Lazar Vojnović
Lazar Vojnović | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1783. |
| Mesto rođenja | Sremska Mitrovica, Habzburška monarhija |
| Datum smrti | 1812. |
| Mesto smrti | Beograd, Karađorđeva Srbija |
Lazar Vojnović (Sremska Mitrovica, 1783 — Beograd, 1812) bio je profesor ustaničke Velike škole i školski nadzornik.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 1783. godine u Sremskoj Mitrovici, otac mu je bio kapetan Petrovaradinske graničarske regimente. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima, tu mu je jedno vreme predavao Jovan Savić (u Srbiji kasnije poznat kao Ivan Jugović). Za vreme školovanja u Sremskim Karlovcima bio je štićenik tada, 1798. godine, tek osnovanog internata „Blagodejanije“ pod pokroviteljstvom Stefana Stratimirovića. Posle toga je školovanje nastavio u Pešti, gde je završio pravo i filozofiju.[1]
U Srbiju je došao početkom 1807. godine, posle oslobođenja Beograda. Bio je pisar vojvode rudničkog Milana Obrenovića (+1810). Milan Obrenović je u jesen 1810. otišao u Bukurešt, gde je bio izaslanik srpskog naroda kod glavnog komandanta ruske vojske. On je odatle uputio Lazara Vojnovića u Srbiju da prenese poruku Karađorđu. Njihov susret bio je u Loznici, a susret Lazara Vojnovića sa Mladenom Milovanovićem, predsednikom Sovjeta, bio je u Beogradu.[1]
Prema tvrdnji Vuka Karadžića u delu „Istorijski spisi“, Karađorđe je tada od Lazara potvrdio saznanje dobijeno od popa Luke Lazarevića da ustaničke vojvode Milenko Stojković, Petar Dobrnjac, Jakov Nenadović i Milan Obrenović spremaju zaveru protiv njega, sa namerom da mu ograniče vlast, da uklone Ivana Jugovića, profesora Velike škole i Mladena Milovanovića, predsednika Sovjeta. Lazar Vojnović se potom vratio u Bukurešt, gde je Milan Obrenović iznenada umro. Vuk Karadžić navodi da se u Srbiji tada pričalo da su Karađorđe i Milovanović potkupili Lazara Vojnovića da otruje Milana Obrenovića.
Drugačiju sliku o Lazaru Vojnoviću pruža njegov učenik Lazar Arsenijević Batalaka koji odbacuje iskaz Vuka Karadžića kao klevetu i navodi za svog učitelja „bio je u svakom smotreniju, odličnog karaktera čovek, a pritom i naukom izobražen“.
Lazar Vojnović se uključio u rad Velike škole u drugom delu školske 1810/11. godine kao profesor prvog razreda. Kasnije, je realizovao nastavu i u drugom razredu, kada je Miljko Radonić premešten za popečitelja. Dobro je poznavao latinski i nemački jezik, predavao je državno pravo, narodno pravo i sudski postupak.[1] Lazar Arsenijević Batalaka navodi da je bio „svagda ozbiljan i vrlo u svemu umeren, zdrav i snažan čovek, veliki prijatelj dvojice drugih profesora Velike škole, Miljka Radonića i Ivana Jugovića“.
Imao je ulogu u razvoju školstva u tadašnjoj Srbiji kao školski nadzornik, 1811. godine je tako slao pisma nekim učiteljima iz Austrije da dođu u Srbiju.
Umro je u proleće 1812. i ožaljen od svojih učenika, posmrtni govor održao je Lazar Arsenijević Batalaka.[1]
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
U Inđiji postoji ulica Lazara Vojnovića.
Reference[uredi | uredi izvor]
