Književna kritika

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Književna kritika je disciplina nauke o književnosti koja se bavi opisivanjem, tumačenjem i procenjivanjem pojedinog književnog dela ili autora, na osnovu oruđa, termina i pojmova koje joj daju teorija književnosti i estetika. Cilj književne kritike je da čitaocu omogući potpunije uživanje i uvid u značenje dela. Na taj način se olakšava recepcija i razumevanje dela i njegovog autora.

Književna kritika se može podeliti u dve velike grupe:

  • Novinarska kritika se objavljuje u dnevnim, nedeljnim, mesečnim ili periodičnim novinama, časopisima i sličnim publikacijama, sa ciljem da čitaocima predstavi najnovija književna dela ili njihova ponovljena izdanja i oceni njihovu vrednost.
  • Akademska kritika, koju pišu stručna lica, objavljuje se u specijalizovanim časopisima ili kao zasebna monografija i namenjena je naučnicima i užem krugu čitalaca. Predmet ove vrste kritike uvek su kanonski tekstovi ili remek-dela svetske književnosti. Akcenat u njima nije na vrednovanju, već na analizi i interpretaciji književnog teksta.

Književni kritičari ne bi trebalo da se strogo pridržavaju neke književne teorije, da budu dogmatični, već da kritiku načine naučnom i aktivističkom disiplinom, što ona u svojoj biti i jeste, stvarajući prostor za nove impulse koje književno delo poseduje.

Od naših kritičara najpoznatiji i najuticajniji za života, a i posle toga, bio je Jovan Skerlić.