Пређи на садржај

Halucinogeni

С Википедије, слободне енциклопедије
Osoba pod uticajem halucinogena

Halucinogeni se mogu podeliti u tri kategorije: psihodelici, disocijativi, i delirijanti. Ove klase psihoaktivnih lekova uzrokuju subjektivne promene u percepciji, mislima, emocijama i svesti.[1] Za razliku od drugih psihoaktivnih lekova, kao što su stimulanti i opioidi, ovi lekovi ne samo da pojačavaju uobičajena stanja uma, nego indukuju iskustva koja su kvalitativno različita od normalne svesti. Ta iskustva se često porede sa formama svesti poput transa, meditacije, i snova.[2]

Holisterovi kriterijumi za utvrđivanje halucinogena su:[3]

  1. u odnosu na druge efekte promene u mislima, percepciji, i raspoloženju dominiraju;
  2. intelektualno ili memorijsko pogoršanje je minimalno;
  3. tupost, narkoza, ili preterana stimulacija se ne ispoljavaju;
  4. nuspojave autonomnog nervnog sistema su minimalne; i
  5. zavisnička želja je odsutna.

Svi lekovi i droge ne proizvode iste efekte, i ista supstanca može da proizvede različite efekte kod iste osobe u različitim okolnostima

U halucinogena sredstva spadaju:

  • LSD - dietilamid lizerginske kiseline (esid, trip)
  • THC - tetrahidrokanabinol (aktivna materija u marihuani)
  • PCP - fenciklidin (anđeoski prah).
  • STP - 4-metil-2,5-dimetoksimetilpentilamin
  • Meskalin - aktivna materija meksičkog kaktusa pejotla.
  • Psilocibin - aktivna materija meksičke gljive teonanakatl.
  • Bufotenin - aktivna materija iz sluzi nekih žaba.
  • Ibogain - aktivna materija iz afričke biljke Tabernanthe Iboga.
  • Skopolamin - aktivna materija biljci Datura stramonii.
  • DOI - 2,5-dimetoksi-4-jodoamfetamin
  1. ^ „Chapter 1 Alcohol and Other Drugs”. Архивирана копија. ISBN 0724533613. Архивирано из оригинала 28. 03. 2015. г. Приступљено 03. 03. 2012. 
  2. ^ Leo P. W. Chiu (1989). „Differential diagnosis and management of hallucinations” (PDF). Journal of the Hong Kong Medical Association. 41 (3): 292—7. 
  3. ^ Glennon RA. Classical drugs: an introductory overview. In Lin GC and Glennon RA (eds). Hallucinogens: an update Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2015). National Institute on Drug Abuse: Rockville, MD, 1994.
  • Stafford, Peter. (2003). Psychedelics. Ronin Publishing, Oakland, California. ISBN 0-914171-18-6.
  • Ann & Alexander Shulgin: PIHKAL (Phenethylamines I Have Known And Loved), a Chemical Love Story
  • Ann & Alexander Shulgin: TIHKAL (Tryptamines I Have Known And Loved), the Continuation
  • Charles S. Grob, ed.: Hallucinogens, a reader
  • Winkelman, Michael J., and Thomas B. Roberts (editors) (2007).Psychedelic Medicine: New Evidence for Hallucinogens as Treatments 2 Volumes. Westport, CT: Praeger/Greenwood.
  • „Chapter 1 Alcohol and Other Drugs”. Архивирана копија. ISBN 0724533613. Архивирано из оригинала 28. 03. 2015. г. Приступљено 03. 03. 2012. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).