Epiduralni prostor
| Epiduralni prostor | |
|---|---|
 Medulla spinalis i njene membrane | |
| Detalji | |
| Identifikatori | |
| Latinski | Spatium epidurale, spatium extradurale, cavum epidurale |
| MeSH | D004824 |
| TA | A14.1.01.112 A14.1.01.110 |
| FMA | 71228 |
| Anatomska terminologija | |
Epiduralni prostor je potencijalni prostor između dva sloja tvrde opne (najudaljeniji meningealni sloj koji pokriva mozak i kičmenu moždinu.[1]
Izraz „epiduralni prostor“ vodi poreklo iz starogrčkog jezika; επι, "na" + dura mater, takođe poznat kao "epiduralna šupljina", "ekstraduralni prostor" ili "periduralni prostor". Kod ljudi epiduralni prostor sadrži limfne sudove, kičmene nervne korenove, adipozno tkivo, male arterije, duralne venske sinuse i mrežu unutrašnjih vertebralnih venskih pleksusa.[2]
Epiduralni prostor kičme[uredi | uredi izvor]
U kičmenom kanalu periostalni sloj prijanja na unutrašnju površinu kičmenog kanala koju formiraju tela pršljenova. Meningealni sloj leži preko kičmene arahnoidne materije.[2] Između dva sloja nalazi se epiduralni prostor kičme. Za razliku od kranijalnog epiduralnog prostora, epiduralni prostor kičme sadrži masno tkivo, unutrašnje vertebralne venske pleksuse i korene kičmenih nerava.[1]
U patološkim stanjima tečnost kao što je krv može ispuniti ovaj prostor. Na primer, pocepana meningealna arterija (često srednja meningealna arterija) ili duralni venski sinus (retko) mogu krvariti u ovaj potencijalni prostor i dovesti do epiduralnog hematoma.[3]
Epiduralni prostor lobanje[uredi | uredi izvor]
U lobanji, periostalni sloj tvrde opne prijanja na unutrašnju površinu kostiju lobanje, dok meningealni sloj leži preko paučinaste opne. Između njih je kranijalni epiduralni prostor. Dva sloja tvrde opne se odvajaju na nekoliko mesta, pri čemu meningealni sloj štrči dublje u moždani parenhim formirajući fibrozne pregrade koje razdvajaju moždano tkivo. Na ovim mestima, epiduralni prostor je dovoljno širok za smeštaj epiduralnih venskih sinusa.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Blumenfeld, Hal (2010). Neuroanatomy through clinical cases (2nd ed.). Sunderland, Mass.: Sinauer Associates. ISBN 9780878930586.
- ^ а б в Richardson, Jonathan; Groen, Gerbrand J (2005-06-01). „Applied epidural anatomy”. Continuing Education in Anaesthesia Critical Care & Pain. 5 (3): 98—100. ISSN 1743-1816. doi:10.1093/bjaceaccp/mki026.
- ^ Collins, Dawn; Goodfellow, John; Silva, Dulanka; Dardis, Ronan; Nagaraja, Sanjoy (2016). Neurology & neurosurgery. London: JP Medical Publishers. ISBN 9781907816741.
