Duško Trifunović

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Duško Trifunović
Dusko trifunovic.jpg
Duško Trifunović
Datum rođenja(1933-09-13)13. septembar 1933.
Mesto rođenjaSijekovac kod Broda
 Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti28. januar 2006.(2006-01-28) (72 god.)
Mesto smrtiNovi Sad
  Srbija i Crna Gora
Uticao naBijelo dugme, Indekse, Tešku industriju, Nedu Ukraden, Zdravka Čolića, Arsena Dedića, Željka Joksimovića
Nagrade"Brankova nagrada"; „Šestoaprilska nagrada“ grada Sarajeva; Savezna nagrada za brigu o deci; nagrada „Iskre kulture Vojvodine“; Instelova nagrada; Zlatni ključić; Mikina čaša 2005;
Grob Duška Trifunovića u Sremskim Karlovcima

Duško Trifunović (Sijekovac kod Broda, 13. septembar 1933Novi Sad, 28. januar 2006) bio je srpski književnik, pesnik i televizijski autor.

Biografija[uredi]

Spomenik Dušku Trifunoviću na vidikovcu u Sremskim Karlovcima

Prvu pesmu je napisao po povratku iz vojske, sa 26 godina. U Sarajevo je došao sa 24 godine i zanatom bravara, ali je već sledeće godine izdao prvu knjigu. Bio je plodan stvaralac koji je stvorio dvadeset knjiga poezije, četiri romana i nekoliko drama. Smatra se zaslužnim za kreiranje nečega što je kasnije nazvano sarajevska rokenrol škola.

Na televiziji je zapamćen kao autor emisija na TV SarajevoŠta djeca znaju o zavičaju“. Po izbijanju rata 1992. godine prešao je da živi u Novi Sad gde je nastavio da radi za TV Novi Sad.

Najpoznatiji je postao na osnovu saradnje sa rok sastavom „Bijelo dugme“. Do tog momenta je bilo nezamislivo da poznat i afirmisan pesnik sarađuje sa rokenrol bendom. Iz te saradnje su se izrodili hitovi kao što su „Ima neka tajna veza“, „Šta bi dao da si na mom mjestu“, „Glavo luda“ i tako dalje. Sem toga, pisao je tekstove i za „Indekse“, Tešku industriju, Nedu Ukraden, Zdravka Čolića, Arsena Dedića,Jadranku Stojaković a poslednje poznato estradno ime sa kojim je radio je bio Željko Joksimović (pesma „Ima nešto“). Ukupno je oko 300 njegovih pesama komponovano i snimljeno, a za svega tri pesme u životu je napisao na muziku.

Prema sopstvenoj želji, sahranjen je 30. januara 2006. godine na Čeratskom groblju u Sremskim Karlovcima.

Na Palama se jednom godišnje održava književna manifestacija „Dani Duška Trifunovića“ gde se okupljaju pesnici iz Srpske, Srbije i Crne Gore.[1]

Stric je Darka Trifunovića, doktora bezbednosnih nauka, magistra pravnih nauka i sekretara Instituta za bezbednosne studije i profesora na Fakultetu bezbednosti u Beogradu.[2]

Nagrade[uredi]

Za svoj rad je dobio sledeće nagrade:

Tekstovi za poznate pop - rok pjesme[uredi]

  • Bilo mi je lijepo s tobom (Seid Memić Vajta)
  • Glavni junak jedne knjige (Bijelo dugme)
  • Glavo luda (Zdravko Čolić)
  • Golubica (grupa Zov)
  • Da mi nije ove moje tuge (Zdravko Čolić)
  • Druge se pesme čuju (Maja Odžaklijevska i Ognjan Radivojević)
  • Život je maskenbal (Teška industrija)
  • Život piše romane (Jadranka Stojaković)
  • Zlatna ribica (Seid Memić Vajta)
  • Ima neka tajna veza (Sabina Varešanović, Bijelo dugme, Jadranka Stojaković)
  • Ima nešto u tom što me nećeš (Željko Joksimović)
  • Još te volim (Neda Ukraden)
  • Lejla (Seid Memić Vajta)
  • Ljubomora (Zdravko Čolić)
  • Malo pojačaj radio (Zdravko Čolić)
  • Na mene su prstom rekli (Ibrica Jusić)
  • Nek' živi ljubav (Srebrna krila)
  • Nova nada (Jadranka Stojaković)
  • O tom potom (Jadranka Stojaković)
  • Osvetnica (Olivera Katarina)
  • Padala sam (Bisera Veletanlić)
  • Pristao sam biću sve što hoće (Bijelo dugme)
  • Rijeka suza i na njoj lađa (Zdravko Čolić)
  • Svijet se dijeli na dvoje (Jadranka Stojaković)
  • Srce je čudna zvijerka (Zdravko Čolić)
  • Ti si mi bila naj, naj (Indeksi)
  • Šta bi dao da si na mom mjestu (Bijelo dugme)

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Reportaža: Dani Duška Trifunovića”. Radio-televizija Republike Srpske. 16. 9. 2011. Arhivirano iz originala na datum 11. 01. 2012. Pristupljeno 18. 9. 2011. 
  2. ^ „Darko Trifunović - vehabije, terorizam - četiri autobusa vehabija može zauzeti Banja Luku”. youtube.com. Pristupljeno 5. 7. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi]