Miroslav Lukić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Miroslav Lukić
M. lukic 1999.jpg
Miroslav Lukić
Datum rođenja (1950-06-30)30. jun 1950.(67 god.)
Mesto rođenja Mišljenovac
FNRJ
Najvažnija dela
Ujkin dom
Trgovci svetlošću
U društvu pustinjskih lisica
Doktor Smrt
Pasija po Amarilisu
Severci (romani)
Zemlja Nedođija
Las vilajet
MOARA PARASITA: lice (knjige pesama)
Umetnost mahovine (eseji)
Nagrade Prva nagrada lista "Borba" i Fonda mladih talenata na jugoslovenskom konkursu za poeziju (maj, 1969)
Nagrada "Drvo života" (za knjigu eseja "Umetnost mahovine", 2003)
Povelja "Karađorđe" (za životno delo) (2009)
Nagradu Ravaničanin (2015)

Miroslav Lukić (Mišljenovac, 30. jun 1950) je srpski književnik.

Biografija[uredi]

Diplomirao je na beogradskom Filološkom fakultetu (grupa za opštu i jugoslovenske književnosti). Živi i radi u Beogradu kao profesor, izdavač i pisac. Osnivač je Edicije Zavetine, a napisao je više knjiga poezije, proze, romana, drama, antologija, eseja, studija i sl.

Počeo je da piše i objavljuje veoma rano, kao učenik osnovne škole. Debitovao je kao pesnik 1969. godine sa zbirkom „Homoljski motivi“. Prvo je objavljivao pod imenom Mirko Lukić, kasnije kao Miroslav Lukić, da bi 2003. godine objavio roman „Doktor smrt“ pod pseudonimom Belatukadruz. Poslednjih godina ovaj pisac objavljuje pod imenom Bela Tukadruz. Prvi roman „Dnevnik za Senkovića“ je objavio 1983. godine, a ukupno je objavio petnaestak romana. Na jugoslovenskom konkursu za poeziju Fonda mladih talenata i redakcije lista Borba 1969. godine je osvojio prvu nagradu (jednogodišnju studijsku stipendiju za studiranje žurnalistike na Kolumbija univerzitetu). Dobitnik je druge nagrade za prozu na književnom konkursu „Prosvetnog pregleda“ (1980), kao i „Vukovog pera“ za knjigu proza u rukopisu. 2009. godine dobio je i književnu nagradu Povelja Karađorđe. Dodeljena mu je (2015), za izuzetan doprinos razvoju i očuvanju srpske duhovnosti i kulture, i Nagrada Ravaničanin. Pokrenuo je Piščeva izdanja u kojima je objavio niz svojih knjiga, kao i na desetine knjiga drugih srpskih, rumunskih i ruskih autora. Sastavio je antologiju srpske poezije 20. veka „Nesebičan muzej“ (1998, 2000, 2002, 2006),[1] a takođe je pisao kritike u beogradskom književnom časopisu Savremenik devedesetih godina 20. veka. Lukić je već godinama saradnik požarevačkog književnog časopisa „Braničevo“.[2]

Sredinom 2000. godine je pokrenuo književne časopise Zavetine, Drvo života i Umetnost mahagonija. Uređivao je (u saradnji sa mlađim bratom, pesnikom Aleksandrom Lukićem) Almanah za živu tradiciju, književnost i alhemiju. U okviru Zavetine osnovao je dve književne nagrade: Drvo života i Amblem tajnog pisma sveta

Lukić je svoja sabrana dela objavio u tri navrata. Prvi put u oktobru 2002. godine pod naslovom „Umetnost mahagonija“ (32 naslova u 35 knjiga). Drugi put krajem 2003. pod naslovom CD „Arhiv trgovaca svetlošću :Prototip Opusa“ (41 naslkov). Treći put krajem 2006. godine pod naslovom CD „Večiti čudesni korenovi“ (u 22 toma). Prvo izdanje sabranih radova M. L. je izašlo kao pilot-izdanje, a druga dva izdanje kao kompakt-disk, na kome je objavljen i zbornik radova.

O Lukiću su pisali: Miodrag Pavlović, Jovan Pejčić, Anđelko Anušić, Vladimir Jagličić, Srba Ignjatović, Slavica Garonja, Živan Živković, Miroljub Milanović, Zoran M. Mandić, Aleksandar Lukić, Miroslav Todorović, Miodrag Mrkić i drugi.[3]

Važnija dela[uredi]

  • „Dnevnik za Senkovića“, roman, 1983.
  • „Kralj Homolja: Pesme Bore Mišljenovića“, 1993.
  • „Zemlja Nedođija“, pesme, 1993.
  • „Rajska sveća: Opus Miroslava Lukića 1968—1998“, odabrane pesme, 1998.
  • „Rusalj: uvertira za Desetu simfoniju“, 1999.
  • „Kraljevske insignije“, izabrane pesme, 2000, 2003.
  • „Bršljan oko mladosti“, 2002.
  • „Arhiv u osnivanju“, 1-5, 2002.
  • „Povratno kolo“, 2002.
  • „Pesme iz romana“ (Ujkin dom, Vašari Hiperboreje, Dnevnik za Senkovića, Vlaška gozba...), 2002.
  • „Liturgija“, roman, 1997.
  • „Ujkin dom“, roman. 1997. ISBN 978-86-82211-73-0.
  • „Trgovci svetlošću“, roman. 1998. ISBN 978-86-7388-053-2.
  • „Mesečeva svadba“, roman, 1999.
  • „Kuća svetih ratova“, roman, 2000.
  • „Rečnik prototipa“, roman-leksikon, 2002.
  • „Doktor Smrt“, roman (objavljen pod pseudonimom Esmer Belatukadruz). 2003. ISBN 978-86-7315-009-3.
  • „U društvu pustinjskih lisica“, trilogija. 2005. ISBN 978-86-331-1989-4.
  • „Pasija po Amarilisu“, roman. 2008. ISBN 978-86-7315-047-5.
  • „Umetnost mahovine: o srpskoj kulturi i poeziji 20. veka“, studija. 2003. ISBN 978-86-7315-011-6.
  • LAS VILAJET : anonimna hronika : odabrane pesme, Mladenovac. 2010. ISBN 978-86-85201-30-1. (CZK)
  • SEVERCI : roman, Književna opština Vršac. 2011. ISBN 978-86-7497-194-9.
  • Sveska SAHARA AMAZON, Beograd. 2011. ISBN 978-86-82255-10-9.
  • MOARA PARASITA: lice, Požarevac. 2012. ISBN 978-86-7315-073-4.

Neke od posebnih monografskih publikacija posvećenih u celini ili većim delom stvaralaštvu Belatukadruza (alias M. Lukića):

Knjige pesnika i izdavača Belatukadruza (alias M. Lukić) na internetu[uredi]

Reference[uredi]

  1. Nesebičan muzej, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  2. Edicija BRANIČEVO, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  3. Miodrag Mrkić: RUKOPIS U ĆORAVOJ SOBI NAĐEN (o stvaralaštvu jednog srpskog pisca) (o Miroslavu Lukiću)

Spoljašnje veze[uredi]

Više o izdavaču i pesniku Belatukadruzu (alias M. Lukiću)