Dejvid Bom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dejvid Bom

Dejvid Bom (20. decembar 1917 — 27. oktobar 1992) bio je američki naučnik koji se smatra jednim od najznačajnijih teorijskih fizičara 20. veka [1] i koji je doprineo nestandardnim idejama u kvantnoj mehanici, neuropsihologiji i filozofiji uma. Dobitnik je nagrade Kraljevskog društva u Londonu.[2]

Bom je smatrao da kvantna fizika sugeriše da je stari dualistički model realnosti, u kome postoje dve vrste supstance, mentalna i fizička koje međusobno interaguju, previše ograničen. Da bi dopunio ovaj model, razvio je matematičku i fizičku teoriju „implicitnog“ i „eksplicitnog“ redosleda.[3] Smatrao je da mozak, na ćelijskom nivou, radi u skladu sa matematikom nekog kvantnog efekta, i postulirao je da je misao nelokalizovana baš kao i kvantni entiteti.

Bomovo glavno intersovanje je bilo razumevanje prirode realnosti uopšte, a posebno svesti kao koherentne celine, koja, po Bomu, nikada nije statična i završena već proces koji se odvija.[4]

Mladost i školovanje[uredi | uredi izvor]

Dejvid Bom je rođen u Pensilvaniji. Pored toga što je odgajan u jevrejskoj porodici, postao je agnostik u ranoj mladosti.[1] Diplomirao je na Pensilvanijskom državnom univerzitetu 1939. godine, posle čega je godinu dana pohađao Kalifornijski institut tehnologije. Doktorirao je pod mentorstvom Roberta Openhajmera pri Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju.

Doktorat i rad[uredi | uredi izvor]

Doprinos Projektu Menhetn[uredi | uredi izvor]

Iako je Robert Openhajmer pozvao Boma da radi sa njim na Projektu Menhetn, čiji je cilj bio pravljenje prve nuklearne bombe, direktor projekta general Lesli Gruvs nije to odobrio zbog Bomovih političkih stavova i veza sa komunistima.

Za vreme rata predavao je fiziku u Berkliju i bavio se istraživanjima u oblasti fizike plazme, kao i sinhotrona i sinhociklotrona.

Doktorirao je 1943. pod neobičnim okolnostima. Naime, neki od proračuna u njegovom doktorskom radu su bili važni  za projekat „Menhetn“, te je njegov rad bio zaplenjen i dobio status „strogo poverljivog“, a samom Bomu uskraćen pristum. Zbog toga Bom nije branio svoj rad, već je doktorirao tako što je Robert Openhajmer uverio univerzitet da je Bom uspešno završio svoje istraživanje.

Posle rata radio je kao profesor na Univerzitetu Prinston. Blisko je sarađivao sa Albertom Ajnštajnom. Zbog njegovih veza sa optuženim komunistima i odbijanjem da svedoči protiv njih prekinut mu je radni ugovor na Prinstonu. Openhajmer i Ajnštaj su mu svojim preporukama pomogli da dobije poziciju profesora na Univerzitetu Sao Paolo u Brazilu.[5][6]

Kvantna teorija i Bomova difuzija[uredi | uredi izvor]

U svojim ranim radovima Bom je dao značajni doprinos fizici, naročito kvantnoj mehanici i teoriji relativnosti. Kao postdiplomac na Berkliju, razvio je teoriju plazme, otkrivši elektronski fenomen, danas poznat kao Bomova difuzija.[7] Njegova prva knjiga „Kvantna teorija“ bila je dobro prihvaćena, između ostalih i od strane Alberta Ajnštajna. Međutim, Bom je postao nezadovoljan ortodoksnom interpretacijom kvantne teorije o kojoj je pisao u svojij knjizi. Bomov cilj nije bio da razvije deterministički, mehanički pogled na svet, već da pokaže da se fizičke karakteristike mogu pripisati dubljoj realnosti. Počeo je da razvija svoju sopstvenu interpretaciju kvantne mehanike (De Brolj-Bomova teorija), čija su se predviđanja savršeno slagala sa nedeterminističkom kvantnom teorijom.  Na početku je svoj pristup nazivao teorija skrivenih promenljivih, ali ju je kasnije nazvao ontološka teorija.[8][9]

Svest i misao[uredi | uredi izvor]

Pored svog načnog rada, Bom je bio duboko zainteresovan za proučavanje prirode svesti, sa posebnom pažnjom na ulogu mišljenja i na njegove veze sa pažnjom, motivaciojom i unutrašnjim i spoljašnjim sukobima jedinke. Svoje stavove je preciznije formulisao kroz saradnju sa psihologom-filozofom Džidu Krišnamurti, koja je započela 1961. i trajala četvrt veka.[10] [11]

Publikacije[uredi | uredi izvor]

  • 1951. Quantum Theory, New York: Prentice Hall. 1989 reprint, New York: Dover, ISBN 978-0-486-65969-5
  • 1957. Causality and Chance in Modern Physics, 1961 Harper edition reprinted in 1980 by Philadelphia: U of Pennsylvania Press, ISBN 978-0-8122-1002-6
  • 1962. Quanta and Reality, A Symposium, with N. R. Hanson and Mary B. Hesse, from a BBC program published by the American Research Council
  • 1965. The Special Theory of Relativity, New York: W.A. Benjamin.
  • 1980. Wholeness and the Implicate Order, London: Routledge, {{ISBN|978-0-7100-0971-5}}, 1983 Ark paperback: {{ISBN|978-0-7448-0000-5}}, 2002 paperback: ISBN 978-0-415-28979-5
  • 1985. Unfolding Meaning: A weekend of dialogue with David Bohm (Donald Factor, editor), Gloucestershire: Foundation House, {{ISBN|978-0-948325-00-7}}, 1987 Ark paperback: {{ISBN|978-0-7448-0064-7}}, 1996 Routledge paperback: ISBN 978-0-415-13638-9
  • 1985. The Ending of Time, with Jiddu Krishnamurti, San Francisco: Harper, ISBN 978-0-06-064796-4
  • 1987. Science, Order, and Creativity, with F. David Peat. London: Routledge. 2nd ed. 2000. ISBN 978-0-415-17182-3
  • 1989. Meaning And Information, In: P. Pylkkänen (ed.): The Search for Meaning: The New Spirit in Science and Philosophy, Crucible, The Aquarian Press, 1989, ISBN 978-1-85274-061-0
  • 1991. Changing Consciousness: Exploring the Hidden Source of the Social, Political and Environmental Crises Facing our World (a dialogue of words and images), coauthor Mark Edwards, Harper San Francisco, ISBN 978-0-06-250072-4
  • 1992. Thought as a System (transcript of seminar held in Ojai, California, from 30 November to 2 December 1990), London: Routledge. ISBN 978-0-415-11980-1
  • 1993. The Undivided Universe: An ontological interpretation of quantum theory, with B.J. Hiley, London: Routledge, ISBN 978-0-415-12185-9
  • 1996. On Dialogue. editor Lee Nichol. London: Routledge, hardcover: {{ISBN|978-0-415-14911-2}}, paperback: {{ISBN|978-0-415-14912-9}}, 2004 edition: ISBN 978-0-415-33641-3
  • 1998. On Creativity, editor Lee Nichol. London: Routledge, hardcover: {{ISBN|978-0-415-17395-7}}, paperback: {{ISBN|978-0-415-17396-4}}, 2004 edition: ISBN 978-0-415-33640-6
  • 1999. Limits of Thought: Discussions, with Jiddu Krishnamurti, London: Routledge, ISBN 978-0-415-19398-6
  • 1999. Bohm–Biederman Correspondence: Creativity and Science, with Charles Biederman. editor Paavo Pylkkänen. ISBN 978-0-415-16225-8
  • 2002. The Essential David Bohm. editor Lee Nichol. London: Routledge, ISBN 978-0-415-26174-6, preface by the Dalai Lama
  • 2018. The Unity of Everything: A Conversation with David Bohm, with Nish Dubashia. Hamburg, Germany: Tredition, ISBN 978-3-7439-9299-3

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Peat, F. David, 1938- (1997). Infinite potential : the life and times of David Bohm. Reading, Mass.: Addison Wesley. ISBN 9780201328202. OCLC 47147203. 
  2. ^ Hiley, B. J. „David Joseph Bohm. 20 December 1917—27 October 1992: Elected F.R.S. 1990”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society (na jeziku: engleski). 43: 107—131. ISSN 0080-4606. doi:10.1098/rsbm.1997.0007. Pristupljeno 28. 9. 2019. 
  3. ^ Bohm, David, 1917-1992. (2002). Wholeness and the implicate order. London: Routledge. ISBN 9780415289788. OCLC 50417439. 
  4. ^ Wholeness and the Implicate Order, Bohm - July 4, 2002. 
  5. ^ „Home”. MIT STS (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 09. 2019. 
  6. ^ Kumar, Manjit. Quantum : Einstein, Bohr, and the great debate about the nature of reality. New York. ISBN 9780393080094. OCLC 916036379. 
  7. ^ D. Bohm: The characteristics of electrical discharges in magnetic fields, in: A. Guthrie, R. K. Wakerling (eds.), McGraw–Hill, 1949. 
  8. ^ B. J. Hiley: Some remarks on the evolution of Bohm's proposals for an alternative to quantum mechanics, 30 January 2010. 
  9. ^ Bohm, David. (1993). The undivided universe : an ontological interpretation of quantum theory. Hiley, B. J. (Basil J.). London: Routledge. ISBN 9780203980385. OCLC 63041238. 
  10. ^ Lutyens, Mary, 1908-1999. (2003). J. Krishnamurti : the years of fulfilment : a biography. Bramdean, Hampshire: Krishnamurti Foundation Trust. ISBN 9780900506208. OCLC 973534969. 
  11. ^ Moody, David Edmund. An uncommon collaboration : David Bohm and J. Krishnamurti. Ojai, California. ISBN 9780692854273. OCLC 1035763786. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • "Bohm's Alternative to Quantum Mechanics", David Z. Albert, Scientific American (May, 1994)
  • Joye, S.R. (2017). The Little Book of Consciousness: Pribram's Holonomic Brain Theory and Bohm's Implicate Order, The Viola Institute, ISBN 978-0-9988785-4-6
  • Brotherhood of the Bomb: The Tangled Lives and Loyalties of Robert Oppenheimer, Ernest Lawrence, and Edward Teller, Herken, Gregg, New York: Henry Holt. (2002) ISBN 978-0-8050-6589-3Infinite Potential: the Life and Infinite Potential: the Life and Times of David Bohm, F. David Peat, Reading, Massachusetts: Addison Wesley. (1997) ISBN 978-0-201-40635-1
  • Quantum Implications: Essays in Honour of David Bohm, (B. J. Hiley, F. David Peat, editors), London: Routledge. (1987) ISBN 978-0-415-06960-1
  • Thought as a System (transcript of seminar held in Ojai, California, from 30 November to 2 December 1990), London: Routledge. (1992) ISBN 978-0-415-11980-1
  • The Quantum Theory of Motion: an account of the de Broglie-Bohm Causal Interpretation of Quantum Mechanics, Peter R. Holland, Cambridge: Cambridge University Press. (2000) ISBN 978-0-521-48543-2
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дејвид_Бом&oldid=26866837”