Драгиња Јанковић
Драгиња Јанковић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 31. децембар 1872. |
| Место рођења | Брестовац, Бор, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 29. октобар 1963. (90 год.) |
| Место смрти | СФР Југославија |
| Пребивалиште | Лужане, Алексинац |
| Значајни радови | Сећања на браћу Тихомира, Владимира и Борка |
Драгиња Јанковић (31. децембар 1872 — 29. октобар 1963) је била рођена сестра етнолога Тихомира Ђорђевића и композитора Владимира Ђорђевића,[1][2] као и мајка етномузиколошкиња Данице Јанковић и Љубице Јанковић,[3] које су написале осмотомно дело "Народне игре" од великог значаја за проучавање музике у Србији. Драгиња је оставила мали запис сећања на своју браћу који је објављен у новој едицији етнолошког часописа Караџић који објављује Завичајни музеј Алексинац.[4]
Биографија[уреди | уреди извор]
Драгиња је рођена у Брестовцу, и са породицом се доста селила, а за време првог српско-турског рата породица је променила четири места као избеглице (Сокобања, Јагодина, Домуз Поток код Багрдана, и Лужане). После рата вратили су се у Лужане где им је све било попаљено. Драгиња се удала за алексиначког телеграфисту Станислава С. Јанковића, са којим је имала кћери Даницу и Љубицу. У Алексиначкој гимназији пронађен је рукопис од десетак страна, куцан густо на куцаћој машини, у којој Драгиња описује младост своје тројице браће.
Сећања на браћу Тихомира, Владимира и Борка[уреди | уреди извор]
У сећањима Драгиња описује њихово детињство, школовање своје браће Тике, Влајка и најмлађег Борка који је рођен у Лужану и преминуо у петнаестој години. Помиње се и лекар Сава Поповић, затим професор Риста Стојановић, и Коста Стојановић.[5] Сећања обухватају период до Тихомирове смрти и Другог светског рата, и иако су у питању само десетак страница, представљају изузетан увид у живот једне знамените српске породице.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Тихомир Р. Ђорђевић - 150 година од рођења”. www.unilib.rs. Приступљено 2023-09-25.
- ^ „ЂОРЂЕВИЋ Владимир”. МУЗИЧКО СВЕЗНАЊЕ (на језику: српски). 2014-12-01. Приступљено 2023-09-25.
- ^ „One su osnovale etnokoreologiju: Sestre Ljubica i Danica Janković, prve žene etnomuzikolozi u Srbiji”. Ona.rs (на језику: српски). 2023-06-14. Приступљено 2023-09-25.
- ^ https://www.juznevesti.com. „Aleksinački "folklorni časopis" obnovljen posle više od jednog veka”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2023-09-25.
- ^ Mašutković, Isidora (2015-10-22). „Kosta Stojanović od matematičara do političara”. Portal Mladi (на језику: српски). Приступљено 2023-09-25.
Литература[уреди | уреди извор]
- Часопис Караџић, број 7, 2015, приредили Зоран Стевановић, Нинослав Станојловић (професор историје) и Владан Радисављевић (етнолог-антропполог), странице 116-135