Demokratska stranka (SAD)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Demokratska stranka
Democratic Party
PredsednikDžejm Harison
OsnivačiEndru Džekson
Martin van Bjuren
Predsednik SADDžo Bajden
Potpredsednik SADKamala Haris
Govornik predstavničkog doma SADNensi Pelosi
Vođa većine Predstavničkog domaSteni Hojer
Vođa većine SenataČak Šumer
Osnovana8. januar 1828. (1828-01-08)
Baltimor, Merilend
PrethodnikDemokratsko-Republikanska stranka
Sedište430 South Capital Street SE, Vašington, DC, 20003
SAD
Studentski ogranakDemokratski srednjoškolci Amerike
Koledž demokrate Amerike
Mladi ogranakMlade demokrate SAD
Ženski ogranakNacionalna federacija žena Demokrata
Broj članova  (2021)48.517.845
Ideologija
Politička pozicija
Međunarodno članstvoProgresivna alijansa
Boje  Plava
Senat
48 / 100
Predstavnički dom
221 / 435
Simbol na izborima
Veb-sajt
democrats.org

Demokratska stranka (engl. Democratic Party ili kratko Democrats — demokrate) jeste jedna od dve glavne savremene političke stranke u Sjedinjenim Američkim Državama, zajedno sa svojim glavnim i istorijskim rivalom, Republikanskom strankom. Prateći svoje nasleđe od Tomasa Džefersona i Demokratsko-Republikanske stranke Džejmsa Medisona, modernu Demokratsku stranku osnovale su 1828. godine pristalice Endrua Džeksona, čineći je najstarijom aktivnom političkom strankom na svetu.

Današnja filozofija modernog liberalizma Demokratske stranke meša pojmove građanske slobode i socijalne jednakosti sa podrškom mešovitoj ekonomiji. U Kongresu, stranka je veliko-šatorskog opredeljenja sa uticajnim centrističkim, progresivnim, levičarskim i konzervativnim krilima. Reforma korporativnog upravljanja, zaštita životne sredine, podrška organizovanom radu, proširenje socijalnih programa, pristupačna školarina, univerzalna zdravstvena zaštita, jednake mogućnosti i zaštita potrošača čine srž ekonomske agende stranke. Što se tiče socijalnih pitanja, zalaže se za reformu finansiranja kampanja, LGBT prava, krivičnu pravdu i reformu imigracije, strože zakone o oružju, prava na pobačaj, i legalizaciju marihuane.

Petnaest demokrata je obavljalo dužnost predsednika Sjedinjenih Država. Prvi je bio Endru Džekson, koji je bio sedmi predsednik države (1829–1837), a trenutni predsednik Džo Bajden je 2021. godine postao predsednik države. Početkom 2021. godine stranka ima većinu u Predstavničkom domu, gradonačelnici većine većih gradova, 23 guvernera države, 18 zakonodavnih tela država i 15 trifekta državne vlade. Tri od devet sudija Vrhovnog suda SAD imenovali su predsednici demokrata. Nezvanična maskota stranke je magarac, iako stranka, za razliku od slona kod Republikanske stranke, nikad nije zvanično usvojila ovaj simbol.[1] Stranačka boja je plava. Najvažniji organ stranke je Nacionalni demokratski komitet (Democratic National Committee) koji ujedno i organizuje demokratske nacionalne konvencije.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Osnivanje Demokratske stranke seže u vreme nastanka Koalicije u Kongresu i Tomasa Džefersona 1792. godine, koji je time želeo da potisne politiku tadašnjeg američkog ministra za finansije. Tokom 19. veka, kao protivnici tada vladajuće Republikanske stranke, federalisti, kako su se tada zvale demokrate oko Aleksandera Hamiltona, nisu bili značajno aktivni. Reformu stranke nastavio je Endru Džekson koji je od 1829. do 1837. bio 7. predsednik SAD, te se i danas on, posle Džefersona, smatra osnivačem Demokratske stranke. Zajedno sa tadašnjim senatorom države Njujork, Martinom van Bjurenom, Džekson je temeljno reformisao stranku u periodu od 1828. do 1830, koja je u to vreme dominirala politikom zemlje. Njihovo delovanje je išlo idejom interesa jednostavnih ljudi, naročito prema useljenicima i siromašnim slojevima stanovništva, pošto je u to vreme došlo do velikog useljavanja u SAD. Borili su se protiv ropstva, zalagali su se za ravnomerno naseljavanje velike teritorije koja je iz dana u dan rasla ka zapadu.

Demokratska stranka danas[uredi | uredi izvor]

Danas su demokrate u Kongresu u većini progresivci i centristi te u znatno manjoj, zanemarivoj meri konzervativci. Strankom dominira politička filozofija socijalnog liberalizma sa američkim posebnostima, koja zagovara socijalnu odgovornost. Stranka se zalaže za umerenu intervenciju države u tržišnu privredu, te povećanje regulacije tržišta. Programi, kao što su podrška sindikatima, pristupačne školarine, univerzalna zdravstvena zaštita i jednake šanse za sve, zaštita potrošača i zaštita životne sredine, čine suštinu ekonomske politike stranke. Demokratska stranka se udružila s manjim regionalnim strankama širom SAD, kao što su Farmersko-laburistička stranka u Minesoti i Nestranačka liga u Severnoj Dakoti.

U 2004. godini, bila je najveća američka stranka sa 42,6% od ukupno 169 miliona registrovanih birača koji su se izjašnjavali kao simpatizeri ili članovi stranke.[2]

Rasne, etničke, verske, seksualne i druge manjinske zajednice u SAD kao što su Afroamerikanci, Hispanoamerikanci i Latinoamerikanci, Američki starosedeoci, azijatski Amerikanci, američki Jevreji, američki muslimani, sekularni Amerikanci, LGBT zajednica i druge manjine su glavne grupe koje obično glasaju za Demokratsku stranku na izborima.[3]

Političke pozicije[uredi | uredi izvor]

Ekonomska politika[uredi | uredi izvor]

  • Proširenje programa socijalne zaštite.
  • Povećanje poreza na kapitalnu dobit i poreza na dividendu na iznad 28%.
  • Smanjenje poreza za pripadnike niže i srednje klase, te mala preduzeća.
  • Promena pravila oporezivanja kako bi se zaustavio odliv radne snage.
  • Povećanje savezne minimalne plate.
  • Modernizacija i proširenje pristupa javnom obrazovanju i osiguravanje univerzalnog predškolskog obrazovanja.
  • Uvođenje sistema univerzalne zdravstvene zaštite.
  • Povećanje ulaganja u razvoj infrastrukture.
  • Povećanje ulaganja u naučno-tehnološka istraživanja i razvoj.
  • Proširenje korištenja obnovljivih izvora energije i smanjenje upotrebe fosilnih goriva.
  • Uvođenje poreza na ugljenik.
  • Reformisanje sistema studentskih zajmova i omogućavanje refinansiranja istih.
  • Osiguravanje jednake plate za jednak rad bez obzira na pol, rasu ili nacionalnost.

Socijalna politika[uredi | uredi izvor]

  • Zadržavanje neutralnosti Interneta.
  • Sprovođenje reforme finansiranja izbornih kampanja, te sveobuhvatne izborne reforme.
  • Zadržavanje prava glasa i jednostavan pristup glasanju.
  • Legalizacija istopolnih brakova i partnerstava.
  • Omogućavanje pristupa abortusu i ženskoj reproduktivnoj zdravstvenoj zaštiti.
  • Reforma sistema imigracije i lakše dobijanje američkog državljanstva.
  • Stroža kontrola oružja.
  • Poboljšavanje zakona o privatnosti i ograničavanje nadzora vlasti.
  • Protivljenje okrutnom kazni, uključujući smrtnu.

Demokratski predsednici SAD[uredi | uredi izvor]

Ime i prezime Period
Endru Džekson 1829-1837.
Martin van Bjuren 1837-1841.
Džejms Noks Polk 1845-1849.
Frenklin Pirs 1853-1857.
Džejms Bjukenen 1857-1861.
Endru Džonson 1865-1869.
S. Grover Klivlend 1885-1897.
Vudro Vilson 1913-1921.
Frenklin D. Ruzvelt 1933-1945.
Hari S. Truman 1945-1953.
Džon F. Kenedi [4] 1961-1963.
Lindon B. Džonson 1963-1969.
Džimi Karter 1977-1981.
Bil Klinton 1993-2001.
Barak Obama 2009-2017.
Džo Bajden 2021-danas

Reference i napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Istorija demokratskog magarca.”. Arhivirano iz originala 07. 12. 2006. g. Pristupljeno 04. 06. 2008. 
  2. ^ Neuhart P: Zašto politika izgleda smešno iz „ptičje“ perspektive, 22. januar 2004, USA Today
  3. ^ CNN Exit poll 2006
  4. ^ Ubijen u atentatu.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Демократска_странка_(САД)&oldid=26865846”