Pređi na sadržaj

Droga

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kokain
Kofein je najrasprostranjenija psihoaktivna supstanca na svetu.[1]
Cigarete su jedna od svetski najprodavanijih droga.[2]
Alkohol je opšte prihvaćena droga u mnogim zemljama.
Konoplja je često korišćena rekreativna droga[3].

Droga je prirodna ili sintetička hemijska supstanca koja utiče na promene u fiziološkim i psihičkim (intelektualnim, emocionalnim i motivacionim) funkcijama, bitno menja ponašanje. Višekratna upotreba dovodi do navikavanja ili stvaranja (psihičke i/ili fizičke) zavisnosti. Uzimanje nekih droga (heroin, krek, kokain) dovodi brzo do stvaranja zavisnosti, a kada se naglo prestane s njihovim uzimanjem dolazi do apstinencijalnog sindroma.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji droga je "svaka supstanca, koja je u stanju da, kada se nađe u živom organizmu, modifikuje njegovu jednu ili više funkcija i da nakon ponovljene upotrebe dovede do psihičke ili fizičke zavisnosti". Droge su različite prirodne ili hemijski sintetizovane supstance koje imaju psihoaktivni učinak. One prvenstveno deluju na vegetativni nervni sistem. Neke od njih pri produženom konzumiranju stvaraju težu ili lakšu zavisnost i imaju razne posledice na zdravlje konzumenta.

Bolest zavisnosti od droga se naziva narkomanija. 1957. godine Svetska zdravstvena organizacija definisala je narkomaniju kao: „stanje periodične ili hronične intoksikacije izazvano ponovljenim unošenjem droge“. Možemo razlikovati tri vrste zavisnosti: psihičku, fizičku i stanje tolerancije.

Mnoge današnje droge tokom istorije su se koristile kao lekovi (heroin, marihuana, hašiš, kokain). Sumeri, Kinezi, Asteci i drugi narodi starog doba koristili su opijum, kokain i halucinogene gljive za uklanjanje bola, radi pojačanja fizičke izdržljivosti ratnika, u religiozne i druge slične svrhe.

Pojedine droge kao što su kokain ili heroin se često mješaju sa nekim drugim supstancama opasnim po čoveka (nišador, gips, razne vrste otrova za insekte, brašno, ...)

Podela droga

[uredi | uredi izvor]

Svetska zdravstvena organizacija

[uredi | uredi izvor]

SZO je dala sledeću podelu psihoaktivnih droga:

Legalnost

[uredi | uredi izvor]

Prema načinu na koji su droge tretirane u zakonskim odredbama, možemo ih podeliti na legalne i ilegalne. U legalne droge spadaju alkohol i nikotin, kao i mnogi lekovi (poput lekova za smirenje, protiv bola, za spavanje).

Po dejstvu

[uredi | uredi izvor]

Prema psihoaktivnim učincima, droge se mogu podeliti na:

  • opijate koji uključuju opijumove derivate kao što su heroin, morfijum i kodein kao i sintetički proizvodi slični morfijumu, poput metadona; male doze izazivaju efekte slične depresantima, ali sa manjim uticajem na motoriku i intelektualni proces;
  • depresante - sedative ali ovde takođe spadaju i barbiturati i kanabis; male doze dovode do osećanja opuštenosti i udružene su sa slabljenjem intelektualne funkcije i koncentracije;
  • stimulante kao što su amfetamin, kokain, kofein i slične; male doze izazivaju osećaj živahnosti i energije, 'podižu' raspoloženje i smanjuju apetit;
  • halucinogene droge kao LSD i meskalin koje izazivaju halucinacije ili iluzije koje su povezane s promenom raspoloženja ili misli pa tako sigurno izazivaju promene u opažanju, mislima i osećanjima.

Po zavisnosti

[uredi | uredi izvor]

Prema zavisnosti koju izazivaju, droge takođe delimo na "teške" (opijum, morfijum, kodein, heroin, kokain, amfetamin...) i "lake" (marihuana, hašiš, psilocibin, meskalin, LSD...).

Tipovi zavisnosti mogu biti:

  1. Jatrogeni pacijent - koji je na preko recepta dobio lek od lekara, u cilju ublaživanja psihičkih i telesnih tegoba, pa je tako vremenom, nevoljno postao zavisan od njega.
  2. Neterapijski pacijent - osoba koja je samoinicijalno počela da konzumira psikoaktivne supstance.

Prema vrsti psihoaktivne supstance, postoje zavisnici od: depresora centralnog nervnog sistema - opijuma i njegovih derivata, sedativa (hipnotika, anksiolitika), neurostimulansa, halucinogena, kanabisa i njegovih derivata, kokaina, duvana, alkohola i sintetičkih droga.[4]

Kriterijum procene zloupotrebe i zavisnosti psihoaktivnih supstanci

[uredi | uredi izvor]

Sledeći dijagnostički kriterijumi karakterišu sindrom zavisnosti od psihoaktivnih supstanci:

  • Osoba uzima veće količine psihoaktivne supstance od planiranih, ili ih u dužem vremenskom periodu.
  • Posojanje snažne želje za konzumiranjem supstance, uz jedan ili više neuspešnih pokušaja da se ista ostavi i prestane s konzumacijom.
  • Osoba u velikoj meri ulaže sebe, svoju psihičku energiju, materijalna sredstvai sl., uz veliki utrošak vremena na nabavljanje i konzumaciju droge. Uz potreban duži vremenski period "normalizacije" ličnosti posle konzumacije.
  • Korišćenje psihoaktivne supstance ima jak uticaj na socijalni život i osnovne obaveze individue. Tako osoba počinje da konzumira supstancu u školi, na poslu, kod kuće i sl., a njena upotreba se odražava smanjenim kapacitetom za rad, smanjenjem opšteg stepena funkcionalnosti i produktivnosti individue. Počinju da se javljaju znaci apstinencijalne krize.
  • Prethodno stanje se pogoršava, tako da dolazi do napuštanja veoma važnih aktivnosti i obaveza usled želje za konzumacijom supstance.
  • Osoba usled saznanja i svesnosti o štetnim posledicama supstance koju koristi i njenog uticaja na celokupni život individue, i dalje nastavlja da je koristi.
  • Postoji povećana tolerancija na datu supstancu. Sada je osobi, da bi dostigla isti stepen intoksikacije i subjektivnog osećaja koji priželjkuje, potrebno i do 50% više, odnosno veće količine supstance, nego kada je krenula sa konzumacijom.
  • U naporima da se prestane s konzumacijom psihoaktivne supstance, javljaju se karakteristični znaci apstinencijalne krize, koji karakterišu datu supstancu.
  • Psihoaktivna supstanca se koristi u cilju umanjenja apstinencijalnog sindroma, ili da bi se sprečio njegov nastanak.

Da bi se govorilo o zavisnosti, najmanje tri od prethodno navedenih simptoma moraju trajati minimum mesec dana, ili se ponavljatiu dužem vremenskom periodu. Ukoliko taj kriterijum nije zadovoljen, već postoji samo kontinuirana upotreba droge, uz znanje o njenoj štetnosti, i problemima koje izaziva u mentalnoj, telesnoj, profesionalnoj sveri, ili ponavljano uzimenje psihoaktivne supstance u situacijama koje bi mogle da ugroze život, onda se govori o zloupotrebi, ali ne i o zavisnosti.[4]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Deutscher Kaffeeverband (4. 5. 2001). „Kaffee-Text 1/99” (PDF) (na jeziku: German). Arhivirano iz originala (PDF) 29. 2. 2008. g. Pristupljeno 14. 12. 2007. 
  2. ^ Prema statistikama "Food and Agriculture Organization", proizvodnja kafe u 2006. godini je bila 7,8 miliona tona, a duvana 6,7 miliona tona.
  3. ^ Lingeman, Drugs from A-Z A Dictionary, Penguin. ISBN 978-0-7139-0136-8
  4. ^ a b Goran Z. Golubović. Osnovi opšte psihopatologije. Unigraf Niš, 2008

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]