Dušica Pešić (novinar)
| Dušica Pešić | |
|---|---|
 Dušica Pešić, krajem 80-ih | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 28. septembar 1963. |
| Mesto rođenja | Niš, SFRJ |
| Novinarski rad | |
| Novine | Radio Slobodna Evropa, FoNet |
Dušica Pešić (Niš, 28. septembar 1963) srpska je novinarka. Dugogodišnji je novinar Radija Slobodna Evropa i agencije FoNet.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Pohađala je novinarski smer u gimnaziji, ali se posle školovanja nije bavila novinarstvom. Kada su u Nišu počeli građanski protesti 1996. godine, Dušica nije imala novinarskog iskustva. Razmišljala je da li da se priključi protestima kao građanka ili da ipak bude neko ko će o ovim protestima izveštavati. Odlučila se za ovo drugo. Svoje prve novinarske korake napravila je prve večeri građanskih protesta u Nišu 1996. godine.[1]
U „Dnevnom telegrafu” Dušica je radila skoro do kraja protesta. Bilo je to vreme dubokih podela na prorežimske i opozicione medije. U vreme režima Slobodana Miloševića spadala u malobrojnu grupu nezavisnih novinara. Godine 1999, u vreme kada je tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić zabranio reemitovanje programa Radija Slobodna Evropa, organizovala je konferenciju za novinare svih dopisnika i centralne redakcije iz Beograda, sa koje su poručili da će po svaku cenu novinari te kuće nastaviti da izveštavaju o događajima i dešavanjima u Srbiji. Takođe je 2000. godine, na konferenciji za štampu sazvane povodom odbijanja Saveznog ministarstva za informisanje da registruje dopisništvo Radija Slobodna Evropa u Beogradu i pretnji tadašnjeg ministra Gorana Matića da će prema onima koji neovlašćeno rade za tu kuću preduzimati zakonom predviđene mere, pozvala policiju da odbije da hapsi bilo koga od novinara tog radija zato što rade.[2]
Godine 2000. Dušica Petković bila je među 306 novinara, potpisnicika Otvorenog pisma novinara predsedniku SRJ g. Slobodanu Miloševiću u kojem se traži da obesnaži presudu Vojnog suda u Nišu novinaru Miroslavu Filipoviću na sedam godina zatvora zbog navodne špijunaže.[3]
Kada se vlast u Nišu promenila, promenilo se i rukovodstvo Niške televizije, pa Dušica počinje tu da radi. Kratko je ostala na televiziji. Posle podele u Koaliciji Zajedno Nišku televiziju preuzeo je SPO i svi izveštaji i saopštenja DS-a i Građanskog saveza Srbije su zabranjeni. Na ovakvu odluku rukovodstva pobunila su se četiri novinara, među kojima je bila i Dušica. Nakon rada za štampu i televiziju, Dušica počinje da radi za niški Siti radio i tada dobija ponudu da uporedo izveštava i za Radio Slobodna Evropa, a kasnije i za agenciju Fonet.
Petookotobarske promene dočekala je u Beogradu, izveštavajući o njima za Radio Slobodna Evropa, zajedno sa kolegama iz agencije Beta. Izveštavanje o opsadnom stanju u kome se nalazio Beograd, o naoružanim ljudima pod maskama i masi ispred Skupštine bili su joj dragoceno novinarsko iskustvo.
Izveštavala je tokom NATO bombardovanja 1999. i tokom krize na Jugu Srbije. Godine 2001. je, zajedno sa novinarima iz Prištine, izveštavala o razgovorima tadašnjeg šefa Euleksa Mihaela Štajnera (Michael Steiner) i tadašnjih zvaničnika Albanije. U to vreme gradonačelnik Tirane bio je Edi Rama.
Nakon svih protesta, bombardovanja, i promena, ona je neko vreme živela u Austriji. Iako je tamo otišla sa namerom da radi kao dopisnik Tanjuga, taj angažman joj je izmakao, pa se vratila u Srbiju.[1]
Danas živi i radi u Nišu.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Tasić, Milena (18. 4. 2017). „Dušica Pešić: Nisam se plašila, verovala sam u ono što radim”. Media&Reform centar Niš. Pristupljeno 2. 11. 2019.
- ^ „"Slobodna Evropa" nastavlja s radom”. Glas javnosti (arhiva). 24. 7. 2000. Pristupljeno 2. 11. 2019.[mrtva veza]
- ^ „Sloboda za Miroslava Filipovića”. arhiva. b92. Arhivirano iz originala 04. 11. 2020. g. Pristupljeno 2. 11. 2019.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- „Autor: Dušica Pešić”. Zvanični sajt. Radio Slobodna Evropa. Pristupljeno 2. 11. 2019.
- „Protesti u Nišu 2000. godine, Radio Slobodna Evropa, reporter: Dušica Pešić (audio snimak)”. soundcloud. Radio Slobodna Evropa. Pristupljeno 2. 11. 2019.
