Kad su cvetale tikve

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Kad su cvetale tikve
Kad su cvetale tikve.jpg
Korice romana
Autor Dragoslav Mihailović
Država SFRJ
Jezik srpski
Vrsta dela roman
Datum izdanja 1968
Broj stranica 183
Mesto radnje Dušanovac
Glavni lik Ljuba Sretenović
ISBN 8690309152

Kad su cvetale tikve je naziv romana Dragoslava Mihailovića, objavljenog 1968. godine. Ovaj prvi Mihailovićev roman, od tada objavljen u više od dvadeset izdanja, zauzima značajno mesto u srpskoj književnosti i kulturi poslednjih decenija XX veka.[1] Roman je u vreme izdavanja izazvao značajnu reakciju socijalističkog režima. Predstava koja je trebala biti odigrana po ovom romanu je zabranjena, a sam autor tvrdi da ju je Josip Broz Tito lično zabranio.[2] Danas se roman „Kada su cvetale tikve“ preporučuje u srednjoškolskom obrazovanju Republike Srbije i preveden je na trinaest jezika.[3]

Najvažnije kritičke tekstove o ovom romanu i prozi ovog autora u celini potpisali su Ivan V. Lalić, Petar Džadžić, Milovan Danojlić, Miloš I. Bandić, Miroslav Egerić, Čedomir Mirković, Đorđije Vuković, Ljubiša Jeremić, Vladeta Janković, Vladislava Ribnikar, Muharem Pervić, Jasmina Lukić, Vladeta Jerotić, Robert Hodel, Ana Jedlinska i drugi kritičari i tumači književnosti.[1]

Na poziv redakcije NIN-a i Zavoda za udžbenike, glasovima desetorice kritičara roman je izabran na off-listu deset najboljih romana od onih koji su od 1954. do 2004. godine nezasluženo ostali bez NIN-ove nagrade — prestižnog književnog priznanja.[4]

Opis romana[uredi]

Kritičar Marko Nedić, karakteriše roman Kad su cvetale tikve „kao vrlo složen i u osnovnom sadržinskom sloju romaneskne priče i njenog značenja, i u tretiranju glavnog junaka i njegovog karaktera, kao i u ključnim tačkama u motivaciji teksta“.[1] U romanu je uočljivo nekoliko važnih elemenata njegove strukture i primenjenog narativnog postupka koji su međusobno povezani. Jedan od njih odnosi se na priču romana kazuje u prvom licu i na posebnu ulogu koju u pričanju ima jezik književnog junaka, ujedno i naratora dela, drugi na način na koji on doživljava odlazak iz Beograda i način na koji prikriva želju da se u njega nekad ipak vrati, sledeći na korišćenje narativnih sredstava da bi se priča romana razvijala po zakonitostima dobro komponovane prozne celine. Među najvažnijim momentima svakako je narativna perspektiva iz koje se saopštava sudbina Ljube Šampiona. U tom kontekstu je veoma važno što se glavni lik i fiktivni narator tokom cele priče obraća nekom svom nevidljivom slušaocu i pasivnom sagovorniku, koji se, nijednom ne oglašava vlastitim iskazima.[1]

Izvori[uredi]

  1. ^ a b v g Марко Недић (10. 11. 2009.). „"Кад су цветале тикве“ Драгослава Михаиловића некад и сад“. Пројекат Растко Приступљено 13. јун 2010. 
  2. ^ Зоран Радисављевић (04/05/2010). „Андрић ме бранио од Тита“. Политика Приступљено 13. 6. 2010.. 
  3. ^ Kad su cvetale tikve, Dobra-knjiga.com
  4. ^ Sava Dautović (NIN 30.06.05). „Off-lista deset najboljih romana/Deset antologijskih ogrešenja“. Knjizara.com Приступљено 14. 6. 2010.. 

Spoljašnje veze[uredi]