Draginja Janković
Draginja Janković | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 31. decembar 1872. |
| Mesto rođenja | Brestovac, Bor, Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 29. oktobar 1963. (90 god.) |
| Mesto smrti | SFR Jugoslavija |
| Prebivalište | Lužane, Aleksinac |
| Značajni radovi | Sećanja na braću Tihomira, Vladimira i Borka |
Draginja Janković (31. decembar 1872 — 29. oktobar 1963) je bila rođena sestra etnologa Tihomira Đorđevića i kompozitora Vladimira Đorđevića,[1][2] kao i majka etnomuzikološkinja Danice Janković i Ljubice Janković,[3] koje su napisale osmotomno delo "Narodne igre" od velikog značaja za proučavanje muzike u Srbiji. Draginja je ostavila mali zapis sećanja na svoju braću koji je objavljen u novoj ediciji etnološkog časopisa Karadžić koji objavljuje Zavičajni muzej Aleksinac.[4]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Draginja je rođena u Brestovcu, i sa porodicom se dosta selila, a za vreme prvog srpsko-turskog rata porodica je promenila četiri mesta kao izbeglice (Sokobanja, Jagodina, Domuz Potok kod Bagrdana, i Lužane). Posle rata vratili su se u Lužane gde im je sve bilo popaljeno. Draginja se udala za aleksinačkog telegrafistu Stanislava S. Jankovića, sa kojim je imala kćeri Danicu i Ljubicu. U Aleksinačkoj gimnaziji pronađen je rukopis od desetak strana, kucan gusto na kucaćoj mašini, u kojoj Draginja opisuje mladost svoje trojice braće.
Sećanja na braću Tihomira, Vladimira i Borka[uredi | uredi izvor]
U sećanjima Draginja opisuje njihovo detinjstvo, školovanje svoje braće Tike, Vlajka i najmlađeg Borka koji je rođen u Lužanu i preminuo u petnaestoj godini. Pominje se i lekar Sava Popović, zatim profesor Rista Stojanović, i Kosta Stojanović.[5] Sećanja obuhvataju period do Tihomirove smrti i Drugog svetskog rata, i iako su u pitanju samo desetak stranica, predstavljaju izuzetan uvid u život jedne znamenite srpske porodice.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Tihomir R. Đorđević - 150 godina od rođenja”. www.unilib.rs. Pristupljeno 2023-09-25.
- ^ „ĐORĐEVIĆ Vladimir”. MUZIČKO SVEZNANjE (na jeziku: srpski). 2014-12-01. Pristupljeno 2023-09-25.
- ^ „One su osnovale etnokoreologiju: Sestre Ljubica i Danica Janković, prve žene etnomuzikolozi u Srbiji”. Ona.rs (na jeziku: srpski). 2023-06-14. Pristupljeno 2023-09-25.
- ^ https://www.juznevesti.com. „Aleksinački "folklorni časopis" obnovljen posle više od jednog veka”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2023-09-25.
- ^ Mašutković, Isidora (2015-10-22). „Kosta Stojanović od matematičara do političara”. Portal Mladi (на језику: српски). Приступљено 2023-09-25.
Литература[uredi | uredi izvor]
- Часопис Караџић, број 7, 2015, приредили Зоран Стевановић, Нинослав Станојловић (професор историје) и Владан Радисављевић (етнолог-антропполог), странице 116-135