Veliki sedalni živac

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Veliki sedalni živac

Veliki sedalni živac, išijadični živac ili bedreni živac (lat. n.ischiadicus) najveći je živac čovečjeg tela koji nastaje iz korenova (L4, L5, S1, S2, S3) krsnog spleta (lat. plexus lumbosacralis – pars sacralis) lumbosakralnog (slabinskokrsnog) dela kičmene moždine i sastoji se od motornih i senzornih neurona koji učestvuju u inervaciji delova tela od lumbosakralne (slabinskokrstne) oblasti pa sve sve do završnih delova donjih udova.[1]

Veliki sedalni živac, kao glavni nastavak krsnog (sakrlnog) pleksusa u svom daljem toku se račva u dve glavne grane; golenjački (lat. n. tibialis) i lišnjački nerv (lat. n.peronei).[2][3][4][5]

Lumbosakralni pleksus[uredi | uredi izvor]

Lumbosakralni pleksus-sakralni segment iz koga nastaje veliki sedalni živac

Lumbosakralni pleksus je snop nervnih vlakana sastavljen od prednjih grana slabinskih i krsnih kičmenih nerava, koji se anatomski gledano, sastoji od funkcionalne jedinice (dva pleksusa) u donjem delu trupa, koji se često razmatraju odvojena kao slabinski i sakralni (krstni) dao, ali u stvari se radi o blisko povezanim regijama:

Lumbalni (slabinski) pleksus

Lumbalni (slabinski) pleksus čine koreni kičmenih nerava iz; slabinskog dela (L1—L3), sa pojedinačnim vlakanima iz grudnog (T12) i slabinskog dela (L4)

Sakralni (krsni) pleksus

Sakralni (krsni) pleksus čine koreni kičmenih nerava; slabinskog i krsnog dela (L5—S3), sa pojedinačnim vlakanima iz slabinskog (L4) i krsnog dela (S4).[6]

Nakon izlaska iz kičmene moždine prolaze nervni korenovi, (koji u kasnijem toku stvaraju lumbosakralni pleksus), prvo subarahnoidalnim prostorom, gde se nalaze u tesnoj vezi sa pijom, arahnoidejom i likvorom. U danjem toku korenovi prolaze kroz subduralni i epiduralni prostor kičmenog kanala, te kroz uske međupršljenske otvore.

Lumbosakralni pleksus prolazi kroz veliku i malu karlicu retroperitonealnim prostorom u neposrednoj blizini sa kostima karlice, debelog creva, rektuma (završnog creva) i mokraćne bešike.[7]

Lumbosakralni pleksus-sakralni segment (Plexus lumbosacralis — pars sacralis)[8]
Naziv Polazište Tok Područje inervacije
Plexus ischiadicus-rr.ventrales L4, L5
S1, S2, S3		 • L4 и L5 formiraju truncus lumbosacralis.
• Sakralne grane izlaze kroz foramina sacralis pelvina i formiraju pleksus koji se prislanja uz m.piriformis
• Prema dole se od pleksusa kroz foramen infrapiririforme nastavlja veliki sedalni živac.
• Između lumboskralnog trunkusa i S1 prolazi a. glutea pelvina superior, a između S2, S3 а. glutea inferior		 • Sa lumbalnim spletom formira lumbosakralni pleksus i anamostozira sa pudendalnim i kokcigealnim pleksusom.
• Inerviše:
m.gemellus tuberalis, i m.quadratus femoris (L4,L5,S1,)
m.gemellus spinalis, m.obturator internus ,(L1,S1,S2)
m.piriformis (S1,S2)
• Senzornim delom inerviše sedalnu regiju i nogu.
Grane:
1.
n. gluteus superior
2.
n. gluteus inferior
3.
n. cutaneus femoris post.
4.
n.ischiadicus 		1. L4,L5
S1,(S2)
2. (L4),L5,
S1,S2
3. S1,S2,S3
4. L4, L5
S1, S2, S3 		1. Motorna grana, izlazi krozforamen suprapiriforme iz karlice
2. Motorna grana, izlazi kroz foramen interpiriforme iz karlice
3. Senziorna grana, koja izlazi kroz foramen intrapiriforme ispod velikog sedalnog mišića i formira -{nn.clunium interioris i rr.perineales}
4. Motorni i senzorni živac, izlazi kroz foramen interpiriforme prelazi preko m.quadratus femoris, leži između srednje kvrge i velikog obarača, ispod velikog sedalnog mišića, zatim na velikom adduktoru pokriven sa fleksorima bedra.
Na vrhu čašične jame kolena, deli se na lišnjački i golenjački živac.		 1. Inerviše m.gluteus med.m minimus, m.tensor fasciae latae
2. Inerviše m.gluteus maximus
3. Inerviše donji deo sedalne regije i kožu zadnjeg dela m. piriformisa
4. Inerviše, pre nego se deli;
• m.aductor magnus (L5,S1),
• m.semitendineus (L4,L5,S1,S2) ,
• caput longum m.bicipitis (S1,S2,S3) ,
• m.semimembranaceus (L5,S1),
• caput breve m.bicipitis (L4,L5,S1) .
Grana:
n. peroneus communis:		 L4, L5
S1, S2, S3		 • Motorni i senzorni živac. Leži na tibijalnoj ivici bicepsa, ide zatim spolja ispod glavice fibule i deli se na;n. peroneus profundus i n. peroneus superficialis • Inerviše kožu zadnje strane potkolenice
Grane:
1.
n.cutaneus surae lateralis
2.
n. peroneus superficialis
3.
n. peroneus profundus 		L4, L5
S1, S2, S3		 1. Senzorni živac, koji prelazi preko fibularne glave gastroknemijusa, probija fasciju i dolazi do fibularnog malola.
2. Pretežno senzorni živac. Leži između oba fibularna mišića, probija fasciju na donjem kraju potkolenice i spušta se na dorzum stopala kao n.cutaneus dorsalis medialis et intermedius
3. Pretežno motorni živac. Prolazi kroz početnu tetivu drugog fibularnog mišića i drugog ispružača prsta, ulazi zatim u sulcus cruralis medialis i dolazi ispod lig.retinaculum mm.extensorum superius i inferius na dorzum noge.		 2. Inerviše oba fibularna mišića i kožu spoljne strane potklenice i dorzuma noge i to I, II i tibijalnu stranu III prasta do srednje falange (tibijalni deo), zatim fibularnu stranu III, IV i tibijalnu stranu V prsta (središnji deo).
3. Inerviše prednju grupu mišića potkolenice, m.extensor digitorum brevis i kožu dodirnih strana I i II prsta.
Grana:
n. tibialis		 L4, L5
S1,S2,(S3)		 • Motorni i senzorni živac koji nastavlja tok išijadikusa.
U čašičnoj jami leži površno, zatim prolazi između dve glave gastroknemijusa i ulazi u poplitealni kanal,
leži ispred soleusa i dolazi
do iza tibijalnog maleolusa, gde prolazi tarzalni kanal, i deli se u n.plantaris medius i lateralis		 •Inerviše zadnju grupu mišića potkolenice i mišiće stopala, a sinzitivnom granom kožu zadnje strane potkolenice, plantu i prste.
Grane:
1.
n. suralis
2.
rr.musculares		 1. S3
2.S1, S2, S3		 1. Senzorni živac lista, prati malu safenu i dolazi na spoljnu stranu noge i stopala.
2. Mišićne grane inervišu mišiće: m.popliteus, m.plantaris, m.gastrocnemius, m.tibialis posterior		 • Inerviše kožu pete, spoljnjeg gležnja i fibularnu stranu V prsta

Veliki sedalni živac[uredi | uredi izvor]

Čašična jama kolena, gde se veliki sedalni živac obostrano deli u svoje dve periferne grane: golenjački i lišnjački živac

Nastavljajući se na lumbosakralni pleksus on od vlakana prednjih grana četvrtog i petog lumbalnog (LIV-LV) spinalnog živca živca i prvog i drugog sakralnog (SI-II) spinalnog živca, nastaje veliki sedalni živac, u predelu piriformnog mišića. On potom kroz veliki foramen išijadikus napušta karlicu, da bi u sedalnom predelu, prolazeći ispod velikog glutealnog mišića a zatim iznad velikog adduktora, pokriven sa pregibačima bedra, nastavio svoj tok duž butine sve do gornjeg ugla čašične (patelarne) jame (lat. fossa poplitea) kolena, gde se u 66% slučajeva obostrano deli u svoje dve periferne grane:[9]

Golenjački (tibijalni) živac lat. n.tibialis — motorni i senzorni živac, koji leži na tibijalnoj ivici dvoglavog mišića, ide zatim spolja ispod glavice fibule i deli se na dve grane; duboki lišnjački živac (lat. n. peroneus profundus) i površni lišnjački živac (lat. n. peroneus superficialis).

Lišnjački (peronealni) živac lat. n.peroneus — motorni i senzorni živac koji nastavlja tok velikog sedalnog živaca, i u čašičnoj jami i leži površno, zatim prolazi između dve glave gastroknemijusa i ulazi u poplitealni kanal, gde leži ispred soleusa i dolazi do iza tibijalnog maleolusa, gde prolazi tarzalni kanal, i deli se u u unutrašnji i spoljašnji plantarni živac (lat. n.plantaris medius i n.plantaris lateralis).

Međutim, poznato je da završna račva velikog sedalnog živaca može biti visok smešten u zadnjoj loži buta ili čak u karlici. u oko 33% slučajeva.[10][11]

Golenjački i lišnjački živac se potom duž potkolenice račvaju u sopstvene grane, koje se pružavaju sve do prstiju stopala.

Prikaz velikog sedalnog živca[uredi | uredi izvor]

Prikaz snopova oba lumbosakralna pleksusa[uredi | uredi izvor]

Zona inervacije[uredi | uredi izvor]

Veliki sedalni živac

Motornim vlaknima[uredi | uredi izvor]

Veliki sedalni živac svojim motornim vlaknima inerviše:[12]

Površni lišnjački živaca (n. peroneus superficialis)
  • mišiće spoljašnje lože potkolenice,
Duboki lišnjački živac (n. peroneus profundus)
  • mišiće prednje lože potkolenice
  • mišiće zadnje lože butina, veliki primicač i sve mišiće nogu i stopala, (lat. mm. gemelli, m.quadratus femoris, m. obturator internus, m. biceps femoris, m. semitendinosus, m. semimembranosus.)

Senzornim vlaknima[uredi | uredi izvor]

Veliki sedalni živac svojim senzornim vlaknima inerviše:[12]

Površnog lišnjačkog živca (n. peroneus superficialis)
  • kožu donjeg dela spoljašnje strane potkolenice
  • dorzalnu stranu stopala (n.cutaneus dorsalis medialis)
Dubokog lišnjačkog živaca (n. peroneus profundus)
  • kožu unutrašnje strane drugog prsta
  • spoljašnju stranu prvog prsta na dorzalnoj strani stopala.

Patologija[uredi | uredi izvor]

Nervne strukture išijadikusa mogu oboleti primarno (esencijalno), neurogeno ili sekundarno zbog neke opšte bolesti ili lokalnog oboljenja susednih struktura (najčešće kao posledica kompresije ili iritacije) kada govorimo o neuralgično-neurotičnim simptomima[13] levog, desnog ili oba velika sedalna živca.

Postoji više razloga zašto su nervne strukture koje ulaze u sastav išijadikusa podložnije oštećenjima nego što se to dešava kod drugih živaca (bez obzira na kom nivou je došlo do promena; u području korenova, išijadičnog spleta ili u njegovim perifernim granama).[14]

Veliki deo neurona išijadičnih nervnih struktura je veoma dug (jer je to najduži živac u telu), pa je samim tim i biološki osetljiviji. Drugi razlog je njegov specifičan put i topografski odnos sa pojedinim organima i raznovrsnim strukturama u telu, i na kraju velika distribucija područja njegovog grananja u mišićima, zglobovima i koži.[14]

Danas se smatra da je znatan broj slučajeva išijadičkog sindroma (i do 80%) vertebralne etiologije, kao posledica promena na hrskavičnim i koštanim strukturama i ligamentima kičmenog stuba.[15]

Paraliza išijadikusa može biti i posledica teških stenoza (suženja) kičmenog kanala nakon interventnih procedure, što najčešća zahteva hitnu operativnu dekompresiju.[16]

Veliki sedalni živac u religiji[uredi | uredi izvor]

U judaizmu, upotreba velikog sedalnog živca u ishrani je zabranjena, čak i ako je primenjen (verski prihvaćen) način ubijanja životinje. Ovo se zasniva na verskom običaju, koji se navodi u bibliji (Prvo Mojsijevo poglavlje 32) koji govori o ranjavanju Jakova u njegov „gid hanasheh” dok se borio sa anđelom.[17]

Zato je upotreba velikog sedalnog živca poznata u Hebrejskom i kao „gid hanasheh” zabranjena iz verskih razloga. Proces uklanjanja velikog sedalnog živca (kao i nekih velikih krvnih sudova i zabranjena upotreba masti,) iz mesa, je poznata pod nazivom („nikkur”),, ili „deveining” Budući da je ovo veoma težak i delikatan proces, (samo vrlo vešt mesar može da odvoji zabranjeni živac iz mesa), komadi mesa od zadnjeg dela životinja (uključujući „file minjon”)[a] obično se ne nalaze u prodaji u pojedinim zemljama sveta.[18]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ File minjon (francuski „sladak file“ ili „slatkiš file") u SAD je goveđi odrezak preuzet iz mišića psoasa majora govečeta ili junice koji prolazi duž obe strane kičme, i obično nakon vađenja iz životinje liči na dve dugačke zmije

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „peripheral nervous system at Dorland's Medical Dictionary”. 
  2. ^ Anatomy, Descriptive and Surgical by Henry Gray (1901)
  3. ^ Quain's Elements of Anatomy by Jones Quain, William Sharpey, Allen Thomson, John G. Cleland (1867)
  4. ^ Quain's Elements of Anatomy by Jones Quain, Edward Albert Schäfer, Johnson Symington, Thomas Hastie Bryce (1909)
  5. ^ Cunningham's Manual of Practical Anatomy by Daniel John Cunningham, Arthur Robinson (1914)
  6. ^ Plexus lumbosacralis na: DocCheck Medical Pristupljeno 29. januar 2014.
  7. ^ Anatomy, Descriptive and Applied by Henry Gray (1913)
  8. ^ Medicinska enciklopedija 3. tom Medicinska knjiga Zagreb-Beograd, 1968 str. 509—518, 678—679
  9. ^ Ugrenović S, et al. Odnos n. ishijadikusa sa piriformnim mišićem i nivo njegove završne račve − anatomska studija, Vojnosanit Pregl 2005; 62(1): 45−49.
  10. ^ Vloka JD, Hadzic A, April E, Thys DM. The division of the sciatic nerve in the popliteal fossa: anatomical implication for popliteal nerve blockade. Anesth Analg 2001; 92(1): 215−7.
  11. ^ Kahle W, Frotscher M. Color Atlas and Textbook of Human Anatomy. Vol. 3. Nervous System and SensoryOrgans. Stuttgart: Thieme; 2002. p. 86−97
  12. ^ a b Guyton,A. C, Hall, J. E:Medicinska fiziologija, Savremena administracija, Beograd, 1999.
  13. ^ Bošković B. Bol i ekscitatorne aminokiseline, Vojnosanitetski Pregled 2002, 59:49-58
  14. ^ a b Hankey GJ, Waedlaw JM, Clinical Neurology. Demons Medical Publisching, new York 2002
  15. ^ Đorđević D, Oboljenja nervnog sistema, Vojna interna medicina, Beograd, 1982
  16. ^ James B. Stiehl MD and William A. Stewart MD (1998). „Late Sciatic Nerve Entrapment Following Pelvic Plate Reconstruction in Total Hip Arthroplasty” (PDF). The Journal of Arthroplasty. 13 (5): 587—589. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 10. 2013. g. Pristupljeno 08. 04. 2013. 
  17. ^ Vayishlach Minutiae Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. maj 2011), Pristupljeno 8. april 2013.
  18. ^ Why can't I find kosher filet mignon? — Kosher Q&A, Pristupljeno 8. april 2013.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велики_седални_живац&oldid=27441166”