Пређи на садржај

Мајк Шинода

С Википедије, слободне енциклопедије
Мајк Шинода
Шинода 2014. године
Лични подаци
Пуно имеМајкл Кенџи Шинода
Датум рођења(1977-02-11)11. фебруар 1977. (47 год.)
Место рођењаАгора Хилс, Калифорнија, САД
Музички рад
Активни период1994—данас
Жанрреп рок, хип хоп, ну метал, алтернативни рок
Инструментвокал, гитара, бас гитара, клавијатура, клавир, семплер, оргуље, синтисајзер, темерин
Издавачка кућаMachine Shop Recordings
Остало
Повезани чланциЛинкин парк, Форт Мајнор
Веб-сајтmikeshinoda.com

Мајкл Кенџи Шинода (енгл. Michael Kenji Shinoda; Агора Хилс, 11. фебруар 1977)[1] је амерички музичар, продуцент и уметник. Један је од оснивача бенда Линкин Парк 1996. године у којем обавља послове ритмичког гитаристе, текстописца, клавијатуристе и певача. Шинода је 2003. покренуо један хип хоп пројекат Форт Минор ( енгл. Fort minor). Постављен је за продуцента песмама и албума Лупе Фијаско, Styles of Beyond и The X-Ecutioners.

Мајк је такође и један од оснивача Machine Shop Records. Изван поља музике Шинода је уметник и графички дизајнер. Насликао је неколико цртежа који су били изложени у Јапанско-Америчком Националном Музеју.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Почеци

[уреди | уреди извор]

Шинода је рођен и одрастао у предграђу Лос Анђелеса, Агора Хилсу.[2] Његов отац је Јапанац, потомак Кумаичироа Шиноде, а мајка Рускиња.[3] Има млађег брата Џејсона. Одгајан је као либерални протестант.[4] Шиноду је мајка охрабрила да похађа часове клавира када је имао само шест година. Од своје тринаесте изразио је жељу да пређе на свирање џеза, блуза и хип хопа.[5] Касније је додао гитару и реповање свом репертоару док је ишао у средњу школу.

Похађао је Агора средњу школу са Бредом Делсоном и Робом Бордоном, такође члановима бенда Линкин парк. Њих тројица су формирали бенд Xero и почели озбиљније да се труде да успеју у музичкој каријери. После средње школе Шинода је отпутовао у Пасаду да студира графички дизајн и илустрацију на Art Center College of Design.[2] Ту је упознао следећег члана групе Џоа Хана. На факултету је Доживео кризу идентитета. Неколико година касније, у интервјуу изјављује да мисли да је вероватно на колеџу схватио да постоји разлика између Јапанац и полу Јапанац- полу Американац и да је то важно схватати, да то није исто, а онда да је одједном уз Линкин парк посетио Јапан. Мисли да је до тада посетио Јапан четири пута и дословно описује како се осећа када крочи на јапанско тло: да по изласку из авиона све мирише на кућу његове тетке. Каже да се не сећа је ли ико други приметио, али је корачајући изашао из авиона вођен мишљу да му је све то јако блиско, а чак још ништа није ни видео. После тога идући у Токио, Осаку, Кјото и Нагоју у покретима људи видео је своје сопствене, чак и начин на који узимају парче папира. Било је и ствари очигледнијих од узимања нечије пословне картице обема рукама. Када би видео познате покрете одмах би помислио „О да, мој теча увек то ради”. Раније је сматрао да има мало ствари које потичу из јапанске културе а постоје у Јапанско-Америчкој али га је боравак у Јапану натерао да промени мишљење.[6]

Шинода је дипломирао 1998. године и добио је понуду за посао графичког дизајнера.[2]

Линкин парк

[уреди | уреди извор]
Шинода 2008. године

Шинода је основао бенд са Робом Бордоном и Бредом Делсоном 1996. године. Убрзо су им се прикључили ди-џеј Џо Хан, басиста Дејв Фарел и певач Марк Вејкфејл. Првобитни назив бенда је био Xero, а музички студио је била Шинодина соба.[7] Када је бенд имао проблема јер нису могли да склопе никакав уговор, Марк и Дејв су га напустили да би нашли нове музичке интересе. Бенд је затим регрутовао Честера Бенингтона и успешно склопио уговор са музичком кућом Warner Bros Records. Њихов први албум Hybrid Theory омогућио им је међународни успех и славу.[7]

Шинода је помно укључен у техничке аспекте снимања бенда. Он је, заједно са Бредом Делсоном, режирао и компоновао цео Hybrid Theory EP албум, и сличан посао одрадио за Hybrid Theory. Својим радом допринео је компоновању музике и писању текста за песме. Честер у бенду има првенствено улогу главног певача, али привремено ту улогу дели са Шинодом. Честер има већи дијапазон и емоционални стил певања,[8] док је за Шиноду карактеристичан баритон и хип хоп стил.[9]Шинода је организовао и надгледао први ремикс албум бенда Reanimation 2002. године, доприносећи његове личне ремиксе песама Crawling и Pushing Me Away. Мајк је сарађивао са дизајнером графике Френком Медокс и Џоом Ханом на припреми овог ремикс албума. За албум Meteora неопходна је била сарадња са The Flem, Delta, James R. Minchin III, Ником Спенсоном и Џоом Хеном.[10] Шинодино прво искуство режисера је било са Ханом и Доном Гилмором. Најпознатија личност са којом су сарађивали је Џеј-Зи и то на заједничком албуму Collision Course 2004. године. Шинодина укљученост у креирању албума наставила је да расте.[11] Он је режирао и саставио албум који је освојио Греми награду за „најбољу реп/сарадњу у песми” 2006. године.[12]

Бенд је издао свој следећи албум Minutes to Midnight 14. маја 2007. године. За овај албум Шинода дели заслуге са Рикијем Рубеном.[13] На овом албума Шинода је први пут певао за разлику од очекиваног реповања. Песме у којима је певао су In Between и No Roads Left, а у којима је реповао и певао Bleed It Out и Hands Held High. Упркос томе што ретко пева Шинода је заузео 72. место на листи топ 100 метал певача икад магазина Hit Parader.[14] Шинода и Рабин поново су поделили заслуге за режију четвртог Линкин парк албума A Thousand Suns који је издат 14. септембра 2010. године.[15] У овом албуму Мајк више пева него што репује. Он репује у три песме When They Come for Me, Wretches and Kings и Waiting for the End док пева у бројним песама (одређене стихове) као што су Blackout, Burning in the Skies, Iridescent, Robot Boy и The Catalyst. У последње две наведене песме и песми Jornada del Muerto Шинода и Честер певају истовремено, док у певању Iridescent учествују сви чланови бенда.[16] Бенд је издао свој пети албум Living Things 26. јуна 2012. године. Овај албум је рађен по угледу на прва два, дакле у реп стилу.[17] На овом албуму има песама на које је утицао рад Боба Дилана.[18] Сву музику на албуму Шинода описује као „погодна музика за остареле реп-рокере којима је удобно у кожи, али неугодно у срцу ”.[19] Recharged је албум који садржи ремиксе песама албума Living Things, а издат је 29. октобра 2013. године. Шинода је користио своје искуство стечено при раду са Авићијем на хиту Wake Me Up,[20] и Стивијем Аокијем стечено при раду на A Light That Never Comesда би одрадио те ремиксе за албум.[21]

Шинода и Делсон су 2014. године радили на шестом албуму The Hunting Party који је изашао 17. јуна исте године.[22] Ово је први албум на коме су радили Пејџ Хамилтон, Раким, Дерон Малакијан из System of a Down и Том Морело из Rage Against the Machine. Песма Guilty All the Same прва је песма на албуму и прва неремиксована песма Линкин парка у којој репује гостујући музичар уместо Шиноде.[23][24]

Fort Minor

[уреди | уреди извор]

Шинода је основао овај пројекат чије име објашњава у једном интервјуу.[25] Тврди да „тврђава” (енгл. fort) представља агресивнију страну музике док друга реч назива може да има неколико значења, али ако се прича о музици онда је то кључ за таму. Такође каже да је није желео да назове албум по себи јер жели да људи обраћају пажњу на музику, а не на њега.

Уметност и сликање

[уреди | уреди извор]

Шинода је умешао руке у већи део аспеката сликовитог излагања Линкин парка, укључујући илустрацију албума, робе бенда, веб дизајна и уређивање изгледа бине.[26] Он је дизајнирао насловницу за први албум Styles of Beyond[27] и први албум DJ Frane's[28] оба издата 1999. године. У 2003. години радио је на преради боје и материјала ципела (DC Shoes), и додатно дизајнирајући свако паковање и штампање рекламе.[тражи се извор] Следеће године прилагодио је дизајн лутке Munny за хуманитарну аукцију.[29] Поново је сарађивао са DC Shoes 2008. године.

Шестог новембра 2014. године, Шинода и Хан су насликали једну илустрацију на Берлинском зиду.[30][31]

Остали подухвати

[уреди | уреди извор]

Добротворне сврхе

[уреди | уреди извор]

Music for Relief је хуманитарна организација посвећена пружању помоћи преживелима природних катастрофа и заштити од таквих катастрофа кроз еколошке програме. Од свог почетка 2005. године, ова организација је зарадила преко 6 милиона долара за жртве следећих непогода:

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Шинода три генерације уназад потиче од Јапананца и Американке.[32][33] Његови отац и тетка су били присиљени да живе у јапанско-америчком логору за време Другог светског рата.[34][35] Оженио се 2003. године, Аном Шинода (девојачко презиме Хелинџер), која је по занимању писац. Заједно имају двоје деце.[36] Шинода је изразио интересовање и за политику. У септембру 2012. године почео је да пише чланак за The Big Issue.[37]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Година Филм Редитељ Белешке
2001 Frat Party at the Pankake Festival Џо Хан Надимак Спајк Минода
2003 The Making of Meteora Марк Фиоре –
2005 The Work of Director Mark Romanek Марк Роменек, Ленс Бангс Заслуге за Линкин парк
2006 An Inconvenient Truth Дејвис Гугенхајм –
2007 The Making of Minutes to Midnight Марк Фиоре –
2010 The Meeting of a Thousand Suns Ghost Town –
2011 Linkin Park: On the Record with Fuse Милтон Лејџ –
2011 Fuse Present: Linkin Park Live at MSG Лоренс Џордан -
2012 Inside Living Things Џо Хан, Кристијан Бјондани –
2014 The Distortion of Sound Џејкоб Розенберг –

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Mike Shinoda: Biography"
  2. ^ а б в Apar, Corey. „Mike Shinoda: Biography”. allmusic. 
  3. ^ Kimpel, Dan (2006). How they made it: true stories of how music's biggest stars went from start to stardom. Hal Leonard Corporation. ISBN 978-0-634-07642-8. Приступљено 27. 9. 2010. 
  4. ^ Russ Breimeier Meteora January 1, 2003.
  5. ^ Scaggs, Austin (26. 3. 2003). „The Mellower Half of Linkin Park”. The Linkin Park Times. Архивирано из оригинала 18. 5. 2006. г. Приступљено 10. 9. 2015. 
  6. ^ „Getting Back to His Roots, April 2006”. Mike Shinoda Clan. 28. 4. 2006. Архивирано из оригинала 25. 03. 2012. г. Приступљено 7. 12. 2011. 
  7. ^ а б Rolling Stone Magazine, Linkin Park – Biography Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2005) (March 14, 2002), The Linkin Park Times; retrieved on June 24, 2007.
  8. ^ Apar, Corey, Chester Bennington Biography Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2012), mtv.com, Retrieved on June 27, 2007.
  9. ^ Robinson, Bill (29. 7. 2013). „Linkin Park: Hi-Tech Rockers With a Good Rap”. Huffington Post. Приступљено 18. 10. 2014. 
  10. ^ Meteora – Credits AllMusic Retrieved November 16, 2014.
  11. ^ 11 REASONS MIKE SHINODA IS A TOTAL DUDE Kerrang! November 17, 2014. Приступљено November 21, 2014.
  12. ^ „Blues, Folk, Reggae and World Music Nominees and Winners”. Los Angeles Times. Tribune Company. Приступљено 30. 1. 2011. 
  13. ^ Montgomery, James (4. 5. 2007). „Linkin Park's Minutes To Midnight Preview: Nu-Metallers Grow Up”. MTV. Архивирано из оригинала 20. 10. 2014. г. Приступљено 19. 11. 2014. 
  14. ^ „Hit Parader's Top 100 Metal Vocalists of All Time”. HearYa. 4. 12. 2006. Архивирано из оригинала 08. 09. 2019. г. Приступљено 10. 09. 2015. 
  15. ^ Mikael, Wood (10. 7. 2010). „Linkin Park on New Album 'A Thousand Suns,' Tour”. Rolling Stone. Приступљено 19. 11. 2014. 
  16. ^ Park, Linkin (25. 9. 2011). „Iridescent Gang Vocals”. YouTube. Приступљено 25. 6. 2012. 
  17. ^ „Exclusive: Linkin Park and Incubus Chat with Fans”. Rolling Stone. 1. 5. 2012. Приступљено 17. 5. 2012. 
  18. ^ Diehl, Matt (јун 2012). „Linkin Park Rage Again on New LP”. Rolling Stone (1157). „"We looked not just to Bob Dylan, but the music that inspired Dylan," says the singer. "Having a driving beat with this country-folk melody is weird – but it's totally Linkin Park."” 
  19. ^ Erlewine, Stephen. „Living Things – Linkin Park”. AllMusic. Приступљено 27. 6. 2012. 
  20. ^ How Avicii helped aloe blacc wake up and break out. Архивирано на сајту Wayback Machine (11. децембар 2013) Rolling Stone
  21. ^ Graham, Jefferson (16. 10. 2013). „Video premiere: Linkin Park, 'A Light That Never Comes'”. USA Today. Приступљено 19. 11. 2014. 
  22. ^ Joe, Bosso (18. 3. 2014). „Brad Delson talks Linkin Park's upcoming, guitar-heavy new album”. Music Radar. Архивирано из оригинала 04. 07. 2015. г. Приступљено 18. 6. 2014. 
  23. ^ „Linkin Park Announce New Album 'The Hunting Party,' Unveil Cover and Release Date”. 
  24. ^ Chad Childers Linkin Park's Mike Shinoda Offers New Album Loudwire February 4, 2014. Приступљено December 2, 2014.
  25. ^ Seaver, Morley (2005). „Mike Shinoda (Linkin Park, Fort Minor) interview”. antimusic.com. Приступљено 19. 10. 2014. 
  26. ^ Davis, Todd (6. 11. 2005). „Fort Minor: Remember The Name” [Fresh Art/21 Questions: Mike Shinoda of Linkin Park]. HipHopDX. Архивирано из оригинала 24. 10. 2014. г. Приступљено 18. 10. 2014. 
  27. ^ Stanton, Swihart (2014). „2000 Fold – Styles of Beyond / Credits / AllMusic”. All Music Guide. Приступљено 18. 10. 2014. 
  28. ^ „Mike Shinoda - Linkin Park Wiki[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 27. 9. 2015. г. Приступљено 10. 9. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  29. ^ Mike Shinoda >> Art<< on Pinterest Pinterest Retrieved December 2, 2014.
  30. ^ Berlin Wall painting, day 2. Now, flying to our show in Cologne (Köln). Twitter November 6, 2014. Приступљено November 16, 2014.
  31. ^ Mike Shinoda painting Instagram
  32. ^ Jensen 2010, стр. 224.
  33. ^ Marcello (1. 2. 2012). „Creative Spotlight: Episode #93 – Mike Shinoda Interview”. japancinema.net. Архивирано из оригинала 19. 10. 2012. г. Приступљено 27. 10. 2012. 
  34. ^ Lim, Cathy (28. 4. 2006). „Getting Back to His Roots”. Rafu Shimpo. Архивирано из оригинала 14. 3. 2012. г. Приступљено 2. 12. 2014. 
  35. ^ „Outside the Park”. The Star. 23. 12. 2005. Архивирано из оригинала 11. 5. 2008. г. Приступљено 27. 10. 2012. 
  36. ^ Weintraub, Steve (3. 2. 2012). „Mike Shinoda and Joe Trapanese Talk About Doing the Music for THE RAID at Sundance; Plus a Linkin Park Update”. collider.com. Приступљено 23. 10. 2014. 
  37. ^ Shinoda, Mike (10. 9. 2012). „Mike Shindoa and Music For Relief: 'Let's power the world'”. The Big Issue. Архивирано из оригинала 03. 01. 2016. г. Приступљено 23. 9. 2012. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Мајк Шинода на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мајк_Шинода&oldid=28699319”