Kuća sa kamenim zvonom

Kuća sa kamenim zvonom
Kuća sa kamenim zvonom Kuća sa kamenim zvonom
Informacije
Lokacija	Prag,
Status	spomenik kulture
Sagrađena	14. vek
Korišćenje	galerija, muzej
Broj spratova	2
Vlasnik	Prag

Kuća sa kamenim zvonom nalazi se na Starom gradskom trgu (Staromjestske namjesti) u Pragu. Nalazi se pored palate Kinski, na uglu Starog gradskog trga i ulice Tinska.

Poreklo imena

Kameno zvono

Kuća je dobila ime po kamenom zvonu ugrađenom u spoljni ugao. Zvono bi moglo biti podsetnik na dolazak Jovana Slepog (Bohemijskog) u Prag 1310. godine, posle uzaludne opsade grada okupiranog od strane Henrika Koruškog.

Istorija

Rezime

Kuća je danas ostatak većeg objekta iz sredine 14. veka. Najverovatnije je služila kao privremeni boravak Elizabete, kraljice Češke i Jovanu od Bohemije nakon njihovog preseljenja u Prag.

Kuća je obnavljana tokom 15 - 19. veka. Tokom ovih godina gotička slika palate praktično se izgubila. Između 1975-1987. izvedena je opsežna neogotička obnova kuće. Tokom ove obnove otkrivena je i obnovljena gotička fasada, umesto postojeće barokne. Na krov je dodat i armirano-betonski parapet, koji je kući ranije nedostajao. Od 1988. godine nalazi se pod upravom Nacionalne galerije u Pragu.

14 - 16. vek

Prva dokumentovana referenca na kuću datira iz 1363. godine, kada je pripadala plemiću Henslinu Pesoldu iz Heba. Narednih godina kuća je imala mnogo vlasnika, od bogatih do sitnih plemića. Pored toga, kuća je bila dragulj trga zahvaljujući svojim zamršenim fasadnim ukrasima koji su inspirisali artikulaciju istočne fasade nove gradske kuće koja je sagrađena krajem 14. veka.

Između 1484-1513, cena kuće se udvostručila. To sugeriše da je tokom ovih godina kuća bila podvrgnuta velikim renoviranjima. Tokom prve decenije 16. veka, kada je kuću posedovao Vaclav Šlehta iz Pomberka, izgrađeno je istočno krilo i renesansni portal. Takođe iz ovog vremena, sačuvano je nekoliko slika draperija, koje su ukrašavale zidove. Nešto kasnije po završetku dodato je severno krilo koje je zatvaralo dvorište.

17 - 19. vek

Značajna prekretnica za kuću bila je 1685. godina, kada je kuća podvrgnuta još jednoj velikoj obnovi. Svi gotički elementi sa fasade uklonjeni su i korišćeni za zidanje. Kuća je takođe dobila novi krov i smanjena joj je visina. Drugo veliko prilagođavanje bila je promena broja spratova ugaone kule sa tri na četiri, što je zapadnoj fasadi dalo vrlo poseban karakter. Međutim, sačuvana je artikulacija tri prozora. Severno pužasto stepenište izgubilo je funkciju glavnog stepeništa usled promena visina i od tada se koristilo kao ostava.

1775. godina bila je još jedna godina značajnih prilagođavanja kuće. Izgrađena galerija, smeštena na masivnim baroknim konzolama, sagrađena je u unutrašnjem dvorištu, a zapadna fasada je dobila novi štuko akcenat.

U 19. veku kuća je ponovo pretrpela manja prilagođavanja, mada ni približno toliko značajna kao prethodne rekonstrukcije. Na primer, barokna fasada je pojednostavljena. Međutim, devedesetih godina kuća je dobila neobaroknu štukaturu.

Restauracija u 20. veku

Ukras u prizemlju palate

Tokom 20. veka, sobe kuće sa kamenim zvonom koristile su se kao kancelarije, skladišni prostori ili radionice, a zgrada je polako propadala. Tokom 60-ih godina, bilo je nekoliko istorijskih istraživanja koja su pokazala da je kuća izuzetna gotička građevina. Šef Državnog zavoda za restauraciju istorijskih gradova i zgrada Jan Muk (inženjer građevine i istoričar umetnosti) zajedno sa Jozefom Hizlerom (arhitekta i restaurator arhitekture) otkrio je glavnu fasadu iz gotičkog perioda.

Kuća 1959. pre gotičke obnove

Nakon istraživanja, temeljno gotičko obnavljanje kuće započelo je 1975. godine i trajalo je do 1987. godine. Na projektima su bili arhitekti A. Harvatova i V. Pelzbauer, dok je restauracija gotičkih arhitektonskih elemenata bila pod vođstvom konzervatora-restauratora arhitekture Jiržija Blažeja. U središtu Starog gradskog trga stvorena je privremena klesarska radionica, gde su restaurirani fragmenti elemenata pronađeni u podlozi od opeke. Fragmenti kamenih ukrasa privremeno su čuvani u podrumu kuće. Tokom obnove kuće pronađeno je više od 12.000 fragmenata.

U ugaonoj kuli obnovljena su prvobitna dva sprata, čime su postavljeni barokni prozori i restaurirani originalni gotički prozori. Masverk je sastavljen od pronađenih fragmenata, međutim baldahini između prozora sačuvani su samo u torzou.

Unutra su restauratori mogli da pronađu i obnove polihromatske drvene plafone na oba sprata, kao i oslikane kapele u prizemlju i na spratu. Takođe je obnovljeno pužasto stepenište sa garderobama- toaletima. Međutim, unutrašnje dvorište zadržalo je svoj barokni izgled, uključujući i ugrađenu galeriju, smeštenu na masivnim baroknim konzolama.

Spoljašnjost

Kuća sa kamenim zvonom danas se naziva ugaona kula na koju je povezano južno krilo. Istočno i severno krilo, koja su kasnije završena, zatvaraju dvorište kuće. Zapadno krilo koje nije sačuvano, nalazilo se na mestu današnje palate Kinski. Fasade su malterisane, sa izuzetkom ukrasnog kamena oko dovratnika, što je bilo vrlo često kod srednjovekovnih građanskih kuća. Zapadna fasada je, međutim, bila izuzetak, jer je ostala potpuno nemalterisana.

Zapadna fasada

Fasada prema Starom gradskom trgu je najlepša na celoj kući. U poređenju sa ostalim fasadama mnogo je sofisticiranija i može se pohvaliti složenim rezbarijama od kamena.

Torzo statua kralja i kraljice sa zapadne fasade kuće - trenutno u kapeli u prizemlju

Između prozora prvog i drugog sprata nalazile su se niše za statue.

Položaj kuće u okviru Starog gradskog trga

Unutar ovih osam niša nalazile su se statue. Između prozora prvog sprata nalazile su se statue kraljeva i kraljica koje su sedele na prestolu. Pored njih, pratili su ih vitezovi u punom oklopu. Torzoe ovih statua iz fragmenata je ponovo sastavio Jan Blažej i danas se mogu videti u kapeli koja se nalazi u prizemlju. Kipovi u nišama drugog sprata nisu sačuvani. Pretpostavlja se da su možda postojali kipovi svetaca - čeških zaštitnika - Vaclava I, Vida, Adalberta Praškog i Prokopija Čeha. Prizemni deo fasade nije mogao u potpunosti da se obnovi zbog lošeg stanja. Međutim, nakon nalaza dela konja, pretpostavlja se da je konjička statua mogla biti postavljena iznad njegovog portala. Raspored statua na prednjoj fasadi i ukrasi odnose se kako na arhitekturu katedrala, tako i na drevnu vizantijsku umetnost.

Svi profili dovratnika i drugi kameni elementi istog su karaktera i pokazuju jedinstvo, što je dokaz da je kulu u kratkom vremenskom periodu (oko 1310. godine) izgradila jedna zidarska radionica. Dekoracije statua otkrivaju da su umetnici pripadali istoj zidarskoj radionici, ali nije poznato kojoj radionici posebno. Dok se neki izvori pozivaju na francusko orijentisanu zidarsku radionicu, drugi se odnose na ložu iz Kelna.

Enterijer

Prizemlje

Čitavo prizemlje kule čini ulazni hol koji vodi kroz prolaz u dvorište. Širina prolaza ukazuje na to da se u kuću moglo ući na konju, ali ne i konjskom zapregom.

Kapeli je moguće pristupiti sa prolaza kroz male gotičke portale. Arhitektonski koncept prostora ukazuje na to da prvobitno nije bio zamišljen kao kapela. Prozori koji gledaju na dvorište i na ulicu su ravni i pravougaonog oblika. U sobi nedostaju liturgijski rekviziti, osim freski sa sakralnom tematikom, datiranih iz 1310. godine, koje ukazuju na to da je prostor bio kapela, uprkos zidovima iz druge polovine 13. veka. Pre nego što je prostor osvećen, možda je postojala prodavnica ili trgovačka soba, koja se u srednjovekovnim kućama obično nalazila iza ulaznog hola.

Prvi sprat

Kuli je moguće pristupiti spiralnim stepeništem koje se nalazi na levoj strani ulaznog hola. Povezuje pojedinačne spratove ugaone kule. Koristi se za pristup garderobama i prvobitno je omogućavao ulaz na prvi sprat zapadnog krila, koji je imao nižu visinu od poda do poda.

Prostor prvog sprata ugaone kule ponovo je objedinjen i nema sumnje da je korišćen kao reprezentativna sala. Na severnom zidu je restaurirana slika koja prikazuje elemente dvorske umetnosti druge polovine 14. veka.

Primer polihromije u niši u privatnom oratorijumu

Unutrašnjost oratorijuma obiluje mnogim arhitektonskim detaljima. Najznačajnija je trolisna niša u istočnom zidu. Sve tri niše ukrašene su čipkastim ukrasima i cvećem. Delimično su očuvane i polihromne (zasićene crvene i plave boje) niše.

Takođe se nagađa da su druge komore prvog sprata služile u privatne svrhe, izuzev poprečne sale smeštene u zapadnom krilu. Pored malog pužastog stepeništa u kuli, sobama se pristupalo uglavnom sa širokog spiralnog stepeništa u severnom krilu.

Drugi sprat

Na drugom spratu kule nalazi se objedinjeni prostor, koji je tokom obnavljanja u 20. veku preimenovan u prestonu dvoranu Elizabete od Češke.

Trostruka niša u južnom zidu hola na drugom spratu

Drugi sprat ostalih krila nije bio direktno dostupan sa drugog sprata kule zbog visinskih razlika. Raspored je odgovarao rasporedu prostorija smeštenih na prvom spratu, s tom razlikom što je hala poprečnog krila verovatno zamenjena sa više privatnih odaja.

Zanimljivosti

• Kraljevska palata Praškog zamka neko vreme je bila nenaseljena nakon požara 1303. godine, stoga je moguće da su Jovan Češki i Elizabeta Bohemijska živeli u Kući kamenog zvona i da je ovde rođen Karlo IV 1316. godine. Možda je ovde boravio ubrzo i nakon povratka u Bohemiju 1333. godine.
• Od 2012. godine ovde se održava Brikcius festival - ciklus koncerata kamerne muzike.
• Danas je teško razumeti opsežna barokna prilagođavanja zgrade. Promene koje su uneli u gotičke elemente kuće donekle su drastične i nerazumljive. Međutim, važno je napomenuti da je istraživanje koje je sproveo Jan Blažej pokazalo da je većina elemenata u to vreme bila u vrlo lošem stanju i da je cela kuća bila nejasna. To je bilo zbog neprimerene upotrebe laporca na fasadi. Upotreba nekvalitetnog kamena ili oblikovanje nekih elemenata prouzrokovalo je da arhitektonski elementi budu izloženi dejstvu vode. Prilagođavanje baroku bilo je stoga neophodno i zgradi je donelo bolji komfor življenja.
• Renoviranja od 1960-ih do 1980-ih i dalje su predmet mnogih sporova. Dodati betonski venac galerije je kontroverzan, kao i upotreba tehnike anastiloze. Ova tehnika ostavlja originalne elemente na mestu gde god je to moguće i slomljene obnavlja tačnim replikama. Iako se mišljenja o gotičkom oživljavanju zgrade razlikuju, a neki naučni krugovi čak je odbacuju ili ne slažu se sa njom, zgrada i dalje ostaje jedna od značajnijih u Evropi i izvanredan je primer profane gotičke arhitekture kojoj nema premca u područjima istočno od Francuske.

Izložba u kući sa kamenim zvonom

Izložbe

U zgradi se nalazi Praška gradska galerija, pa se u kući često postavljaju izložbe moderne i savremene umetnosti, koje čine vrlo zanimljiv i poseban kontrast u antičkom prostoru soba i sala.

• Jun 2018. - septembar 2018. - Santijago Kalatrava: Umetnost i arhitektura

Vidi još

• Staromjestske namjesti
• Old Town Hall (Prague)
• Elizabeta Stjuart, kraljica Češke
• Jovan Slepi
• Stari grad (Prag)
• Czech Gothic architecture

Izvori

• HANÁK, Milan. Dictionary of Architecture and Building Construction. 1st edition. Prague: Grada Publishing, a.s., 2017. ISBN 978-80-247-5035-4.
• ŠEFCŮ, Ondřej. ARCHITEKTURA – Lexikon architektonických prvků a stavebního řemesla. 1st edition. Prague: Grada Publishing, a.s., 2013. ISBN 978-80-247-3120-9.
• BENEŠOVSKÁ, Klára; VŠETEČKOVÁ, Zuzana. Dům „U Kamenného zvonu“. In: VLČEK, Pavel a kol. Umělecké památky Prahy. Staré Město – Josefov. Vyd. 1. Praha: Academia, 1996, 639 s. ISBN 8020005382.
• BENEŠOVSKÁ, Klára. Dům u Kamenného zvonu jako městská královská rezidence. In: Královský sňatek: Eliška Přemyslovna a Jan Lucemburský – 1310. Editor Klára BENEŠOVSKÁ. Praha: Gallery, 2010, 589 s. ISBN 978-80-86990-55-2.
• LÍBAL, Dobroslav. Období vrcholné gotiky za Jana Lucemburského. In: POCHE, Emanuel. Praha středověká: čtvero knih o Praze: architektura, sochařství, malířství, umělecké řemeslo. 1. vyd. Praha: Panorama, 1983, 780 s., [16] s. obr. příl. Pragensia (Panorama).
• ŠKABRADA, Jiří; RYKL, Michael. Byt ve druhém patře věže domu U zvonu /. Škabrada, Jiří – Rykl, Michael. In: Zprávy památkové péče. Časopis státní památkové péče. Praha: Státní ústav památkové péče 56, č. 1-2, (1996), s. 12–16.
• ŠTULC, Josef. Naděje, pochybnosti a rizika rekonstrukčních projektů – příklad domu U Zvonu a Malostranské radnice v Praze /. Štulc, Josef. In: Zprávy památkové péče. Časopis státní památkové péče. Praha: Národní památkový ústav 67, č. 4, (2007), s. 310–315.
• BLAŽEJ, Jiří. Cesta za podobou soch z průčelí domu U kamenného zvonu /. Blažej, Jiří. Zprávy památkové péče. Časopis státní památkové péče. 62, č. 4, (2002), s. 73–116.