Pređi na sadržaj

Kristina Radenković

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kristina Radenković
Lični podaci
Datum rođenja(1980-12-05)5. decembar 1980.(43 god.)
Mesto rođenjaNovi Sad, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Obrazovanje
UniverzitetUniverzitet u Novom Sadu
Zanimanje
  • glumica
  • voditeljka
Porodica
SupružnikNikola Radojević
Deca2
Veza do IMDb-a

Kristina Radenković (Novi Sad, 5. decembar 1980) srpska je glumica i TV voditeljka.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Kristina Radenković je rođena u Novom Sadu gde je odrasla i živela sve do okončanja studija. Tokom detinjstva, na nagovor roditelja kratko je trenirala tenis, a bavila se i džez baletom do svoje 16. godine. Nakon toga je upisala gimnaziju, a zatim postala član francuske dramske sekcije, gde je krenula na radionicu glume kod Milana Pletela Plendže. Pohađanje ove sekcije značajno je uticalo na njenu odluku da se i kasnije bavi glumom.[1] Na nagovor svoje majke upisala je turizmologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u rodnom gradu, dok se nakon završene prve godine predomislila i prešla na Akademiju umetnosti u istom mestu.[2] Diplomirala je na klasi Bora Draškovića s prosečnom ocenom 9,2.[3] Od 2006. do 2009. bila je stalna članica Narodnog pozorišta u Somboru.[4][5][6] Tu je najpre kao gostujuća glumica dobila ulogu u predstavi Važno je zvati se Ernest,[7] dok je od sledeće sezone zaigrala i u komadu Poslednja smrt Frenkija Suzice.[8]

Pošto se našla među četiri izabrana kandidata na konkursu Evropsko lice, bila je jedan od izveštača sa Pesme Evrovizije 2008. godine. Kasnije je vodila još nekoliko emisija na Radio-televiziji Srbije, uključujući i izbor za Dečju pesmu Evrovizije. Na mestu voditeljke TV Slagalice je od 2012. godine i Jutarnjeg programa RTS-a od 2012. do 2016. godine,[9] a od marta 2020. vodi kviz Stigni me ako znaš, a od kraja oktobra vodi emisiju Luda noć.[10]Vodila je i Jutarnji program RTS-a i 2022. godine kada je menjala svoju koleginicu Bojanu Marković, a od maja 2023. vodi emisiju Jedan dobar dan.

Prvu zapaženu televizijsku ulogu ostvarila je u seriji Ono kao ljubav, u kojoj je glumila Sašku.[5] Takođe, u seriji Priđi bliže glumila je profesorku Miljanu Cvetić.[11] Nekoliko godina kasnije, prihvatila je manju ulogu u projektu Nemanjići — rađanje kraljevine.[12] Posle višegodišnje pozorišne pauze, sa svojom produkcijom je napravila predstavu Upravnikovanje koja je premijerno izvedena 2015.[13] Potpisala je i dramatizaciju predstave od Od A do Da, u režiji Isidore Goncić, sa Marijanom Mićić i Bojan Perić u glavnim ulogama.[14] Zajedno sa koleginicom Marijom Veljković, odnosno Đorđem Davidom i Nikolom Ivačkovim, zaigrala je u predstavi Sex bomb Radeta Vukotića 2018. godine.[15][16]

U vezi je sa pravnikom Nikolom Radojevićem, s kojim ima ćerku Taru, rođenu marta 2016. godine i sina Rogana, rođenog novembra 2019. godine.[17][18]

Pozorišne predstave

[uredi | uredi izvor]
Naslov Uloga Reditelj Pozorište Premijera
Buđenje proleća Gospođa Bergma, Ilza Špiler, Profesor Kostolom Jelena Antonijević Srpsko narodno pozorište 26. maj 2002.[19]
U kulisama duše Pevačica Boris Liješević Pozorište Promena 2003.[20][3]
Fizičari Matilda fon Cand Miloš Pušić 2003.[21][4]
Kartoteka Majka, buto plesačica Boro Drašković pozorišta, festivali 2003.[22]
Povest o Sonječki monodrama 2003.[23][24]
Don Žuan Elvira Boro Drašković Grad teatar 13. jul 2004.[25]
Tekelija Druga devojka Dušan Petrović Srpsko narodno pozorište 2. oktobar 2004.[26][27]
Poručnik sa Inišmora Mejred Žanko Tomić 30. oktobar 2004.[28][29]
Suba u nama Prijateljica, dete, žena Aleksandra Ketig Pozorište mladih 2. novembar 2004.[30][3]
Preterano nasledstvo Nina Filip Markovinović Srpsko narodno pozorište 18. maj 2005.[31][32]
Važno je zvati se Ernest Gvendolin Ferfaks Olja Đorđević Narodno pozorište Sombor 22. septembar 2006.[33][34]
Poslednja smrt Frenkija Suzice Sanja Kokan Mladenović 25. novembar 2006.[35][36]
Maska Glumica Gorčin Stojanović 15. mart 2007.[37][36]
Monogamija Elza Ana Tomović 25. maj 2007.[38][39]
Kadmo kralj Harmonija Nela Antonović 19. jul 2007.[40][41]
Mirandolina Dejanira Filip Grinvald 2. novembar 2007.[42][43]
Via Balkan (Nigde drugde) Ona Lari Zapija 25. novembar 2007.[44][45]
Ogovaranje Ljubiša Ristić 10. oktobar 2008.[46][47]
Upravnikovanje Petar Jovanović Teatar Vuk 14. mart 2015.[48][49]
Sex bomb Rade Vukotić Pozorište Slavija 3. mart 2018.[50][51]

Filmografija

[uredi | uredi izvor]
God. Naziv Uloga
2006. Optimisti
2007. Zaboravljeni umovi Srbije (serija)
2009. Ono kao ljubav (serija) Saška
2010. Priđi bliže (serija) Miljana Cvetić
2018. Nemanjići — rađanje kraljevine (serija) mlada žena

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Bošnjak-Draganović, Biljana (20. 12. 2012). „Kristina Radenković, glumica i voditeljka - Fudbal je trauma iz mog detinjstva!”. Mozzart sport. ekapija.com. Pristupljeno 3. 11. 2017. 
  2. ^ „Pre nego što je postala glumica i voditeljka, Kristina je upisala ovaj fakultet!”. Alo!. 19. 5. 2018. Pristupljeno 3. 5. 2022. 
  3. ^ a b v „Radim ono što volim” (PDF). Ludus, broj 144. april 2007. str. 12. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  4. ^ a b „Kristina Radenković”. Narodno pozorište Sombor. Arhivirano iz originala 21. 5. 2010. g. Pristupljeno 28. 3. 2019. 
  5. ^ a b Grbić, J. (13. 11. 2012). „Šta voze poznati: Kristina Radenković”. Večernje novosti. Pristupljeno 3. 11. 2017. 
  6. ^ Jović 2016, str. 165—157.
  7. ^ Radu, Maja (27. 4. 2006). „Važno je zvati se Ernest”. Radio Sombor. soinfo.org. Pristupljeno 31. 8. 2022. 
  8. ^ Majstorov, Sava (23. 10. 2006). „Premijera # 469”. soinfo.org. Pristupljeno 31. 8. 2022. 
  9. ^ Dedić, M. (3. 3. 2012). „Kristina Radenković - nova voditeljka "Slagalice". Večernje novosti. Pristupljeno 3. 11. 2017. 
  10. ^ „"Kristina više neće voditi Slagalicu!" O njenom potezu 3 meseca nakon porođaja bruji Srbija!”. Srbija danas. 28. 2. 2020. Pristupljeno 28. 3. 2020. 
  11. ^ „Priđi bliže”. Radio-televizija Srbije. 11. 2. 2010. Pristupljeno 31. 8. 2022. 
  12. ^ Mirković, T. (9. 7. 2018). „Kristina Radenković: Ne vraćam se glumi”. Večernje novosti. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  13. ^ „Kristina Radenković - Predstava "Upravnikovanje" - Za Beograd (Aleksandra Simić)”. Naša TV. Jutjub. 28. 5. 2015. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  14. ^ Godišnjak 39 2018, str. 76.
  15. ^ „Marija Veljković i Kristina Radenković: Mi ne igramo seks-bombe, samo se tako zove predstava”. Helloǃ. 30. 6. 2018. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  16. ^ Stefanović, Sonja (23. 9. 2018). „Marija Veljković i Kristina Radenković: Koliko god da volimo pozorište, nekako nam je televizija bliža”. Studentski dnevni list. Arhivirano iz originala 01. 09. 2022. g. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  17. ^ Đukić, Deana (6. 9. 2014). „Kristina Radenković: Konačno sam shvatila šta mi je zaista potrebno u vezi”. hellomagazin.rs. Pristupljeno 3. 11. 2017. 
  18. ^ „Pre četiri godine doživela je veliku tragediju: Kristina Radenković iskreno o gubitku bliske osobe!”. Kurir. 25. 9. 2017. Pristupljeno 3. 11. 2017. 
  19. ^ M, S. (26. 5. 2002). „Premijera u SNP-u „Buđenje proleća". Glas javnosti. Arhivirano iz originala 01. 09. 2022. g. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  20. ^ J, M. (29. 3. 2003). „Dve predstave”. Glas javnosti. Arhivirano iz originala 01. 09. 2022. g. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  21. ^ „Repertoar”. Srpsko narodno pozorište. 2. 2. 2004. Arhivirano iz originala 26. 2. 2004. g. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  22. ^ Kolarić 2016, str. 483.
  23. ^ „Repertoar”. Srpsko narodno pozorište. 22. 12. 2003. Arhivirano iz originala 24. 12. 2003. g. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  24. ^ „Putokazi”. Hrvatska riječ (na jeziku: hrvatski). april 2004. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  25. ^ T, Gr. (29. 3. 2003). „Poezija Radmile Lazić”. Glas javnosti. Arhivirano iz originala 01. 09. 2022. g. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  26. ^ „Tekelija”. Srpsko narodno pozorište. Arhivirano iz originala 16. 3. 2005. g. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  27. ^ Lalić, Ana; Stefanović, Sava (24. 10. 2007). „Predstave u bunkeru”. Blic. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  28. ^ „Poručnik sa Inišmora”. Pozorišna trupa Jorik. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  29. ^ „Repertoar”. Srpsko narodno pozorište. 29. 10. 2004. Arhivirano iz originala 27. 10. 2004. g. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  30. ^ „Suba u nama”. Pozorište mladih. Arhivirano iz originala 14. 12. 2004. g. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  31. ^ „Preterano nasledstvo”. Srpsko narodno pozorište. Arhivirano iz originala 4. 7. 2007. g. Pristupljeno 1. 10. 2022. 
  32. ^ „Preterano nasledstvo”. filipmarkovinovic@wordpress.com. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  33. ^ „Važno je zvati se Ernest”. Narodno pozorište Sombor. Arhivirano iz originala 1. 10. 2006. g. Pristupljeno 31. 8. 2022. 
  34. ^ Godišnjak 29 2007, str. 129—130.
  35. ^ „Poslednja smrt Frenkija Suzice”. Narodno pozorište Sombor. Arhivirano iz originala 7. 6. 2007. g. Pristupljeno 31. 8. 2022. 
  36. ^ a b Godišnjak 29 2007, str. 130.
  37. ^ „Maska”. Narodno pozorište Sombor. Arhivirano iz originala 7. 6. 2007. g. Pristupljeno 31. 8. 2022. 
  38. ^ „Monogamija”. Narodno pozorište Sombor. Arhivirano iz originala 7. 6. 2007. g. Pristupljeno 31. 8. 2022. 
  39. ^ Godišnjak 29 2007, str. 130—131.
  40. ^ „Kadmo kralj”. Narodno pozorište Sombor. Arhivirano iz originala 15. 10. 2007. g. Pristupljeno 31. 8. 2022. 
  41. ^ Godišnjak 29 2007, str. 131.
  42. ^ „Mirandolina”. Narodno pozorište Sombor. Arhivirano iz originala 13. 11. 2007. g. Pristupljeno 31. 8. 2022. 
  43. ^ Godišnjak 30 2009, str. 132—133.
  44. ^ „Via Balkan”. Narodno pozorište Sombor. Arhivirano iz originala 20. 5. 2009. g. Pristupljeno 31. 8. 2022. 
  45. ^ Godišnjak 30 2009, str. 133.
  46. ^ „Ogovaranje”. Narodno pozorište Sombor. Arhivirano iz originala 5. 6. 2009. g. Pristupljeno 31. 8. 2022. 
  47. ^ Godišnjak 30 2009, str. 143.
  48. ^ „Upravnikovanje”. Ustanova kulture „Vuk Stefanović Karadžić“. Arhivirano iz originala 16. 5. 2015. g. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  49. ^ Godišnjak 37 2016, str. 86.
  50. ^ „Sex bomb”. Pozorište Slavija. Arhivirano iz originala 28. 1. 2018. g. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  51. ^ Stanković, Jovana (28. 2. 2018). „Premijera predstave „Sex bomb“ u Pozorištu „Slavija. hocupozoriste.rs. Pristupljeno 1. 9. 2022. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]