ВТЦ ССВ-17 (моторна једрилица)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
ВТЦ ССВ-17

Моторна једрилица ВТЦ ССВ-17
Моторна једрилица ВТЦ ССВ-17

Општи подаци
Намена Моторна једрилица
Посада 2
Порекло  СФР Југославија
Произвођач ВТЦ Ваздухопловни технички центар Вршац
Пробни лет 1972.
Уведен у употребу 1973.
Повучен из употребе 1974.
Статус неактиван
Први оператер Sigmund Flugtechnik
Број примерака 1
Димензије
Маса
Погон
Физичке особине
Перформансе
 Портал Ваздухопловство

ВТЦ ССВ-17 је двоседа моторна једрилица направљена 1972. године у ВТЦ-у (Ваздухопловни Технички Центар из Вршца) од стаклопластике, намењена обуци и тренажи спортских пилота и једриличара.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Инж. Иван Шоштарић копројектант једрилице ССБ-17

Ову двоседу моторну једрилицу заједнички су развили ВТЦ из Југославије и Сигмунд Флугтехник (Sigmund Flugtechnik) из Западне Немачке, под пројектантским вођством Дипл-инг Алфреда Вогта (Alfred Vogt) и Дипл-инг Ивана Шоштарића. Прототип је извео први лет 24. јуна 1972. а пробни пилота је био наш чувени пилот и једриличар А.Станојевића. Сертификација је обављена у мају 1973. године, и једрилица је регистрована бројем YU-М6009. У току 1973 и 74. године извршена су сва техничка испитивања летелице на Техничком факултету у Београду и ВОЦ-у (Ваздухопловни опитни центар). Ово је била прва једрилица урађена од стаклопластике у нас.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Једрилица ВТЦ ССВ-17 је нискокрилни моноплан која је одступала од устаљених изгледа једрилица тога доба, има пилотску кабину са два седишта која су постављена једно поред другог и једно помоћно. Поклопац кабине је направљен у облику куполе од плексигласа што омогућава пилотима лепу прегледност околине једрилице. Поклопац се отварао унапред а био је опремљен оковом за одбацивање поклопца у случају ванредне опасности. Конструкција трупа је полу монокок, елипсастог попречног пресека, изведена као сендвич конструкција од стаклених влакана. Једрилица има у једном свом делу челичну структуру за коју се везују крила, стајни трап и цев која носи вертикални стабилизатор на репном делу једрилице. Погонски мотор је Franklin 2A-120-A двоцилиндрични хоризонтални боксер мотор од 60 ks који покреће Хофманов (Hoffmann) пропелер са два крака. Стајни трап је класичан са три ослоне тачке. Главни точкови се налазе испод крила и делимично се могу увући у крила. Опремљени су амортизерима са опругама а трећи точак који се налази испод репа летелице се не увлачи у току лета а управљив је ("клавирски" точак).

Крила су такође направљена од стакло пластике а имају рамењачу направљену од легура лаких метала. Крила су трапезастог облика са правом нападном ивицом крила која је управна на осу једрилице. Опремљена су аеродинамичким кочницама типа Schempp-Hirth са обе површине крила (горње и доње) али немају закрилца.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу ВТЦ ССВ-17 а према изворима[1]

Финеса 1 : 29 при брзини  km/h
Перформансе
  • максимална брзина 250 km/h са мотором
  • минимална брзина 160 km/h са мотором
  • минимално пропадање   0,85m/s без мотора
Димензије
  • размах крила 17,00m
  • дужина 7,3m
  • висина 2,84m
  • површина крила 18,50m2
  • аеропрофил крила
  • виткост 15,65
  • макс. оптеречење крила; 36,12kg/m2
Маса
  • сопствена 428 kg
  • носивост 240 kg
  • полетна 668 kg
  • водени баланс; нема
Остале величине
  • Тип мотора Franklin 2A-120-A
  • снага мотора 60 KS
  • резервоар горива lit
  • долет 800 km
  • аутономија лета h
  • плафон лета m
  • дужина залета 250 m
  • дужина полетања (Н=15m) m
  • дужина слетања (Н=15m) m
  • дужина заустављања m

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Октобра месеца 1974. године немачки кооперант Sigmund Flugtechnik је тражио да се једрилица пребаци на сајам у Kassel ради излагања. Једрилица је растављена и возом пребачена до аеродрома у Mosbachu где је поново састављена а пробни пилот А.Станојевић је са њом прелетео за Kassel.

По завршетку сајма пилот Станојевић је по веома лошем времену прелетео са једрилицом на аеродром код Mosbach-а. После пар дана немачки кооперант је хтео сам да лети на једрилици и догодила се несрећа, једрилица је уништена на срећу пилот је остао неповређен. Након тога прекинута је сарадња између ВТЦ-а и Sigmund Flugtechnik. ВТЦ и инж. Шоштарић су наставили да усавршавају други прототип на основу кога је касније направљена моторна једрилица Шоле 77 (моторна једрилица)[2].

Сачувани примерци[уреди | уреди извор]

Није сачувана ова једрилица, јер је једини прототип уништен при паду једрилице.

Земље које су користиле ову једрилицу[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 978-07110-11526. 
  2. ^ Paluba:VTC SSV-17

Литература[уреди | уреди извор]

  • Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. стр. 97. 
  • Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 978-07110-11526. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ВТЦ_ССВ-17_(моторна_једрилица)&oldid=26834219”