Pređi na sadržaj

Zastava Roma

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zastava Roma
Proporcije1:2
Usvojena1971.
Stvaratelj(i)Vir Rađendra Riši

Romska zastava ili zastava Roma (roms. O stjago le romengo) je međunarodna zastava romskog naroda. Odobrili su je predstavnici različitih romskih zajednica na prvom svetskom kongresu Roma (SKR), održanom u Orpingtonu 1971. godine. Zastava se sastoji od plave i zelene pozadine, koja predstavlja nebo i zemlju; takođe sadrži crvenu „čakru“ sa 16 krakova ili kotačić u centru. Ovaj poslednji element predstavlja putujuću tradiciju romskog naroda i ujedno je omaž zastavi Indije, koji je zastavi dodao naučnik Vir Rađendra Riši. Ovaj dizajn je bio posebno popularan u SFR Jugoslaviji, koja mu je nakon usvajanja dodelila službeno priznanje. Prvi od nekoliko prethodnih izgleda zastave SKR-a je dvobojno polje, koje su, kako se izveštava, rumunski Romi koristili tokom 1930-ih, a ponovno je upotrebljen na međunarodnom nivou tokom 1960-ih. Verzija sa tri boje, koju su koristili pripadnici romskog naroda koji su preživeli genocid, izašla je iz upotrebe zbog navoda da je obeležje komunizma. Konačna varijanta dizajnirana 1971. godine stekla je na popularnosti tokom narednih decenija, posebno se povezujući sa grupama koje promovišu transnacionalno jedinstvo naroda i bore se protiv pogrdnog imenovanja „Cigani“. Zastavu su promovisali glumac Jul Briner i violinista Jehudi Menuhin, a podržao ju je i Florin Ćoaba, samoproglašeni „kralj Roma“. Na Kongresu u Orpingtonu nisu se usvojile specifikacije za zastavu koja postoji u raznim varijacijama i ima mnoge izvedene forme. Nekoliko zemalja i zajednica ju je i zvanično prepoznalo tokom 2010-ih, ali njen prikaz je takođe izazvao kontroverzu u različitim delovima Evropske unije. Neke varijacije su takođe postale široko korišćene u romskom političkom simbolizmu u istom periodu. Međutim, unutar naučne zajednice, romska zastava je kritikovana kao eurocentrična, a njeno prikazivanje kao perfurnalno rešenje pitanja s kojima se suočava etnička grupa koju ona predstavlja.

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Raniji romski simboli uključuju crveni barjak koji su isticale romske zajednice u Turskoj, koje su bile organizovane kao esnaf u Osmanskom carstvu.[1] Od 1955. godine, „Zastava Cigana” predstavlja romske hodočasnike na putu ka svetilištu Gospe Lurdske. Opisana je kao kometa sa šesnaest zraka na polju zvezdasto plave boje s likom Hrista i Bogorodice.[2] Ovaj predmet je detaljnije objašnjen kao „velika zastava noći, koja nosi zvezdu mudraca."[3]

Prema istoričaru Ijanu Henkoku, trenutna zastava potiče od svetske romske zastave koju je krajem 1933. predložio Generalni savez Roma Rumunije (GSRR), na inicijativu Georga A. Lazareanu-Lazurice; čakra nije bila prisutna u toj verziji koja je bila obična dvobojka. Akademik Ilona Klimova-Aleksander napominje da takav detalj „nije potvrđen statutom ili bilo kojim drugim izvorom.“[4] Sociolog Žan-Pjer Liežeoa takođe opisuje romsku zastavu GSRR-a kao teoretski koncept, a ne kao stvarni dizajn.[5] Akademik Vitni Smit smatra da je dvobojka postojala, ali i da njen tvorac ostaje nepoznat.[6]

Lazuricina organizacija imala je još jednu, bolje prihvaćenu, zastavu, koja se koristila za predstavljanje romske zajednice u Rumuniji. Sadržao je kombinaciju grba Rumunije sa simbolima romskih plemena: violinu, nakovanj, kompas i lopatu ukrštenu sa čekićem.[7] GSRR je takođe koristio najmanje 36 regionalnih zastava, koje su obično tokom javnih ceremonija blagosiljali predstavnici rumunske pravoslavne crkve, kojoj je pripadao i Lazurica.[8] Sredinom 1930-ih, inicijativu za upotrebu i priznavanje međunarodne zastave preuzeo je novi predsednik GSRR, George Nikolesku.[9] Prema jednom izveštaju, kongres Roma u Bukureštu 1935. godine, kojim je predsedavao Nikolesku, imao je romsku zastavu pored portreta Adolfa Hitlera i Mihaja I od Rumunije.[10]

Zastava je praktično nestala iz upotrebe u vreme Drugog svetskog rata,[6] pošto je mnogo evropskih romskih zajednica desetkovano u romskom genocidu, koji je i sam deo holokausta. U ovom periodu se mnogi Romi skrivaju ili negiraju svoj identitet kako bi pobegli od Ajnzacgrupe ili deportacije. U jednom incidentu prijavljenom 1941. godine u Simferopolju, krimski Romi su razvili zelenu islamsku zastavu, nadajući se da će ubediti naciste da su krimski Tatari ili Turci.[11]

Na početku perioda hladnog rata, etnički simbolizam doživeo je preporod. Dvobojku je u Francuskoj ponovo iskoristio Vaida Vojevod, koji se 24. maja 1959. godine krunisao kraljem Cigana i stvorio Međunarodnu romsku uniju.[6] Usvojena povelja je tada sugerisala da zelena boja predstavlja „zemljište pokriveno travom” i „svet bez granica”, a da plava boja predstavlja „svemir i slobodu”. Od 1961. godine, Vaida je predlagao osnivanje romske države, Romanestana, sa dvobojkom kao državnim amblemom. U tom kontektsu, plava boja je objašnjena kao predstava slobode.[6]

Zastava Lazurice i Vajde imala je konkurenciju u zeleno-crveno-plavoj vodoravnoj trobojci, čije su pruge predstavljale travu, vatru i nebo. Do 1962. godine postala je veoma popularna među romskim zajednicama.[12] Tokom tog intervala, frankoistička Španija je promovisala ovaj simbolizam kao „manje sporan” od levičarske simbolike favorizovane od strane lokalnih Roma. Sumnja da je istaknuta crvena boja na trobojci predstavljala komunizam, navela je neke aktiviste da promovišu zeleno-plavu dvobojku sa crvenim plamenom ili točkom umesto pruge.[12]

  • Evolution of the Romani flag
  • Varijacija koju je predložio GSRR oko 1933.
    Varijacija koju je predložio GSRR oko 1933.
  • Trobojka (1960-tih)
    Trobojka (1960-tih)
  • Varijacija sa plamenom (1960-tih)
    Varijacija sa plamenom (1960-tih)

Ranija upotreba[uredi | uredi izvor]

Varijanta sa točkom je bila osnova za dizajn koji je SKR priznao 1971. Ultimativni dizajn pripisuje se indijskom romologu, Viru Rađendri Rišiju.[13][14] Na tom kongresu su usvojene i specifikacije, da se točak zasniva na čakri Ašoka, identičnoj onoj koja se koristi na zastavi Indije.[13][15][16][17] Odluka da se na zastavu postavi „nešto indijsko" bila je opšte popularna, delom podržavajući Rišijeve teorije, prema kojima su Romi bili „srednjovekovna kasta ratnika" slična Radžputima.[17] Kako se izveštava, ova varijanta je porazila predloge drugih prisutnih, koji su podržali „ranije zastave na kojima je bila predstava konja“. Nekoliko aktivista je bilo uznemireno Rišijevom intervencijom, osećajući da je čakra strani simbol, i kao takva je „nametnuta“.[18] Kao što je Smit konstatovao, zastava iz 1971. godine nije detaljno opisala specifikacije poput dizajna točka. Prvobitni dizajn povezan sa Kongresom opisao je „točak sa kočije" koji nije ličio na čakru; dizajni u obliku čakre su stoga novijeg datuma.[6]

Prema sociološkinji Lidiji Balog, romska zastava je zadržala indijsku simboliku, ali je i dalje bila čitljiva bez nje: „Točak se takođe može odnositi na večni ciklus sveta, ili se može tumačiti kao točak sa kočije“.[19] Romi iz Brazila favorizuju jedno složeno objašnjenje rezultirajućeg sastava. Prema ovim izvorima, gornja plava polovina predstavlja nebo, kao i „slobodu i mir", kao „osnovne ciganske vrednosti"; zelena je referenca na „prirodu i staze koje istražuju karavani". Crveni točak je „život, kontinuitet i tradicija, pređeni put i staze pred nama“, a žbice predstavljaju „vatru, transformaciju i neprestano kretanje.“[20] Prema etnologu Jonu Duminici, to je „Put života", sa crvenom kao aluzijom na „vitalnost krvi". Duminica takođe objašnjava plavu kao asocijaciju na „Nebesa-Otac-Bog“ i ideale „slobode i čistoće, neograničenog prostora“; budući da zelena boja predstavlja „Majku Zemlju“.[21] Balog takođe napominje da se dve pruge mogu dešifrovati „bez ikakvog posebnog kulturnog predznanja" kao nebo, implicitno simbol „slobode i transcendencije", i zemlja; ona na crveno gleda kao na referencu na krv, sa dvostrukim značenjem: „krv je s jedne strane simbol života, a takođe i krv prolivena ratovima i razaranjem."[19]

Alternativna zastava Roma koja je sadržala jugoslovensku crvenu zvezdu petokraku

Prema tvrdnji sociološkinje Oane Marku, prikaz „večnog kretanja" značila je da Romi s ponosom prihvataju svoju nomadsku tradiciju, koja je prethodno viđena kao „društveno opasna".[22] Prema Lidiji Balog, točak podseća na drevni nomadizam, ali i učešće Roma u ekonomskim migracijama 21. veka širom Evrope.[19] Slično tome, Duminica piše o simbolima nomadskog života kao o evociranju prosperiteta, jer „bez mogućnosti da se perambuliraju, Romi će postati plen siromaštva."[21] Aktivista Huan de Dios Ramirez Heredia objasnio je to kao „točak koji se bori za slobodu, što je karakteristično za našu kulturu."[23] Međutim, kako bi odao počast kontinuiranoj i raznovrsnoj podršci koju je dobijao od SFR Jugoslavije, SKR je takođe prihvatio nezvaničnu varijantu, koja je umesto točka sadržala crvenu zvezdu.[24]

Jugoslavija je takođe prva podržala službenu romsku zastavu koja je priznata u konstitutivnoj Socijalističkoj Republici Makedoniji još 1971. (ili 1972).[6] Ovo je bio vrhunac napora Faika Abdija, makedonskog Roma.[25][26] Ovaj simbol je bio posebno važan za Gurbete oko Skoplja, koji su ga integrisali u svadbene ceremonije,[27], a takođe je popularizovan na omotima albuma muzičara Žarka Jovanovića.[28] Do tada se varijanta SKR koristila i za sećanje na genocid iz 1940-tih, počevši od ceremonije koja je održana u koncentracionom logoru Nacvejler-Štruthof u junu 1973.[29] U ovom komemorativnom kontekstu, međutim, katkad je zastavaa bila zamenjena drugim simbolima: aprila 1975, Romi koji su preživeli holokaust su u Fort Mon Valerienu predstavili nikad pre viđeni transparent, na kojem je bio prikazan ljubičasti[30] ili lila[31] trougao na beloj pozadini. To je bio vizuelni znak raspoznavanja u nacističkim koncentracionim logorima, a prema novinaru Žan-Pjeru Kelinu, odabrao je i dizajnirao romski političar, Dani Peto-Manso, i izneo ga u javnost uprkos deklarativnim primedbama članova Nacionalne žandarmerije.[31] Sam Peto-Manso je zastavu nazvao "brzo napravljenom", ne navodeći njenog autora.[30]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Elena Marushiakova, Veselin Popov, "Commencement of Roma Civic Emancipation", in Studies in Arts and Humanities, Vol. 3, Issue 2, 2017, p. 12
  2. ^ Fr. Lang, "Trois événements vus par la presse. 3. Le premier pèlerinage du peuple nomade à Lourdes", in Études Tsiganes, Vol. 3, Issue 3, July 1957, pp. 26, 29, 31
  3. ^ Maurice Colinon, "Les gitans et Lourdes", in Monde Gitan, Issue 3, 1967, p. 1
  4. ^ Klímová-Alexander, p. 202
  5. ^ Liégeois 1995, str. 39
  6. ^ a b v g d đ Whitney Smith, "The Ensignment of the Romani People", in Proceedings of the 22nd International Congress of Vexillology, 2007, [n. p.]
  7. ^ Klímová-Alexander, p. 170
  8. ^ Klímová-Alexander, pp. 176, 191, 202
  9. ^ Klímová-Alexander, p. 172
  10. ^ Saul 2007, str. 161
  11. ^ Martin Holler, "«Comme les Juifs?» Persécution et extermination des Roms soviétiques par les nazis sous l’occupation militaire allemande. Une nouvelle interprétation fondée sur des sources soviétiques", in Catherine Coquio, Jean-Luc Poueyto (eds.), Roms, Tsiganes, Nomades: Un malentendu européen. Paris: Editions Karthala. 2014. str. 153. ISBN 978-2-8111-1123-6. 
  12. ^ a b Kenrick, str. 89
  13. ^ a b Duminică, str. 150
  14. ^ Trehan, str. 12
  15. ^ Kenrick, str. 89
  16. ^ Trehan, str. 12
  17. ^ a b Balogh, str. 149–150
  18. ^ Trehan, str. 24
  19. ^ a b v Balogh, str. 150
  20. ^ da Silva Mello & Berocan Veiga, p. 49
  21. ^ a b Duminică, str. 150
  22. ^ Marcu, Oana (2014). Malizie di strada. Una ricerca azione con giovani rom romeni migranti. Milan: FrancoAngeli. str. 10. ISBN 9788891715975. 
  23. ^ Philippe de Marne, "La rencontre de Lérida. 15–17 mai 1987", in Études Tsiganes, Vol. 33, Issue 2, 1987, p. 46
  24. ^ Elena Marushiakova, Veselin Popov, "Die führende Rolle der jugoslawischen Roma in der internationalen Szene", in Roma Geschichte 6.2: Institutionalisierung und Emanzipierung. Zusammengestellt von den Herausgebern, p. 5. Austrian Ministry of Education & Council of Europe, [n. y.]
  25. ^ Kenrick, str. 296–297
  26. ^ Liégeois 1975, str. 18
  27. ^ Silverman, str. 309
  28. ^ M. D., "Discographie. T.E.—Djivalan Romale (Pjevajte Romi)", in Études Tsiganes, Vol. 20, Issue 4, December 1974, p. 60
  29. ^ Liégeois 1975, str. 22
  30. ^ a b Dany Peto-Manso, "Choses vues. Paris. En mémoire des déportés", in Monde Gitan, Issue 35, 1975, p. 15
  31. ^ a b Jean-Pierre Quélin, "Un homme se lève", in Le Monde, October 28, 1980, p. 42

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Saul, Nicholas (2007). Gypsies and Orientalism in German Literature and Anthropology of the Long Nineteenth Century. London: Legenda (Modern Humanities Association). ISBN 978-1-900755-88-7. 
  • Lídia Balogh, "Esztétikum közcélra. A szimbólumok, mítoszok, illetve allegóriák közösségi szerepéről, a roma nemzetépítési törekvések példáján keresztül", in Pro Minoritate, Vol. 3, 2011, pp. 144–157.
  • Marco Antonio da Silva Mello, Felipe Berocan Veiga, "Le «Jour national du Tsigane» au Brésil. Espaces symboliques, stéréotypes et conflits autour d'un nouveau rite du calendrier officiel", in Brésil(s). Sciences Humaines et Sociales, Vol. 2, 2012, pp. 41–78.
  • Ion Duminică, "Simbolistica tradițională a romilor europeni în perioada contemporană (I)", in Buletinul Științific al Muzeului Național de Etnografie și Istorie Naturală a Moldovei, Vol. 11, 2009, pp. 149–163.
  • Kenrick, Donald (2007). The A to Z of the Gypsies (Romanies). Lanham: Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-8108-7561-6. 
  • Ilona Klímová-Alexander, "The Development and Institutionalization of Romani Representation and Administration, Part 2. Beginnings of Modern Institutionalization (Nineteenth Century—World War II)", in Nationalities Papers, Vol. 33, Issue 2, June 2005, pp. 155–210.
  • Jean-Pierre Liégeois,
    • "Le pouvoir tsigane", in Études Tsiganes, Vol. 21, Issue 1, March 1975, pp. 6–33.
    • "L'émergence internationale du mouvement politique rom", in Hommes & Migrations, Issues 1188–1189, June–July 1995, pp. 38–44.
  • Silverman, Carol (2011). Romani Routes: Cultural Politics and Balkan Music in Diaspora. Oxford etc.: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530094-9. 
  • Nidhi Trehan, "The Contentious Politics of the Indo-Romani Relationship. Reflections on the 'International Roma Conference and Cultural Festival' in New Delhi, February 2016 and Its Antecedents", in The Indian Journal of Social Work, Vol. 78, Issue 1, January 2017, pp. 11–25.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Застава_Рома&oldid=27825332”