Pređi na sadržaj

Kajakaštvo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kajak
Lovački kajaci na Grenlandu
Takmičenje u kajakaštvu

Kajakaštvo je sportsko rekreativna grana u kojoj sportisti sede (u kajaku) ili kleče (u kanuu), okrenuti licem u smeru vožnje, a pokreću se veslom koje nije oslonjeno na čamac, već se drži slobodno u rukama.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Džon Makgregor smatra se ocem današnjeg kajakaštva. Bio je škotski advokat koji je 1865. godine konstruisao prvi turistički kajak na osnovu opisa eskimskih kajaka i bio prvi promoter kajakaštva u svetu. Prvo kajak bio je dug 457 cm i širok 76 cm, po dimenzijama veoma sličan današnjim divljovodaškim kajacima. Takav jedan kajak, konzerviran, čuva Rojal Kanu Klub u Engleskoj, koji je osnovan davne 1866. godine i smatra se najstarijim kajakaškim klubom na svetu. Makgregor je svoj prvi kajak nazvao Rob Roj, po junaku istoimenog romana Valtera Skota. To ime se koristi godinama kasnije za sve čamce tog oblika i svrhe, kako u Evropi, tako i u Americi.

Prva kajakaška regata održana je 1867. godine na Temzi i organizovao ju je Kanu Klub iz Londona (1875. godine kraljica Viktorija je izdala odobrenje da se pomenuti klub može nazvati Rojal Kanu Klub). 1871. godine osnovan je Njujork Kanu Klub u Americi, gde po uzoru na indijanske čamce prave kajake koji se pokreću veslom sa jednom lopaticom. Čamci su nazvani "Kanadian" i već od 1879. godine se javljaju i u Evropi. 1880. godine osnovan je i prvi kajakaški savez, Američki kajakaški savez (AKS). 1924. god. osnovan je međunarodni kajakaški savez u Kopenhagenu, "Internacionalni savez za kanu sport" pod čijim pokroviteljstvom kajak postaje olimpijska disciplina (od 1936. godine i OI u Berlinu). Na prvom posleratnom kongresu, održanom 1946. god. u Stokholmu, savez menja naziv u "Internacionalna kanu federacija", a zvanični jezici umesto nemačkog postaju engleski i francuski.[1]

Razlika između kanua i kajaka[uredi | uredi izvor]

Pretpostavlja se da kajak verovatno vodi poreklo sa Grenlanda *reč “kajak” na jeziku eskima znači “čovek-čamac” i najčešći su u Severnoj Americi, Sibiru i na Grenlandu), gde su ga Eskimi koristili za lov, ribolov i transport. Kanu je korišćen širom sveta kao način transporta, za trgovinu i ratovanje, a prvi zvanični sportski događaj za obe vrste čamaca je organizovan sredinom 19. veka. Razlika između sportskih kajaka i kanua je ta što kod kajaka svaki veslač koristi veslo sa dve lopatice, dok se kod kanua koristi veslo s jednom lopaticom, takođe njihova razlika se ogleda i u strukturi čamca.[2]

Discipline u kajakaštvu[uredi | uredi izvor]

  1. Kajak na mirnim vodama (sprinterske trke na 200, 500, 1000 i 5000 metara)
  2. Maraton (od 10 do 42 km, sa trčanjem, savladavanjem kopnenih prepreka ili bez trčanja)
  3. Slalom (trke na 300 do 600 m uz savladavanje vodenih prepreka, kapija)
  4. Kajak na divljim vodama (spust ili maraton na stazama od 5 do 10 km na brzim, divljim vodama)
  5. Polo (igra s loptom)
  6. Dragon boat (dugi domorodački čamci sa po 20 veslača)
  7. Jedrenje

Kajakaštvo na Olimpijskim igrama[uredi | uredi izvor]

Na Olimpijskim igrama kajak na mirnim vodama pojavljuje prvi put u Parizu 1924. kao deminstracioni sport, a u Berlinu 1936. je postao olimpijski sport. Do sada je Evropa dominirala ovim sportom i na Olimpijskim igrama i na svetskim prvenstvima, osvajajući 90%. Moderni kajaci se prave po različitim dizajnima za posebne svrhe, a između ostalog uz kanu se koristi u olimpijskim sportovima kajak i kanu na mirnim vodama, te kajak i kanu na divljim vodama.

Jedna od najpoznatijih svetski kajakašica je Brigita Fišer koja je osvojila ukupno 12 medalja na OI, od kojih su 6 zlatne medalje. Osvojila je neverovatnih 37. medalja na svetskim prvenstvima i rekorder je među kajakašima.[3]

Discipline u trkama kajaka i kanua su pretrpele brojne izmene od svojih prvih pojavljivanja na Igrama do danas, a sadašnji trendovi idu ka smanjenju takmičarskih distanci.

Pravila kajakaštva na Olimpijskim igrama[uredi | uredi izvor]

C-1 (kanu jednoklek) 1.000 m muškarci
C-1 (kanu jednoklek) 500 m muškarci
C-2 (kanu dvoklek) 1.000 m muškarci
C-2 (kanu dvoklek) 500 m muškarci
K-1 (kajak jednosed) 1.000 m muškarci
K-1 (kajak jednosed) 500 m muškarci
K-1 (kajak jednosed) 500 m žene
K-2 (kajak dvosed) 1.000 m muškarci
K-2 (kajak dvosed) 500 m muškarci
K-2 (kajak dvosed) 500 m žene
K-4 (kajak četvorosed) 1.000 m muškarci
K-4 (kajak četvorosed) 500 m žene

Kajakaštvo u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Kao sportska grana kajak se u Jugoslaviji pojavio 1919. godine.[4] Prvi jugoslovenski kajak klub osnovan je osnovan je 20. januara 1930. u Zagrebu, dok je prva zvanična regata odražana 10. septembra 1931. godine na Savi od Brežica do Zagreba. Iste godine osnovan je klub u Ljubljani.

Kajakaški savez Jugoslavije osnovan je 1936. godine[4] Od te godine kajakaški učestvuju na svetskim prvenstvima i na olimpijskim igrama (Berlin). Zanimljivo je da je Savez primljen u sadašnji IKF (Svetsku kajakašku federaciju) a tada Međunarodno predstavništvo za kajak (IRK) pre nego što je osnovan Savez, 12. oktobra 1932. godine na kongresu u Beču. Naime, prema tadašnjim pravilima, za osnivanje nacionalnog Saveza bilo je potrebno postojanje najmanje tri kluba. Jugoslavija je tada imala samo dva kluba- u Zagrebu i Ljubljani.

Kajakaški savez Srbije osnovan je 1953. godine. U proteklih 50. godina izrastao je u modernu organizaciju koja broji preko trideset članova. Kajak i kanu je jedan od najtrofejnijih sportova u Srbiji. Kajakaši iz Srbije do sada su osvojili 51. medalju na najvećim svetskim i evropskim takmičenjima. Samo na olimpijadama, tri zlatne i dve srebrne medalje. U Beogradu je organizovano pet svetskih prenstava. Jedni od naših najuspešnijih kajakaša su svakako Marko Novaković i Nebojša Grujić kao i sestre Moldovan.

Zapažene rezultate naših sportista prati i poverenje međunarodnih kajakaških institucija, koje Kajakaškom savezu Srbije dodeljuju organizaciju najvećih takmičenja – pet Svetskih prvenstava: 1971, 1973, 1975, 1978. i 1987. godine; četiri Evropska prvenstva – 2007. i 2017. za juniore i mlađe seniore, 2011. i 2018. za seniore; Svetsko univerzitetsko prvenstvo 2008. i Svetski kup 2017. godine. Sva ova takmičenja bila su u disciplinama – kajak i kanu sprint. U kajaku i kanuu spust (na divljim vodama), Srbija je takođe organizovala dva Evropska prvenstva: 2010. i 2011. godine, kao i Svetski kup 2012. godine[4]

Srpski reprezentativci u kajaku i kanuu na međunarodnim takmičenjima osvojili su ukupno 145 medalja: 46 zlatnih, 45 srebrnih i 54 bronzanih medalja.

Na Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine do sada se kvalifikovao dvojac Marko Tomićević i Milenko Zorić.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Kratka istorija kajaka”. Arhivirano iz originala 16. 04. 2016. g. Pristupljeno 5. 5. 2016. 
  2. ^ „OKS - Kajak i kanu”. Arhivirano iz originala 06. 05. 2016. g. Pristupljeno 5. 5. 2016. 
  3. ^ „Brigita Fišer večito prva”. Arhivirano iz originala 27. 01. 2013. g. Pristupljeno 5. 5. 2016. 
  4. ^ a b v „Kajak u Srbiji i Jugoslaviji”. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kajakaštvo na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кајакаштво&oldid=26897470”