Evropa (satelit)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Evropa

Evropa u prirodnoj boji
Evropa u prirodnoj boji

Planeta Jupiter
Otkriće
Otkrio Galileo Galilej
Datum otkrića 1610.
Karakteristike orbite
Srednji poluprečnik orbite 670.900 km
Periapsis 664.862 km
Apoapsis 676.938 km
Ekcentricitet 0.009
Period revolucije 3,551181 dana
Period rotacije 3,551 Tage
Nagib 0,470
Fizičke karakteristike
Srednji poluprečnik 1569 km
Površina 3,09 × 107 km²
Masa 4,80 × 1022 kg
Zapremina 1,593 × 1010 km³
Gustina 3,01 g/cm³
Gravitacija 1,314 m/s²
Magnituda 5,29
Albedo 0,67 ± 0,03

Evropa je jedinstven mesec Jupitera koji je zapanjivao naučnike stotinama godina. Blistavo narandžaste boje, drugi je Galilejev satelit Jupitera. Njena površina ima veoma čudan izgled, jedinstven u Sunčevom sistemu, i ubraja se među najsjajnije, što je posledica reflektovanih Sunčevih zraka sa relativno mlade ledene površine.

Takođe se ubraja u najglatkije, jer za razliku od Ganimeda i Kalista, oskudeva u kraterima. Pokrivena je lavirintima linija i traka, koje podsećaju na Marsove kanale. Dužina nekih linija dostiže i hiljade kilometara a širina 20–40 km. Satelit ima ledenu koru debljine 75–100 km, a linije i trake, sugerišu na postojanje različitih tenzija ispod kore. To se može lako shvatiti ako se setimo blizine Jupitera i plimskih sila usled kojih je unutrašnjost Evrope vrela. Mada je srednja temperatura na površini oko – 150 °C, u dubljim slojevima ledene kore temperatura bi mogla biti znatno povoljnija zbog tople unutrašnjosti. Ledena kora stalno poravnava površinu satelita, zbog čega je Evropa najglatkije telo, na kome se „planine” uzdižu samo 40 m iznad površine. Ona liči na jako izgrebanu narandžastu kristalnu kuglu. Mnogobrojni primeri prisustva udarnih kratera, ukazuju na, u astronomskim razmerama, gotovo trenutno zaceljivanje rana. Do sada je nađeno samo tri kratera prečnika većih od 5 km.

Poluprečnik Evrope iznosi 1.565 km, dakle nešto manji od Mesečevog radijusa. Evropa poseduje metalno jezgro koje se verovatno sastoji od gvožđa i nikla. Na jezgro naleže stenoviti sloj, dok na ovaj naleže sloj ledene ili tečne vode. Površinski sloj se dosta razlikuje od ostalih. Fotografije svemirske sonde Galileo nagovestile su postojanje vodenog okeana ispod sloja leda, čija debljina iznosi 10–30 kilometara.[1] Podpovršinski okean je dubine oko 100 km, a zapremina vode u okeanu iznosi oko 3 × 1018 m3 što je količina više nego dva puta veća od vode u svim vodenim površinama na Zemlji.

U septembru 2016. objavljeno je da su koristeći teleskop Habl naučnici primetili potencijalne gejzore koji izbacuju vodu na visinu od skoro 200 km od površine Evrope. Ovi nalazi pomoći će inženjerima pri dizajniranju budućih svemirskih sondi kako bi se Evropa što detaljnije istražila.[2]

Reference[uredi]

  1. Park, Ryan S.; Bills, Bruce; Buffington, Brent B. (jul 2015). „Improved detection of tides at Europa with radiometric and optical tracking during flybys”. Planetary and Space Science. 112: 10—14. Bibcode:2015P&SS..112...10P. doi:10.1016/j.pss.2015.04.005. Pristupljeno 24. 08. 2015. 
  2. Northon, Karen. „NASA’s Hubble Spots Possible Water Plumes Erupting on Jupiter's Moon Europa”. NASA. Pristupljeno 27. 9. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi]