Врабац (ваздухопловна једрилица)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Врабац
BAM-33-Utva Vrabac A.jpg
Опште
Намена школска једрилица
Земља порекла  СФРЈ
Произвођач Фабрика авиона Утва
Димензије
Дужина 6,03 m
Размах крила 10,00 m
Висина 2,15 m
Површина крила 15,00 m²
Маса
Празан 90 kg
Нормална полетна 170 kg

Врабац је клизач за основну обуку пилота мешовите конструкције (претежно дрво и платно) с подтрупном скијом за слетање, који је конструисао инжењер Иво Шоштарић 1939. године. Шоштарић је на конструкцију Врапца био подстакнут великим успехом немачког клизача типа Цеглинг (нем. Zögling). За разлику од Цеглинга, Врабац није имао затеге и централну пирамиду, већ су му крила била подупрта упорницама. Ова оригинална Шоштарићева замисао у пракси се показала као боље решење од централне пирамиде.

Током испитивања у Вршцу Врабац је показао далеко боље летне особине не само од немачког узора већ и од пољске Вроне (пољ. Wrona - Врана). Исте године почела је серијска производња 15 комада у две верзије — А и Б, тако да је то прва серијски грађена једрилица у Србији. После Другог светског рата настављена је њена масовна производња и направљено их је преко 150 комада. Захваљујући једноставној конструкцији, овај клизач рађен је у локалним аероклупским радионицама током зиме да би током лета на њима вршена обука.

Један примерак Врапца А, произведен у Фабрици авиона "Утва" у Панчеву, изложен је у Музеју ваздухопловства — Београд.

Карактеристике[уреди]

Финеса 1 : 11,7
Перформансе
  • минимална брзина: 42,5 km/h
  • максимална брзина: 70 km/h
  • минимално пропадање: 1,17 m/s при брзини 47,1 km/h

Извор[уреди]

  • Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са Музеја ваздухопловства Београд. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009082810052656.