Мала сирена

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Mala sirena (višeznačna odrednica).

Mala sirena
Bajka
ImeMala sirena
Podaci
DržavaDanska
„Mala sirena” ilustracija Vilhelma Pedersena

Mala sirena (dan. Den lille havfrue) je danska bajka koju je napisao danski autor Hans Kristijan Andersen. Priča prati putovanje mlade sirene koja je voljna da se odrekne života u moru kao sirena da bi stekla ljudsku dušu. Bajka je prvi put objavljena 1837. godine kao deo zbirke bajki za decu. Originalna priča bila je predmet višestrukih analiza naučnika poput Jakoba Bogilda i Pernile Hegard, kao i folkloriste Marije Tatar. Ove analize pokrivaju različite aspekte priče, od tumačenja tema do rasprave zašto je Andersen odlučio da napiše tragičnu priču sa srećnim krajem. Adaptirana je za različite medije, uključujući muzičko pozorište, crtani film, balet, operu i film. Tu je i statua koja prikazuje sirenu u Kopenhagenu u Danskoj, gde je priča napisana i prvi put objavljena.

Rezime radnje[uredi | uredi izvor]

Mala sirena pronalazi ljudsku statuu pod morem i čuva je.

Mala sirena živi u podvodnom carstvu sa ocem udovcom (Mer-King) i svojih pet starijih sestara. Kada sirena napuni petnaest godina, dozvoljeno joj je da prvi put ispliva na površinu kako bi ugledala svet iznad, a kada sestre postanu dovoljno stare, svaka od njih posećuje gornji svet po jedna na svakih 365 dana. Po njihovom povratku, Mala sirena čeznutljivo osluškuje njihove opise sveta naseljenog ljudima..[1]

Kada dođe red na Malu sirenu, ona se digne na površinu, posmatra proslavu rođendana na brodu u čast lepog princa i zaljubi se u njega sa sigurne daljine. Snažna oluja pogodi brod i potopi ga, a Mala sirena spašava princa od utapanja. Dovodi ga onesvešćenog na obalu blizu hrama. Ovde ona čeka dok ga ne nađe mlada žena iz hrama i njene dame. Na njenu nesreću, princ nije video Malu sirenu ni saznao da mu je ona spasila život.

Mala sirena postaje melanholična i pita baku mogu li ljudi živeti večno. Baka objašnjava da ljudi imaju mnogo kraći životni vek od 300 godina sirene, ali da se, sirene kad umru, pretvore u morsku penu i prestaju da postoje, dok ljudi imaju večnu dušu koja živi na nebu. Mala sirena, željna princa i večne duše, posećuje Morsku vešticu koja živi u opasnom delu okeana. Veštica joj dragovoljno pomaže tako što joj prodaje napitak koji joj daje noge u zamenu za jezik i lep glas, jer Mala sirena ima najčarobniji glas na svetu. Veštica upozorava Malu sirenu da kada jednom postane čovek, nikada se više neće moći vratiti u more. Konzumiranje napitka učiniće da se oseća kao da joj mač prolazi kroz telo, ali kada se oporavi, imaće dve ljudske noge i moći će da pleše kao što niko ranije nije plesao. Međutim, ona će se stalno osećati kao da hoda po oštrim noževima. Pored toga, steći će dušu samo ako zadobije ljubav princa i uda se za njega, jer će se tada deo njegove duše sliti u nju. Inače, u zoru prvog dana ako se on oženi nekom drugom, Mala sirena će umreti slomljenog srca i rastvoriti se u morskoj peni na talasima.

Nakon što pristane na dogovor, Mala sirena ispliva na površinu u blizini prinčevog zamka i popije napitak. Osećala ja kao da joj mač prodire kroz telo i gola se onesvestila na obali. Pronalazi je princ, koji je opčinjen njenom lepotom i gracioznošću, iako nema glas. Najviše od svega voli da je gleda kako pleše, a ona pleše za njega uprkos tome što trpi nesnosan bol pri svakom koraku. Ubrzo, Mala sirena postaje prinčev omiljeni pratilac i prati ga na mnogim izletima, ali se on ne zaljubljuje u nju. Kada su prinčevi roditelji ohrabrili svog sina da se venča sa susednom princezom, princ kaže Maloj sireni da neće jer ne voli princezu. Dalje kaže da može voleti samo mladu ženu iz hrama, za koju veruje da ga je spasla. Ispostavlja se da je princeza iz susednog carstva poslata u hram na školovanje. Princ joj izjavljuje ljubav, a kraljevsko venčanje se objavljuje.

Sestre sirene daju nož Maloj sireni.

Princ i princeza slave svoj brak na brodu, a Maloj sireni srce puca. Ona misli na sve što je žrtvovala i na sav bol koji je pretrpela za princa. Očajava, misleći na smrt koja je očekuje, ali pre zore sestre ustaju iz vode i donose joj nož koji im je Morska veštica dala u zamenu za njihovu dugu, lepu kosu. Ako Mala sirena ubije princa i pusti da joj njegova krv padne na noge, ona će opet postati sirena, prestaće sve njene patnje i ona će sa porodicom proživeti svoj puni život u okeanu.

Međutim, Mala sirena se ne može naterati da ubije usnulog princa koji je ležao sa svojom novom ženom, i ona baca nož i skače sa broda u vodu baš u zoru. Njeno telo se rastvara u peni, ali umesto da prestane da postoji, oseća toplo sunce i otkriva da se pretvorila u svetleći i eterični duh vezan za zemlju, ćerku vazduha. Dok se Mala sirena uspinje u atmosferu, dočekuju je druge ćerke, koje joj kažu da je postala poput njih jer se svim srcem trudila da dobije besmrtnu dušu. Zbog svoje nesebičnosti, daje joj se šansa da dobije sopstvenu dušu čineći dobra dela za čovečanstvo tokom 300 godina, a jednog dana će dospeti na Nebo.[2]

Publikacija[uredi | uredi izvor]

„Mala sirena“ je napisana 1836. godine, a prvi put je objavila kuća C.A. Rajcel u Kopenhagenu 7. aprila 1837. godine u prvoj zbirci Bajki ispričanih za decu. (Eventyr, fortalte for Børn. Første Samling. Tredie Hefte. 1837). Priča je ponovo objavljena 18. decembra 1849. godine kao deo Bajki. 1850. (Eventyr. 1850) i ponovo 15. decembra 1862. kao deo prvog toma Bajke i priče. (Eventyr og Historier. Første Bind. 1862)[3]

Kritike[uredi | uredi izvor]

Rasprava o završetku[uredi | uredi izvor]

Radni naslov priče bio je „Kćeri vazduha“,[4] što su duhovi koji, kako ih je Andersen zamislio, mogu zaraditi duše čineći trista godina vredna dobra dela. Na kraju priče, jedan od tih duhova objašnjava Maloj sireni da čine toliko dobrih stvari za čovečanstvo da mogu, na kraju tih 300 godina, da prime besmrtnu dušu i „učestvuju u sreći čovečanstva“.[5] Duhovi takođe objašnjavaju da se, pošto je Mala sirena odbila da ubije princa i provela toliko vremena u bolovima, dok je i dalje činila dobre stvari, „podigla u duhovni svet“ i da može učestvovati u trista godina dobrih dela uz Kćeri vazduha.

Na Andersena je uticala Undina, još jedna priča o sireni koja je stekla dušu brakom, ali je smatrao da je njegov kraj bolji. 1837. godine, ubrzo nakon što je dovršio svoj rukopis, Andersen je napisao prijatelju: „Nisam, kao de la Motte Fouqué, u Undini, dozvolio sticanje besmrtne duše sirene u zavisnosti od vanzemaljskog stvorenja, od ljubavi prema čoveku. Siguran sam da to nije u redu! Zavisilo bi prilično od slučaja, zar ne? Neću prihvatiti takve stvari na ovom svetu. Dozvolio sam svojoj sireni da ide prirodnijim, božanskijim putem.“[6] [7] Andersen je bio zabrinut da će značenja priče najviše privući odrasle, ali je u predgovoru za Bajke koje se pričaju za decu napisao: „Međutim, usuđujem se pretpostaviti da će i dete uživati u njemu i da će sam rasplet, kada se razmotri, zadovoljiti dete."[8]

P.L. Travers, autor Meri Popins i zapaženi komentator narodnih tvorevina, napisao je: „Ova poslednja poruka je više zastrašujuća od bilo koje druge predstavljene u priči. Priča se spušta u viktorijanske moralne priče napisane za decu kako bi ih uplašile i primorale na lepo ponašanje...Andersene, ovo je ucena. A deca to znaju i ne kažu ništa. Velikodušno za vas."[9] [10]

Drugi naučnici poput Jakoba Bogilda i Pernile Hegard primećuju da kraj nije tragedija. Ističu da bi događaji koji su doveli do smrti sirene trebali kulminirati tragedijom, ali da iznenadni preokret omogućava pripovedanju da završi s nadom u uspeh. Tvrde da ovaj kraj nije rezultat Andersenove sentimentalnosti i religioznih uverenja, koja se pripisuju njegovom izboru da skrene sa tragičnog puta koji je uspostavio u ostatku naracije, već svestan izbor za dvosmislenost koja je proizašla iz Andersenovog skepticizma prema idealizovanim fizičkim i verskim simbolima.[11]

Međutim, drugi kritičari, uključujući Sorena Bagesena i Džejmsa Masengalea, tvrdili su da je kraj prirodni deo strukture priče kao religioznog narativa.[12]

Teme i interpretacije[uredi | uredi izvor]

U knjizi Marije Tatar, The Annotated Classic Fairy Tales, pretvaranje Male sirene iz morskog stvorenja u sirenu u ljudskom liku, a zatim u stvorenje iz vazduha, odražava Andersenovo stalno bavljenje promenljivošću i promenama identiteta.[13].[14] Tatar takođe sugeriše da se Mala sirena nije svega odrekla samo zbog ljubavi. Tatar tvrdi da sirena želi, pre svega, da istraži svet i otkrije stvari koje su izvan onoga što ona već zna.

U svojoj analizi, Virdžinija Borges zaključuje da priča sadrži poruku o ljubavi i samopožrtvovanju i opasnostima prihvatanja zlostavljanja ili nepromišljenog tretmana u ime ljubavi.[15]

Riktor Norton, u knjizi Moj dragi dečak: Gej ljubavna pisma kroz vekove, teoretiše da je Malu sirenu kao ljubavno pismo napisao Hans Kristijan Andersen Edvardu Kolinu.[16] Ovo se zasniva na pismu koje je Andersen napisao Kolinu, nakon što je čuo za Kolinovu veridbu sa mladom ženom, otprilike u isto vreme kada je napisana i Mala sirena. Andersen je napisao: „Čeznem za tobom kao za lepom kalabrijskom devojkom ... moja osećanja za tebe su osećanja žene. Ženstvenost moje prirode i našeg prijateljstva moraju ostati misterija“.[17] Andersen je takođe poslao originalnu priču Kolinu.[18] Norton prepisku tumači kao izjavu Andersenove homoseksualne ljubavi prema Kolinu, a Malu sirenu opisuje kao alegoriju za Andersenov život.[19]

Analiza[uredi | uredi izvor]

Osnovna tema u bajci je ljubav, a javlja se u tri varijantna oblika:

a) zbog prejake ljubavi Mala sirena odlučno napušta vlastiti svet vode i svesno kida sve niti koje je vežu za sredinu u kojoj je odrasla;

b) neuzvraćena ljubav;

v) uzvišena i plemenita ljubav koja ima viši smisao jer oplemenjuje druge.

Mala sirena je iskreno volela kraljevića, ali nije mogla da shvati da on ne zna za njenu ljubav. Ona je uporna u svojoj želji da pređe u gornji svet, te u tom smislu podnosi najteže bolove, a ujedno se rastaje i od onoga što joj je najdraže: od svog glasa. Veštica je u ovoj bajci surova, ali ona i kao takva upozorava Malu sirenu na sve ono što joj se može dogoditi u gornjem svetu. Žrtvovanje Male sirene je unapred osuđeno na tragičan kraj jer ona odlazi u tuđi svet, u njemu je tuđinac, a posebna tragika je u tome što nema glasa i što ne može objasniti kraljeviću da mu je ona spasila život. U svojoj ljubavi Mala sirena ostaje uporna do kraja i odbija da posluša svoju baku i sestre i da kraljeviću zabode nož u srce kako bi ponovo dobila glas i kako bi mogla da se vrati u morske dubine. Ona voli kraljevića, ali je primorana da gleda sve ono što njemu pričinjava radost,  a nemoćna je da objasni koliko pati.[2]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

NBC televizijska emisija[uredi | uredi izvor]

NBC je 1958. godine počeo da emituje novu televizijsku emisiju pod naslovom Širli Templ priča, američka dečja antologijska serija koju je vodila glumica Širli Templ. Serija sadrži adaptacije bajki poput Majke Guske i drugih porodično orijentisanih priča koje izvode poznati glumci. Prva sezona šesnaest crno-belih i obojenih epizoda emitovana je na NBC-u između 12. januara 1958. i 21. decembra 1958, kao Knjiga priča Širli Templ. Trinaest epizoda prve sezone ponovljeno je na ABC-u počev od 12. januara 1959.[20] Druga sezona od dvadeset pet epizoda u boji emitovana je na NBC-u kao Šou Širli Templ između 18. septembra 1960. i 16. jula 1961. u približno istom formatu koji je imala pod originalnim naslovom.

Emisija je prikazivala adaptaciju Male sirene 5. marta 1961. godine kao epizodu 22 tokom druge sezone emisije. Sama Širli Templ glumila je sirenu. Za razliku od originalne priče, sirena se ne odriče glasa da bi postala čovek, ali ipak ne uspeva da osvoji prinčevo srce jer se on zaljubi u princezu iz hrama koja ga je pronašla. Na kraju, kada ne može da se natera da nožem ubije princa, ona se priprema da se baci u more. Sam Neptun se umeša i kaže da je svojim nesebičnim činom stekla pravo da ponovo postane sirena i pridruži se svojoj porodici, dajući priči srećan kraj.

Sovjetski igrani film[uredi | uredi izvor]

Ovaj ruski igrani film iz 1976. godine režirao je Vladimir Bičkov, a Viktorija Novikova glumila je sirenu. Radnja je smeštena u 13. vek. Sirena spasava princa od utapanja, nakon što druge sirene hipnotišu mornare da razbiju svoj brod o stene. Princa spašava lokalna princeza pod čijom brigom se oporavlja. Sirena želi da se uda za princa. Putujući majstor pokušava da pomogne sireni u njenoj ljubavi. Pronalazi lokalnu vešticu koja joj rep menja u noge u zamenu za kosu. Princ se ženi lokalnom princezom i sireni je suđeno da umre istog dana. Putujući majstor izaziva princa na borbu i biva ubijen. Njegova žrtva poštedi sirenu od smrti i njena duša postaje večna.

Diznijev animirani film[uredi | uredi izvor]

Diznijeva Mala sirena je američki animirani muzički fantastični ljubavni film iz 1989. godine u produkciji Walt Disney Animation Studios, a u distribuciji kompanije Buena Vista Film Distribution Company. Grubo zasnovan na originalnoj priči, Diznijev film iz 1989. godine priča priču o princezi sireni po imenu Arijel, koja sanja da postane ljudsko biće; nakon što se zaljubila u ljudskog princa po imenu Erik. Film su napisali, producirali i režirali Ron Klements i Džon Masker, a između ostalih prisutni su glasovi Džodi Benson, Kristofer Danijel Barns i Pat Karol.

Mala sirena je prvobitno bila planirana kao deo jednog od najranijih igranih filmova Volta Diznija.[21] Razvoj je započeo krajem 1930-ih, ali je odložen zbog različitih okolnosti.[22] Ron Klements se 1985. godine zainteresovao za filmsku adaptaciju Male sirene dok je radio kao reditelj u filmu Miš Bazil, veliki detektiv (1986).[23] Klements je otkrio bajku Hansa Kristijana Andersena dok je pregledao knjižaru.

Popularna kultura[uredi | uredi izvor]

Statua Male sirene, Kopenhagen

Statua Male sirene[uredi | uredi izvor]

Statua Male sirene koja sedi na steni nalazi se na promenadi u luci u Kopenhagenu. Ova mala i neimpozantna statua je ikona Kopenhagena i glavna turistička atrakcija.

Kip je naručio 1909. godine Karl Jakobsen, sin osnivača pivare Karlsberg, nakon što ga je fascinirao balet zasnovan na bajci. Vajar Edvard Eriksen stvorio je statuu koja je otkrivena 23. avgusta 1913. Njegova supruga Eline Eriksen bila je model za telo. Elen Prajs, balerina koja je plesala Malu sirenu u produkciji Kraljevskog danskog baleta 1909. godine, bila je model za glavu i lice.[24] Statua je nekoliko puta ozbiljno vandalizovana.[25]

U maju 2010. godine prvi put je premeštena iz luke u Kopenhagenu, i transportovana na Ekspo 2010 u Šangaj, gde je ostala do 20. novembra 2010.[26]

Statua Male sirene u Kneževini Monako[uredi | uredi izvor]

Kip 'Male sirene' gleda na plažu Larvoto u Monaku. Nju je 2000. godine od slojeva metala stvorio Kristijan Dalgard, kao poklon Dancima koji žive u Monaku i pokojnom princu Renijeu III da obeleži 50. godinu njegove vladavine.

Kipovi Male sirene u Italiji[uredi | uredi izvor]

Neke statue slične Maloj sireni nalaze se na Siciliji. Prva je postavljena 1962. godine na obali u Đardini-Naksosu, a visoka je oko četiri metra, iznad fontane.[27] Druga prikazuje portret sirene na morskoj dubini od oko 18 metara. Unutar morskog zaštićenog područja Plemiro iz Sirakuze.[28] Treća statua „Mala sirena“ postavljena je u Strezi u Pijemontu.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Andersen, Hans Kristijan (2008). Andersenove bajke. Beograd: Beoknjiga. str. 76—88. 
  2. ^ a b Obradović, Slavoljub (2005). Književnost za decu 2. Aleksinac: Viša škola za obrazovanje vaspitača. str. 169—174. 
  3. ^ „Hans Christian Andersen: The Little Mermaid”. The Hans Christian Andersen Centre. University of Southern Denmark Department for the Study of Culture. Arhivirano iz originala 30. 4. 2016. g. 
  4. ^ „Annotations for Little Mermaid”. SurLaLune Fairy Tales. Arhivirano iz originala 1. 7. 2014. g. 
  5. ^ „The Little Mermaid”. SurLaLune Fairy Tales. 2005. Arhivirano iz originala 23. 10. 2018. g. Pristupljeno 9. 2. 2017. 
  6. ^ Frank, Jefferey (2005). The Stories of Hans Christian Andersen: A New Translation from the Danish. Raleigh, NC: Duke University Press. str. 104. ISBN 978-0822336938. 
  7. ^ Wullschlager, Jackie (2001). Hans Christian Andersen: The Life of a Storyteller. Knopf. str. 171. 
  8. ^ Johansen, Jørgen Dines (1996). [www.jstor.org/stable/40919857 „The Merciless Tragedy of Desire: An Interpretation of H.C. Andersen's ‘Den Lille Havfrue.'”] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). Scandinavian Studies. 68: 239 — preko JSTOR. 
  9. ^ „Annotations for Little Mermaid”. SurLaLune Fairy Tales. Arhivirano iz originala 1. 7. 2014. g. 
  10. ^ Altmann, Anna E.; DeVos, Gail (2001). Tales, Then and Now: More Folktales As Literary Fictions for Young Adults. Libraries Unlimited. str. 179. ISBN 1-56308-831-2. 
  11. ^ „Summary of Jacob Bøggild & Pernille Heegaard: "H. C. Andersens 'Den lille Havfrue' – om tvistigheder og tvetydigheder" ["Ambiguity in Hans Christian Andersen's 'The Little Mermaid'"].”. The Hans Christian Andersen Centre. University of Southern Denmark, Institute of Literature, Media and Cultural Studies. Arhivirano iz originala 4. 4. 2016. g. 
  12. ^ Massengale, James (1999). „The Miracle and A Miracle in the Life of a Mermaid”. Hans Christian Andersen. A Poet in Time. Papers from the Second International Hans Christian Andersen Conference 29 July to 2 August 1996. 
  13. ^ Tatar, Maria, The Annotated Classic Fairy Tales (New York, NY: W.W. Norton & Company, 2002), pp. 305,311,315,320,323.
  14. ^ Tatar, Maria, The Annotated Classic Fairy Tales (New York, NY: W.W. Norton & Company, 2002), pp.308.
  15. ^ Borges, Virginia, A Million Little Mermaids, article in Journal of Mythic Arts Summer 2007, webpage found 15 May 2007.
  16. ^ Norton, Rictor (1998). My Dear Boy: Gay Love Letters through the CenturiesNeophodna slobodna registracija. United States: Leyland Publications. ISBN 0943595711. 
  17. ^ Hans Christian Andersen's correspondence, ed Frederick Crawford, London. 1891
  18. ^ von Essen, Leah Rachel (28. 3. 2017). „Queerness, Hans Christian Andersen, and The Little Mermaid”. BOOK RIOT (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 9. 2019. 
  19. ^ Norton, Rictor (1998). „Gay Love Letters through the Centuries: Hans Christian Andersen”. Gay History & Literature: Essays by Rictor Norton. Pristupljeno 6. 9. 2019. 
  20. ^ Scott, Vernon (12. 1. 1959). „Shirley's Show Proves to Be Just Too Costly”. Pristupljeno 4. 5. 2010. 
  21. ^ Musker, John (2006). Audio Commentary from The Little Mermaid: Platinum Edition[DVD]. Walt Disney Home Entertainment. 
  22. ^ „Disney's animated zombies: How classic stories are lost in reinvention”. salon.com. 
  23. ^ „Making Of... The Little Mermaid Behind The Scenes”. The 80s Movies Rewind. Fast-Rewind.com. 2009. Pristupljeno 20. 6. 2013. 
  24. ^ „The Little Mermaid”. 28. 11. 1999. Arhivirano iz originala 28. 11. 1999. g. Pristupljeno 5. 3. 2019. 
  25. ^ „Denmark may move Little Mermaid”. BBC News. 30. 3. 2006. Arhivirano iz originala 6. 3. 2016. g. 
  26. ^ Yang, Jingzhong; Lu, Ming'ou (21. 11. 2010). „Copenhagen holds grand homecoming ceremony for Little Mermaid”. Arhivirano iz originala 30. 11. 2010. g. 
  27. ^ „Monumenti: La Sirenetta”. Arhivirano iz originala 14. 3. 2017. g. 
  28. ^ RagusaNews (18. 8. 2011). „Visita dei sommozzatori iblei alla statua di una sirena”. ragusanews.com. Pristupljeno 23. 3. 2018. 

 

Literatura[uredi | uredi izvor]

 
  • Milutinović, Ljubomir (2016). Književnost za djecu. Banja Luka, Filozofski fakultet.

 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mala sirena na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мала_сирена&oldid=27674461”