Pređi na sadržaj

LGBT prava na Bliskom istoku

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Lezbijke, gej, biseksualne i transrodne osobe uglavnom imaju ograničena ili vrlo restriktivna prava u većini delova Bliskog istoka, a u drugim delovima doživljavaju otvoreno neprijateljstvo. Homoseksualnost je nezakonita u 10 od 18 zemalja koje čine ovaj region. Kažnjiva je smrću u šest od 18 zemalja. Na prava i slobode LGBT građana snažno utiču preovlađujuće kulturne tradicije i religiozni običaji ljudi koji žive u regionu - naročito islam.

Sve seksualne orijentacije su legalne u Bahreinu, na Kipru, Severnom Kipru, Libanu, Izraelu, Jordanu, Palestini (Zapadna obala) i Turskoj. Ženska homoseksualna aktivnost je legalna u Palestini (pojas Gaze) i Kuvajtu; međutim, ženska homoseksualnost u Egiptu nije jasno definisana u pravnom smislu.[1] Iako ženska homoseksualnost nije toliko zabranjena, mali broj ovih zemalja priznaju njihova zakonska prava i odredbe. Muška homoseksualna aktivnost je nezakonita i kažnjiva zatvorom u Kuvajtu, Egiptu, Omanu, Kataru i Siriji. Kažnjiva je smrću u Iranu, Iraku, Saudijskoj Arabiji, Kataru, UAE. U Jemenu ili Palestini (pojas Gaze) kazna se može razlikovati između smrti i zatvora u zavisnosti od počinjenog dela.

Nekoliko zemalja Bliskog istoka primilo je snažne međunarodne kritike zbog progona homoseksualnih i transseksualnih osoba novčanim kaznama, zatvorom i smrću.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Dokazi o homoseksualnosti na Bliskom istoku sežu čak do vremena Starog Egipta[2] i Mesopotamije. U drevnoj Asiriji seksualni zločini su kažnjavani identično bilo da su homoseksualni ili heteroseksualni.[3] Pojedinac se nije suočio sa kažnjavanjem za seksualne odnose sa osobom iz iste društvene klase, kultnom prostitutkom ili sa nekim čija se rodna uloga nije smatrala čvrsto muškom.[3] Na jednoj akadskoj pločici piše: „Ako čovek penetrira nekoga sebi jednakog odostrag, on postaje vođa među svojim vršnjacima i braćom”.[4][5] Međutim, u slučaju homoseksualnih odnosa sa kolegama vojnicima, robovima, kraljevskim slugama ili onima u kojima je neko iz višeg društvenog staleža bio potčinjen iliti penetriran, to se smatralo lošim znakom.[6][7] Asirski zakoni iz 1075. godine pre nove ere imaju prilično oštar zakon za homoseksualnost u vojsci, koji glasi: „Ako čovek ima odnose sa svojim bratom po oružju, ima ga se preobratiti u evnuha." [8][9][10]

Tokom srednjovekovnog perioda i ranog modernog doba, bliskoistočna društva doživela su procvat homo-erotske literature. Istoričari tvrde da, iako se „odavno pretpostavljalo da su arapsko-islamska društva oduvek bila manje tolerantna prema homoseksualnosti nego zapad, u predmoderno doba zapadni putnici su bili zadivljeni kada su videli islam kao'seksualno-pozitivnu religiju' i muškarce kako otvoreno izražavaju ljubav prema mladim dečacima rečima i gestikulacijom.”[11]


U 19. i početkom 20. veka, homoseksualna aktivnost bila je relativno uobičajena na Bliskom istoku, delimično zahvaljujući širokoj polnoj segregaciji, koja je otežala heteroseksualne susrete izvan braka. Georg Klauda piše da je „bezbroj pisaca i umetnika poput Andrea Žida, Oskara Vajlda i Edvarda M. Forstera odlazili na hodočašća u 19. i 20. veku iz homofobne Evrope u Alžir, Maroko, Egipat i razne druge arapske zemlje, gde homoseksualni seks nije bio samo nediskriminisan ili supulturno getoizovan, već je, čini se, bio dostupan i na svakom ćošku”.[12]

Bliski istok danas

[uredi | uredi izvor]

U Iranu, Saudijskoj Arabiji, Kataru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Jemenu, zakoni nalažu da će se, ukoliko se nađe da je neko učestvovao u istopolnom seksualnom odnosu, primeniti smrtna kazna.[13] Prema izveštaju Stejt Departmenta SAD, u Saudijskoj Arabiji nema formiranih LGBT organizacija. Nadalje, izveštaji o službenoj i socijalnoj diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije ostaju nejasni zbog snažnog društvenog pritiska da se ne razgovara o LGBT stvarima[14]

Jordan, Bahrein i Irak su jedine arapske zemlje u kojima je homoseksualnost legalna;[15] međutim, u iračkom društvu postoji stigma koja ponekad dovodi do pogubljenja.[16] ISIS ne toleriše homoseksualnost.[17] Neke nacije na Bliskom istoku imaju određenu toleranciju i zakonsku zaštitu za transseksualne i transrodne ljude. Na primer, iranska vlada je odobrila operacije promene pola uz medicinsko odobrenje. Sirijska vlada je odobrila slične operacije još 2011. godine.[18] Pokreti za odbranu prava LGBT osoba postoje i u drugim zemljama Bliskog istoka, uključujući Tursku i Liban. Međutim, i u Turskoj i u Libanu promene su spore i nedavno suzbijanje LGBT događaja izazvalo je zabrinutost za slobodu udruživanja i izražavanja LGBT osoba i organizacija.[19][20]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „EGYPT (Law) - ILGA”. 11. 7. 2014. Arhivirano iz originala 11. 07. 2014. g. Pristupljeno 18. 4. 2018. 
  2. ^ Williams, Sean (22. 2. 2010). „Alternative sexuality in ancient Egypt? Follow the LGBT Trail at the Petrie Museum - History - Life & Style”. The Independent. Pristupljeno 30. 6. 2014. 
  3. ^ a b Homoeroticism in the Biblical World: A Historical Perspective, by Martti Nissinen, Fortress Press, 2004, p. 24–28
  4. ^ The Construction of Homosexuality, authored by David Greenberg, University of Chicago Press, 1990
  5. ^ „Homosexuality in the Ancient Near East, beyond Egypt by Bruce Gerig in the Ancient Near East, beyond Egypt”. epistle.us. 
  6. ^ Pritchard, str. 181
  7. ^ Gay Rights Or Wrongs: A Christian's Guide to Homosexual Issues and Ministry, by Mike Mazzalonga. 1996. str. 11.
  8. ^ Halsall, Paul. „The Code of the Assura”. Internet History Sourcebooks Project. Fordham University. Arhivirano iz originala 11. 9. 2015. g. Pristupljeno 16. 11. 2015. 
  9. ^ The Nature Of Homosexuality, Erik Holland, page 334, 2004
  10. ^ Wilhelm, Amara Das (18. 5. 2010). Tritiya-Prakriti: People of the Third Sex. ISBN 9781453503164. 
  11. ^ Guppy, Shusha. "Veiled might of the harem.(American University Press)(Before Homosexuality in the Arab-Islamic World, 1500-1800)(Book review)" (Archive only available to researchers and legal). Times Higher Education Supplement, June 9, 2006, Vol.0(1746), p.33(1). ISSN 0049-3929. Source: Cengage Learning, Inc.
  12. ^ Klauda, Georg (English translation by Angelus Novus). "Globalizing Homophobia" (). MRZine, Monthly Review. 08.12.10. Previous version appeared in Phase 2 No. 10 (December 2003). Also published as the first chapter of Die Vertreibung aus dem Serail: Europa und die Heteronormalisierung der islamischen Welt (Berlin: Männerschwarm-Verlag, 2008). Start page 15[mrtva veza].Retrieved on June 26, 2014.
  13. ^ Mooney, Linda A.; Knox, David; Schacht, Caroline. Understanding Social Problems, 8th ed. Cengage. str. 373. 
  14. ^ Country Reports on Human Rights Practices for 2009, p. 2414
  15. ^ „Despite legality, Jordan's LGBT communities are still facing backlash”. 28. 5. 2015. 
  16. ^ „Victims in hiding”. BBC News. 
  17. ^ „The Islamic State's Views on Homosexuality”. www.washingtoninstitute.org. Pristupljeno 19. 4. 2018. 
  18. ^ „Syria: Cleric saves transsexual”. Arhivirano iz originala 11. 07. 2011. g. Pristupljeno 29. 01. 2020. 
  19. ^ „Activists: Lebanese officials try to shut gender conference”. AP NEWS. 2. 10. 2018. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  20. ^ „Lebanon votes against international gay rights bill - Georgi Azar”. An-Nahar. 18. 10. 2018. Arhivirano iz originala 17. 04. 2019. g. Pristupljeno 31. 10. 2018. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ЛГБТ_права_на_Блиском_истоку&oldid=26913060”