Izbori za Senat SAD u Njujorku 2000.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Izbori za Senat SAD u Njujorku 2000.
← 1994 7. 11. 2000. 2006 →
 
Nominovan Hilari Klinton Rik Lazio
Stranka Demokratska Republikanska
Br. glasova 3.747.310 2.915.730
Procenat 55,27 43,01
Rezultati izbora
senator pre izbora

Danijel Patrik Mojnihan
Demokratska

Izabrani senator

Hilari Klinton
Demokratska

Izbori za Senat SAD u Njujorku 2000. održani su 7. novembra 2000. godine. Prva dama Sjedinjenih Američkih Država Hilari Rodam Klinton, prva prva dama koja je ušla u trku za politički ured, pobedila je kongresmena Rika Lazija. Opšti izbori su igrom slučaja bili na isti dan kao i Predsednički izbori u SAD 2000.

Početak kampanje[uredi | uredi izvor]

Prva dama Klintonova najavila je 16. februara 1999. godine da se namerava kandidovati za mesto u Senatu SAD.‍[1] Kada je bilo jasno da će Klintonova zvanično ući u izbornu trku, druga kandidatkinja za senatorku — Nita Loui — odustala je od borbe, a znalo se da bi bila veoma razočarana da je kojim slučajem nastavila i na kraju izgubila.‍[2] 7. jula 1999. godine zvanično je objavila ulazak u kampanju i počela sastavljati istraživačku komisiju,‍[3] sa sedištem na farmi „Mojnihan” u Pindars Kornersu (ruralni okrug Delaver, država Njujork).‍[4] Bil Klinton nije bio preterano oduševljen i optimističan u vezi sa Hilarinom kandidaturom.‍[3]‍[4] Političke događaje je posredovao njen politički savetnik Mandi Grunvald.‍[5] Hilari Klinton započinje „turneju saslušanja” svih delova Njujorka nakon ulaska u kampanju i izbornu trku.‍[6] Nameravala je da poseti sva 62 njujorška okruga, pri posetama razgovarajući s manjim grupama Njujorčana i to u skladu s principima maloprodajne politike karakteristične za SAD.‍[7] Tokom kampanje, Klintonova je provodila dosta vremena u tradicionalno republikanskim delovima Njujorka. Mnogi su je optuživali za karpetbaging (engl. carpetbagging),‍[8] zato što pre ulaska u predizbornu kampanju za Senat SAD nikada nije boravila u Njujorku niti je direktno učestvovala u njegovoj državnoj politici.

U međuvremenu, Klintonovi su septembra 1999. godine za 1,7 miliona dolara kupili 11-sobnu holandsku kuću u kolonijalnom stilu, u Čapakvi severno od Njujork Sitija.‍[9] Čak je i uobičajena aktivnost poput potrage za novom kućom koja je dovela do ovoga bila predmet značajne medijske pažnje; izveštavanje o ličnim životima će biti norma u ovom takmičenju dveju „naelektrisanih i polarizovanih figura” (kao što je to jedan reporter figurativno dočarao).‍[10] Klintonova je novembra 1999. godine najavila da će se odreći većine svojih službenih dužnosti prve dame kako bi (ot)išla u Njujork i nastavila svoju kampanju.‍[11] Potez odricanja službenih dužnosti sprovela je u delo januara 2000. godine, kada kuću u Njujorku oprema sa stvarima i nameštajem iz arkanzaskih dana, i napušta Belu kuću.‍[12] To je bilo prvi put od 1914. godine (kada je umrla prva supruga Vudroa Vilsona) da predsednik živi bez bračnog druga u Beloj kući.‍[11]

Rane faze njene kampanje nisu bile bez greške,‍[13] a kasnije je i napisala da se „greške političara u Njujorku teško ignorišu”.‍[13] Pred velikom masom, Klintonova je juna 1999. godine stavila kačket Njujork jankisa iako je bila doživotni ljubitelj Čikago kabsa.‍[14]‍[15]‍[16] Ovo je Hilari donelo mnogo kritika,‍[16]‍[17] a Tomas Kujper će kasnije napisati antiklintonsku knjigu pod nazivom Uvek sam bila fan Jankisa: Hilari Klinton svojim rečima (engl. I've Always Been a Yankees Fan: Hillary Clinton in Her Own Words). Klintonova je rekla da je morala da razvije navijački interes Američke lige pošto se nije moglo očekivati da obožavaoci Kabsa navijaju za Čikago vajtsokse iz Američke lige profesionalnih bejzbolskih klubova.‍[17] U svojoj autobiografiji iz 2003. godine, okarakterisala je kačket Jankisa kao „loš potez”, ali je ponovila ono što je objavljeno u štampi pre incidenta — da je bila „vatreni fan Mikija Mantla”;‍[18] međutim, u knjizi je — nasuprot tome — objavila svoju sliku iz 1992. godine na kojoj na glavi nosi kapu Jankisa.‍[19]

Hilari Klinton daje poljubac Suhi Arafat, udovici bivšeg palestinskog predsednika Jasera Arafata; ovo je Hilarin politički pogrešan potez koji je napravila 11. novembra 1999. godine i od kog se nešto posle toga ipak oporavila, ispravivši donekle svoju grešku

Ozbiljnija stvar desila se 11. novembra 1999. godine, na posvećenosti jednog zdravstvenog programa kog su finansirale Sjedinjene Američke Države u Zapadnoj obali (kod Izraela); Klintonova je razmenila poljubac sa Suhom Arafat, udovicom bivšeg palestinskog predsednika Jasera Arafata, i to posle Suhine izjave da je Izrael namerno napadao i trovao Palestince degradacijom životne sredine i upotrebom „otrovnog gasa”.‍[20] Neke izraelske pristalice osuđivale su Klintonovu i govorile da nikada nije trebalo da poljubi suprugu palestinskog lidera, pogotovo posle ovakvih inflamantnih primedbi. Narednog dana, Klintonova je denucirala navode Arafatove i rekla da joj je palestinski pregovarač Saeb Erekat objasnio kako je Suha pominjala „suzavac” a ne „otrovni gas”.‍[20] Poljubac je postao veliki problem u kampanji, posebno kod jevrejskih glasača.‍[8]‍[21]‍[22] Hilari je rekla da je poljubac formalni ekvivalent rukovanju, tvrdeći kako bi se izazvao ozbiljan diplomatski incident da ona nije učinila ono što je učinila.‍[22] Kasnije je napisala da arapsko-engleski prevod nije mogao preneti tačnu prirodu njenih navoda: „Da sam bila svesna njenih reči punih mržnje, osudila bih ih na licu mesta.”‍[23]

Pomalo iznenađujuće, Klintonova je doživela eroziju podrške biračica tokom svoje kampanje, a broj onih koje su je podržavale konstantno je opadao tokom 1999. godine.‍[24] Ovo je delimično bio tipičan slučaj kao i s kandidatkinjama koje na početku kampanje imaju rani talas ženske podrške koja na kraju splasne, ali i delimično zbog njenih propusta u kampanji.‍[24] Takođe se reflektovao poseban skup pomešanih stavova i osećanja koje su žene gajile prema braku para Klinton i ambicije i moći koju je Hilari automatski stekla ulaskom u zajednički život s uticajnim Bilom. Neki su brak smatrali samo Hilarinim sredstvom za dobijanje vlasti u ruke.‍[24] Problem je bio posebno akutan kada se uzme u obzir demografija žena; jedna od Hilarinih dugogodišnjih savetnica rekla je sledeće: „Žene u obrazovnoj profesionalnoj klasi? One je*eno nisu mogle da je podnesu. Nikad nismo mogli shvatiti zašto. I psiholozi su se uključivali u celu priču.”‍[25]

Hilarina kampanja bila je aktivna u svim njujorškim okruzima koje je ona obilazila fordovim konvertovanim kombijem‍[7] — posebno prilagođenim nameni — što joj je značajno pomoglo da umiri strasti i optužbe za karpetbaging;‍[26] mnogi Njujorčani govorili su da Klintonova „izgleda kao da je jedna od njih”.‍[7] Sa biračima je razgovarala o lokalnim pitanjima kao što su podrška mlekarskoj industriji, unapređenje avio-saobraćaja, smanjenje nivoa fakultetske školarine kao i odliva mozgova iz nekih delova države i dr.‍[8] Njeni politčki položaji dobro su se uklapali s različitim izbornim jedinicama u državi „na koju se namerila”.‍[26] U januaru 2000. godine nastupila je u „Večernjem šouu s Dejvidom Letermanom” (engl. Late Show with David Letterman), gde je s domaćinom uspostavila odnos koji je održavala kroz svoju senatsku karijeru sve do svoje predsedničke kampanje 2008. godine.‍[27] Svoju zvaničnu kandidaturu objavila je februara 2000. godine u njujorškom Perčasu (engl. Purchase, New York),‍[27] pod jedinstvenim imenom Hilari koje se moglo naći u svoj korišćenoj literuaturi.‍[27]

Nemajući poverenja u štampu još od predsedničke kampanje svog muža iz 1992. godine i svojih ranih dana kao prve dame,‍[28] Hilari Klinton je novinarskom kombiju koji je pratio nametnula posebna ograničenja što se tiče njene dostupnosti. Ugledna reporterka Asošijejted presa Bet Harpaz kasnije se prisetila svoje svakodnevnice iz vremena kada je pratila Hilari u svakom momentu: „Ali rekli bi nam da danas neće biti dostupna, a mi bismo to prihvatili. To nije učinilo da se ne osećam pomalo osramoćeno. Bila sam toliko umorna i toliko ogorčena zbog nedostatka pristupa i nedostatka vesti u ovoj kampanji da sam odustala od borbe.”‍[29]

Zvanična kampanja[uredi | uredi izvor]

Nadmetanje je privuklo značajnu nacionalnu pažnju, a kampanje obeju strana bile su dobro finansirane. Do kraja kampanje, demokratkinja Hilari Klinton i republikanci Rik Lazio i Rudolf Džulijani zajedno su potrošili oko 90 miliona dolara,‍[30] do tada najviše u istoriji izbornih trka za Senat SAD.‍[30]‍[n. 1] Lazio je potrošio oko 40 miliona dolara, mnogo više od Hilarinih ulaganja koja su iznosila 29 miliona dolara,‍[30] s tim da je ona od demokratskih organizacija takođe dobijala nekoliko miliona u tzv. „mekom novcu” (engl. soft money).‍[30] Među Klintoninim antagonističkim krugovima rađale su se grupe za prikupljanje sredstava poštom koje su delovale direktno protiv nje — kao što je „Hitni odbor za zaustavljanje Hilari Rodam Klinton” (engl. The Emergency Committee to Stop Hillary Rodham Clinton)‍[31] — koje su redovno imale obraćanja s apoplektičnim (up. negodovanje) izjavama i porukama za javnost kao što je to izreka „Samo jedan Klinton napušta ured, drugi dobija ured.”.‍[31]

Hilari i Piter Pol, njen najveći donator (avgust 2000)

Klintonova je osigurala široku bazu podrške, uključujući grupe za očuvanje prirode‍[32]‍[n. 2] te organizovane radnike i njihove sindikate,‍[33] s tim da je važno istaći da je podrška od unije policajaca za razliku od one unije vatrogasaca Njujork Sitija uglavnom pripala Laziju.‍[34]‍[35] Iako je imala solidnu podršku u gradu Njujorku, kandidati i posmatrači očekivali su da će se u izbornoj trci odlučiti na nivou države Njujork, u kojoj živi 45% birača. Tokom kampanje, Klintonova je obećavala da će poboljšati ekonomsku sliku na severu države Njujork, rekavši da ima plan za otvaranje 200.000 novih radnih mesta u narednih šest godina. Njen plan uključivao je i posebne poreske kredite s ciljem nagrađivanja za otvaranje novih radnih mesta te za podsticanje poslovnih investicija, posebno u visokotehnološkom (engl. high-tech) sektoru. Pozivala je na smanjenje poreza vezanih za školarine na koledžima i dugoročne nege.‍[36] Lazio je naišao na jedinstven taktički problem tokom kampanje na severu države. Najveća prepreka je bila neprestano slaba lokalna ekonomija, koju je Lazio nameravao da poveže s mandatom muža svoje protivnice u njegovom uredu. Napadi na ekonomiju države iz njenih severnih delova često su interpretirani kao kritikovanje aktuelnog republikanskog guvernera Džordža Patakija; međutim, ovo je zapravo samo ograničavalo efekt ove linije napada...

Hilarini protivnici podsećali su da ona nije imala nikakve veze sa Njujorkom sve do ovih izbora tako što su tokom trke i u debatama u fokus postavljali problem s optužbama za karpetbaging.‍[37] U ovoj nefer borbi glavnu reč je vodio Šon Heniti sa svojim radio-emisijama na Njujorškom radiju; naime, neprestano se emitovala dnevna reklama sa sledećim rečima: „Navedite mi tri stvari koje je Hilari Klinton ikada uradila za ljude [njihovu dobrobit] Njujorka!” Hilarine pristalice istakle su da je država Njujork otvorena za sve nacionalne lidere, podsetivši da je Robert Fransis Kenedi izabran u Senat SAD 1964. godine uprkos sličnim optužbama. Na kraju, prema izlaznim anketama napravljenim u toku kampanje, mnogi glasači su okarakterisali te optužbe koje se tiču problema s karpetbagingom kao nevažne.‍[38]

Tokom kamanje, Robert Rej iz Ureda nezavisnih branilaca SAD podneo je konačni izveštaj u vezi s dugogodišnjim istragama u Beloj kući (vezano za dugo vremena nerešenu aferu Vajtvoter,‍[39] zatim aferu Travelgejt‍[40] i u konačnici aferu Fajlgejt,‍[41] od kojih je svaka uključivala posebnu istragu uloge Hilari Klinton u istoj). Izveštaj ju je oslobodio optužbi što se tiče dokumenata odnosno afere Fajlgejt,‍[41] navedeno je da nije bilo dovoljno dokaza što se tiče Hilarine uloge u Vajtvoteru,‍[39] a njeno lažno svedočenje u vezi sa zapošljavanjem u kancelariji za putovanja u Beloj kući — odnosno afera Fajlgejt — potvrđeno je iako je rečeno opet da nije bilo dovoljno dokaza koji bi bili razlog da je se krivično goni.‍[40] Bez obzira na to što je Njujork tajms kritikovao (engl. editorialized) vreme izdavanja izveštaja za koje je tvrdio da se najverovatnije tempiralo da bi izgledalo kao slučajno poklapanje sa vremenom samih izbora za Senat SAD,‍[42] u praksi ono što je otkriveno i objavljeno nije se činilo kao mogući faktor koji bi uticao na to da neki birači promene svoja mišljenja i pređu na stranu Hilari Klinton.‍[43]

Debata između Klintonove i Lazija održana 13. septembra 2000. godine pokazala se veoma bitnom. Lazio je bio na „ratnoj nozi” protiv Klintonove zbog priliva „mekog novca” iz demokratskih organizacija i količina tog novca koje su stizale posebno iz Demokratskog narodnog odbora (engl. Democratic National Committee) u budžet Klintonovih radi potreba kampanje, a izazvao je Hilari predlažući da obe kampanje prestanu da primaju novac od bilo koga spolja. On je napustio svoj podijum mašući predloženim sporazumom pred njenim licem;‍[44] mnogi gledaoci debate smatrali su da ju je napao jer je ušao u njen lični prostor (up. proksemika), a kao rezultat toga ojačala se podrška žena birača koje su imale čvršći pozitivan stav prema Hilari.‍[44]

Lazio je u poodmakloj fazi kampanje kritikovao Klintonovu što je prihvatala razne donacije za kampanju od različitih arapskih grupa, i to sve uoči i u jeku napada vezanih za norfoški razarač USS Cole (DDG-67). Povodom ovog pitanja, i bivši gradonačelnih Njujork Sitija Ed Koh bio je indirektno primoran da se oglasi, a poručio je da „Lazio mora da prestane s ljigavčenjem već jednom”;‍[44] bilo kako bilo, dinamika trke nije se promenila.

Rezultati[uredi | uredi izvor]

Opšti izbori[uredi | uredi izvor]

Izlazne ankete birača[uredi | uredi izvor]

Konačni rezultati[uredi | uredi izvor]

Na izborima održanim tradcionalno u utorak, 7. novembra 2000. godine, Hilari Klinton je pobedila Rika Lazija sa 55% glasova naspram 43%,‍[46] razlikom koja je većinu posmatrača iznenadila jer se očekivala umnogome tešnja borba.‍[47]‍[48] Klintonova je osvojila tradicionalne demokratske baze grada Njujorka velikim maržama te prigradski okrug Vestčester, dok je izgubila u gusto naseljenom Long Ajlendu — delu koji je Lazio predstavljao u Kongresu SAD. Ostvarila je iznenađujuće pobede u zatvorenim okruzima severa države Njujork, kao što su okrug Kejuga, okrug Rensler i okrug Nijagara; sama njena pobeda pripisuje se glasovima koji su stigli iz ovih okruga Sjedinjenih Američkih Država.

Upoređujući ostvarenu maržu od 12%, može se konstatovati da je ista manja od Gorove marže od 25% nad Bušem na Državnim predsedničkim izborima u Njujorku 2000. godine, ali i da je bila veća od do tada najveće marže na senatskim izborima u Njujorku koja je iznosila 10%, kada je senator Čak Šumel pobedio tadašnjeg senatora Ala Damata u žestokoj trci 1998. godine. Ona je, međutim, i znatno (skoro četiri puta) manja od marže od 47% kojom je senator Šumel ponovno izabran 2004. godine pobedom nad malo poznatim republikancem-izazivačem Hauardom Milsom.‍[49]‍[50] Pobeda demokrata u senatu nije bila zagarantovana jer su republikanci poslednjih decenija pobeđivali na oko pola izbora za guvernera i senatora.

Lazija su hendikepirali loši nastupi Džordža Buša ml. na izborima 2000. godine u Njujorku,‍[48] ali je isto tako jasno da je i Hilari Klinton napravila napravila značajne pomake na severu Njujorka do stupanja Lazija u trku.‍[48] Izlazne ankete takođe su pokazale veliki jaz odnosno nesrazmer polova jer je Klintonova nastupala žešće i neumerenije nego što se to očekivalo među ženama srednjih godina i ženama nepovezanim u određene grupe.‍[51]

Rezultati izbora za Senat SAD 2000. godine na karti SAD; okruzi u kojima je Hilari osvojila većinu obojeni su plavo, a oni mnogo nadbrojniji u kojima je pobedio Rik obojeni su u crveno
Izbori za Senat SAD 2000. (Njujork)‍[52]
Stranka Kandidat Glasovi % ± %
Demokratska Hilari Rodam Klinton 3.562.415 N/D N/D
Porodična radnička Hilari Rodam Klinton 102.094 N/D N/D
Liberalna Hilari Rodam Klinton 82.801 N/D N/D
Ukupno‍[n. 3] Hilari Rodam Klinton 3.747.310 55,27 + 0,02
Republikanska Rik Lazio 2.724.589 N/D N/D
Konzervativna Rik Lazio 191.141 N/D N/D
Ukupno‍[n. 3] Rik Lazio 2.915.730 43,01 + 1,50
Nezavisna Džefri Grejam 43.181 0,64 − 0,08
Zelena Mark Dunau 40.991 0,60 N/D
Pravo na život Džon Adfopi 21.439 0,32 − 1,68
Libertarijanska Džon Klifton 4.734 0,07 − 0,31
Konstitutivna Luis Vejn 3.414 0,05 N/D
Socijalistička radnička Jakob Peraso 3.040 0,04 − 0,27
Nevažeći glasovi 179.823
Većina 831.580 12,27
Odziv birača (izlaznost) 6.779.839
Demokratska većina Okret

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Do 2007. godine, cifra od 90 miliona dolara još uvek je držala rekord najskuplje senatske trke.‍[8]
  2. ^ Na primer, Sijera klub.‍[32]
  3. ^ a b Prema zakonu države Njujork, u ukupne glasove Hilari Rodam Klinton i Rika Antonija Lazija uračunati su i glasovi koje su dobile njihove manjinske stranke: Liberalna stranka Njujorka i Porodična radnička stranka za Klintonovu, te Konzervativna stranka za Lazija.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Gerth, Jeff; Van Natta, Jr., Don (2007). Her Way: The Hopes and Ambitions of Hillary Rodham Clinton. New York: Little, Brown and Company. str. 203—204. ISBN 978-0-316-01742-8. 
  2. ^ Ambinder, Marc (21. 11. 2008). „Clinton move starts more Senate jockeying”. The Atlantic. Arhivirano iz originala 18. 12. 2008. g. Pristupljeno 1. 12. 2008. 
  3. ^ a b Gerth, Van Natta Jr. Her Way. str. 208—209.
  4. ^ a b Bernstein, Carl (2007). A Woman in Charge: The Life of Hillary Rodham Clinton. New York: Alfred A. Knopf. str. 540. ISBN 978-0-375-40766-6. 
  5. ^ Bumiller, Elisabeth (20. 7. 1999). „Public Lives: A Top Adviser to a Much-Advised First Lady”. The New York Times. Pristupljeno 24. 10. 2007. 
  6. ^ Clinton, Hillary Rodham (2003). Living History. Simon & Schuster. ISBN 978-0-7432-2224-2. str. 508. »listening tour«
  7. ^ a b v Gerth, Van Natta Jr. Her Way. str. 210. »small-group settings according to the principles of retail politics« • »Clinton seems like one of us«
  8. ^ a b v g Polner, Rob (27. 11. 2007). „When Rudy Met Hillary”. Salon (magazine). Pristupljeno 22. 2. 2008. 
  9. ^ Nagourney, Adam (3. 9. 1999). „With Some Help, Clintons Purchase a White House”. The New York Times. Pristupljeno 2. 6. 2007. 
  10. ^ Nagourney, Adam (29. 8. 1999). „Unusual Scrutiny for a Senate Race: This Time It's Personal”. The New York Times. Pristupljeno 30. 9. 2007. „What is more, both Mrs. Clinton and Mr. Giuliani are at once electrifying and polarizing figures.” 
  11. ^ a b Broder, John M. (24. 11. 1999). „Mrs. Clinton to Be Official New Yorker”. The New York Times. Pristupljeno 23. 4. 2015. 
  12. ^ Duke, Lynne (5. 1. 200). „Hillary Clinton Makes a Historic Move”. The Washington Post. Pristupljeno 23. 4. 2015. 
  13. ^ a b Living History. str. 509. »Mistakes in New York politics aren't easily brushed aside.«
  14. ^ Q. Seelye, Katherine (11. 6. 1999). „Mrs. Clinton May Steal Mayor's Yankee Fan Base”. The New York Times. Pristupljeno 20. 2. 2008. 
  15. ^ Carlson, Margaret (20. 11. 2000). „Capitol Hill”. Time (magazine). Arhivirano iz originala 16. 02. 2008. g. Pristupljeno 8. 12. 2007. 
  16. ^ a b Scotti, Ciro (25. 10. 2000). „The Subway Series, Hillary, and Rick”. BusinessWeek. Pristupljeno 8. 12. 2007. 
  17. ^ a b Smith, Chris; Lustig, Jessica (16. 10. 2000). „Baseball Ballot”. New York magazine. Pristupljeno 8. 12. 2007. „I had to develop an American League rooting interest, since fans of the Cubs are not expected to root for the American League Chicago White Sox.” 
  18. ^ Living History. str. 509. »Putting on the hat has been a bad move.« • »I have been a die-hard Mickey Mantle fan.«
  19. ^ Living History. ploča 40 (prvi odeljak sa slikama).
  20. ^ a b „Diplomatic flap follows Hillary Clinton to Jordan /Hillary Clinton decries 'inflammatory' Mideast rhetoric/”. CNN. 12. 11. 1999. Arhivirano iz originala 19. 4. 2005. g. Pristupljeno 3. 2. 2016. „On Thursday in the West Bank town of Ramallah, Arafat accused Israel, while Clinton was in the audience, of "consistently and daily using poisonous gas against Palestinians for the past years".« • »"Of course, Mrs. Arafat did not mean poison gas, but tear gas", Erekat told Reuters. "We agreed with President Clinton that the Palestinians and Israelis must resolve their differences through dialogue and negotiations".” 
  21. ^ Greenberg, Joel (14. 11. 1999). „Hillary Clinton Strikes Back At Giuliani on Mideast Trip”. The New York Times. Pristupljeno 20. 2. 2008. 
  22. ^ a b J. Harpaz, Beth (11. 9. 2000). „Hillary Clinton's rival defends handshake with Arafat”. CNN. Associated Press. Arhivirano iz originala 1. 6. 2007. g. Pristupljeno 8. 12. 2007. 
  23. ^ Living History. str. 509—510. »Had I been aware of her hateful words, I would have denounced them on the spot.«
  24. ^ a b v Bumiller, Elisabeth (22. 2. 2000). „Clinton Campaign Confronts Erosion of Women's Support”. The New York Times. Pristupljeno 21. 2. 2010. 
  25. ^ Kornblut, Anne E. (2009). Notes from the Cracked Ceiling: Hillary Clinton, Sarah Palin, and What It Will Take for a Woman to Win. New York: Crown Books. str. 31. ISBN 978-0-307-46425-5. „Women in the educated professional class? They fucking couldn't stand her. We could never figure out why. We had psychologists come in.” 
  26. ^ a b Bernstein. A Woman in Charge. str. 542.
  27. ^ a b v Gerth, Van Natta Jr. Her Way. str. 211.
  28. ^ Crowley, Michael (12. 11. 2007). „Bunker Hillary”. The New Republic. Pristupljeno 6. 12. 2007. 
  29. ^ Harpaz, Beth (2001). The Girls in the Van: Covering Hillary. St. Martin's Press. str. 86. ISBN 978-0-312-30271-9. „But we'd been told there'd be no 'avail' today, and we'd accepted it. That didn't prevent me from feeling slightly humiliated. I was so worn down and so exasperated by the lack of access and the lack of news in this campaign that I'd given up fighting.” 
  30. ^ a b v g J. Levy, Clifford (13. 12. 2000). „Lazio Sets Spending Mark for a Losing Senate Bid”. The New York Times. Pristupljeno 22. 2. 2008. 
  31. ^ a b J. Levy, Clifford (27. 10. 2000). „Clinton Rivals Raise Little Besides Rage”. The New York Times. Pristupljeno 17. 12. 2007. „Just as one Clinton leaves office, another gains office.” 
  32. ^ a b Randal C. Archibold (6. 9. 2000). „Hillary Clinton Is Endorsed By Sierra Club as Better Ally”. The New York Times. Pristupljeno 6. 10. 2007. 
  33. ^ Steven Greenhouse (10. 9. 2000). „Hillary Clinton Stars, Unrivaled, at Labor Day Parade”. The New York Times. 
  34. ^ Elisabeth Bumiller (8. 9. 2000). „Police Union Backs Lazio, Citing First Lady's Statement”. The New York Times. Pristupljeno 6. 10. 2007. 
  35. ^ „Clinton wins endorsement of city's firefighter unions”. Associated Press. 19. 4. 2006. Arhivirano iz originala 28. 6. 2007. g. Pristupljeno 6. 10. 2007. 
  36. ^ „Hillary Rodham Clinton scores historic win in New York”. CNN.com. 8. 11. 2000. Arhivirano iz originala 11. 09. 2005. g. Pristupljeno 17. 12. 2007. 
  37. ^ „Excerpts From Second Debate Between Mrs. Clinton and Lazio”. The New York Times. 9. 10. 2000. Pristupljeno 18. 2. 2008. 
  38. ^ „Ashcroft concedes as GOP clings to Senate lead”. CNN.com. 8. 11. 2000. Pristupljeno 17. 2. 2008. „Name me three things Hillary Clinton has ever done for the people of New York!” [mrtva veza]
  39. ^ a b „Ray: Insufficient evidence to prosecute Clintons in Whitewater probe” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. februar 2007) (20. 9. 2000). CNN.com. Pristupljeno 30. 4. 2007.
  40. ^ a b „Ray: First lady's answers false in travel office probe, but no prosecution” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. oktobar 2005) (18. 10. 2000). CNN.com. Pristupljeno 16. 6. 2007.
  41. ^ a b A. Lewis, Neil. „Report Clears White House In Inquiry Over F.B.I. Files” (17. 3. 2000). The New York Times. Pristupljeno 9. 6. 2007.
  42. ^ „Mr. Ray's Ill-Timed Report”. The New York Times. 30. 8. 2000. Pristupljeno 16. 2. 2008. 
  43. ^ „Whitewater: Case Closed”. CBS News. 20. 9. 2000. Pristupljeno 16. 2. 2008. 
  44. ^ a b v Gerth, Van Natta Jr. Her Way. str. 212—213. »Lazio must stop with the sleaze already«
  45. ^ „2000 U.S. Senate results”. Federal Election Commission. 21. 6. 2001. 
  46. ^ „Federal Elections 2000: U.S. Senate results”. Federal Election Commission. Pristupljeno 17. 12. 2007. 
  47. ^ Elisabeth Bumiller; Dean E. Murphy (9. 11. 2000). „First Lady Emerges From Shadow And Begins to Cast Her Own”. The New York Times. Pristupljeno 16. 2. 2008. 
  48. ^ a b v Adam Nagourney (9. 11. 2000). „Mrs. Clinton Found Right Mix in Fame and Upstate Focus”. The New York Times. Pristupljeno 18. 2. 2008. 
  49. ^ „Election Night 1998: New York”. CNN.com. 4. 11. 1988. Pristupljeno 17. 12. 2007. 
  50. ^ „Kerry, Schumer win in New York”. USA Today. Associated Press. 3. 11. 2004. Pristupljeno 17. 12. 2007. 
  51. ^ Elisabeth Bumiller (12. 11. 2000). „It Took a Woman; How Gender Helped Elect Hillary Clinton”. The New York Times. Pristupljeno 15. 1. 2008. 
  52. ^ „Statistics of the Presidential and Congressional Election of November 7, 2000” (PDF). Clerk of the United States House of Representatives. 21. 6. 2001. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Избори_за_Сенат_САД_у_Њујорку_2000.&oldid=26888993”