Marinos Ricudis
| Marinos Ricudis | |
|---|---|
 Marinos Ricudis nakon uručenja Ordena Svetog cara Konstantina u zgradi Patrijaršije u Beogradu (2018) | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 18. februar 1968. |
| Mesto rođenja | Farsala, Grčka |
| Vojna karijera | |
| Služba | Grčka |
| Vojska |  Grčka ratna mornarica |
| Čin | poručnik |
Marinos Ricudis (grč. Μαρίνος Ριτσούδης; Farsala, 1968) jeste bivši poručnik (grč. ανθυποπλοίαρχος) Grčke ratne mornarice, koji je odbio da učestvuje u vojnim aktivnostima tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine.
Obrazovanje[uredi | uredi izvor]
Ricudis je završio Grčku pomorsku akademiju i stekao čin potporučnika Grčke ratne mornarice.
_underway_in_the_Pacific_Ocean_on_2_August_1984_(6392223).jpg)
NATO agresija na SR Jugoslaviju[uredi | uredi izvor]
Iako Grčka nije uzela učešće u NATO koaliciji protiv SR Jugoslavije 1999. godine, niti je ustupila vazdušni prostor, njena vojska je morala biti aktivna zbog mogućih prenošenja sukoba, odnosno kretanja bezbednosno interesantnih ljudi. Radi toga je Vlada Grčke odlučila da fregatu "Temistokle" (grč. Θεμιστοκλής) sa oznakom D221 uputi u Jadransko more. Ovaj brod je ranije pripadao Američkoj ratnoj mornarici.
Poručnik Marinos Ricudis se posavetovao sa svojim duhovnikom i dobio blagoslov da odbije naređenje.[1] To je preneto i arhiepiskopu atinskom Hristodulosu, tadašnjem poglavaru Grčke pravoslavne crkve. Ricudis je tada izjavio vojnicima: „kao pravoslavac ne mogu učestvovati u napadu na bratski narod”, što je naišlo na njihovo odobravanje. Tada je sa još osam mornara odbio da se ukrca na brod. O tome je obavestio zapovednika i mornarički sud, nakon čega je osuđen i uhapšen.[2]
Suđenje[uredi | uredi izvor]
Zbog odbijanja da izvrši naređenje, poručniku Ricudisu je suđeno pred vojnim sudom. Čitavo suđenje su pratili brojni protesti, a stotine Grka je dolazilo ispred suda da bi ga pozdravilo u trenutku kada ga vojna policija uvodi ili izvodi iz sudnice. Ricudis je na suđenja dolazio nasmejan.
Vojni sud u Pireju ga je osudio 21. aprila 1999. godine na dve i po godine zatvora.[3]
Veza sa Srbijom[uredi | uredi izvor]
Ricudis je zbog junačkog čina postao simbol otpora silama moći i ljubavi između dva pravoslavna naroda Grka i Srba. Njemu su ukazane izuzetne počasti u Srbiji, a on i dan-danas na svom fejsbuku objavljuje, između ostalog i na ćiriličkom pismu povodom važnih državnih praznika.
U Nišu je jedna ulica nazvana po njemu.
Crkveno odlikovanje[uredi | uredi izvor]
Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve je odlikovao Ricudisa, na predlog patrijarha srpskog Irineja. Potom, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije ga je kontaktirao kako bi mu to saopštio, uz pomoć sveštenika Nikole Gaćevića.
Na svečanosti u zgradi Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, dana 23. januara 2018. godine, uručen mu je Orden Svetog cara Konstantina. Istog dana, Ordenom Svetog Save prvog reda je odlikovan francuski humanitarac Arno Gujon. Prilikom uručivanja odlikovanja, patrijarh srpski Irinej je rekao:[4]
Gospodin Ricudis je bio u situaciji da učestvuje u sramnom napadu na našu zemlju 1999. godine. Kao komandant vojnog broda stigao je u Jadransko more, ali mu savest nije dozvolila da ispuni ono što je bio dužan da učini.
— Patrijarh srpski Irinej
Nakon uručenja ordena, Ricudis je rekao:[4]
Nisam mogao da verujem da ću posle 18 godina, od kad sam odbio da učestvujem u ratu protiv srpskog naroda, doživeti blagodarnost i zahvalnost srpskog naroda i moje pravoslavne braće. Velika je čast što primam priznanje od vas - časnih i hrabrih, od moje pravoslavne braće koja nikad nisu prestala da štite i čuvaju svoje svetinje i sveta mesta. Sve žrtve srpskog naroda, tradicija, predanje, pravoslavlje i srpska kultura bili su najznačajnije nadahnuće za mene.
Mural na Dorćolu[uredi | uredi izvor]
Na Dorćolu postoji mural sa likom poručnika Ricudisa i njegovim rečima kako kao pravoslavac ne može učestvovati u napadu na bratski narod.
Po saznanju za postojanje ovog murala, Ricudis je izjavio[5]:
Kada govorimo o muralima, vaši ljudi su ih naslikali da bi meni iskazali zahvalnost, a istina je da sve što želim jeste da ja izrazim zahvalnost vašem narodu. Jer, pre nego što sam doneo odluku da ne poslušam naređenje i ne bombardujem Srbiju, koju sam doneo iz srca, gledao sam hrabri otpor srpskog naroda i hrabre vojnike koji su se borili protiv satanskih NATO sila.
Odlikovanja[uredi | uredi izvor]
Orden Svetog cara Konstantina (23. januar 2018)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Marinos Ricudis: Pravoslavac”. Danas. 25. januar 2018.
- ^ KomotiniPress.gr (2019-03-24). „Βομβαρδισμοί ΝΑΤΟ: Βράβευση Έλληνα αξιωματικού του ΠΝ για την άρνησή του να συμμετάσχει στις επιχειρήσεις του ΝΑΤΟ κατά της Σερβίας το 1999”. KomotiniPress (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2023-03-31.
- ^ „Marinos Ricudis: Poručnik koji je odbio da napadne SR Jugoslaviju”. Arhivirano iz originala 30. 09. 2021. g.
- ^ a b „Visoka crkvena priznanja prijateljima srpskog naroda”. Srpska pravoslavna crkva. 23. januar 2018. Arhivirano iz originala 28. okt 2020. g. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|archive-date=(pomoć) - ^ „"NISAM HTEO NATO NOVAC DA NAPADAM BRAĆU" Grčki kapetan Ricudis, kome se sudilo jer je odbio da ubije, poslao emotivnu poruku Srbima”. Alo. 7. jul 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
