Majk Šinoda

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Majk Šinoda
Majk Šinoda (2008)
Lični podaci
Puno imeMajkl Kendži Šinoda
Datum rođenja(1977-02-11)11. februar 1977. (47 god.)
Mesto rođenjaAgora Hils, Kalifornija, SAD
Muzički rad
Aktivni period1994—danas
Žanrrep rok, hip hop, nu metal, alternativni rok
Instrumentvokal, gitara, bas gitara, klavijatura, klavir, sempler, orgulje, sintisajzer, temerin
Izdavačka kućaMachine Shop Recordings
Ostalo
Povezani članciLinkin park, Fort Majnor
Veb-sajtmikeshinoda.com

Majkl Kendži Šinoda (engl. Michael Kenji Shinoda; Agora Hils, 11. februar 1977)[1] je američki muzičar, producent i umetnik. Jedan je od osnivača benda Linkin Park 1996. godine u kojem obavlja poslove ritmičkog gitariste, tekstopisca, klavijaturiste i pevača. Šinoda je 2003. pokrenuo jedan hip hop projekat Fort Minor ( engl. Fort minor). Postavljen je za producenta pesmama i albuma Lupe Fijasko, Styles of Beyond i The X-Ecutioners.

Majk je takođe i jedan od osnivača Machine Shop Records. Izvan polja muzike Šinoda je umetnik i grafički dizajner. Naslikao je nekoliko crteža koji su bili izloženi u Japansko-Američkom Nacionalnom Muzeju.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Počeci[uredi | uredi izvor]

Šinoda je rođen i odrastao u predgrađu Los Anđelesa, Agora Hilsu.[2] Njegov otac je Japanac, potomak Kumaičiroa Šinode, a majka Ruskinja.[3] Ima mlađeg brata Džejsona. Odgajan je kao liberalni protestant.[4] Šinodu je majka ohrabrila da pohađa časove klavira kada je imao samo šest godina. Od svoje trinaeste izrazio je želju da pređe na sviranje džeza, bluza i hip hopa.[5] Kasnije je dodao gitaru i repovanje svom repertoaru dok je išao u srednju školu.

Pohađao je Agora srednju školu sa Bredom Delsonom i Robom Bordonom, takođe članovima benda Linkin park. Njih trojica su formirali bend Xero i počeli ozbiljnije da se trude da uspeju u muzičkoj karijeri. Posle srednje škole Šinoda je otputovao u Pasadu da studira grafički dizajn i ilustraciju na Art Center College of Design.[2] Tu je upoznao sledećeg člana grupe Džoa Hana. Na fakultetu je Doživeo krizu identiteta. Nekoliko godina kasnije, u intervjuu izjavljuje da misli da je verovatno na koledžu shvatio da postoji razlika između Japanac i polu Japanac- polu Amerikanac i da je to važno shvatati, da to nije isto, a onda da je odjednom uz Linkin park posetio Japan. Misli da je do tada posetio Japan četiri puta i doslovno opisuje kako se oseća kada kroči na japansko tlo: da po izlasku iz aviona sve miriše na kuću njegove tetke. Kaže da se ne seća je li iko drugi primetio, ali je koračajući izašao iz aviona vođen mišlju da mu je sve to jako blisko, a čak još ništa nije ni video. Posle toga idući u Tokio, Osaku, Kjoto i Nagoju u pokretima ljudi video je svoje sopstvene, čak i način na koji uzimaju parče papira. Bilo je i stvari očiglednijih od uzimanja nečije poslovne kartice obema rukama. Kada bi video poznate pokrete odmah bi pomislio „O da, moj teča uvek to radi”. Ranije je smatrao da ima malo stvari koje potiču iz japanske kulture a postoje u Japansko-Američkoj ali ga je boravak u Japanu naterao da promeni mišljenje.[6]

Šinoda je diplomirao 1998. godine i dobio je ponudu za posao grafičkog dizajnera.[2]

Linkin park[uredi | uredi izvor]

Majk Šinoda nastupa sa ostatkom benda 2014.

Šinoda je osnovao bend sa Robom Bordonom i Bredom Delsonom 1996. godine. Ubrzo su im se priključili di-džej Džo Han, basista Dejv Farel i pevač Mark Vejkfejl. Prvobitni naziv benda je bio Xero, a muzički studio je bila Šinodina soba.[7] Kada je bend imao problema jer nisu mogli da sklope nikakav ugovor, Mark i Dejv su ga napustili da bi našli nove muzičke interese. Bend je zatim regrutovao Čestera Beningtona i uspešno sklopio ugovor sa muzičkom kućom Warner Bros Records. Njihov prvi album Hybrid Theory omogućio im je međunarodni uspeh i slavu.[7]

Šinoda je pomno uključen u tehničke aspekte snimanja benda. On je, zajedno sa Bredom Delsonom, režirao i komponovao ceo Hybrid Theory EP album, i sličan posao odradio za Hybrid Theory. Svojim radom doprineo je komponovanju muzike i pisanju teksta za pesme. Čester u bendu ima prvenstveno ulogu glavnog pevača, ali privremeno tu ulogu deli sa Šinodom. Čester ima veći dijapazon i emocionalni stil pevanja,[8] dok je za Šinodu karakterističan bariton i hip hop stil.[9]Šinoda je organizovao i nadgledao prvi remiks album benda Reanimation 2002. godine, doprinoseći njegove lične remikse pesama Crawling i Pushing Me Away. Majk je sarađivao sa dizajnerom grafike Frenkom Medoks i Džoom Hanom na pripremi ovog remiks albuma. Za album Meteora neophodna je bila saradnja sa The Flem, Delta, James R. Minchin III, Nikom Spensonom i Džoom Henom.[10] Šinodino prvo iskustvo režisera je bilo sa Hanom i Donom Gilmorom. Najpoznatija ličnost sa kojom su sarađivali je Džej-Zi i to na zajedničkom albumu Collision Course 2004. godine. Šinodina uključenost u kreiranju albuma nastavila je da raste.[11] On je režirao i sastavio album koji je osvojio Gremi nagradu za „najbolju rep/saradnju u pesmi” 2006. godine.[12]

Bend je izdao svoj sledeći album Minutes to Midnight 14. maja 2007. godine. Za ovaj album Šinoda deli zasluge sa Rikijem Rubenom.[13] Na ovom albuma Šinoda je prvi put pevao za razliku od očekivanog repovanja. Pesme u kojima je pevao su In Between i No Roads Left, a u kojima je repovao i pevao Bleed It Out i Hands Held High. Uprkos tome što retko peva Šinoda je zauzeo 72. mesto na listi top 100 metal pevača ikad magazina Hit Parader.[14] Šinoda i Rabin ponovo su podelili zasluge za režiju četvrtog Linkin park albuma A Thousand Suns koji je izdat 14. septembra 2010. godine.[15] U ovom albumu Majk više peva nego što repuje. On repuje u tri pesme When They Come for Me, Wretches and Kings i Waiting for the End dok peva u brojnim pesama (određene stihove) kao što su Blackout, Burning in the Skies, Iridescent, Robot Boy i The Catalyst. U poslednje dve navedene pesme i pesmi Jornada del Muerto Šinoda i Čester pevaju istovremeno, dok u pevanju Iridescent učestvuju svi članovi benda.[16] Bend je izdao svoj peti album Living Things 26. juna 2012. godine. Ovaj album je rađen po ugledu na prva dva, dakle u rep stilu.[17] Na ovom albumu ima pesama na koje je uticao rad Boba Dilana.[18] Svu muziku na albumu Šinoda opisuje kao „pogodna muzika za ostarele rep-rokere kojima je udobno u koži, ali neugodno u srcu ”.[19] Recharged je album koji sadrži remikse pesama albuma Living Things, a izdat je 29. oktobra 2013. godine. Šinoda je koristio svoje iskustvo stečeno pri radu sa Avićijem na hitu Wake Me Up,[20] i Stivijem Aokijem stečeno pri radu na A Light That Never Comesda bi odradio te remikse za album.[21]

Šinoda i Delson su 2014. godine radili na šestom albumu The Hunting Party koji je izašao 17. juna iste godine.[22] Ovo je prvi album na kome su radili Pejdž Hamilton, Rakim, Deron Malakijan iz System of a Down i Tom Morelo iz Rage Against the Machine. Pesma Guilty All the Same prva je pesma na albumu i prva neremiksovana pesma Linkin parka u kojoj repuje gostujući muzičar umesto Šinode.[23][24]

Fort Minor[uredi | uredi izvor]

Šinoda je osnovao ovaj projekat čije ime objašnjava u jednom intervjuu.[25] Tvrdi da „tvrđava” (engl. fort) predstavlja agresivniju stranu muzike dok druga reč naziva može da ima nekoliko značenja, ali ako se priča o muzici onda je to ključ za tamu. Takođe kaže da je nije želeo da nazove album po sebi jer želi da ljudi obraćaju pažnju na muziku, a ne na njega.

Umetnost i slikanje[uredi | uredi izvor]

Šinoda je umešao ruke u veći deo aspekata slikovitog izlaganja Linkin parka, uključujući ilustraciju albuma, robe benda, veb dizajna i uređivanje izgleda bine.[26] On je dizajnirao naslovnicu za prvi album Styles of Beyond[27] i prvi album DJ Frane's[28] oba izdata 1999. godine. U 2003. godini radio je na preradi boje i materijala cipela (DC Shoes), i dodatno dizajnirajući svako pakovanje i štampanje reklame.[traži se izvor] Sledeće godine prilagodio je dizajn lutke Munny za humanitarnu aukciju.[29] Ponovo je sarađivao sa DC Shoes 2008. godine.

Šestog novembra 2014. godine, Šinoda i Han su naslikali jednu ilustraciju na Berlinskom zidu.[30][31]

Ostali poduhvati[uredi | uredi izvor]

Dobrotvorne svrhe[uredi | uredi izvor]

Music for Relief je humanitarna organizacija posvećena pružanju pomoći preživelima prirodnih katastrofa i zaštiti od takvih katastrofa kroz ekološke programe. Od svog početka 2005. godine, ova organizacija je zaradila preko 6 miliona dolara za žrtve sledećih nepogoda:

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Šinoda tri generacije unazad potiče od Japananca i Amerikanke.[32][33] Njegovi otac i tetka su bili prisiljeni da žive u japansko-američkom logoru za vreme Drugog svetskog rata.[34][35] Oženio se 2003. godine, Anom Šinoda (devojačko prezime Helindžer), koja je po zanimanju pisac. Zajedno imaju dvoje dece.[36] Šinoda je izrazio interesovanje i za politiku. U septembru 2012. godine počeo je da piše članak za The Big Issue.[37]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Godina Film Reditelj Beleške
2001 Frat Party at the Pankake Festival Džo Han Nadimak Spajk Minoda
2003 The Making of Meteora Mark Fiore –
2005 The Work of Director Mark Romanek Mark Romenek, Lens Bangs Zasluge za Linkin park
2006 An Inconvenient Truth Dejvis Gugenhajm –
2007 The Making of Minutes to Midnight Mark Fiore –
2010 The Meeting of a Thousand Suns Ghost Town –
2011 Linkin Park: On the Record with Fuse Milton Lejdž –
2011 Fuse Present: Linkin Park Live at MSG Lorens Džordan -
2012 Inside Living Things Džo Han, Kristijan Bjondani –
2014 The Distortion of Sound Džejkob Rozenberg –

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Mike Shinoda: Biography"
  2. ^ a b v Apar, Corey. „Mike Shinoda: Biography”. allmusic. 
  3. ^ Kimpel, Dan (2006). How they made it: true stories of how music's biggest stars went from start to stardom. Hal Leonard Corporation. ISBN 978-0-634-07642-8. Pristupljeno 27. 9. 2010. 
  4. ^ Russ Breimeier Meteora January 1, 2003.
  5. ^ Scaggs, Austin (26. 3. 2003). „The Mellower Half of Linkin Park”. The Linkin Park Times. Arhivirano iz originala 18. 5. 2006. g. Pristupljeno 10. 9. 2015. 
  6. ^ „Getting Back to His Roots, April 2006”. Mike Shinoda Clan. 28. 4. 2006. Arhivirano iz originala 25. 03. 2012. g. Pristupljeno 7. 12. 2011. 
  7. ^ a b Rolling Stone Magazine, Linkin Park – Biography Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. decembar 2005) (March 14, 2002), The Linkin Park Times; retrieved on June 24, 2007.
  8. ^ Apar, Corey, Chester Bennington Biography, mtv.com, Retrieved on June 27, 2007.
  9. ^ Robinson, Bill (29. 7. 2013). „Linkin Park: Hi-Tech Rockers With a Good Rap”. Huffington Post. Pristupljeno 18. 10. 2014. 
  10. ^ Meteora – Credits AllMusic Retrieved November 16, 2014.
  11. ^ 11 REASONS MIKE SHINODA IS A TOTAL DUDE Kerrang! November 17, 2014. Pristupljeno November 21, 2014.
  12. ^ „Blues, Folk, Reggae and World Music Nominees and Winners”. Los Angeles Times. Tribune Company. Pristupljeno 30. 1. 2011. 
  13. ^ Montgomery, James (4. 5. 2007). „Linkin Park's Minutes To Midnight Preview: Nu-Metallers Grow Up”. MTV. Pristupljeno 19. 11. 2014. 
  14. ^ „Hit Parader's Top 100 Metal Vocalists of All Time”. HearYa. 4. 12. 2006. Arhivirano iz originala 08. 09. 2019. g. Pristupljeno 10. 09. 2015. 
  15. ^ Mikael, Wood (10. 7. 2010). „Linkin Park on New Album 'A Thousand Suns,' Tour”. Rolling Stone. Pristupljeno 19. 11. 2014. 
  16. ^ Park, Linkin (25. 9. 2011). „Iridescent Gang Vocals”. YouTube. Pristupljeno 25. 6. 2012. 
  17. ^ „Exclusive: Linkin Park and Incubus Chat with Fans”. Rolling Stone. 1. 5. 2012. Pristupljeno 17. 5. 2012. 
  18. ^ Diehl, Matt (jun 2012). „Linkin Park Rage Again on New LP”. Rolling Stone (1157). „"We looked not just to Bob Dylan, but the music that inspired Dylan," says the singer. "Having a driving beat with this country-folk melody is weird – but it's totally Linkin Park."” 
  19. ^ Erlewine, Stephen. „Living Things – Linkin Park”. AllMusic. Pristupljeno 27. 6. 2012. 
  20. ^ How Avicii helped aloe blacc wake up and break out. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. decembar 2013) Rolling Stone
  21. ^ Graham, Jefferson (16. 10. 2013). „Video premiere: Linkin Park, 'A Light That Never Comes'”. USA Today. Pristupljeno 19. 11. 2014. 
  22. ^ Joe, Bosso (18. 3. 2014). „Brad Delson talks Linkin Park's upcoming, guitar-heavy new album”. Music Radar. Arhivirano iz originala 04. 07. 2015. g. Pristupljeno 18. 6. 2014. 
  23. ^ „Linkin Park Announce New Album 'The Hunting Party,' Unveil Cover and Release Date”. 
  24. ^ Chad Childers Linkin Park's Mike Shinoda Offers New Album Loudwire February 4, 2014. Pristupljeno December 2, 2014.
  25. ^ Seaver, Morley (2005). „Mike Shinoda (Linkin Park, Fort Minor) interview”. antimusic.com. Pristupljeno 19. 10. 2014. 
  26. ^ Davis, Todd (6. 11. 2005). „Fort Minor: Remember The Name” [Fresh Art/21 Questions: Mike Shinoda of Linkin Park]. HipHopDX. Arhivirano iz originala 24. 10. 2014. g. Pristupljeno 18. 10. 2014. 
  27. ^ Stanton, Swihart (2014). „2000 Fold – Styles of Beyond / Credits / AllMusic”. All Music Guide. Pristupljeno 18. 10. 2014. 
  28. ^ „Mike Shinoda - Linkin Park Wiki[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 27. 9. 2015. g. Pristupljeno 10. 9. 2015.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  29. ^ Mike Shinoda >> Art<< on Pinterest Pinterest Retrieved December 2, 2014.
  30. ^ Berlin Wall painting, day 2. Now, flying to our show in Cologne (Köln). Twitter November 6, 2014. Pristupljeno November 16, 2014.
  31. ^ Mike Shinoda painting Instagram
  32. ^ Jensen 2010, str. 224.
  33. ^ Marcello (1. 2. 2012). „Creative Spotlight: Episode #93 – Mike Shinoda Interview”. japancinema.net. Arhivirano iz originala 19. 10. 2012. g. Pristupljeno 27. 10. 2012. 
  34. ^ Lim, Cathy (28. 4. 2006). „Getting Back to His Roots”. Rafu Shimpo. Arhivirano iz originala 14. 3. 2012. g. Pristupljeno 2. 12. 2014. 
  35. ^ „Outside the Park”. The Star. 23. 12. 2005. Arhivirano iz originala 11. 5. 2008. g. Pristupljeno 27. 10. 2012. 
  36. ^ Weintraub, Steve (3. 2. 2012). „Mike Shinoda and Joe Trapanese Talk About Doing the Music for THE RAID at Sundance; Plus a Linkin Park Update”. collider.com. Pristupljeno 23. 10. 2014. 
  37. ^ Shinoda, Mike (10. 9. 2012). „Mike Shindoa and Music For Relief: 'Let's power the world'”. The Big Issue. Arhivirano iz originala 03. 01. 2016. g. Pristupljeno 23. 9. 2012. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Majk Šinoda na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мајк_Шинода&oldid=27500240”