Klizač Skakavac

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skakavac
Opšti podaci
Namena Obuka i trenaža
Posada 1
Poreklo  Kraljevina Jugoslavija
Proizvođač Samogradnja grupa Kondor Zemun
Probni let 1938.
Uveden u upotrebu 1939.
Povučen iz upotrebe 1941.
Status neaktivan
Prvi operater Kondor Zemun
Broj primeraka 1[1]
Dimenzije
Masa
Pogon
Fizičke osobine
Performanse
 Portal Vazduhoplovstvo

Skakavac je jednoseda vazduhoplovna jedrilica-klizač, mešovite konstrukcije (drvo i platno). Napravljena je u Kraljevini Jugoslavija 1939. godine u režiji Jedriličarske grupe Kondor iz Zemuna a namenjena je početnoj obuci i trenaži sportskih pilota i jedriličara.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Inž. Boris Cijan projektant jedrilice Skakavac
Crtež jedrilice "Skakavac"

Jedrilicu-klizač je konstruisao tandem inženjera Boris Cijan i Dimitrije Landsberg. Obojica su imali bogato jedriličarsko iskustvo jer su kao studenti bili instruktori jedriličljarstva. Projektovanjem ove jedrilice su se bavili 1938. godine i to je bila prva jedrilica klizač inženjera Cijana.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Jednoseda jedrilica-klizač Skakavac je bila mešovite konstrukcije. Trup jedrilice je bila kutijasta drvena konstrukcija čunastog oblika koja se kao krma gondole dizala ka repu. Na mestu gde se za trup vezalo krilo, nalazila se drvena rešetkasta konstrukcija u vidu baldahina za koji se pričvršćivalo krilo. Rep jedrilice je izveden kaskadno, na prvoj kaskadi je pričvršćen trouglasti horizontalni stabilizator a sledeća kaskada vertikalni stabilizator. Vrh repa je sajlama povezan sa gornjom površinom krila i to na mestu gde je sa donje strane poduprt drugim podupiračem. Donja ivica repa je takođe sajlama povezana sa donjom površinom krila na mestu veze sa podupiračem. Na taj način cela konstrukcija jedrilice je dodatno ukućena.

Krilo je bilo pravougaonog oblika drvene konstrukcije sa dve ramenjače i zaobljenim krajevima a presvučena impregniranim platnom. Krila su bila poduprta sa po parom podupirača sa svake strane. Na isti način su izvedene i repne površine, horizontalni i vertikalni stabilizatori kao i kormila visine i pravca. Horizontalni stabilizatori su takođe bili poduprti podupiračima. Upravljanje jedrilicom se obavljalo pomoću pilotske palice i nožnim pedalama koji su čeličnim sajlama bili povezani sa izvršnim organima (krilca i kormila). Pilot je sedeo na stolici koja je bila sastavni deo konstrukcije trupa.

Stajni trap ove jedrilice se sastojao iz sanke na kljunu jedrilice i elastične drljače na repu.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Karakteristike navedene ovde se odnose na jedrilicu Skakavac a prema izvorima[2][3][4]

Finesa 1 : 12,3 pri brzini  km/h
Performanse
  • maksimalna brzina 144 km/h
  • minimalna brzina 40 km/h
  • minimalno propadanje 1,03  m/s pri brzini  km/h
Dimenzije
  • razmah krila 10,50m
  • dužina 5,97m
  • visina 2,00m
  • površina krila 15,54m2
  • aeroprofil krila:
  • vitkost 9,5
  • maks. opterečenje krila; 11,10kg/m2
Masa
  • sopstvena 95 kg
  • nosivost 80 kg
  • poletna 175 kg
  • vodeni balans; nema

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Prototip jedrilice-klizača Skakavac je napravljen u jedriličarskoj grupi "Kondor" iz Zemuna 1939. godine. S obzirom na prethodno jedriličarsko iskustvo projektanti su pošli od pretpostavke da će se klizač Skakavac proizvoditi u priručnim radionicama aeroklubova. Međutim, kutijasti trup čunastog oblika koji prelazi u rep bio je veoma zahtevan za proizvodnju. Pošto je "Kondor" imao na raspolaganju veoma skromno opremljenu radionicu a i radnici nisu bili profesionalci nedovoljne stručnosti za ovakvu vrstu posla, jedrilica je na kraju ispala teža nego što je trebalo da bude a to se odrazilo i na njene letne osobine. Zbog toga se odustalo od dalje proizvodnje ovog klizača tj. ostalo se samo na prototipu koji je korišćen za osnovnu namenu do početka rata[5].

Iako klizač Skakavac nije bio mnogo uspešan, od ovog projekta je bilo mnogo koristi. Projektanti su stekli značajno iskustvo a za proizvodnju je to predstavljao jedan korak napred.

Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]

Nije sačuvan primerak ova jedrilica.

Zemlje koje su koristile ovu jedrilicu[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2017). Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Muzej nauke i tehnike Beograd. ISBN 978-86-82977-60-5. 
  2. ^ D., M. (decembar 1948). „Pregled jedrilica domaće konstrukcije”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva: 5—9. 
  3. ^ Типови једрилица и моторних једрилица
  4. ^ Цијан-Ландсберг Скакавац
  5. ^ Paluba:SKAKAVAC

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • D., M. (decembar 1948). „Pregled jedrilica domaće konstrukcije”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije. 12: strana 5—9. 
  • Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 
  • Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. str. 97. 
  • Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (na jeziku: (jezik: engleski)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110 11524. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2017). Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Muzej nauke i tehnike Beograd. ISBN 978-86-82977-60-5. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клизач_Скакавац&oldid=26900618”