Pređi na sadržaj

Korisnik:Kosta kojic/песак

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili , pogledajte članak Igre gladi (film).
Igre gladi
Korice sve četiri knjige u serijalu
Korice sve četiri knjige u serijalu
Igre gladi
Lov na vatru
Sjaj slobode
Balada o ptici pevačici i zmiji
AutorSuzan Kolins
ZemljaSjedinjene Američke Države
Jezikengleski
ŽanrNaučna fantastika
Utopijska i distopijska fikcija
Drama
Književnost za mlade
IzdavačScholastic
Datum izdavanja
  • 2008–2010
  • 2020
Br. knjiga3 originala, 1 prednastavak
Veb-sajtsuzannecollinsbooks.com

Igre gladi je serijal naučnofantastičnih romana za mlade koji je napisala američka autorka Suzan Kolins.[1] Prve tri knjige su deo trilogije koje prate glavnu junakinju, tinejdžerku Ketnis Everdin, a četvrta knjiga je prednastavak romana smešten 64 godina pre Ketnisine priče.

Knjige u trilogiji nose nazive Igre gladi, Lov Na Vatru i Sjaj Slobode. Svaki roman je adaptiran za filmsko platno, čineći serijal filmova Igre gladi, s tim da je poslednja knjiga u trilogiji prikazana u dva filma. Prve dve knjige u serijalu bile su bestseleri Njujork Tajmsa, zajedno sa Sjajem Slobode koja je bila na vrhu svih američkih lista najprodavanijih knjiga za 2010. godinu.[2][3] Do trenutka kada je prva filmska adaptacija trilogije izašla 2012. godine, izdavač je naveo da je odštampano 26 miliona knjiga.[4]

Distopijski svet serijala Igre gladi je smešten u Panemu, zemlji Severne Amerike koju čine bogat glavni grad, Kapitol i trinaest distrikta koji su znatno siromašniji od njega. Svake godine, deca iz prvih dvanaest distrikta se pomoću lutrije biraju za učestvovanje u Igrama gladi, obaveznoj borbi do smrti koja se emituje uživo.[5]

Svi romani su bili kritički i komercijalni uspeh. U avgustu 2012. godine, serijal se našao na drugom mestu, na listi radio stanice En-Pi-Ar (trans. NPR), 100 najboljih tinejdž romana koja je sastavljena po glasovima publike, odmah iza serijala Hari Poter.[6] Sedamnaestog avgusta 2017. godine, Amazon je proglasio Igre gladi za njihovog bestselera, čime je ona prešla rekord koji je držao serijal Hari Poter.[7] Od 2014. godine, trilogija je prodala preko 65 miliona primeraka samo u Sjedinjenim Američim Državama. Do danas, trilogija Igre gladi se prodala u 56 država i prevedena je na 51 jezik, među kojima je i srpski.[8]

Postavka priče[uredi | uredi izvor]

Trilogija Igre gladi dešava se u neodređenoj budućnosti, u distopijskoj, post-apokaliptičnoj zemlji Panem (eng. Pan-em)[a], lociranoj u Severnoj Americi.[9] Dražava se sastoji od bogatog grada Kapitola, smeštenog u Stenovitim planinama,[10] koji je okružen sa dvanaest (prvobitno trinaest) siromašnijih okruga (u svetu romana „Distrikti”) kojima vlada. Kapitol je raskošno bogat i tehnološki razvijen, dok se distrikti nalaze u različitim oblicima i nivoima siromaštva.

Igre gladi su godišnje takmičenje koje organizuje Kapitol u kojem se takmičari bore do smrti, i u kojima može biti samo jedan pobednik. U Igrama, koje se prenose putem televizije, učesnici, zvani tributi, prinuđeni su da se bore do smrti u opasnoj areni. Pobednik Igara i njegov distrikt će biti nagrađivani hranom, zalihama i novcem. Svrha Igara gladi je da pruže zabavu za Kapitol kao i da podsete distrikte na moć Kapitola i na neuspelu pobunu predaka sadšnjih takmičara.

Narator i glavni lik trilogije, Ketnis Everdin, živi u Distriktu 12, najsiromašnijoj regiji u Panemu, koja se nalazi u Apalačiji[10], gde ljudi svakodnevno umiru od gladi. Kao kazna za pobunu protiv Kapitola (događaj poznat kao 'Crni Dani') u kojima je Distrikt 13 uništen, po jedna devojka i dečak iz svakog distrikta, starosti od 12 do 18 godina, se biraju putem lutrije za borbu u takmičenju Igre gladi. Ketnis dobrovoljno postaje takmičar u Igrama gladi da bi spasila svoju sestru i tekom serijala podiže oružanu pobunu protiv Kapitola.

Prednastavak Balada o ptici pevačici i zmiji smeštena je šezdeset i četiri godine pre dešavanja prvog romana u serijalu i prati život Koriolana Snoua, kreatora Igara gladi, predsednika Kapitola i glavnog antagoniste prve tri knjige u serijalu.

Struktura[uredi | uredi izvor]

Svaka od knjiga u trilogiji Igre gladi ima tri dela sa po devet poglavlja. Kolins je rekla da joj ovaj format dolazi iz dana kada je pisala za drame, što ju je naučilo da piše strukture svojih romanana oko tročinskog formata. Njen prethodni serijal, Hronike Podzemlja, takođe je napisan u ovom formatu. Ona je naglasila da vidi svaku grupu od devet poglavlja kao zasebnu priču.[11]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Kolins navodi kako je inspiraciju dobila iz klasičnih kao i iz savremenih izvora. Njen glavni klasični izvor inspiracije bio je mit o Tezeju i Minotauru, u kome, kao kaznu za prošle zločine, Minoj primorava Atinjane da žrtvuju sedam mladića i sedam deva Minotauru, koji ih ubija u ogromnom lavirintu dok njega samog ne ubije Tezej. Kolins kaže kako je i kao mala bila zgranuta ovim mitom jer je „tako surovo” naterati Atinjane da žrtvuju decu.[12]

Ona takođe navodi gladijatorske borbe u starom Rimu kao jednu od klasičnih inspiracija. Kolins tvrdi da su tri ključna elementa za dobre igre: moćna i nemilosrdna vlada, ljudi primorani na borbu i dobra zabava kao glavni cilj igre.

Savremeni izvor inspiracije, Kolins je pronašla u rijaliti programima. Upoređuje ih sa Igrama gladi jer ne služe samo zabavi već i kao podsetnik na pobunu. Tokom kasnih večeri, Kolins kaže da dok je prelistavala televizijske programe, u jednom trenu videla ljude kako se takmiče, a onda u drugom snimke rata u Iraku. Ističe kako su se ta dva programa kombinovala na „uznemirujući način” te su tako stvorene jedne od prvih ideja za serijal.[13]

Romani[uredi | uredi izvor]

Trilogija[uredi | uredi izvor]

Igre gladi[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Igre gladi (roman)

Igre gladi je prva knjiga u serijalu i objavljena je 14. septembra 2008. godine. Filmska adaptacija sa Dženifer Lorens u glavnoj ulozi, objavljena je u martu 2012. godine.

Igre gladi prate šesnaestogodišnju Ketnis Everdin, devojku iz Distrikta 12 koja se dobrovoljno prijavila za sedamdest i četvrte godišnje Igre gladi umesto svoje mlađe sestre Primorus Everdin. Takođe izabran iz Distrikta 12 je Pita Melark, koji je jednom davno spasio Ketnis od gladovanja. Njihov mentor, Hejmič Abernati, je jedini pobednik Igara gladi iz Distrikta 12, koji je pobedio pre 24 godine i od tada vodi život alkoholičara.

Na televizijskom programu pre samih igara, Pita priznaje svoju dugogodišnju ljubav prema Ketnis. Ovo saznjanje je iznenadilo Ketnis, koja inače ne dozvoljava sebi da misli o romantici zbog njenog traumatičnog detinjstva i straha od gubljenja dece od Igara gladi. Ona veruje da Pita lažira svoju zaljubljenost zbog taktike za Igre.

U areni, Pita je spasao Ketnis više puta bez njenog znanja. Ketnis sklopi savez sa Ru, devojčicom iz Distrikta 11 koja je podsećala Ketnis na njenu mlađu sestru. Kada Ru biva ubijena, Ketnis stavlja cveće oko njenog tela kao čin prkosa prema Kapitolu.  Ostatak tributa biva obavešten da novo pravilo dozvoljava da dva tributa iz istog distrika mogu pobediti kao tim. Ketnis pronalazi teško ranjenog Pitu i umesto da nastavi Igre sama, ona rizikuje svoj život pomagajući mu. Hejmič je savetuje da lažira svoja osećanja prema Piti kako bi dobila pomoć od bogatih sponzora koji bi obezbedili ključne zalihe za  „nesuđene ljubavnike” tokom igara. Dozvolivši sebi da se približi Piti, u Ketnis se probude prava osećanja prema njemu.

Kada svi ostali tributi poginu, pravila su naglo opozvana i sada nije više moguće za njih dvoje da pobede kao tim. Kako niko od njih nije želeo da ubije drugog, Ketnis je smislila rešenje: duplo samoubistvo pomoću otrovnih bobica. Tokom i posle Igara, njena osećanja prema Piti rastu i ona se bori da ih obuzda zbog činjenice da se njihova veza razvila pod prinudom.

Hejmič je upozorava da opasnost i dalje nije gotova, vlasti su besne jer ih je Ketnis nasamarila i jedini način da ublaže svoju bes je da nastave da se prave da je ona tako postupila samo radi ljubavi prema Piti i ni zbog čega više. Na putu kući, Pita je zaprepašćen saznanjem o obmani.

Lov na vatru[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Lov na vatru

Lov na vatru je nastavak serijala i druga knjiga u trilogiji, izdat 1. septembra 2009. godine. Filmska adaptacija je objavljena u novembru 2013. godine.

U knjizi Lov na vatru, čija je radnja smeštena šest meseci nakon završetka radnje prvog dela, Ketnis saznaje da njen prkos u poslednjem delu pokrenuo lanac rekacija koje su inspirisale pobune u distrktima. Predsednik Snou preti da naudi Ketnisinoj porodici i prijatelju ako udajom za Pitu ne pomogne da se ublaže nemiri. U međuvremenu, Pita saznaje za Ketnisinu neiskrenu ljubav, ali iako mu je zbog toga krivo, ne vrši na nju pritisak ni na koji način. Pita takođe saznaje za predsednikove pretnje, pa obećeva da će se pretvarati kako bi poštedeo građane Distrikta 12. Ketnisin najbolji prijatelj, Gejl Hotorn, priznaje osećanja koja je gajio prema njoj, koja je šokiraju i zbune.

Ketnis i Pita, kao pobednici odlaze na turneju po distriktima dok uporedo planiraju svoje venčanje. Dok prate naredbe predsednika i nastavljaju sa lažiranjem, Ketnis i Pita nenamerno podstiču bunu i broš ptice rugalice koji je Ketnis nosila postaje simbol pobune. Distrikt po distrikt, građani Panema počinju da podižu ustanke protiv Kapitola. Snou najavljuje specijalno izdanje sedamdeset i petih Igara u kojima su Ketnis i Pita priomrani da se takmiče sa ostalim pobednicima iz prethodnih Igara, čime se venčanje otkazuje.

Ketnis veruje da bi umesto nje Pita trebalo da preživi ove Igre i ona čini sve kako bi ga sačuvala. Pita, sa druge stane, takođe čini sve kako bi sačuvao nju i posle nekog vremena, oboje shvataju suprotne namere onog drugog. Po Hejmičovoj naredbi, tim se udružuje sa nekoliko drugih tributa i uspevaju da unušti arenu i pobegne iz Igrara. Ketnis je spašena od strane pobunjeničke snage Distrikta 13 i saznaje je da je Kapitol uhvatio i zatvorio Pitu i njihovog saveznika iz Distrikta 7 Džoanu Mejson. Ketnis na kraju saznaje, na njeno iznaneđenje, kako je sve vreme bez njenog znanja bila ključan igrač u pobuni, Njen spas iz Arene je bio orgaizovan od strane, između ostalog, Hejmiča, Plutara Hevensbija i Finika Odera (predstavnika Kapitola i drugih Distrikta). Zbog saznanja da je Pita uhvaćen i da će sada biti mučen i moguće ubijen, Ketnis gubi volju za životom.

Gejl je obaveštava kako je Kapiral uništio Distrikt 12 u vidu osvete. Posle kratkog dvoumljenja, Ketnis se priključuje pobunjenicima.

Sjaj slobode[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Sjaj slobode

Sjaj slobode, treća i poslednja knjiga u trilogiji Igre gladi, izdata 24. avgusta 2010. godine. Knjiga je adaptirana u dva filma. Prvi deo je izašao u novebru 2014. godine, a drugi deo u novembru 2015. godine.

Nakon dešavanja prethodne dve knjige većina distrikta se pridružila pobuni protiv Kapitola, vođeni Distriktom 13, koji je lažno predstavljen kao uništen, i predsednicom Almom Kojn. Posle sukoba sa Kapitolom, stanovnici Distrikta 13 su prešli na život pod zemljom i od tada sakupljali snagu. Preživeli stanovnici Distrikta 12 su pod zemljom su takođe pronašli utočište. Ketnis saznaje kako je Pita zarobljen i nateran da na nacionalnoj televiziji govori u korist Kapitola i protiv pobune. Ona pristaje da postane Ptica rugalica, simbol bune, a zauzvrat zahteva imunitet za Pitu, Džoanu Mejson, Eni Krestu i za Enobariju, pobednike Igara koje je zatočio Kapitol. Ketnis takođe zahteva privilegiju da ona sama ubije predsednika Snoua.

Kada Ketnis sazna da Kapitol neće prestati da muči Pitu sve dok ona nastavlja sa podržavanjem pobune, dobija napad panike i gubi snagu Ptice rugalice. Ketnis organizuje spasilačka misija koje uspeva da spasi Pitu, Džoanu i Eni. Međutim, Piti je ispran mozak i sada je naučen da ubije Ketnis čim je ugleda, te pokušava da je uguši kada je vidi po prvi put. Pita se podvrgava eksperimentalnom lečenju kako bi pokušao da se izleči, ali Ketnis ne veruje da je njegovo izlečenje moguće. Ona odlučuje da se skroz posveti pobuni i da tokom toga pogine.

Kroz roman, Ketnis uviđa koliko je Gejl nemilosrdan. Primećuje da on ne ceni ljudski život kao što ona ceni. Ne oseća empatiju prema protivnicima pobune i podstiče mučenje i ubistvo običnih civila radi napredovanja bune. Ona se trudi da se pomiri sa ovim i činjenicom da i dalje gaji osećanja prema Piti. Usred borbe sa usamljenošću i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), ona poljubi Gejla koji kaže da taj poljubac nije onaj pravi već govori da je to kao kad „poljubiš nekoga pijan”.

Kada se oporavila od Pitinog napada, Kentis i timu kojeg čine Gejl, Pita, grupa kamermana i vojnici, je dodeljen zadatak da prikažu propagandu u mirnijim ratnim oblastima. Ketnis, međutim, odlučuje da ode u Kapitol i ubije Snoua, praveći se da joj je Kojn to naredila. Pita, još uvek zaljubljen u Ketnis, i dalje pokušava da se oporavi. Većina tima gine tokom misije, uključujući i tek oženjenog Finika. Kako se Ketnis približava vili predsednika Snoua, ugledala je grupu dece iz Kapitola kako okružuju vilu formirajući ljudski štit. Odjednom su letelice bacile srbrne padobrane na decu, koja su ih uzela nadajući se da će u njima biti hrana. Neki od padobrana eksplodiraju, praveći pokolj. Pobunjenici, među kojima je i Primrouz Everdin, šalju medicinsku pomoć. Tada i ostali padobrani eksplodiraju, ubijajući Primrouz u trenutku kada je ugledala svoju stariju sestru.

Kasnije, Ketnis, koja je takođe povređena prilikom eksplozije, se budi iz kome i saznaje da su pobunjenici pobedili i da Snou čeka pogubljenje za koje je ona zadužena. Kada se sastane sa Snouom, on tvrdi da je Kojn bila ta koja je tajno naredila bombardovanje kako bi uništila svu preostalu podršku njegovih sledbenika. Bomba koja je bačena se takođe slaže sa opisom one koju je kontsruisao njen najbolji prijatelj, Gejl, tada Ketnis prekida sve odnose sa njim. Kojn tada pita preživele pobednike Igara da glasaju za nove Igre gladi, u kojima bi se takmičila deca zvaničnika Kapitola (uključujući i unuka predsednika Snoua). Kako bi zadobili njeno poverenje, Ketnis i Hejmič su dali odlučujuće glasove u korist Igara. Međutim, na pogubljenju koje je trebalo da bude za Snoua, Katnis sa sovojom strelom umesto njega, ubija Kojn. Snou se smeje, a onda umire. Ketnis pokuša da počini samoubistvo, ali je Pita sprečava i ona tada biva uhapšena.

Ketnis prolazi kroz suđenje, ali porota misli da je mentalno nestabilna te je šalju nazad u Distrikt 12. Ketnisina majka i Gejl se zapošljavaju u drugim distriktima. Pita napokon ozdravi i Ketnis i on nastave zajedno svoj život u Distriktu 12. Posle mnogo godina, ona se napokon složi da imaju decu. Oni imaju devojčicu i dečaka, koji su odrastali u svetu bez Igara gladi. Kako bi savladala svoj PTSP, Ketnis često provodi vreme nabrajajući svaku dobru stvar koju je videla da je neko učinio.

Prednastavak[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Balada o ptici pevačici i zmiji

Balada o ptici pevačici i zmiji[uredi | uredi izvor]

Smeštena šesdeset i četiri godina pre radnje Igara Gladi, dešava se tokom mračnih dana koji su doveli do neuspele bune protiv Panema. Prati osamnaestogodišnjeg Koriolana Snoua, pre njegovog stupanja na poziciju predsednika Kapitola. Kolins je rekla da knjiga prikazuje stanje u Panemu 10 godina nakon rata, kada ljudi pokušavaju da stanu ponovo na noge i shvate kako da nastave živeti u novoj stvarnosti.

Roman je objavljen 19. Maja 2020. godine.[14] Film će imati svoju premijeru u novembru 2023. godine.

Teme[uredi | uredi izvor]

Glavni motivi ove trilogije su sumnja u autoritet (odraslih i vlasti), klasna diskriminacija, kasta, pokret otpora i posebno, počeci i posledice rata.[15] Društvena nejednakost, neodgovorno upravljanje i nasilje nad decom su takođe neki od motiva. „U svetu Igara gladi, Kapitol živi život estravagantnog bogatstva i potrošnje. Dok, u okruzima, žive milioni ljudi koji rade opasne poslove za niske plate. Dok Kapitol uživa u višku, okruzi tek što mogu da priušte da nahrane svoju decu”.[16] Autorka Suzan Kolins spominje i motiv teorije pravednog rata, gladijatorskih borbi i gladi.[17] Rat kao rezultat klimatskih katastrofa, moć i iluzija televizije su takođe navedeni kao neki od motiva.[18] Drugi spominju revoluciju i pobunu kao motive: „Iako je namenjeno tinejdžerima, [Igre gladi] predstavlja potencijalne ideje masovne revolucije, ekonomske sabotaže i bitku populizma protiv oligarhije”.[19]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Reakcije kritičara[uredi | uredi izvor]

Sve tri knjige bile su kritički i komercijalni uspeh. Džon Grin, novinar i literarni kritičar Njujork Tajmsa, je uporedio Igre Gladi sa serijalom Rugobe amerkičkog autora Skota Versterfelda.[20] Lov na vatru bio je hvaljen zbog poboljšanja u odnosu na prvu knjigu,[21] Sjaj slobode posebno je pohvaljen zbog realističnog pristupa prikazu nasilja,[22] proširenja već uspostavljene mitologije sveta i romantičnih spletki koje ne odlaze u melodramu.[23]

Serijal je kritikovan zbog neoriginalnosti ideje turnira smrtonosnih igara[24][25] koja je bila preuzeta iz drugih radova, kao što su Duga šetnja, Trkač,[26] Deseta žrtva i pogotovo japanski roman i film koji je baziran na njemu, Borba do poslednjeg. Serijal je takođe bio kritikovan zbog romantičnih zapleta koji se oslanjaju na nedostatak odlučnosti među glavnim likovima.[27] Dženifer Ris, novinarka za časopis, Entertejnment vikli, navodi kako je bilo malo razlike između Pite i Gejla i kako serijalu nedostaje erotske energije koja je prikazana u Sumrak sagi.[28]

U recenziji za Gardijan (trans. The Guardian), druga knjiga u serijalu opisana je kao sjajan nastavak priče i dobila je ocenu 10 od mogućih 10 i ceo serijal je dobio toplu preporuku autora.[29] U svojoj recenziji, Majk Ruiz ističe kako prvi film nije imao pripovedanje u prvom licu kao i knjiga. Kao rezultat, Ruiz zaključuje da je knjiga bolja od filma.[30]

Poslednju knjigu je kritikovao Den Šejd, novinar za onlajn magazin SF site koji je smatrao da je Ketnisino ponašanje na kraju knjige išlo protivno njenom karakteru kakav je on bio uspostavljen ranije.[31]

Petog novembra 2019. godine, Bi-Bi-Si novosti su postavile Igre gladi na listu 100 najuticajnijih romana.[32]

Adaptacija[uredi | uredi izvor]

Filmska adaptacija[uredi | uredi izvor]

Igre gladi prvi film, logo
Zvanični logo filmske adaptacije prvog romana u serijalu

Lajonsgejt entertejnment stekao je prava za distribuciju filmske adaptacije Igre gladi, koji je producirala producentska kuća Nine Džejkobson, Kolor Fors. Kolins je zajedno sa rediteljem Gerijem Rosom adaptirala roman za veliko platno.[33] [34] Glavne uloge su dobili Dženifer Lorens koja je igrala Ketnis, Džoš Hačerson koji je tumačio Pitu i Lijam Hemsvort koji je tumačio Gejla.[35] [36][37] Produkcija na prvom filmu je započeta na proleće 2011. godine i on je imao svoju premijeru u martu 2012. godine.[38][39][40] Za film Lov na Vatru, Gerija Rosa je zamenio reditelj Francis Lorens i film je izašao u novembru 2013. godine. Lorens je potom režirao i poslednja dva filma u serijalu,[41] koja su izašla u novembru 2014. i u novembru 2015. godine.

Poslednja knjiga u serijalu Balada o ptici pevačici i zmiji biće adaptirana za veliko platno u nobembru 2023. godine.[42]

U kulturi[uredi | uredi izvor]

Igre gladi, zajedno sa Diznijevim filmom Meridom, nosi zasluge za povećanje interesa za streljaštvo među ženama. Odmah nakon izlaska prvog filma Igre gladi, mnogi prodavci opreme za streljaštvo doživeli su porast u poslovanju.[43] U izveštaju iz 2016. godine, skoro pola devojaka među streličarima je bilo inspirisano Igrama gladi da započnu bavljenje ovim sportom.[44]

„Gest tri prsta” koji je korišćen u knjigama da prikaže jedinstvo sa pobunom je korišćen u stvarnim protestima u Tajlandu 2014. i 2020. godine i u Mjanmaru 2021. godine.[45][46][47]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Suzanne Collins - Biography”. www.suzannecollinsbooks.com. Pristupljeno 2023-05-05. 
  2. ^ „Mockingjay Tops All National Bestseller Lists with Sales of More Than 450,000 Copies in its First Week of Publication | Scholastic Media Room”. mediaroom.scholastic.com. Pristupljeno 2023-05-05. 
  3. ^ Kouls, Gregori (27. 12. 2009). „Children's Books”. The New York Times. 
  4. ^ Springen, Karen (22. 3. 2012). „The Hunger Games Franchise: The Odds Seem Ever in Its Favor”. Publishers Weekly. 
  5. ^ Kolins, Suzan (2009). Catching Fire. Scholastic. str. 146. ISBN 9780545586177. 
  6. ^ „Your Favorites: 100 Best-Ever Teen Novels”. npr. 7. 8. 2012. 
  7. ^ „The Hunger Games Trilogy is now the Best-Selling Book Series of All Time on Amazon.com”. www.businesswire.com (na jeziku: engleski). 2012-08-17. Pristupljeno 2023-05-05. 
  8. ^ Gina, Hal (16. 10. 2014). „‘Hunger Games: Mockingjay – Part 1’ Set for World Premiere in London”. TheWrap. 
  9. ^ Kolins, Suzan (2008). Hunger Games. Scholastic. str. 41. ISBN 978-0-439-02348-1. 
  10. ^ a b Kolins, Suzan (2008). Hunger Games. Scholastic. str. 41. ISBN 978-0-439-02348-1. 
  11. ^ „The Hunger Games - Structure”. THE HUNGER GAMES BY SUZANNE COLLINS (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-08. 
  12. ^ Aldrič, Hejli (2021-07-29). „The Myth That Inspired ‘The Hunger Games’ Series”. bookstr.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-08. 
  13. ^ Armitstead, Claire (2012-04-27). „Suzanne Collins: Hunger Games author who found rich pickings in dystopia”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-05-08. 
  14. ^ „'Hunger Games' prequel novel coming in 2020”. NBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-05. 
  15. ^ Abad-Santos, Aleks (2014-11-20). „The Hunger Games, explained”. Vox (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-05. 
  16. ^ Džouns, Ven (2014-11-21). „'Hunger Games,' a mirror of America's inequality”. CNN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-05. 
  17. ^ „Suzanne Collins Talks About ‘The Hunger Games,’ the Books and the Movies”. The New York Times (na jeziku: engleski). 2018-10-18. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2023-05-05. 
  18. ^ Staf, Grist (2012-03-19). „The Hunger Games: The world after a climate apocalypse, teen fiction style”. Grist (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-05. 
  19. ^ „Subversive message behind “Hunger Games”: rebellion works”. The Denver Post (na jeziku: engleski). 2014-12-19. Pristupljeno 2023-05-05. 
  20. ^ Grin, Džon (2008-11-07). „Scary New World”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2023-05-05. 
  21. ^ Zevin, Gabrijel (2009-10-09). „Constant Craving”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2023-05-05. 
  22. ^ Sperling, Nikol (24. 8. 2010). „'Mockingjay' review: Spoiler alert!”. EW.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-05. 
  23. ^ „Book Reviews, Bestselling Books & Publishing Business News | Publishers Weekly”. web.archive.org. 2010-08-26. Pristupljeno 2023-05-05. 
  24. ^ Dominus, Suzan (2011-04-08). „Suzanne Collins’s War Stories for Kids”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2023-05-05. 
  25. ^ Ris, Dženifer (28. 8. 2009). „Catching Fire”. EW.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-05. 
  26. ^ King, Stiven (8. 10. 2008). „The Hunger Games”. EW.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-07. 
  27. ^ „'Catching Fire' brings back Suzanne Collins' kindhearted killer: Young Readers - Cleveland.com”. web.archive.org. 2012-10-12. Pristupljeno 2023-05-07. 
  28. ^ Ris, Dženifer (28. 9. 2009). „Catching Fire”. EW.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-07. 
  29. ^ Acornsized (2014-08-09). „The Hunger Games: Catching Fire by Suzanne Collins - review”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-05-07. 
  30. ^ „Which is better? “The Hunger Games” novel or film? – The Retriever”. retrieverweekly-dev.umbc.edu. Pristupljeno 2023-05-07. 
  31. ^ „The SF Site Featured Review: Mockingjay”. www.sfsite.com. Pristupljeno 2023-05-07. 
  32. ^ „100 'most inspiring' novels revealed by BBC Arts”. BBC News (na jeziku: engleski). 2019-11-05. Pristupljeno 2023-05-07. 
  33. ^ „Lionsgate picks up "Hunger Games"”. Reuters (na jeziku: engleski). 2009-03-18. Pristupljeno 2023-05-07. 
  34. ^ Springen, Karen. „Marketing 'Mockingjay'”. PublishersWeekly.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-07. 
  35. ^ „The Changing Objective of the American Film Market - Baseline Intelligence”. web.archive.org. 2010-12-04. Pristupljeno 2023-05-07. 
  36. ^ „Exclusive: Jennifer Lawrence Gets Lead Role in 'The Hunger Games'”. TheWrap (na jeziku: engleski). 2011-03-16. Pristupljeno 2023-05-07. 
  37. ^ April 04, Jeff Labrecque Updated; EDT, 2011 at 05:18 PM. „'Hunger Games' casts Peeta and Gale: Josh Hutcherson and Liam Hemsworth nab the roles”. EW.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-07. 
  38. ^ Valbi, Karen (6. 1. 2011). „'Hunger Games' exclusive: Why Gary Ross got the coveted job, and who suggested Megan Fox for the lead role”. EW.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-07. 
  39. ^ „The Hunger Games”. EW.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-07. 
  40. ^ „Catching Fire | BookPage”. web.archive.org. 2012-07-17. Pristupljeno 2023-05-07. 
  41. ^ „THE HUNGER GAMES: MOCKINGJAY to Be Directed by Francis Lawrence | Collider | Page 207898”. web.archive.org. 2013-11-25. Pristupljeno 2023-05-07. 
  42. ^ „The Ballad of Songbirds and Snakes: release date and plot for Hunger Games prequel”. Radio Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-08. 
  43. ^ Hud, Grejs (27. 11. 2013). „More Girls Target Archery, Inspired By 'The Hunger Games'”. npr.org. Pristupljeno 7. 5. 2023. 
  44. ^ Piters, Dženi (2016-08-04). „New Study from Geena Davis Institute finds Archery Catches Fire Thanks to Inspiring Hollywood Images”. Geena Davis Institute. Pristupljeno 2023-05-07. 
  45. ^ „Five Thai students held for 'Hunger Games' salute at PM”. BBC News (na jeziku: engleski). 2014-11-19. Pristupljeno 2023-05-07. 
  46. ^ Limited, Bangkok Post Public Company. „'Hunger Games' salute back”. Bangkok Post (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-07. 
  47. ^ „First Thailand, now Myanmar: Asia protesters borrow three-finger salute from Hunger Games | The Straits Times”. www.straitstimes.com (na jeziku: engleski). 2021-02-04. Pristupljeno 2023-05-07. 

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Pan-em je kombinovana reč koja spaja engleske reči Pan-(u primeru Panslavizam) i Amerika

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Kosta_kojic/песак&oldid=25725402”