tog IPA-zapisa i VRLO JASNIH I PRECIZNIH pravila transkribovanja datih u gorenavedenim priručnicima uradi transkripcija tog imena. Ukoliko nije moguće naći IPA-zapis, dobro dođe i spelled pronunciation, iako je u tom slučaju postupak malo drugačiji i malo komplikovaniji.

- Treba voditi računa i o tome da su u navedenim priručnicima zapisani i izuzeci od pravila, što dodatno komplikuje sam proces transkripcije.

- SVAKI DRUGI pristup je originalno istraživanje.

Dakle, kad neki urednik kaže da 99,6 % građana piše i izgovara tako i tako, a pri tom navodi da je do tog preciznog podatka došao "naučnim" postupkom koji se zover "guglovanje", onda je to originalno istraživanje.

Zatim, ako neki drugi uređivač kaže da on misli i smatra "da je nešto ovako, a ne onako" (bez navođenja dokaza) - onda je to originalno istraživanje.

Zatim, ako neki treći uređivač kaže da je do izvesnog zaknjučka došao "čitajući knjige, razgovarajući sa pametnim i obrazovanim ljudima i prateći dnevnu štampu" - onda je to originalno istraživanje.

Zatim, ako neki četvrti uređivač ironično kaže da "treba obavestiti Renej Zelveger da ona više nije Renej, već Rene" - to je originalno istraživanje.

Zatim, ako neki peti uređivač transkripciju nekog ličnog imena uradi doslovno preslovljavajući IPA-zapis u srpsku ćirilicu, ne vodeći pri tom računa o činjenici da je transkribovanje složen proces koji u sebi uključuje i adaptaciju - onda je to originalno istraživanje.

--Sly-ah (razgovor) 16:56, 31. decembar 2008. (CET)

Eto, Igore, možeš u celosti da kopipejstuješ ovo Slajovo objašnjenje na onu tvoju stranu o engleskoj transkripciji. Jasnije ne može biti. --LazaKamikaza (razgovor) 03:41, 1. januar 2009. (CET)

Prevod

Trebam prevod ovog dole, ali ne pomoću rečnika već prave nazive koji se koriste kod nas.

• Computer graphics technical assistant
• visual effects production and technical support
• digital artist
• digital effects artist
• Computer graphics artist

--Nagraisalovićkaži/laži 07:14, 29. decembar 2008. (CET)

• Tehnički asistent računarske grafike
• Produkcija vizuelnih efekata i tehnička podrška
• Digitalni umjetnik
• Umjetnik digitalnih efekata
• Umjetnik računarske grafike

Mislim da kod nas nije objavljen neki noviji rječnik digitalne produkcije filma (možda i griješim), tako da ćeš teško naći „zvaničnu terminologiju“. Inače, za neke stvari dobro dođe ovaj ovdje. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:33, 31. decembar 2008. (CET)

Bajtovi

Kako se kaže:

• 24.731 bajt, ili
• 24.731 bajtova

--Pepsi Lite (razgovor) 05:57, 31. decembar 2008. (CET)

Valjda to prvo.--Nagraisalovićkaži/laži 12:22, 31. decembar 2008. (CET)

Da, upravo to prvo za konkretan slučaj. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:35, 31. decembar 2008. (CET)

Jel to znači ako broj ima zadnju cifru 1 onda je bajt, a sve ostalo bajtova?--Pepsi Lite (razgovor) 03:23, 2. januar 2009. (CET)

Gleda se zadnji broj ali recemo ovako, sve što se završava sa 1 je bajt, ostali su bajti. Mislim da je nepravilno reći bajtova, jer ne kažemo recimo 8 kilobajtova već 8 kilobajta. --Nagraisalovićkaži/laži 05:03, 2. januar 2009. (CET)

---

Po Rečniku stranih reči Klajna i Šipke množina od bajt je bajti i bajtovi, a množina od kilobajt je samo kilobajti.

--Sly-ah (razgovor) 08:21, 2. januar 2009. (CET)

Transkripcija

Molim da mi neko transkribuje imena ovih plivača:

Marleen Veldhuis Holandija

Ranomi Kromowidjojo Holandija

Joerdis Steinegger Austrija

Mads Glaesner Danska

Coralie Balmy Francuska

Aschwin Wildboer Faber Španac

Hinkelein Schreuder Holandija

Moniek Nijhuis Holandija

Joline Hoestman Švedska

Lennart Stekelenburg Holandija i

Rikke Moeller Pedersen Danska

Hvala --Drazetad (razgovor) 18:39, 3. januar 2009. (CET)

I ja

Antoinette Lees-

--Nagraisalovićkaži/laži 00:10, 5. januar 2009. (CET)

Reditelj i režiser

Šta je bolje? Mislio sam da je dogovor bio reditelj, a sad vidim da ima puno kategorija režiseri. -- Bojan  Razgovor  13:53, 5. januar 2009. (CET)

I jedno i drugo je pravilno, ja lično kažem režiser.--Nagraisalovićkaži/laži 11:23, 6. januar 2009. (CET)

U jednotomnom RMS sa reditelj se upućuje na režiser. Ovaj rečnik upućivanjem ne razlikuje pravilne od nepravilnih reči, već se jednostavno upućuje sa prve po azbučnom redu na drugu po azbučnom redu, što znači da su obe ispravne. --LazaKamikaza (razgovor) 11:32, 6. januar 2009. (CET)

doprinesite dopunivši ga

Koristeći pravila Vikipedije, doprinesite dopunivši ga.

Ja nisam siguran da je ovo pravilno. Ali trebalo bi neko kompetentniji da se javi. Dopinivši je glagolski prilog prošli, i mislim da ne može da ide ovako sa imperativom. Znači, ok je doprineo sam dopunivši, u sadašljem vremenu ide doprinosim dopunjujući, ali doprinesite dopunivši... Hm. Dopunibši znači da je nešto bilo pre neke druge radnje, a ne da će tek biti u budućnosti. - Sich (razgovor) 13:18, 6. januar 2009. (CET)

---

Vidi stvarno, zapravo bi trebalo doprinesite tako što ćete dopuniti.----Oli razgovor 17:14, 7. januar 2009. (CET)

Transkripcija (ponovljeno)

Ponovo molim da mi neko transkribuje imena ovih plivača:

Marleen Veldhuis Holandija

Ranomi Kromowidjojo Holandija

Joerdis Steinegger Austrija

Mads Glaesner Danska

Coralie Balmy Francuska

Aschwin Wildboer Faber Španac

Hinkelein Schreuder Holandija

Moniek Nijhuis Holandija

Joline Hoestman Švedska

Lennart Stekelenburg Holandija i

Rikke Moeller Pedersen Danska

Hvala --Drazetad (razgovor) 18:39, 3. januar 2009. (CET)

I ja

Antoinette Lees-

--Nagraisalovićkaži/laži 00:10, 5. januar 2009. (CET)

Hinkelajn Šrьoder, Ranomi Kromovidžodžo i Marlen Veldhojs, Щajneger, Mads Glesner, Korali Balmi, Monik Njuhojs :) --Nadina (razgovor) 18:40, 8. januar 2009. (CET)

Koji je to jezik? Po ovom mekom znaku Ь i ovom Щ rekao bih da je ruski, ali ruski nema J niti Dž, tako da mi nije najjasnije...? Pošto srpski nema ni Ь ni Щ, očigledno nije ni srpski... :) Votahel!? --Darko Maksimović (razg.) 01:47, 9. januar 2009. (CET)

Šrьoder - bugarski :) sorry - Šrjoder, Štajneger ? --Nadina (razgovor) 22:05, 9. januar 2009. (CET)

Nakadžima ili Nakađima

Šta je ispravno? Ameri izgleda koriste Dž, ali šta je u stvari ispravno? Pišem neke članke o lovačkim avionima, pa mi ovo treba. P.S. Trenutno imamo i jedno i drugo na našoj vikipediji. --Miroslav Ćika (razgovor) 16:10, 9. januar 2009. (CET)

---

Nikako mi nije jasno što se u svakoj priči o transkripciji potežu Ameri, Bugari, Rusi ili Južnoafrikanci? Srpski jezik ima svoja pravila za transkripciju, a jedno od njih je zapisano i u Pravopisu (omiljenom priručniku mnogih vikipedijanaca), pa neka mi bude dozvoljeno da ga citiram:

- Nodžima ili Nođima (NOJIMA), Čiba ili Ćiba (CHIBA) i sl. Po izgovoru bi bilo opravdanije za japansko J i CH uzimati naše đ i ć, ali će ipak biti bolje dž i č. Razlog je dvojak: jedno zbog ukorenjene navike, a drugo zato što izborom dž i č dobijamo logično rešenje i za treći palatal, tj. za SH, gde ćemo onda primeniti naše š (š, međutim, ne bi bilo u sistemskom skladu sa ć i đ). Zato ćemo ostati pri uobičajenom Fudžijama (FUJIYAMA), Hačinohe (HACHINOHE), Hirošima (HIROSHIMA) itd.

--Sly-ah (razgovor) 22:25, 9. januar 2009. (CET)

---

Marleen Veldhuis Holandija Marlen Veldhojs

Ranomi Kromowidjojo Holandija Ranomi Kromovidjojo

Joerdis Steinegger Austrija Jerdis Štajneger

Mads Glaesner Danska Mads Glesner

Coralie Balmy Francuska Korali Balmi

Aschwin Wildboer Faber Španac Ashvin Vildebur Faber (lik je holandskog porekla i ne smem ni da pomislim kako bi se njegovo ime i prezime transkribovalo sa španskog)

Hinkelein Schreuder Holandija Hinkelajn Shreder

Moniek Nijhuis Holandija Monik Najhojs

Joline Hoestman Švedska Joline Hestman

Lennart Stekelenburg Holandija Lenart Stekelenburg

Rikke Moeller Pedersen Danska Rike Meler Pedersen

Očigledno da su pravopisni "eksperti" sa Vikipedije zakazali.

--Sly-ah (razgovor) 23:15, 9. januar 2009. (CET)

Nema potrebe za zajedljivošću. Hvala. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:20, 9. januar 2009. (CET)

---

Zamolio bih nekoga da obavesti Renej da živi u zabludi. Naime ona se predstavlja kao Renej, što je očigledno pogrešno!

Nešto se ne sećam da si na ovaj "dobronamerni" komentar UOPŠTE reagovao (kao što si reagovao ovde). Verovatno si bio zauzet neodložnim poslovima. Hvala.

--Sly-ah (razgovor) 23:32, 9. januar 2009. (CET)

Imam osjećaj da konstantno tražiš da isprovociraš neki sukob. Te omiljeni priručnik vikipedijanaca, te ja sam ekspert a ti nula, po raznim stranicama projekta. Ako želiš da nastaviš da doprinosiš Vikipediji, potrudi se da kontrolišeš taj impuls da svaki put nekome podvučeš. I nije neophodno da administratori konstatno reaguju i još manje kada ti smatraš da treba. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:51, 9. januar 2009. (CET)

---

te ja sam ekspert a ti nula

Heh, ovde si u pravu (kao retko kada).

--Sly-ah (razgovor) 23:56, 9. januar 2009. (CET)

Ako želiš da nastaviš da doprinosiš Vikipediji, potrudi se da kontrolišeš taj impuls da svaki put nekome podvučeš

A u suprotnom ...?

--Sly-ah (razgovor) 23:59, 9. januar 2009. (CET)

Ma sve ti shvataš, samo treba da se potrudiš da pročitaš ono što piše, bez korišćenja priručnika. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:02, 10. januar 2009. (CET)

---

Pa jeste, u pravu si. To je zahvaljujući mom IQ-u o kojem ti možeš samo sanjati. Džaba ti sve knjige iz filozofije koje si kupio u poslednje vreme. Treba to pročitati. A i razumeti.

--Sly-ah (razgovor) 00:08, 10. januar 2009. (CET)

Odlično. Pošto si toliko intelignetan sljedeći put kada ti tvoji destruktivni impulsi prorade, moći ću da uštedim na pisanju i objašnjavanju. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:12, 10. januar 2009. (CET).

---

Da me nećeš možda blokirati, trgovčiću iz Barselone? Baš bih to voleo da doživim. Ajde, okani se ćoravog posla i počni da čitaš te knjige koje si kupio. U zaostatku si jedno trideset godina. Treba to nadoknaditi. I savetujem ti da počneš sa Pravopisom srpskog jezika.

--Sly-ah (razgovor) 00:22, 10. januar 2009. (CET)

Nakadžima --Nadina (razgovor) 18:20, 10. januar 2009. (CET)

Hvala svima. Izgleda da je Dž rasprostranjenije. To sam vidio i kod Čeha, a kako vidimo i kod Bugara. Nema razloga zašto bi izbjegavali tuđe savjete (Ruse, Amere, Bugare i sl.) kad je riječ o izgovoru JAPANSKOG jezika.

Usput budi rečeno - nemojte vrijeđati ljude gospodine Sliah. Sa time nećete ništa postići. Osim lošeg mišljenja o vama. Provokatora i vandala imamo ionako previše. Nemojte i vi u te redove.--Miroslav Ćika (razgovor) 19:51, 10. januar 2009. (CET)

Junior

Nelson Pike Junior (veliko slovo), Nelson Pike junior (malo slovo) ili Nelson Pike mlađi (mada je ovaj oblik ređe korišćen)? --Irić Igor (razgovor) 20:16, 10. januar 2009. (CET)

Nelsinjo Pike? --Nadina (razgovor) 22:12, 10. januar 2009. (CET)

Hm, dobra ideja. Samo, koliko ima veze što mu je Nelsinjo nadimak? Može da se iskoristi i Nelson Anđelo Pike, onda. I ipak, šta je od gornja tri pravilno? Na našem internetu sam našao i veliko i malo J. :( --Irić Igor (razgovor) 02:40, 11. januar 2009. (CET)

Malim slovom, jer mu to nije deo imena već samo pomaže da se razlikuje od oca. Otac nema kod svog imena Stariji, a osim toga, ne verujem da ovom piše u krštenici to Junior. Takođe verujem da mu je to dodato tek kad je počeo da vozi Formulu 1, kako bi ga razlikovali od oca. Sad, ukoliko sve ove moje pretpostavke nisu tačne, onda ni moja preporuka nije tačna... --LazaKamikaza (razgovor) 10:42, 11. januar 2009. (CET)

Takođe verujem da nema potrebe prevoditi jer je reč junior već odomaćena u srpskom, mada, čak i ako se prevede sa mlađi, ne bi bila greška, jer ta reč služi samo, kao što rekoh, da se razlikuje od oca, i ne čini deo njegovog imena pa da budemo obavezni da transkribujemo.--LazaKamikaza (razgovor) 10:45, 11. januar 2009. (CET)

Hvala.--Irić Igor (razgovor) 12:11, 11. januar 2009. (CET)

McGuire

Imam jednu nedoumicu. Vezana je za pravopis. Kada se englesko prezime McGuire napiše "po Vuku" ispadne Mekgvajer. Međutim, po gramatičkim pravilima, tj. glasovnoj promeni jednačenje suglasnika po zvučnosti K bi prešlo u G i bilo bi Meggvajer, i na kraju Megvajer. Mene zanima da li se ova promena primenjuje na engleska prezimena? - Vlada'S So what!? I'm still a rock star! :) 20:49, 11. januar 2009.

Ja bih rekao da se to prezime transkribuje kao Magvajer.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 17:08, 12. januar 2009. (CET)

Mc je skraćeno od Mac, koje je porijeklom škotsko i posebno prezime... Mc kao skraćena verzija je uobičajeni dio mnogih „sastavljenih“ američkih prezimena, kao upravo navedeno i mnoga druga. Za prezime McGraw npr., Klajn u svom RJN preporučuje Mekgro, ali i Mek Gro za verziju Mac Graw. Prema tome, može se zaključiti da se ovdje ne vrši nikakvo jednačenje... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:25, 12. januar 2009. (CET)

Treba Magvajer ili Megvajer (nuisam siguran kako lingvisti u ovom slučaju prenose ə). Npr McGrath je mə-GRÔ, McGlowan je mə-GLOU-ən, McGlohon je mə-GLOO-ən itd. Znači nema K.--Nagraisalovićkaži/laži 17:41, 12. januar 2009. (CET)

Onda jadni Klajn opet nije u pravu... Znači džabe sam provjeravao i pisao... :) Ne možeš se voditi IPA zapisoma kao ultimativnim vodičem. Ako uradiš ove izmjeno koje predlažeš gubi se ta osnova koja tačno identifikuje da se radi o „složenom“ prezimenu. Dakle, Mc ili Mac nije samo obični „prefiks“... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:50, 12. januar 2009. (CET)

IPA zapis je Englezima i onima koji se služe engleskim, vodič za izgovor, a nama transkripcija treba da služi kao pisani simbol, osim izgovora, tako da ima smisla što Klajn predlaže da se očuva Mek u transkripciji... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:55, 12. januar 2009. (CET)

Pa i sam si rekao da se radi o proporuci, znači ni Klajn nije siguran. Osim toga čini mi se da Prćić i Klajn ne slažu oko ovoga (čini mi se da se već vodila rasprava oko ovoga, nisam siguran). Pre svega Prćić kaže Mak, dok Klajn kaže Mek.--Nagraisalovićkaži/laži 18:10, 12. januar 2009. (CET)

Nisam se doticao teme Mak ili Mek... :) Tema je sasvim druga... Uostalom, što se mene tiče možete pisati kako vam volja, ja nikome neću premještati članke. Samo sam naveo šta kaže neko ko je napisao vrlo popularnu i referentnu knjigu na temu nedoumica, koju koriste i mnogi koji se bave jezikom. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 18:24, 12. januar 2009. (CET)

Prćić kaže pod naslovom Pravopisne specifičnosti u Rečniku geografskih imena (ovaj deo je isti i u Rečniku engleskih imena).

"Ozvučavanje i obezvučavanje suglasnika, iako može postojati u izgovoru, ne prikazuje se, npr. Ešbi (NE Ežbi), Apdajk (NE Abdajk), Bedford (NE Betford, Arlington (NE Arlinkton)...." (u zagradama sam ja dodao).

Dakle, Makgvajer bi bilo sasvim ok. --LazaKamikaza (razgovor) 19:52, 12. januar 2009. (CET)

transkripcija

• Roswicha Bertasha Smid Honczar — Pobogu, koji je ovo jezik? Mislim da je Rosviha Bertaša Šmid Hončar.
• Schirierling — Širirling

--Nagraisalovićkaži/laži 11:07, 12. januar 2009. (CET)

Eto.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 23:57, 25. januar 2009. (CET)

Sébastien

Kako se pravilno transkribuje ime ovog Švajcarca (Sébastien)--BanE ¿?¿ 22:25, 13. januar 2009. (CET)

Sebastjan... Imaš gore na početku stranice, poveznicu na pravila transkripcije sa francuskog jezika. Iako kažeš da se radi o Švajcarcu, očigledno je da je verzija imena francuska... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:19, 13. januar 2009. (CET)

SebastjEn. I ispred E se transkribje kao J. U Pravopisu ima i primer sa istim nastavkom kao Sébastien -- Crétien -- i njegova transkripcija je Kretjen. Dakle, Sebastjen, ne Sebastjan.--LazaKamikaza (razgovor) 10:47, 18. januar 2009. (CET)

Jesi to pročitao u Pravopisu ili ovde? Svejedno, čak i da je to tačno, što mi je teško da poverujem zbog proste činjenice da se Sébastien izgovara Sebastjan, mislim da Crétien ne može da bude analogija za Sébastien. Ovo drugo je mnogo duže prisutno kod nas i mislim da je Sebastijan ustaljen oblik, iako je Sebastjan pravilan oblik.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 13:23, 18. januar 2009. (CET)

Džoni, a da ti malo proučiš link koji si sam dao, jer tamo piše isto što i u Pravopisu, a to je ono što je Laza napisao: I ispred E transkribuje se kao J. Takođe stoji i primer koji je naveo -- Kretjen. Pa ako je Kretjen, onda je i Sebastjen, a ako je Sebastijan, onda je i Kretijan. Pa ti vidi.

Kad se transkribuje kao ije? Kad ispred I stoji suglasnička grupa sa R (Šabrije, Bodrije) ili kad to I ide iza L ili N (Molijer, Lijež, Šenije). U svim ostalim slučajima, I ispred E se transkribuje kao J, au Sebastjenu ispred E stoji T -- dakle, ni suglasnička grupa sa R, ni L, ni N. T. Dakle, Sebastjen. --Jagoda ispeci pa reci 11:25, 29. mart 2009. (CEST)

Kako da transkribujem:

• Rainer Froese
• Bernd Ueberschaer

Unapred fala!--Metodičar � 19:30, 16. januar 2009. (CET)

Koliko mi se čini, u pitanju su Nemci. Ako je tako, onda treba Rajner Freze i Bernt Iberšer.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 20:09, 16. januar 2009. (CET)

Hvala Pirke.--Metodičar � 12:10, 17. januar 2009. (CET)

Nema na čemu, i drugi put.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 01:39, 18. januar 2009. (CET)

Salt-n-Pepa

Kako se ovo transkribuje? Ja bih rekao Solt en pepa, bez crtica.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 01:39, 18. januar 2009. (CET)

Solt en Pepa. Solt i Pepa su imena/nadimci članica te grupe... --LazaKamikaza (razgovor) 10:34, 18. januar 2009. (CET)

Hvala.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 13:23, 18. januar 2009. (CET)

Ronco sopra Ascona

Transkripcija.--Nagraisalovićkaži/laži 13:41, 18. januar 2009. (CET)

Ronko sopra Askona.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 15:36, 18. januar 2009. (CET)

Da, samo mislim da ovo sopra treba prevesti. --Nagraisalovićkaži/laži 22:12, 18. januar 2009. (CET)

Pa trebao si tako da kažeš. Ti si tražio transkripciju. No, „sopra“ znači „iznad“, tako da bi prevod bio Ronko iznad Askone. Mada mislim da, ukoliko je u pitanju naziv naseljenog mesta, ne bi trebalo da se prevodi, već da se transkribuje.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 23:51, 25. januar 2009. (CET)

Oneglia

...kako bi se ovo izgovaralo? U pitanju je deo grada Imperija (oblast Ligurija) u severozapadnom delu Italije. Hvala! Sanja razgovorstranica 14:28, 18. januar 2009. (CET)

Nisam nešto kompetentan za italijanski, ali ja bih rekao Onelja.--BanE ¿?¿ 14:44, 18. januar 2009. (CET)

Hvala Bane! I ja sam tako mislila (i napisala), ali pomislila sam da je bolje da se konsultujem.. Sanja razgovorstranica 14:54, 18. januar 2009. (CET)

I još jedno pitanje: ako je ime ital. Edmondo De Amicis da li se kod nas ovo »de« piše velikim ili malim slovom? Sanja razgovorstranica 15:09, 18. januar 2009. (CET)

Ukoliko je to De napisano velikim početnim slovom, treba De, u suprotnom treba de. Npr., Robert de Niro se, iako je njegovo ime englesko, ovde može navesti kao primer.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 15:38, 18. januar 2009. (CET)

---

Pa nije baš tako. Ovo de bi se pisalo velikim slovom samo ako se izostavi ime, tj. ako se ono pojavi na prvom mestu. Gledao sam De Nira, ali Gledao sam Roberta de Nira, a takođe i Admondo de Amičis. Isto važi i za ostale predmetke fon, el, da... Izvor: Srpski jezički priručnik, tačka IV 42. Isto stoji i u Pravopisu, mrzi me sad da tražim koja je tačka.----Oli razgovor 22:38, 22. januar 2009. (CET)

Kang Jae-Won

Kako da transkribujem ime ovog koreanca?--BanE ¿?¿ 21:25, 18. januar 2009. (CET)

i austrijanke Jasmiza Kolar.--BanE ¿?¿ 22:00, 18. januar 2009. (CET)

Možete li i meni pomoć‘:

• Arturo Graf / Italijan — Arturo Graf
• Ugo Ojetti / takođe Italijan — Ugo Ojeti
• Friedrich Hebbel / Nemac — Fridrih Hebel
• Georg Christoph Lichtenberg / takođe Nemac
• Arthur Schnitzler / Austrijanac — Artur Šnicler

Hvala unapred. --Metodičar � 18:19, 22. januar 2009. (CET)

Napisao sam ono što znam.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 14:08, 24. januar 2009. (CET)

Molim za pomoc!

Moze li neko da mi promeni po padezima ove vlastite imenice:Aco,Pero,Zlajo. HVALA

Mislim da je ovako:

1. Aco
2. Aca Ace
3. Acu Aci
4. Aca Acu
5. Aco
6. Acom
7. Aca Aci

—Džonaja ¿Por qué no te callas? 01:03, 26. januar 2009. (CET)

• 1.Nominativ:Aco
• 2.Genitiv, Ace
• 3.Dativ, Aci
• 4.Akuzativ: Acu
• 5.Vokativ: Aco
• 6.Instumental: Acom
• 7.Lokativ: Aci

Ja mislim da je ovako, mozda gresim?--Nagraisalovićkaži/laži 11:22, 26. januar 2009. (CET)

Lokativ ti nije dobar sigurno. A mislim da nije ni ostalo.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 11:29, 26. januar 2009. (CET)

Pa na koje pitanje odgovara lokativ?--Nagraisalovićkaži/laži 11:39, 26. januar 2009. (CET)

O kome, o čemu? O Aci. Svakako ne „O Aca“. I ostali TonČini nabrojani. Mijenjaju se isto kao i njihovi analozi, Aca, Pera, Zlaja. --Darko Maksimović (razg.) 17:22, 26. januar 2009. (CET)

Ja sam se rukovodio pitanjem „kod koga?“, na šta sam dao odgovor „kod Aca.“ U prevodu, poistovetio sam genitiv i lokativ. No, na stranu to što sam lupio, pa ostao živ. Darko, jesi siguran da se menjaju isto?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 23:59, 28. januar 2009. (CET)

Jeste isto, takođe treba da prepraviš i ove gore pod 2,3 i 4.--Nagraisalovićkaži/laži 01:17, 29. januar 2009. (CET)

Ja sam se rukovodio pitanjem „kod koga?“, na šta sam dao odgovor „kod Aca.“ U prevodu, poistovetio sam genitiv i lokativ. No, na stranu to što sam lupio, pa ostao živ.

Nije to ništa ja znam ljude koji su iz srpskog imali 4 ili 5, a ne znaju ovakve stvari, eto ja sam uglavnom imao 1 ili 2 iz srpskog. --Nagraisalovićkaži/laži 01:21, 29. januar 2009. (CET)

---

Nije to baš tako strogo. Ovi (sporni) padeži mogu glasiti i na jedan i na drugi način. Često se kao primer daje Ivo Andrić. Mogući su genitivi knjiga Iva Andrića i knjiga Ive Andrića. Isto važi i za Acu.----Oli razgovor 18:01, 10. februar 2009. (CET)

Tenis

• Xavier Malisse BEL - Ksavie Malis — Ksavije Malis (treba j između i i e)
• Christophe Rochus BEL - Kristof Rošu — mislim da treba Kristof Roši, ali nisam siguran
• Tommy Haas GER - Tomi Haas ?! — Tomi Has (dupli glasovi se u transkripciji prenose kao jedan)

--Nadina (razgovor) 23:33, 25. januar 2009. (CET)

Evo.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 23:55, 25. januar 2009. (CET)

Nemački teniser Tomi Has ne postoji. Nemačka imena se ne transkribuju sa engleskog. Teniser se zove Thomas Haas odnosno Tomas Has.--Drazetad (razgovor) 10:14, 26. januar 2009. (CET)

ATP --Nadina (razgovor) 18:59, 30. januar 2009. (CET)

Sub-Commander

Kako biste preveli naziv ovog izmišljenog čina iz „Zvezdanih staza“? Podkomandant? Potkomandant? Pod-komandant?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 01:00, 26. januar 2009. (CET)

Možda zemenik komandanta?--Nagraisalovićkaži/laži 13:10, 26. januar 2009. (CET)

Zamjenik (ili možda pomoćnik) komandanta mi svakako zvuči bolje nego pod-... --Darko Maksimović (razg.) 17:20, 26. januar 2009. (CET)

Pa, ne kažemo zamenik oficira, već podoficir.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 00:01, 29. januar 2009. (CET)

To si u pravu, ali nikad nisam čuo ni za potkomandanta, ni za podgenerala, ni za podkapetana... Ne znam, valjalo bi da se oglasi neko stručan... međutim, takvih ovde ima malo, ako uopšte... --Darko Maksimović (razg.) 01:16, 29. januar 2009. (CET)

Mislim da te engleze ne treba bukvalno prevoditi, zato sam i dao onaj gore primer. U svakom slučaju svi ovi primeri se odnose na osobu koja je odmah iza komandanta.--Nagraisalovićkaži/laži 01:25, 29. januar 2009. (CET)

Evo recimo ovo i ovo --Nagraisalovićkaži/laži 01:33, 29. januar 2009. (CET)

Pa čekajte. Ako je već izmišljen čin, što je onda tako bitno naći mu savršeni ekvivalent na srpskom? Ako imamo podoficira, mogao bi da postoji i potkomandant (što je, uostalom, i najverniji prevod). --FiliP ^_^ 01:55, 29. januar 2009. (CET)

Za potkomandanta nisam čuo da postoji, za zamenika komandanta jesam i on postoji u srpskom jeziku.--Nagraisalovićkaži/laži 02:03, 29. januar 2009. (CET)

„Zamenik komandanta“, „komandant“, „komandir“ i slično na srpskom nisu činovi, nego fukcije. Kapetan je i jedno i drugo, ali u različitim formacijama - u vojsci je samo čin, a u mornarici je i funkcija i čin, a kad se koristi kao čin ima dodatke (kapetan fregate i sl). „Podoficir“ nije ni jedno ni drugo, rekao bih da je to napribližnije zvanju (kao inženjer, diplomirani inženjer i sl; profesionalci bi tu imali više da kažu). U principu, mada „podkomandant“ više odgovara, ja sam u prevodu češće viđao da se koristi približno odgovarajući čin za prevod, jako retko da se izmišljaju nove kovanice tj. da se bukvalno prevodi. Da ne pominjemo da prevod za commander nije komandant, kada se prvo koristi kao čin. Za eventualni prevod bi valjalo znati na hijerhiji čije mornarice se zasniva hijerarhija u „Zvezdanim stazama“, i kako se približni čin prevodu u našu mornaricu. Druga mogućnost bi bila da se koriste „zvanični“ tj. distributerski prevodi, ma koliko dobri ili loši bili, jer je ipak u pitanju fikcija. --BraneJ (spik) 13:26, 29. januar 2009. (CET)

Francusko ćepi

Kako da transkribujem chartreuse?--Metodičar � 21:29, 29. januar 2009. (CET)

Trebalo bi šartrez.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 19:52, 30. januar 2009. (CET)

Hvala Pirke i mogu ti reći da bih 100% znao da naručim to piće u Francuskoj. --Metodičar � 20:21, 30. januar 2009. (CET)

Marlon Brando

Da sad ne bih izvlacio buljuk reci iz clanka, da li bi neko bio ljubazan da transkribuje imena? -- Bojan  Razgovor  18:12, 30. januar 2009. (CET)

Dvama hicima?

Koji oblik treba koristiti? Za drugi mislim da je ispravan, a prvi mi zvuči nekako bolje :)

• Ranjen je sa dva hica iz pištolja. (drugi primjer: „Ranjen je sa grabljama“? - očigledno nešto ne valja)
• Ranjen je dvama hicima iz pištolja. („Ranjen je grabljama“ - zvuči okej, ali ovo „dvama hicima“ mi baš bode uši)

Enibadi? --Darko Maksimović (razg.) 22:02, 3. februar 2009. (CET)

Što se mene tiče, ja uvek koristim ovaj drugi oblik :) ali moj govor mnogima bode uši. A da napišeš „Rane su mu uzrokovala dva hica iz pištolja." :) Poz! --Wlodzimierz (razgovor) 22:17, 3. februar 2009. (CET)

Instrumental - šesti padež u srpskom jeziku. Priloške odredbe za sredstvo (s(a) čim primer: Jeo sam sladoleo kašikom.) i pridruženi subjekat (s(a) kim; primer: Igram se sa lutkom) i atribut ( npr: dečak sa velikim nosem) )

Prema ovome ako sam dobro naučio trebalo bi u primeru sa grabljama da piše:„Ranjen je grabljama“. U primeru jedan ako se pita čime je ranjen - ranjen je pištoljem, a sa koliko hitaca je priloška odredba za količinu - sa dva hitaca. Ne bi trebalo da sam u krivu, a moguće je da grešim davno sam to učio (V-VI osnovne) --Ja sam kaži 23:12, 3. februar 2009. (CET)

Kako ja shvatam, oblik "dvama" se smatra arhaičnim (zajedno sa trima, četir(i)ma i sl), ali je i dalje pravilan. "Nepadežni" oblici (tj. predlog + nominativ), stoga, menjaju arhaične oblike. Tako sam ja shvatio (da l' su mi tako objasnili ili sam negde pročitao, ne sećam se). --FiliP ^_^ 01:10, 4. februar 2009. (CET)

Mislim da je hica pogrešno i da bi trebalo hitaca. --Ja sam kaži 02:07, 4. februar 2009. (CET)

Jeste, ali „Išao sa drugom“, a „brijao sa brijačem“. Zato ne bi trebalo da je „Ranjen sa dva hica“, a sigurno ne može „ranjen sa dva hica“. Ostaje samo druga opcija, a ona je i meni, kao što kažeš, arhaična. --Darko Maksimović (razg.) 01:25, 4. februar 2009. (CET)

---

Oblik dvama hicima je najispravniji. Pravopis kaže da se broj dva treba svakako deklinirati. Radi se o instrumentalu sredstva kod koga se ne koristi predlog s(a). Ukoliko autoru ružno zvuči neka promeni konstrukciju da izbegne instrumental.----Oli razgovor 18:04, 10. februar 2009. (CET)

Holandski

Treba mi transkripcija sa holandskog jezika, ako neko zna: Bank voor Handel en Scheepvaardt N.V.. Hvala. --Darko Maksimović (razg.) 17:08, 7. februar 2009. (CET)

Ja bih rekao Bank vur Handel en Šipvard ko mu dade ime!-- Branislav  032  17:12, 7. februar 2009. (CET)

Po mom skromnom poznavanju čitanja njemačkog, a s obzirom da su holandski i njemački donekle slični, ovo voor bi se možda čitalo „for“, a ne znam da li se i u holandskom dva „e“ čitaju kao „i“, kao u engleskom. Dobro bi nam došao neko ko zna bar osnove holandskog. Pitanje je da li postoji neko takav ovde, „though“. --Darko Maksimović (razg.) 18:08, 7. februar 2009. (CET)

Vidi sa nekim ko zna nemački.-- Branislav  032  18:30, 7. februar 2009. (CET)

---

Ne bavim se transkripcijom, ali ne može se ići na analogiju s nemačkim. Pravopis srpskog jezika se u tačkama 165, 166, 167, 168 i 169 bavi transkripcijom sa holandskog, pa ko ima živce nek prekucava, ali bolje je ne nagađati.----Oli razgovor 18:08, 10. februar 2009. (CET)

Port, konektor, priključak, utikač?

Već par dana pišem članke o računarskim „portovima“. Pošto sam daleko od iscjeljujućeg uticaja majke Srbije, Srpske ili Crne Gore na moj govor :), ne mogu da dođem do zaključka šta treba da koristim. Primjeri:

• Paralelni port, konektor ili priključak
• VGA port, konektor ili ...
• Serijski, USB, printer...

Za kućne priključke na 220 V već postoje imena utikač i utičnica. Ali ovdje jednim imenom pokušavam zvati oba dijela, muški i ženski. Ideje? --Miroslav Ćika (razgovor) 19:36, 11. februar 2009. (CET)

• Paralelni port ostaviti
• Serijski port ostaviti
• printer => štampač

Konektori su valjda oni što spajaju npr. dva mrežna kabla. „USB ulaz“, „mini USB“, itd. Utikač još nikad nisam čuo da se koristi i u kakvoj računarskoj terminologiji, priključak da - telefonski koji se gura u modem, konektor kao što rekoh, a port - port za kamaru značenja: pored serijskog i paralelnog hardverskog porta, i za softverske portove (soket: adresa+port). Šta je VGA port? Ako misliš na fizičko mjesto na kartici - VGA ulaz/izlaz. --Darko Maksimović (razg.) 01:18, 12. februar 2009. (CET)

---

VGA port je priključak (konektor) na video kartici gdje se uključuje kabl od monitora. Možda bi trebalo da ga zovemo konektor. Ali šta onda sa istim takvim - serijski port i paralelni port. Bilo bi dobro da svi imaju isti naziv. Možda serijski priključak, paralelni priključak, VGA priključak, USB...? Pravopisni stručnjaci su čudnovato utihnuli...

Ako govorimo USB ulaz ili USB izlaz, bojim se da to nije ispravno jer je komunikacija obično dvosmjerna. VGA izlaz već može.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:16, 12. februar 2009. (CET)

Da, VGA izlaz je to odakle izlazi kabl za monitor. A USB ulaz se kaže zato što tu em ulazi kabl, em i primarna upotreba je prenošenje podataka U računar (sa memorije, sa foto-aparata, mobilnog telefona, itd.). Sem toga, zar postoji ijedan računarski protokol u kom podaci ne teku i na jednu i na drugu stranu? :) Pa opet imaš ulaze i izlaze, zbog primarne namjene. --Darko Maksimović (razg.) 11:44, 13. februar 2009. (CET)

Miroslave, postoji onlajn rječnik za računarske pojmove na srpskom: Računarski rječnik Mikro knjige. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 18:31, 12. februar 2009. (CET)

---

Hvala momci. Ovaj rječnik je dobra stvar. Koliko mogu da vidim, koristi se i port i konektor i ulaz i priključak, pa izgleda ovisi o inspiraciji autora koji će se koristiti - u nedostatku obavezujućeg pravila. Darko, što se tiče USBa, često se koristi i za slanje podataka van, kao npr. na vanjski čvrsti (hard) disk, kontrolu raznih kartica (Arduino) i sl. Ono jes` da izgleda kao utikač... I u pravu si, skoro da i nema protokola koji je jednosmjeran. Čak i novi monitori imaju neke linije za podatke ka-iz računara. Pisanje USB ulaz-izlaz mi nekako djeluje nezgrapno. Možda USB rupa :))) --Miroslav Ćika (razgovor) 17:47, 13. februar 2009. (CET)

Ja ti samo mogu reći da je odomaćeno USB ulaz, valjda zato što ljudi donesu uređaj (da prekopiraju na njega ili sa njega, nebitno) i tu - gurnu - tj. tu UĐE - USB priključak. :) Ono bi, po analogiji sa telefonskom utičnicom (preko koje takođe ide komunikacija u dva smjera) trebalo USB utičnica, ali, radeći kao programer već evo godinama itd. i živeći u Beogradu, mogu ti samo reći da je USB ulaz odomaćeno. Pa ti sad kako hoćeš :) --Darko Maksimović (razg.) 19:38, 13. februar 2009. (CET)

Napravite analogiju sa prenosom struje preko kabla i biće vam jasnije... USB utikač se sreće na uređajima tipa spoljašnji čvrsti diskovi, mada često na samom disku imate i USB utičnicu pošto se kablovi pakuju odvojeno ili prodaju posebno. Dakle, "Utakni USB utikač iz uređaja H u USB utičnicu na računaru ili i u jednu od utičnica na spoljašnjem umnožitelju USB priključaka", je uputstvo koje se slično sročeno, može sresti upakovano sa nekim od tih uređaja. (Mada može i utakni USB izlazni priključak sa recimo čvrstog diska u ulazni USB priključak na računaru.) To nema veze sa načinom prenosa podataka preko "univerzalne serijske magistrale" ili načinom napajanja USB uređaja (maže se napajati elekt. energijom preko drugog posebnog priključka, ali i preko USB-a - slučaj sa raznim tipovima USB memorija..., (u skoro svim USB uređajim prenos podataka je dvosmjeran). ---Slaven Kosanović- {razgovor} 02:11, 17. februar 2009. (CET)

Super-veleslalom ili superveleslalom

Molim da mi neko stručan odgovori koji je naziv ispravan. Prvi oblik je na ovoj viki, a drugi se susreće u štampi.Hvala --Drazetad (razgovor) 10:34, 13. februar 2009. (CET)

---

Superveleslalom.

--Sly-ah (razgovor) 10:50, 13. februar 2009. (CET)

Omeje ili Omejer?

Omeyer Kako se pravilno izgovara prezime ovog francuza?-- Branislav  032  21:22, 14. februar 2009. (CET)

Pa, ja lično ne znam ni pravila čitanja francuskog, ali pogledavši u gore postavljena pravila transkripcije sa francuskog jezika, iz datog primjera „Meissonier —> Mesonije“ bi se zaključilo da je Omeje ;-) --Darko Maksimović (razg.) 22:16, 14. februar 2009. (CET)

Anna-Lena Grönefeld

Molim transripciju imena ove nemačke teniserka. Da li je ispravno Ana-Lajna Greneveld ovde ili Ana Lena Grenefeld. Hvala --Drazetad (razgovor) 16:30, 17. februar 2009. (CET)

Ana-Lena Grenefeld.--Sly-ah (razgovor) 16:51, 17. februar 2009. (CET)

Masakr

Primetio sam da se u skoro svim naslovima koristi reč masakr, iako imamo srpsku reč pokolj.

Štaviše, oblik masakr nije opšteprihvaćen van vikipedije, već mi izgleda da je u knjigama uobičajeniji oblik masakar. Još jedan problem sa transkipcijom engleske reči massacre je to što nedostaje poluglas između slova k i r, te bi dosledna transkipcija bila masakъr ili masak'r. Meni izgleda da je daleko bolje koristiti srpsku reč u ovom slučaju (poput Slovenaca koji koriste reč pokol, Bugara koji koriste klane i drugih). --Damjan /razgovarajmo/ 01:06, 20. februar 2009. (CET)

---

1. Rečnik stranih reči Klajna i Šipke beleži samo oblik masakr u značenju pokolj, veliko krvoproliće. Isti je slučaj i sa šestotomnim Rečnikom srpskog jezika MS uz male razlike u značenju (pokolj, seča, krvoproliće). Dakle, oblik masakr je jedini pravilan.

2. Masakr je apelativ (opšta imenica) i u tom obliku je ta reč ušla u srpski jezik i tu ostala i to pre mnogo godina tako da je sad izlišno potezati pravilnost transkripcije.

3. Reč masakr je u srpski jezik ušla iz francuskog jezika, a ne iz engleskog.

--Sly-ah (razgovor) 19:59, 20. februar 2009. (CET)

Hvala druže. Nego, šta kažu ostali, jel bolje da se koristi strana reč masakr ili domaća reč pokolj? --Damjan /razgovarajmo/ 19:05, 21. februar 2009. (CET)

Ja se zalažem da postoje obje riječi. Ne mogu da objasnim, ali čini mi se da postoji tanana značenjska razlika između te dvije riječi. --Darko Maksimović (razg.) 19:08, 21. februar 2009. (CET)

Ja se slažem da postoje obe reči. Masak(a)r mi je više za skorašnje događaje koji su poznati pod tim imenom (srebrenica i sl). A pokolj bih koristio za sve straije događaje. --Jovan Vuković (r) 18:57, 27. februar 2009. (CET)

Velika i mala slova u religiji

Želeo bih samo da naglasim da se nazivi religija i njihovih pripadnika pišu malim slovom, dakle judaizam, hrišćanstvo, islam a ne Judaizam, Hrišćanstvo, Islam. Mnogo vremena mi odlazi na ispravljanje ovakvih grešaka, pa smatram da potrebno ovo posebno razjasniti da bi ljudi ispočetka pravilo pisali. --Damjan /razgovarajmo/ 19:09, 24. februar 2009. (CET)

Imena muzičkih grupa i igrica

Drage kolege, voleo bih da se principijalno dogovorimo o nazivima članaka muzičkih sastava i video igrica. Smatram da je imena bendova i igrica u nazivima članaka najbolje ostaviti u originalu, jer to je praksa u velikoj većini svetskih jezika i srpski pravopis to jasno dopušta.

Nazivi muzičkih grupa su često igra reči, odnosno mala umetnička dela za sebe, koja gube vrednost prevodom ili transkripcijom (poput U2, AC/DC). Isto važi i za nazive igrica (poput World of Warcraft čija skraćenica WoW je usklik divljenja na engleskom).

Takođe, izbegli bismo neke potpuno nakaradne primere transkripcije, koji se ne mogu sresti nigde van Vikipedije (poput Jardberds, Dip perpl, Mot d hupl, Ajzbern, Ajsd Ert, Drim tijater...), i zbog kojih smo često predmet sprdnje.

Navedeni primeri ne moraju da postoje, ovo ne moramo da radimo, niti postoji pravilo koje takva preimenovanja nužno nalaže. Nemam ništa protiv da postoje neki izuzeci (npr. Bitlsi), koji su jasno i nedvosmisleno prihvaćeni u srpskom jeziku. Kao dokaz ze to treba navesti primere iz domaćih muzičkih enciklopedija, a ne sprovoditi pionirske poduhvate transkripcije.--Damjan /razgovarajmo/ 16:22, 27. februar 2009. (CET)

Pretpostavljam da niko ne želi da se ponovo upušta u ovaj vruć krompir od teme. Evo ja ću samo ukratko. Video-igrice nisu problem, jer za to je odavno uspostavljen dogovor da ostaje u originalu ukoliko ne postoji zvaničan prevod kao i za filmove. Što se tiče grupa, od relevantnih izvora mogu da navedem YU Rock enciklopediju Petra Janjatovića. U njoj su sva lična imena transkribovana, dok su imena svih muzičkih grupa pisana izvorno. -- Loshmi (razgovor) 00:40, 1. mart 2009. (CET)

Nisam znao da je za igrice već rešeno, no tim bolje. Što se tiče prakse pisanja imena muzičkih grupa, smatram da je Ju rok enciklopedija prilično relevantno štivo u tom domenu, na koje se možemo oslanjati. Takođe, treba pogledati kako je to rešeno u drugim knjigama i enciklopedijama muzike na srpskom jeziku. --Damjan /razgovarajmo/ 23:24, 1. mart 2009. (CET)

Po meni članci U2, AC/DC su pravi primer kako to treba da izgleda. Dakle naziv članka je iz originala. Članak počinje tim nazivom i odmah daje transkripciju:

1. U2 (Ju tu) je irska rok grupa.
2. AC/DC (transkribuje se kao „ej-si-di-si“) je hard rok grupa...

I postoji preusmerenje ako neko otkuca Ju tu. Mislim da ovakav stil treba usvojiti kao pravilo. Barem dok se stanje u živom srpskom jeziku ne promeni na nešto drugačije.--Irić Igor (razgovor) 23:40, 1. mart 2009. (CET)

I ja smatram da je to najbolje rešenje - izvorni oblik u naslovu članka, sa izgovorom na samom početku. --Damjan /razgovarajmo/ 21:58, 6. mart 2009. (CET)

UNESKO

Kada je reč o ovoj međunarodnoj organizaciji, da li može da se napiše Svetska baština Uneska, Uneskova svetska baština ili mora da se piše kao UNESKO-a, UNESKO-va... --Poki |razgovor| 16:13, 4. mart 2009. (CET)

---

O, da, Unesko, Uneska, Uneskov. Naravno.----Oli razgovor 17:46, 4. mart 2009. (CET)

Hvala. Znao sam i ja, ali sam samo hteo da potvrdim. :) --Poki |razgovor| 23:42, 5. mart 2009. (CET)

transkripcija

• Garou-
• Petit- Peti?
• Freycinet
• Jean Matrac
• Patain Malo
• Ciannelli

--Nagraisalovićkaži/laži 22:03, 4. mart 2009. (CET)

---

• Garou-Garu
• Petit- Pti
• Freycinet - Fresine
• Jean Matrac - Žan Matrak
• Patain Malo - Paten Malo
• Ciannelli - Čaneli (ako je u pitanju bariton Eduardo Ciannelli).

--Sly-ah (razgovor) 23:48, 4. mart 2009. (CET)

Fudbaleri

Txiki Begiristain-
Stéphane Chapuisat-

-- Branislav  032  22:34, 13. mart 2009. (CET)

---

Čiki Begiristajn

Stefan Šapiza.

--Sly-ah (razgovor) 23:53, 21. mart 2009. (CET)

Kako...

Ako je prezime naučnika Love, kako je onda genitiv, naravno, na srpskom? --geologicharka piši mi 21:40, 15. mart 2009. (CET)

Love, transkripcija bi trebala biti Lav.

• 1.Nominativ:Lav
• 2.Genitiv, Lava
• 3.Dativ, Lavu
• 4.Akuzativ: Lava
• 5.Vokativ: Lave
• 6.Instumental: Lavom
• 7.Lokativ: Lavu

A ako je ženski naučnik u pitanju onda se ja mislim ne menja kroz padaže.

--80.242.118.28 (razgovor) 15:32, 17. mart 2009. (CET)

Popravljati „nepravilne“ nazive ili ne?

Mislim da o ovom pitanju treba postići saglasnost zajednice. Kako nazivati članke ako korišćeno ime nije po pravopisu? Konkretno, o ovome je već bilo priče kod Mekdonaldsa. Po pravopisu je Mak, ali firma upotrebljava Mek. Još bolji primer su Travian i Ikariam, veb igrice. I jedna i druga imaju ćiriličnu verziju sajta i upotrebljavaju naziv koji nije po pravopisu. Dakle, trebamo li koristiti ime koje je po pravopisu ili ime koje koristi sam vlasnik imena?--Irić Igor (razgovor) 00:09, 23. mart 2009. (CET)

Pa dobro. Činjenica je da postoji pravopisno pravilo. Činjenica je da u registru agencije za privredne registre piše MCDONALD S, što se može proveriti ovde, kao i rezervisano ime MCDONALD S. E sad, to što se negde pojavljuje "dođite u Mek" ili "rođendan u Meku" nije ključni dokaz da oni loše koriste pravopis. Oni samo jednu skraćenu formu pišu na način koji smatraju prikladnim. Po meni, formalno u Srbiji ne postoji Mekdonalds već MCDONALD S (što oni na sajtu isključivo koriste). Ako potom pristupamo prevodu, transkripciji ili transliteraciji - možemo nešto raditi sa tim. Usput, u članku se pojavljuju imena i prezimena ona dva brata, osnivača. Oni definitivno jesu Makdonald. Znam da svi govore Mekdonalds, i ja isto tako govorim. To ne znači da je to ispravno, ali verovatno neću menjati staru naviku. U svakom slučaju, postoji prostor za objašnjenje u članku o ispravnosti izgovora i o uvreženom izgovoru. Usput, šta je primaran a šta sekundaran naziv članka? Pa Ikariam nije zaštićeno ime već nepismen prevod originala sa drugog jezika. Možda neko kaže, ja sam autor, ja ću da ga nazovem kako ja hoću. Pa dobro, neka zaštiti taj niz slova, pa nek nazove. U samom članku treba objasniti problem sa jezičkom ispravnošću. Potom ostaje problem primarnog naziva članka - hm... ali oko toga ne bih trošio mnogo energije. -- JustUser  d[-_-]b  00:55, 23. mart 2009. (CET)

Izgovor engleskog jezika nije svuda isti. U Britaniji i Australiji govore MAK, a u sj. Americi MEK. Pa koristite šta vam se sviđa (sad će pravopisaši da počnu ...). Ne znam koji oblik engleskog oni smatraju za mjerodavan, ali ruku na srce sjevernoamerički engleski ima veći uticaj na svjetski izgovor čini mi se (filmovi, muzika...) pa bi ga trebalo koristiti. Pogotovo jer je dotična firma iz SAD.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:38, 1. april 2009. (CEST)

Smatram da imena igrica, organizacija ili bilo čega drugog, koja zvanično imaju ćiriličnu varijantu, nikako ne treba menjati, već uvek treba prenositi u izvornom obliku. Zvanični nazivi mogu biti skraćenice, višeznačni ili smišljeno nepravilni oblici. Neke organizacije za svoje nazive namerno biraju pravopisno "nepravilni" oblik (Npr. Srbski Obraz). Takođe, igrica Travian se na srpskoj ćirilici takođe zove Travian i mi ovde nikako nemamo ovlašćenje da to ovde menjamo (možemo eventualno u zagradi navesti da se izgovara Travijan, ako neko smatra za neophodno). Takođe, ne možemo komentarisati da li je njihov prevod nepismen ili nije, takav je. Firme nemaju nikakvu obavezu da sled slova korišten u nazivu bude po pravopisu. --Damjan /razgovarajmo/ 23:06, 6. april 2009. (CEST)

Ovde se ne radi o prevodu, nego o transkripciji na srpski jezik, koji jeste nepravilan. Travian je nepravilna, a Travijan pravilna transkripcija, nikako izgovor. Do toga je najverovatnije došlo jer srpski distributeri te igrice jednostavno ne poznaju srpski pravopis (kao i mnoge kafedžije, pa ćete često moći da nađete karte pića u kojima piše napiTci). Lično bih išla sa pravilnom verzijom, jer transkripcija na srpski nije doslovno ime, već prilagođavanje tog imena srpskom jeziku koje distributeri igrice nisu umeli da urade kako treba, i stoga ga ne treba tretirati kao Sveto pismo. Međutim, ako se u naslovu ipak ostavi Travian, ne bi bilo zgoreg u fusnoti navesti da je to pogrešna transkripcija imena igre, i da bi prema pravilima transkripcije na srpski jezik, trebalo da glasi Travijan.--Jagoda ispeci pa reci 23:59, 6. april 2009. (CEST)

Dodao sam u članak fusnotu da iako pravopis preporučuje da se između „i“ i „a“ stavlja „j“, zvanični prevod koristi naziv bez j. Ni Vlado Georgiev nema „j“ između „i“ i „e“, jer on svoje ime tako piše. -- Loshmi (razgovor) 06:17, 7. april 2009. (CEST)

Lična imena (kao i prezimena se izuzimaju od pravopisnih pravila, tako da ovakvom poređenju nema mesta. Neko se može zvati Adrijana ili Adriana, Danijela ili Daniela, Mia ili Mija, Mihajlo ili Mihailo i sl. i mi moramo pisati ta imena baš onako kako ona glase, što nije slučaj sa transkripcijom nekog stranog imena, u ovom slučaju, video igre. Osim toga, rekla bih da je Geogriev makedonsko ili bugarsko prezime, a ne srpsko. BTNj, zar ovde nije bio dogovor da se imena video igara ostavljaju u originalu? --Jagoda ispeci pa reci 09:37, 7. april 2009. (CEST)

Pa jeste, ali ovde se raspravlja šta ako original na ćirilici nije po pravopisu. U svakom slučaju, ja sam za original. --Damjan /razgovarajmo/ 10:24, 7. april 2009. (CEST)

Nisam znala da su Travian i Ikariam srpske video igrice... Šalu na stranu, ćirilični original ovih igara ne postoji. To što stoji ćirilicom ispisano na njihovim veb stranicama jeste distributerska transkripcija (kao kod filmova što bi bio distributerski prevod), i to očigledno pogrešna. Originalni naslov je na engleskom jeziku. Da je neki Srbin smislio te igrice pa im dao imena Trivian i Ikariam, onda bi to ZAISTA i bili original naslovi. Ovako to nisu. Ja sam mišljenja da treba ostaviti u originalu, kao što je do sad bila praksa. Bolje original nego nepravilna transkripcija. Mada, može i ovako kako je, sa napomenom da je to nepravilna transkripcija orignalnih imena sa engleskog. --Jagoda ispeci pa reci 17:14, 7. april 2009. (CEST)

Da li to znači da treba da pišemo film „Konj na potezu“ umesto zvaničnog naziva „Lovac na potezu“? I to je „očigledno“ pogrešan distributerski prevod.--Irić Igor (razgovor) 20:24, 7. april 2009. (CEST)

Naravno da ne. Ovde se ipak ne radi o prevodu, nego samo o transkripciji. Prevod ostavlja prostora za umetničko izražavanje, ali transkripcija ne. Transkripcija, za razliku od prevoda ima jasna pravila. Prevod zavisi od umeća i nadahnuća prevodioca. Ne treba mešati transkripciju s prevodom, a pogotovu ne treba praviti analogije (koje inače uvek daju loše rezultate), jer zaista nemaju veze jedno s drugim. --Jagoda ispeci pa reci 20:53, 7. april 2009. (CEST)

Da, ali nekad je transkripcija prevod. Npr. Indijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje. Iako bi po tim pravilima trebalo Indijana Džouns i kraljevstvo lobanje - prevod je sa Džons. -- Loshmi (razgovor) 06:50, 8. april 2009. (CEST)

Bliski, Srednji, Daleki (I/i)stok

Šta je pravilno? -- Bojan  Razgovor  11:51, 27. mart 2009. (CET)

I Austro-ugarska monarhija ili Austro-ugarska Monarhija ili Austro-Ugarska Monarhija? -- Bojan  Razgovor  00:40, 28. март 2009. (CET)

Bliski istok, bliskoistočni (I. Klajn, RJN, str. 17) Daleki istok, dalekoistočni (I. Klajn, RJN, str. 33) Srednji istok nema, ali prema prethodna dva, izvuci sam zaključak.

Austrougarska ili Austro-Ugarska, Prvopis u tački 49f(1) dopušta oba oblika s napomenom da je "spojeno pisanje logičnije". Pridev se piše samo spojen -- austrougarski. Dakle, Austrougarska monarhija, Austrougarsko carststvo. Ivan Klajn, RJN, str. 11. --Јагода испеци па реци 01:12, 28. март 2009. (CET)

Onda Austrougarska. -- Bojan  Razgovor  07:41, 28. mart 2009. (CET)

Prevod

Da li neko može da pogleda članak Zlatna lopta 1994. i da proveri da li sam dobro transkribovao imena?-- Branislav  032  18:12, 28. mart 2009. (CET)

Kako da prevedem ime ove hale - Wielofunkcyjna.-- Branislav  032  18:26, 29. mart 2009. (CEST)

Prema kontekstu, čini mi se da bi to trebalo da znači "multifunkcionalna". --FiliP ^_^ 19:08, 29. mart 2009. (CEST)

I ja mislim tako, ali sam napisao Vjelofunkcijalna.-- Branislav  032  19:17, 29. mart 2009. (CEST)

Višenamenska? Nikola (razgovor) 19:40, 29. mart 2009. (CEST)

Transkripcija

• Olivier Follet
• Stéphane Petit
• Thierry Frémont
• Edouard Montoute
• Eriq Ebouaney
• Steven Zaillian

--Nagrakaži/laži 00:39, 1. april 2009. (CEST)

---

Meni treba za Julia Child (rođenu Julia Carolyn McWilliams) --Ja sam kaži 04:47, 2. april 2009. (CEST)

Džulija Čajld (Džulija Karolin Makvilijams) --Nagrakaži/laži 14:08, 2. april 2009. (CEST)

Hvala--Ja sam kaži 15:35, 2. april 2009. (CEST)

Tschütscher

Da li je Tschütscher Čučer ili Čičer, Čečer?--Avala (razgovor) 17:41, 3. april 2009. (CEST)

---

Čičer.

--Sly-ah (razgovor) 17:59, 3. april 2009. (CEST)

Hvala---Avala (razgovor) 22:00, 6. april 2009. (CEST)

---

Što se tiče nemačkog: ä=e; ö=u; ü=i.... Toliko za sada.--Metju (razgovor) 21:27, 3. april 2009. (CEST)

---

ö se transkribuje kao "e", a ne kao "u".

--Sly-ah (razgovor) 22:09, 3. april 2009. (CEST)

---

• Olivier Follet - Olivje Fole
• Stéphane Petit - Stefan Pti
• Thierry Frémont - Tijeri Fremon
• Edouard Montoute - Eduar Mantut
• Eriq Ebouaney - Erik Ebuane
• Steven Zaillian - Stiven Zejlijan

--Sly-ah (razgovor) 18:14, 3. april 2009. (CEST)

Hvala druže. --Nagrakaži/laži 21:16, 3. april 2009. (CEST)

---

Greška. Treba Eduar Montut, a ne Mantut. --Sly-ah (razgovor) 22:05, 3. april 2009. (CEST)

Denez Prigent-

Fudbal

Ko ima vremena nek prekontroliše. -- Branislav  032  12:01, 4. april 2009. (CEST)

Kćerka ili ćerka?

-- Bojan  Razgovor  18:56, 6. april 2009. (CEST)

I jedno i drugo. --Jagoda ispeci pa reci 19:00, 6. april 2009. (CEST)

Ćer ili Kćer? Pošto je kćer očito(?) ispravno, mislim da treba kćerka ili kćer. Narod ponekad govori i ćer, ali...--Miroslav Ćika (razgovor) 19:15, 6. april 2009. (CEST)

U jednotomnom RMS postoje sledeće odrednice: kćer, kćera (hip. od kći), kćerica (dem. i hip. od kći i kćer), kćerka, kćerkica i kćerčica (dem. i hip. od kći, kćer i kćerka), kćerca (hip. od kći i kćer). Na Ć ima ćerka i ćerčica. U šestotomnom ima pored svega ovoga, i ćer i ćerca (dem. i hip. od ćer), ali pored ove dve reči stoji pokr. što znači, kako u uvodu Šestotomnika piše, pokrajinski. Ja to tumačim da se radi o obliku koji je nepravilan iako se može čuti u narodu. U prilog tome govori i činjenica da su u jednotomniku zabeležene samo reči književnog jezika, a da nema reči sa tom odrednicom pokr. --Jagoda ispeci pa reci 20:03, 6. april 2009. (CEST)

Tačno tako. Na Kordunu gdje sam odrastao govorili su ćer, ali imali su običaj da gutaju mnoga slova. Kao Vojnć umjesto Vojnić, Tušlovć umjesto Tušilović i tako dalje. Slažem se da je ćerka narodski - i nepravilan izgovor. Kao što u Srbiji kažu bliznakinje umjesto blizankinje :), i to je toliko uzelo maha da će me sad sigurno neko napasti da nisam u pravu :)--Miroslav Ćika (razgovor) 20:14, 6. april 2009. (CEST)

Mislim da nisi razumeo: Ni u jednom momentu nisam napisala da je ćerka narodski -- ćerka je sasvim pravilan oblik, tim pre što se pojavljuje i u jednotomnom i u šestotomnom RMS. Skraćenica pokr. stoji samo iza imenica ćer i ćerca. Ujedno se ove dve reči pojavljuju samo u šestotomnom. Jednotomnik, kad je pravljen, izbačene su svi lokalizmi i nepravilne reči, pa samim tim i nema reči ćer i ćerca. Ćerka je ostala, jer je sasvim regularna srpska književna reč.--Jagoda ispeci pa reci 20:18, 6. april 2009. (CEST)

Takođe, pravilni su oblici bliznakinja, blizanka i blizanica. Blizankinja je isto što i infrakt. Reč koju je narod izvrnuo jer mu je tako lakše da izgovori. Doduše, kod blizankinje je verovatno došlo do izvrtanja zbog analogije (naravno, pogrešne) sa muškim oblikom blizanac. --Jagoda ispeci pa reci 20:20, 6. april 2009. (CEST)

Dobro, KĆ i nije baš lako za izgovaranje. BlizANac, blizANkinja. BlizANac, blizNAkinja (izvrtanje N i A). Da, neki oblici postaju vremenom odomaćeni i u pravopisu.

A sada ću ja polako da zbrišem dok se diskusija nije rasplamtala :))) Sad znam kome da se obratim u vezi pravopisa. --Miroslav Ćika (razgovor) 20:30, 6. april 2009. (CEST)

---

Vodite računa da Klajn u RJN kaže da je oblik "kćer" akuzativ i daje primer (Pozovite moju kćer), a da nominativ glasi kći (i kćerka i ćerka) s tim da napominje: "U novije vreme poneki gramatičari ga (oblik kćer) dopuštaju i kao nominativ (Ovo je moja kćer - pored boljeg i pravilnijeg Ovo je moja kći)". Takođe, u šestotomniku je uz oblik kćer navedeno da je to pokrajinski oblik (odnosno neknjiževni).

--Sly-ah (razgovor) 23:04, 6. april 2009. (CEST)

O moj Gospode :) Ako je ćer neispravno, onda je valjda i ćerka neispravno. Kćerka/kćer je onda jedini književni oblik.--Miroslav Ćika (razgovor) 16:35, 8. april 2009. (CEST)

http://g.imagehost.org/view/0423/klajn --Nagrakaži/laži 02:30, 7. april 2009. (CEST)

Bojane, ako ovo pitaš zbog Optimusa Prajma, mislim da je najbolje da ga ne upošljavaš da menja u jedan ili drugi oblik već da ostavi onako kako je autor članka napisao, s obzirom da su oba oblika ispravna. -- Loshmi (razgovor) 06:34, 7. april 2009. (CEST)

---

Miroslave, da rezimiramo:

ISPRAVNI oblici su: kćerka, ćerka i kći i njihove izvedenice (deminutivi, hipokoristici, augmentativi itd.)

POKRAJINSKI, odnosno NEKNjIŽEVNI, odnosno NEPRAVILNI oblici su svi ostali.

--Sly-ah (razgovor) 21:48, 8. april 2009. (CEST)

---

Vidim da je priča već pomalo zastarela, ali da samo nešto pridodam. Pravopis iz šezdesete nije dopuštao ni kćer kao nominativ, a ni ćerka. To je novina/"novina" pravopisa iz 93. pa možda Miroslava to zbunjuje. ----Oli razgovor 21:40, 15. april 2009. (CEST)

Ja nisam znao ni prvi ni drugi :))) ali mi ćerka djeluje strašno pogrešno - kao i ćer. Hvala na komentaru Oli.--Miroslav Ćika (razgovor) 19:38, 16. april 2009. (CEST)

Kako je pravilno?

Kako je pravilno reći: shema ili šema? --geologicharka piši mi 15:50, 10. april 2009. (CEST)

Iskreno nemam nikakvu literaturu da ti potvrdim, ali mislim da većina kaže šema.--VLADA ^talk 16:05, 10. april 2009. (CEST)

Šema je običnije nego shema. Samo oblik šema se upotrebljava u smislu tehničkih nacrta. I. Klajn, RJN, str. 172.--Jagoda ispeci pa reci 16:28, 10. april 2009. (CEST)

To znači da su oba termina pravilna, samo je pitanje šta tačno želimo da kažemo? Hvala. --geologicharka piši mi 20:11, 10. april 2009. (CEST)

Upravo tako, zavisi šta hoćeš da kažeš. Ponoviću: Samo oblik šema se upotrebljava u smislu tehničkih nacrta. Dakle, ako govoriš o nacrtima na papiru, u smislu tehnički crteži, onda je samo šema. Dalju potvrdu za to daju definicije sheme i šeme u Velikom rečniku stranih reči i izraza Klajna i Šipke:

shema -- 1.plan, skica, nacrt za nei posao čije ostvarenje tek predstoji. 2. metodična kombinacija uzastopnih delova, sistem. 3. u Kantovoj epistemiologiji, prikaz na sredini između fenomena i kategorije. 4. krut, formalistički obrazac od kojeg se ne odstupa.

šema -- tehnički nacrt, crtež koji prikazuje sastavne delove i spojeve mašine, električnog ili elektronskog uređaja. 2. v. shema.

Dakle, svaka shema jeste šema, ali ne svaka šema jeste shema. To jest, šema ima ista značenja kao shema, plus jedno koje ne važi za shemu. Drugim rečima, šta god htela da kažeš, ako koristiš reč šema, nećeš pogrešiti. --Jagoda ispeci pa reci 02:19, 11. april 2009. (CEST)

Znam da neki insistiraju da je pravilno shema, navodno zato što smo mi pogrešno interpretirali sh kao š, a takva promjena u srpskom ne postoji, ali mislim da je to još jedno od ispravljanja krivih Drina. Šeme i šemice :) tj. Sheme i shemice :D --Darko Maksimović (razg.) 20:22, 10. april 2009. (CEST)

Moje mišljenje je da, ukoliko su stvarno oba oblika pravilna, autor treba da koristi onaj koji i sâm koristi u svakodnevnom životu. Ili onaj koji mu se više dopadne, svejedno je.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 20:26, 10. april 2009. (CEST)

Uostalom ili u ostalom?

Koje je od ova dva pravilno?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 21:33, 13. april 2009. (CEST)

Zajedno.--Jagoda ispeci pa reci 21:53, 13. april 2009. (CEST)

Hvala.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 00:13, 14. april 2009. (CEST)

Molim, i drugi put.--Jagoda ispeci pa reci 00:15, 14. april 2009. (CEST)