KB-3 Jadran
| KB-3 Jadran | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | trenažna jedrilica amfibija | |
| Posada | 1 | |
| Poreklo |  FNR Jugoslavija
| |
| Proizvođač | Letov Ljubljana | |
| Probni let | 1949. | |
| Uveden u upotrebu | 1950. | |
| Povučen iz upotrebe | krajem 60.-tih godina | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | Vazduhoplovni savez Jugoslavije | |
| Broj primeraka | 6 | |
| Dimenzije | ||
| Masa | ||
| Pogon | ||
| Fizičke osobine | ||
| Performanse | ||
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
KB-3 Jadran je jednoseda vazduhoplovna jedrilica amfibija koja je mogla da sleti na travnatu poletno sletnu stazu ali i na vodenu površinu, kao i da poleti sa njih. Namenjena je trenaži jedriličara.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Još kao student inž. Jaroslav Koser je projektovao jedrilicu koja je dobila ime "Triglav" ova jedrilica se pokazala kao dobra, tako da je napravljena jedna manja serija ove jedrilice. Na zahtev Aerokluba iz Rijeke koji su imali želju da koriste uzgonska strujanja Velebita, Orjena i planina duž jadranske obale a odsustvo pogodnih terena za gradnju aerodroma došlo se na ideju da se konstruiše jedrilica amfibija koja bi bila u stanju da poleće i sleće sa travnatih pista ali i sa vodenih površina[1]. Ideja nije nova, ali se u svetu retko koristila tako da bi ova jedrilica bila negde među prvih pet u svetu. Fabrika Letov iz Ljubljane se prihvatila tog projekta pa je 1948. godine formiran projektni tim na čijem je čelu bio inž. Koser koji je koristeći se iskustvom sa projekta "Triglav" krenuo da rešava probleme koje pred konstruktora postavlja hidro jedrilica nazvana Jadran.
Pošto se u to vreme kao osnovni materijal za gradnju jedrilica koristilo drvo, najveći problem je predstavljao trup jedrilice koji se pravio u obliku čuna od vodootpornog materijala sa mnogo težom osnovnom konstrukcijom koja je morala da savlada znatno veći otpor vode u odnosu na vazduh, tako da je težina trupa predstavljala ograničavajući problem. Za krilo jedrilice je usvojeno krilo sa jedrilice Triglav sa izvesnim modifikacijama a to su drukčije vezivanje krila i trupa, uklonjena su zakrilca i ugrađeni su plovci koji su se u toku leta uvlačili u krila.
Prototip je završen 1949. godina a prva ispitivanja ove jedrilice su obavljena na vodi na reci Ljubljanici gde je proverena stabilnost na vodi. Nakon toga se prešlo na ispitivanje u vazduhu, jedrilica je poletala sa travnate piste uz pomoć vitla i sletala na nju. Kada je jedrilica zadovoljila sve zahteve testiranja u vazduhu prešlo se na testiranje sletanja i poletanja sa vodenih površina a to se obavljalo na Bledskom jezeru (mirnim vodama). Na kraju je došao na red i finalni test tj. isprobavanje jedrilice na moru. Za poletanje sa morske površine se koristila aero zaprega u ovom slučaju korišćen je hidroavion Aero-2H. Postojalo je i rešenje postavljanje vitla na ponton koji bi se koristio za poletanje jedrilice sa površine mora. Jedrilica je tada dobila i zvaničan (službeni) naziv KB-3 Jadran.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Kod jedrilice KB-3 Jadran slobodno noseće krilo je postavljeno na gornju ivicu trupa pa je tako dobijena letelica visokokrilni monoplan. Trup jedrilice KB-3 Jadran je bio čunastog oblika. Noseća konstrukcija je napravljena od drveta a obloga je od vodootpornog špera. Kljun jedrilice ima oblik brodskog pramca. Dno trupa, onaj deo koji se nalazi u vodi za vreme plovidbe, je napravljen kaskadno što omogućava lako odvajanje od vode u trenutku poletanja jedrilice. Trup se iza krila naglo sužava i diže prema repu. Na kljunu je bila smeštena jednoseda pilotska kabina sa poklopcem od pleksiglasa iz jednog dela koji se otvarao u stranu. Poklopac je bio opremljen specijalnim okovom koji je omogućio odbacivanje poklopca u slučaju vanredne opasnosti. Kabina jedrilice je bila opremljena setom instrumenata za dnevno letenje.
Stajni trap jedrilice se sastoji od klizača, u stvari okovane kobilice trupa i elastične drljače ispod repa jedrilice.
Krila su bila trapezastog oblika sa zaobljenim krajevima. Noseća konstrukcija krila je bila drvena sa dve ramenjače, sa prednje strane obložena drvenom lepenkom a zadnje ivice krila i upravljačke površine presvučene su impregniranim platnom. Aeroprofil krila je bio Gö 549 a vitkost 17. Krila su bila opremljena aerodinamičkim kočnicama i sa gornje i donje površine krila. Sa donje strane krila su bili montirani plovci koji su se u toku leta i ateriranja na tlo uklapali u krilo a za vreme sletanja na vodu bi se izvlačili. Izvlačenje i uvlačenje krilnih plovaka se ostvarivalo hidrauličnim putem. Ovi plovci su povećavali stabilnost letilice kod sletanja, plutanja ili poletanja na mirnom i nemirnom moru. Konstrukcija horizontalnog i vertikalnog stabilizatora kao i kormila bili su izvedeni kao i krilo.
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Karakteristike navedene ovde se odnose na jedrilicu KB-3 Jadran a prema izvorima[2]
| Finesa | 1 : 25 pri brzini 70 km/h |
|---|---|
| Performanse |
|
| Dimenzije |
|
| Masa |
|
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Nakon uspešnog testiranja prototipa jedrilice KB-3 Jadran, napravljena je jedna serija od 5 jedrilica ovog tipa tako da je ukupno napravljeno 6 komada. one su sve dobile polovidbenu dozvolu i registrovane su brojevima: YU-6001, YU-6004, YU-6006, YU-6007, YU-6008 i YU-6011[3]. Ostalo se na tom broju jer nije bilo većeg interesovanja pomorskih aeroklubova za ovu jedrilicu. Napravljene jedrilice su korišćene uglavnom u primorskim aeroklubovima i u Sloveniji sve do 60.-tih godina 20. veka kada se drvene jedrilice polako zamenjuju jedrilicama napravnjenih od stakloplastike i ugljeničnih vlakana.
Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]
Jedrilica KB-3 Jadran (prototip) registarski broj YU-6001, proizvodnje Letov Ljubljana Serijski № 104 čuva se u depou Muzeja vazduhoplovstva na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu, nažalost nije izložena, tako da nije dostupna javnosti.
Zemlje koje su koristile ovu jedrilicu[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- H 49 Split
- Letov 21
- Letov 22
- Ždral
- Ikarus Košava
- Spisak vazduhoplovnih jedrilica jugoslovenske proizvodnje
- Muzej vazduhoplovstva — Beograd
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- VSJ, Savezni odbor (novembar 1949). „Završen konkurs Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije za konstrukcije vazduhoplovnih jedrilica”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije. 11: strana 29.
- OSTIV (1958). The World's Sailplanes, Die Segelflugzeuge der Welt, Les planeurs du monde (na jeziku: (jezik: engleski)). Zurich: OSTIV.
- Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. str. 97.
- Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (na jeziku: (jezik: engleski)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 978-07110-11526.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije.
- Oštrić, Šime; Micevski, Milan (2007). Leteći Čunovi: Čamci koji lete - letjelice koje plove (na jeziku: (jezik: srpski)). SRB-Beograd: Galerija '73.
- Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.