Pređi na sadržaj

Grendel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Grendel u ilustrovanoj verziji Beovulfa iz 1908.

Grendel (engl. Grendel) je mitološko čudovište u anglo-saksonskoj epskoj pesmi Beovulf (ispevanoj oko 700–1000. godine). On je prvi od troje antagonista u pesmi (ostali su Grendelova majka i zmaj) koje savlađuje glavni junak, Beovulf. Potomak Kaina[1][2][3] koji teroriše dansku kraljevinu Heorot, Grendel je u pesmi opisan kao mračno stvorenje, prognano od sreće i prokleto od Boga, uništitelj i ljudožder.[4] Obično se prikazuje kao čudovište ili div, iako njegov izgled i natprirodne sposobnosti nisu jasno opisane u pesmi i predmet su naučne debate.[5] Lik Grendela i njegova uloga u priči o Beovulfu bili su predmet brojnih interpretacija i ekranizacija.

Legenda[uredi | uredi izvor]

Grendel se originalno sreće u u anglo-saksonskoj epskoj pesmi Beovulf, koja je sačuvana u rukopisu s početka 11. veka (engl. Nowell Codex oko 1000. godine).[6] U pesmi, Grendel, potomak biblijskog Kaina (prvog ubice) i božji neprijatelj, razbešnjen zvucima pesme iz gozbene dvorane danskog kralja Hrotgara od Heorota, napada dvoranu svake noći punih 12 godina, ubijajući i proždirući kraljeve ljude.[4] Geatski ratnik Beovulf sa svojom družinom (12 ratnika) dolazi u pomoć Dancima, i već prve noći, posle gozbe dobrodošlice, suočava se sa Grendelom: ovaj čeka da svi zaspe, a zatim provaljuje vrata pesnicama i upada u dvoranu. Grendelova ljuskava koža odbija udarce mačeva i on kandžama ubija jednog od Beovulfovih ljudi, ali ga Beovulf pobeđuje golim rukama i zadaje mu smrtnu ranu. Sa otrgnutom rukom, Grendel beži i umire u svojoj jazbini u močvari. Prateći Grendela sam u njegovu jazbinu, Beovulf posle žestoke borbe ubija njegovu majku (koja je opisana kao morska veštica) i odnosi Grendelovu glavu kralju Hrotgaru, koji ga obasipa darovima.[7][8]

Opis[uredi | uredi izvor]

Grendelov izgled nije detaljno opisan u pesmi: pominje se da je po obliku sličan čoveku, ali veći od svih ljudi, da mu je koža obrasla neprobojnim ljuskama i kvrgama, a kandže jake kao čelik. Njegova glava je tako velika, da je moraju nositi četvorica običnih ljudi (ali je Beovulf nosi jednom rukom). On je potomak zlih duhova koji su potekli od Kaina nakon što je proklet.[9]

Ekranizacija[uredi | uredi izvor]

Muzika[uredi | uredi izvor]

Kulturne reference[uredi | uredi izvor]

Više predstava takođe prikazuje slične priče. U Hamletu Vilijama Šekspira, likovi Kralj Klaudije i Kralj Hamlet su paralele Kejna i Avelja.[17] Lord Bajron je takođe prepravio i dramatizovao priču u svojoj drami Kejn (1821), gledajući na Kejna kao na simbol sangviničkog temperamenta, izazvan Aveljovim licemerjem i svetošću.[18] Danska pozorišna predstava Biblen iz 2008. razmatra i rekonstruiše različite biblijske priče, uključujući Aveljovo ubistvo od strane Kejna.[19]

Mnogi romani predstavljaju likove ili su blisko zasnovani na njima. Roman Migela de Unamuna iz 1917. godine Abel Sančez: Priča o strasti je ponovno prepričavanje priče o Kejnu i Avelju.[20] Roman Džona Stajnbeka iz 1952. Istočno od raja (takođe film iz 1955. godine) se u svom naslovu poziva na Kejnovo izgnanstvo i sadrži rasprave o priči o Kejnu i Avelju koje se zatim odigravaju u zapletu.[21] Kratka priča Džejmsa Boldvina iz 1957. godine, „Sonijev bluz”, smatrana je aludijom na priču o Kejnu i Avelju.[22][23] Autor Danijel Kvin, prvo u svom romanu Išmael (1992), a kasnije u Priči o B (1996), predlaže da je priča o Kejnu i Avelju prikaz ranih semitskih stočara koji posmatraju početke onoga što on naziva totalitarnom poljoprivredom, pri čemu Kejn predstavlja prve 'moderne' zemljoradnike i Avelj pastoraliste.[24]

Oni su se takođe pojavljivali u TV serijama i alegorijski na velikom ekranu. U Dalasu (1978), Bobi i Dž.R. Eving su opisani kao varijacije Kejna i Avelja.[25] Direktnije reference uključuju pojavu Kejna i Avelja kao likova u DC stripovima od 1950-ih. Godine 1989, Nil Gejman je napravio dva ponavljajuća lika u svojoj strip seriji Sandman.[26] U alegorijskom filmu Darena Aronofskog Majka! (2017), likovi „stariji sin” i „mlađi brat” predstavljaju Kejna i Avelja.[27]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Alter, Robert (2008). The Five Books of Moses: A Translation with Commentary. W. W. Norton & Compan. ISBN 9780393070248. 
  2. ^ BDB, Francis Brown; Samuel Rolles Driver; Charles Augustus Briggs (1997). The Brown Driver Briggs Hebrew and English Lexicon: with an appendix containing the biblical Aramaic; coded with the numbering system from "Strong's Exhaustive Concordance of the Bible" (7. print. izd.). Peabody: Hendrickson. ISBN 978-1565632066. 
  3. ^ Byron, John (2011). Cain and Abel in Text and Tradition: Jewish and Christian Interpretations of the First Sibling Rivalry. Leiden and Boston: Brill Publishers. ISBN 978-9004192522. 
  4. ^ a b Jones, Gwyn (1972). Kings, Beasts and Heroes. London: Oxford University Press. str. 12. ISBN 978-0-19-215181-0. 
  5. ^ Tolkien, J.R.R. "Beowulf: The Monsters and the Critics." In Daniel Donoghue (ed.), Beowulf a Verse Translation. Norton, 2002, pp. 103–130.
  6. ^ Heaney, Seamus (2012). Beowulf (9th izd.). New York: Norton. str. 41—108. ISBN 978-0-393-91249-4. 
  7. ^ Nicholson, Lewis E. (1963). An Anthology of Beowulf Criticism. Notre Dame, Indiana: University of Notre Dame Press. str. 236. 
  8. ^ George, Jack. Beowulf: A Student Edition. str. 123. 
  9. ^ Bammesberger, A. (2008). „Grendel's Ancestry”. Notes and Queries. 55 (3): 257—260. doi:10.1093/notesj/gjn112. 
  10. ^ Beowulf (1999)
  11. ^ Quinn, Walter (23. 11. 2007). „Beowulf' movie takes poetic license -- and then some -- from the original text”. Pittsburgh Tribune-Review. Arhivirano iz originala 2. 12. 2007. g. Pristupljeno 27. 11. 2007. 
  12. ^ John V. Fleming (29. 11. 2007). „Good Grief, Grendel”. The New Republic. Pristupljeno 29. 11. 2007. 
  13. ^ Asma, Stephen (7. 12. 2007). „Never Mind Grendel. Can Beowulf Conquer the 21st-Century Guilt Trip?”. The Chronicle of Higher Education. str. B20. 
  14. ^ NPR article:Grendel
  15. ^ Mangan, Timothy (9. 6. 2006). „Opera: 'Grendel' is a monster of a show”. The Orange County Register. Arhivirano iz originala 06. 09. 2008. g. Pristupljeno 12. 02. 2020. 
  16. ^ Song
  17. ^ Hamlin, Hannibal (2013). The Bible in Shakespeare. OUP Oxford. str. 154. ISBN 978-0199677610. 
  18. ^ de Vries, Ad (1976). Dictionary of Symbols and Imagery. Amsterdam: North-Holland Publishing Company. str. 75. ISBN 978-0-7204-8021-4. 
  19. ^ „Bibelen (Nørrebro Teater)”. jp.dk. 5. 10. 2008. Arhivirano iz originala 2008-10-05. g. Pristupljeno 10. 9. 2018. 
  20. ^ Quinones, Ricardo J. (14. 7. 2014). The Changes of Cain: Violence and the Lost Brother in Cain and Abel Literature (na jeziku: engleski). Princeton University Press. str. 176. ISBN 978-1-4008-6214-6. 
  21. ^ „Pop Culture 101: East of Eden”. TCM.com. Arhivirano iz originala 2016-04-16. g. Pristupljeno 2014-04-11. 
  22. ^ Stahlberg, Lesleigh Cushing; Hawkins, Peter S. (2017). The Bible in the American Short Story (na jeziku: engleski). Bloomsbury Publishing. str. 43. ISBN 978-1474237185. 
  23. ^ McKenzie, Barbara (1974). The Process of Fiction: Contemporary Stories and CriticismNeophodna slobodna registracija (na jeziku: engleski). Harcourt Brace Jovanovich. str. 45. ISBN 978-0155719866. „Baldwin establishes such a verbal clue when the narrator remembers his mothers warning.” 
  24. ^ Whittemore, Amie. „Ishmael – Part 9: Sections 9–11”. Cliffs Notes. Houghton Mifflin Harcourt. Pristupljeno 2. 1. 2017. 
  25. ^ Mitchell, Jolyon P.; Marriage, Sophia (2003). Mediating Religion: Studies in Media, Religion, and Culture. A&C Black. ISBN 978-0567088079. Pristupljeno 2. 9. 2017 — preko Google Books. 
  26. ^ Hughes, William (2015). The Encyclopedia of the Gothic, 2 Volume Set. John Wiley & Sons. ISBN 978-1119064602. Pristupljeno 2. 9. 2017 — preko Google Books. 
  27. ^ Adam White (23. 9. 2017). „Mother! explained”Neophodna novčana pretplata. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 2022-01-11. g. Pristupljeno 30. 9. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Grendel na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грендел&oldid=27833867”