Martin Šnajder Jakobi
| Martin Šnajder-Jakobi | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 14. jul 1956. |
| Mesto rođenja | Kukshaven, Nemačka |
| Datum smrti | 15. avgust 2012. (56 god.) |
| Mesto smrti | Radolfcel, Nemačka |
| Obrazovanje | Univerzitetu u Konstancu |
| Naučni rad | |
| Polje | biologija, ekologija, ornitologija |
| Institucija | Euronatur |
| Poznat po | radu na zaštiti prirode |
Martin Šnajder-Jakobi (nem. Martin Schneider-Jacoby; Kukshaven, 14. jul 1956 - Radolfcel, 15. avgust 2012) je bio nemački biolog i ornitolog koji je najveći deo života posvetio zaštiti prirode, a posebno ptica i njihovih staništa.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Martin Šnajder-Jakobi rođen je 1956. godine u gradu Kukshaven u Nemačkoj. Još kao srednjoškolac bio je uključen u rad nevladinih organizacija u Nemačkoj, koje se bave zaštitom ptica. Studirao je biologiju na Univerzitetu u Konstancu, a doktorat je radio na ornitološkoj stanici Radolfzell, u blizini nemačkog grada Radolfcel am Bodenze. Od 1989. do smrti radio je kao rukovodilac projekata za ekološku fondaciju Euronatur. Umro je 5. avgusta 2012. godine, u 56. godini života.[2]
Profesionalni rad[uredi | uredi izvor]
Od 1971. godine kao volonter je radio u rezervatu prirode Wollmatinger Ried, kao prvi civilni službenik u tom rezervatu. Doprineo je uspostavljanju plutajuće stanice za zaštitu prirode Netta bei.
Svojim radom Šnajder-Jakobi je dao veliki doprinos očuvanju prirode na Balkanu i za zaštitu ptica selica i njihovih staništa. Radio je u organizaciji Euronatur (EuroNatur), koja se bori za zaštitu prirode Evrope,[3] od njenog osnivanja 1987. godine.[2] Njegov regionalni fokus bio je, pored poplavnih područja sliva reke Save, na rečnom sistemu Drava-Mura i najvažnijim močvarnim područjima na istočnoj obali Jadrana, posebno na delti Neretve, Skadarskom jezeru i delti Bojane, gde je stekao svoje široko znanje u oblasti ornitologije, ekologije, limnologije, kao i iskustvo u razvoju i upravljanju prirodnim rezervatima.
Šnajder-Jakobi je svojom stručnošću doprineo pripremi i osnivanju parkova prirode i nacionalnih parkova u mnogim zemljama. Za njega je važan aspekt u upravljanju zaštićenim područjima velikih razmera bio vrednovanje prirodnih i kulturnih ekosistemskih usluga (Ecosystem services), na primer kroz ekoturizam, održivi razvoj ili zaštitu od poplava kompatibilnu sa prirodom.
Očuvanje sliva reke Save[uredi | uredi izvor]
Martin Šnajder-Jakobi doktorirao je na istraživačkom projektu koji proučava značaj ptica kao pokazatelja očuvanja močvarnih područja oko reke Save u Hrvatskoj (1986–1988). Tokom godina provedenih na Savi uronio je u prirodu, kulturu i mentalitet ljudi ovog kraja jugoistočno od Zagreba. Istraživanja je nastavio i tokom ratova u nekadašnjoj Jugoslaviji, tokom 90-ih godina 20. veka. U istom periodu uspeo je i da postavi temelje jednog od prvih projekata EuroNatura: očuvanje jedinstvenog prirodnog i poljoprivrednog pejzaža duž reke Save. Danas je njegovo ime neraskidivo vezano za Park prirode Lonjsko polje, u samom srcu sliva Save.[4]
Rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav[uredi | uredi izvor]
Veliki deo svog profesionalnog života Martin Šnajder-Jakobi posvetio je radu na prekograničnoj saradnji. Godine 2004. dao je dragoceni doprinos balkanskoj strategiji Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) i od samog početka je bio snažni zagovornik „evropskog zelenog pojasa”, jedne od najvažnijih evropskih inicijativa za očuvanje prirode. Odmah posle pada Berlinskog zida počeo sa kampanjom za uspostavljanje Nacionalnog parka Dunav-Drava na granici Mađarske i Hrvatske. Danas ovaj rezervat prirode štiti veoma važan deo Evropskog zelenog pojasa (European Green Belt). Sredinom 90-ih Martin Šnajder-Jakobi sarađivao je sa konzervatorima iz Mađarske, Hrvatske, Slovenije, Austrije i Srbije kako bi razvio viziju prekograničnog rezervata biosfere koji bi zaštitio važne rečne pejzaže reka Dunava, Drave i Mure. Rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav bio bi prvo zaštićeno područje u svetu koje se prostire preko granica pet zemalja, koje bi zajednički njime upravljale, što bi bio primer regionalne saradnje i međunarodnog razumevanja.[4]
Rečna staništa uz Muru, Dravu i Dunav čine oko 700 kilometara dug zeleni koridor u srcu Evrope, koji obuhvata oko milion hektara veoma vrednih prirodnih staništa, sa velikim brojem retkih vrsta biljaka i životinja. Godine 2019. vredni rečni predeo Mure, koji se proteže na 13.000 hektara u Austriji, službeno je proglašen rezervatom biosfere od strane UNESKA, što predstavlja veoma značajan korak ka stvaranju prekograničnog Rezervatu biosfere Mura-Drava-Dunav. Svetska fondacija za prirodu (World Wide Fund for Nature - WWF), ministarstva za životnu sredinu i drugi partneri za zaštitu prirode iz svih pet zemalja proteklih 20 godina rade na dugoročnoj zaštiti ovog područja. Donje deonice sve tri reke i njihova poplavna područja, koja se protežu kroz pet spomenutih zemalja, čine jedan od najbogatijih i najraznovrsnijih područja u Evropi. UNESKO-vo priznanje otvara put za stvaranje najveće inicijative za zaštitu reka u Evropi. Svoj rečni predeo Hrvatska i Mađarska zaštitile su 2012. godine, Srbija 2017. (Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje) i Slovenija 2018.[5]
Očuvanje Ulcinjske solane i delte Bojane[uredi | uredi izvor]
Očuvanju delte reke Bojane i Ulcinjske solane kao rezervata ptica Martin Šnajder-Jakobi posvetio je poslednjih 20 godina svog života.[6] Aktivnosti na međunarodnoj zaštiti ptica, a posebno na očuvanju vodenih ptica i njihovih staništa bile su u fokusu njegovog rada. Posebno je bio posvećeni očuvanju prirode na Balkanu. Veliki doprinos dao je očuvanju delte reke Bojane i Ulcinjske solane, koja je veoma značajno područje, velike ekološke vrednosti, posebno za ptice koje se migriraju i zimu provode u ovom regionu.[2]
Počasti[uredi | uredi izvor]
Kao uspomena na dr Martina Šnajdera Jakobija, koji je jedan od prvih utemeljivača ideje o prekograničnom rezervatu biosfere uzduž Mure, Drave i Dunava, u Bačkom Monoštoru svakog 14. jula obeležava se Dan evropskog Amazona. Organizatori su Svetska fondacija za prirodu, Udruženje građana Podunav i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Događaj se organizuje u okviru festivala Regeneracija Dunava.[7]
U čast njegovih zasluga na polju zaštite prirode na Balkanu njegovi prijatelji i saradnici su, nakon njegove smrti, osnovali u Ulcinju udruženje Martin Šnajder-Jakobi Asosijejšn (engl. Martin Schneider-Jacoby Association - MSJA). Udruženje ima za cilj da nastavi rad u okviru zaostavštine Dr. Jakobija na očuvanju ulcinjske Solane i prirodnog nasljeđa u Ulcinju. Jedan od ciljeva takođe je i podizanje svesti o očuvanju i zaštiti Ulcinjske solane kao ključnog dela biodiverziteta u Crnoj Gori i šire. Pored toga, cilj je podstaknuti zajednicu da preduzme neophodne korake za postizanje formalne zaštite Ulcinjske solane kao močvarnog staništa od međunarodnog značaja - Ramsarskog područja.[8]
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- Schneider-Jacoby, Martin; Stumberger, Borut (2011). Naturreiseführer Adria-Ostküste (Vodič kroz prirodu istočne obale Jadrana). EuroNatur Service. ISBN 9783000339295. Pristupljeno 5. 6. 2020.
- Schneider-Jacoby, Martin; Bauer, Hans-Günther; Schulze, Wolfram (1993). „Untersuchungen über den Einfluß von Störungen auf den Wasservogelbestand im Gnadensee (Studije o uticaju poremećaja na populaciju vodenih ptica u Gnadenseu)” (PDF). Ornithologische Jahreshefte für Baden-Württemberg. 9 (1): 1—24. Pristupljeno 5. 6. 2020.
- Schneider-Jacoby, Marin (2001). „Auswirkung der Jagd auf Wasservögel und die Bedeutung von Ruhezonen (Uticaj lova na ptice i značaj odmarališta)” (PDF). Laufener Seminarbeiträge. 1/01: 49—62. Pristupljeno 5. 6. 2020.</ref>
- Poschlod, Peter; Schneider-Jacoby, Martin; Köstermeyer, Heiko; Hill, Benjamin Tobias; Beinlich, Burkhard (2002). „Does large-scale, multi-species pasturing maintain high biodiversity with rare and endangered species? — The Sava floodplain case study”. Pasture Landscapes and Nature Conservation. str. 367—378. ISBN 978-3-642-55953-2. Pristupljeno 5. 6. 2020.
- „Managing the worlds most international river: The Danube River Basin”. Marine and Freshwater Research. 61: 736—748. 2010. Pristupljeno 5. 6. 2020.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Bauer 2012, str. 127-138
- ^ a b v „IN MEMORIAM _ In Memory of Dr. Martin Schneider-Jacoby”. AEWA. 22. 8. 2012. Pristupljeno 6. 6. 2020.
- ^ „Martin Schneider-Jacoby”. linkedin. Pristupljeno 5. 6. 2020.
- ^ a b Peduzzi 2013, str. 11
- ^ „Proglašen rezervat biosfere na Muri u Austriji”. Zelene priče. 22. 6. 2019. Arhivirano iz originala 05. 06. 2020. g. Pristupljeno 6. 6. 2020.
- ^ Broggi 2013, str. 34-35
- ^ „Dan evropskog Amazona u Bačkom Monoštoru”. Zelene priče. 12. 6. 2019. Arhivirano iz originala 05. 06. 2020. g. Pristupljeno 6. 6. 2020.
- ^ „MSJA - MISIJA”. Zvanični veb-sajt. Martin Schneider-Jacoby Association. Arhivirano iz originala 10. 06. 2020. g. Pristupljeno 6. 6. 2020.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Bauer, Hans-Günther (2012). „Nachruf: Dr. Martin Schneider-Jacoby (14.7.1956 - 15.8.2012)” (PDF). Ornithologische Gesellschaft Baden-Württemberg. 28: 127—138. Pristupljeno 5. 6. 2020.
- Broggi, Mario F. (2013). „Mit Leib und Seele für die Natur” (PDF). NATIONALPARK. 3: 34—35. Pristupljeno 5. 6. 2020.
- Peduzzi, Peter (jun 2013). „Ecological aspects of viruses in a large river (Danube, Austria): a widely ignored field of inland water ecology”. Danube News. 14 (27): 11—14. Pristupljeno 6. 6. 2020.
- Grund, Katharina (2012). „Erinnerungen an Dr. Martin Schneider-Jacoby (1956–2012)”. Ornithologische Mitteilungen. 64 (5/6): 165—167.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Martin Šnajder Jakobi na sajtu WorldCat (jezik: engleski)
- Canka, Mustafa (24. 2. 2020). „ZBOG AKTIVNOSTI LJUDI UGROŽEN NAJLJEPŠI DIO CRNE GORE: ADA BOJANA NESTAJE PRED NAŠIM OČIMA”. Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore. Pristupljeno 5. 6. 2020.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
