Luka Carigradski

Luka Carigradski
Lični podaci
Datum smrti	Januar 1170
Arhiepiskop Konstantinopolja— Novoga Rima i Vaseljenski
Godine	1156 — 1169
Prethodnik	Konstantin IV Hliarin
Naslednik	Mihailo III

Luka Hrisoverg ili Luka Carigradski (grč. Λουκας Χρυσοβεργης; 12. vek) - carigradski patrijarh u periodu od 1156. do 1169. godine.

Mesto i godina Lukinog rođenja su nepoznati. Pre nego što je postao patrijarh, Luka je bio monah.

Patrijaršiju Luke odlikuje obimna crkveno zakonodavna delatnost. Luka je sazvao nekoliko crkvenih sabora u Carigradu i u njihovo ime izdao definicije koje i danas žive. Svrha sabornih definicija bila je kako da se isprave nedostaci u položaju sveštenstva, tako i da se reše pojedina pitanja od opštecrkvenog značaja. Saborne definicije objavljene su u 119. tomu Grčke patrologije. Dešavalo se da sveštenici upravljaju kućama ili tuđim imanjima, da su služili u magistratu, popunjavali mesta poreznika, bavili se advokaturom u sudovima, održavali kupatila, čak i pijace i javne kuće. Sve ove radnje bile su zabranjene sabornim definicijama i, prema tim kanonima, sveštenstvo koje prestupi kanone treba naknadno da bude kažnjeno. Saborski kanoni zabranjivali su sveštenicima i đakonima da se bave lekarskom praksom, a razlog za to je bio sledeći: tokom lekarske prakse, sveštenstvo je skidalo odeću koja je dodeljena njihovom činu i obukla svetovnu odeću kako se ne bi razlikovala od drugih lekara. Za vreme patrijaršije Luke na saboru je rešeno pitanje krštenja zarobljenih muslimanskih dečaka. U Vizantiji su pokušali da ih pokrste; međutim, ispostavilo se da su neki od njih kršteni u detinjstvu. Ispostavilo se da su ponegde muslimanski roditelji svoju decu krstili od pravoslavnih sveštenika u praznoverju da će se na taj način njihova deca osloboditi demonskih nedaća i da neće zaudarati na pse. Postavilo se pitanje valjanosti takvog krštenja. Sabor je odlučio: krštenje koje muslimani vrše nad svojom decom od strane pravoslavnih sveštenika treba smatrati ne svetim krštenjem, već magijom i nekom vrstom lečenja, i odredio da se muslimanski dečaci zarobljeni ponovo krste. Drugo pitanje postavljeno na saboru bilo je sledeće – jedan vizantijski aristokrata se zavetovao da će postiti sve srede u čast Jovana Krstitelja, praznik Rođenja Hristovog padao je u sredu; Plemić se obratio caru Manojlu sa pitanjem da li treba održati zavet. Car je naložio Saboru da reši ovo pitanje; sabor je odobrio aristokratov zavet, ali mu je dozvolio da ne posti na ovaj praznik. Za vreme patrijarha Luke Hrisoverga, na njegovu inicijativu, zabranjen je sledeći običaj: na praznik Svetih beležnika, učitelji koji su učili decu pisanju (notari) stavljali su scenske maske i pojavljivali se na javnim mestima u ovom obliku. Patrijarh je to zabranio ubuduće.

Na Carigradskom saboru 1157. godine, kojim je predsedavao Luka Hrisoverg, Sotirihevo učenje o Hristovoj žrtvi je osuđeno kao jeretičko.

A.P. Lebedev smatra da je patrijarh Luka Hrisoverg u odnosima sa carem ponekad pokazivao smelost koja priliči njegovom činu, ali se ponekad ponižavao do nedozvoljenog laskanja. Car Manojlo je, povodom vojnog trijumfa, odlučio da organizuje versku litiju do hrama Svete Sofije, i želeo je da u ovoj povorci učestvuje sultan Kilič-Arslan, koji je u to vreme bio u poseti Vizantiji, ali se Luka usprotivio volji vladara. Patrijarh se u ovom slučaju pokazao na najbolji mogući način i pokazao revnost i smelost. Istovremeno je dozvolio da se „činovi” jednog sabora koji je bio pod njim završe sledećim laskavim rečima caru Manojlu: „Sa carem Davidom se molimo i pevamo: neka Bog učini da njegov (Manojlov) presto bude sličan nebeskom, i pripremi mu seme zauvek, i on će ispuniti sve želje srca svoga; neka mu služe svi narodi.” Utoliko je čudnije ovo što se i sam Luka Hrisoverg nevoljno priklonio mišljenju cara, proklamovanom na pomenutom saboru.

Luka Hrisoverg se dopisivao sa ruskim velikim knezom Andrejem Bogoljubskim 1160-ih godina; sačuvano je Lukino pismo velikom knezu. Andrej Bogoljubski je tražio da u svom regionu ima posebnog mitropolita, ali je Luka to odbio.

Postoji veliki broj pesama sa religioznim sadržajem koje je napisao Luka Hrisoverg.