Мирослав Лукић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мирослав Лукић
M. lukic 1999.jpg
Мирослав Лукић
Датум рођења (1950-06-30)30. јун 1950.(66 год.)
Место рођења Мишљеновац
ФНРЈ
Најважнија дела
Ујкин дом
Трговци светлошћу
У друштву пустињских лисица
Доктор Смрт
Пасија по Амарилису
Северци (романи)
Земља Недођија
Лас вилајет
MOARA PARASITA: лице (књиге песама)
Уметност маховине (есеји)
Награде Прва награда листа "Борба" и Фонда младих талената на југословенском конкурсу за поезију (мај, 1969)
Награда "Дрво живота" (за књигу есеја "Уметност маховине", 2003)
Повеља "Карађорђе" (за животно дело) (2009)
Награду Раваничанин (2015)

Мирослав Лукић (Мишљеновац, 30. јун 1950) је српски књижевник.

Биографија[уреди]

Дипломирао је на београдском Филолошком факултету (група за општу и југословенске књижевности). Живи и ради у Београду као професор, издавач и писац. Оснивач је Едиције Заветине, а написао је више књига поезије, прозе, романа, драма, антологија, есеја, студија и сл.

Почео је да пише и објављује веома рано, као ученик основне школе. Дебитовао је као песник 1969. године са збирком „Хомољски мотиви“. Прво је објављивао под именом Мирко Лукић, касније као Мирослав Лукић, да би 2003. године објавио роман „Доктор смрт“ под псеудонимом Белатукадруз. Последњих година овај писац објављује под именом Бела Тукадруз. Први роман „Дневник за Сенковића“ је објавио 1983. године, а укупно је објавио петнаестак романа. На југословенском конкурсу за поезију Фонда младих талената и редакције листа Борба 1969. године је освојио прву награду (једногодишњу студијску стипендију за студирање журналистике на Колумбија универзитету). Добитник је друге награде за прозу на књижевном конкурсу „Просветног прегледа“ (1980), као и „Вуковог пера“ за књигу проза у рукопису. 2009. године добио је и књижевну награду Повеља Карађорђе. Додељена му је (2015), за изузетан допринос развоју и очувању српске духовности и културе, и Награда Раваничанин. Покренуо је Пишчева издања у којима је објавио низ својих књига, као и на десетине књига других српских, румунских и руских аутора. Саставио је антологију српске поезије 20. века „Несебичан музеј“ (1998, 2000, 2002, 2006),[1] а такође је писао критике у београдском књижевном часопису Савременик деведесетих година 20. века. Лукић је већ годинама сарадник пожаревачког књижевног часописа „Браничево“.[2]

Средином 2000. године је покренуо књижевне часописе Заветине, Дрво живота и Уметност махагонија. Уређивао је (у сарадњи са млађим братом, песником Александром Лукићем) Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију. У оквиру Заветине основао је две књижевне награде: Дрво живота и Амблем тајног писма света

Лукић је своја сабрана дела објавио у три наврата. Први пут у октобру 2002. године под насловом „Уметност махагонија“ (32 наслова у 35 књига). Други пут крајем 2003. под насловом ЦД „Архив трговаца светлошћу :Прототип Опуса“ (41 наслков). Трећи пут крајем 2006. године под насловом ЦД „Вечити чудесни коренови“ (у 22 тома). Прво издање сабраних радова М. Л. је изашло као пилот-издање, а друга два издање као компакт-диск, на коме је објављен и зборник радова.

О Лукићу су писали: Миодраг Павловић, Јован Пејчић, Анђелко Анушић, Владимир Јагличић, Срба Игњатовић, Славица Гароња, Живан Живковић, Мирољуб Милановић, Зоран M. Мандић, Александар Лукић, Мирослав Тодоровић, Миодраг Мркић и други.[3]

Важнија дела[уреди]

  • „Дневник за Сенковића“, роман, 1983.
  • „Краљ Хомоља: Песме Боре Мишљеновића“, 1993.
  • „Земља Недођија“, песме, 1993.
  • „Рајска свећа: Опус Мирослава Лукића 1968—1998“, одабране песме, 1998.
  • „Русаљ: увертира за Десету симфонију“, 1999.
  • „Краљевске инсигније“, изабране песме, 2000, 2003.
  • „Бршљан око младости“, 2002.
  • „Архив у оснивању“, 1-5, 2002.
  • „Повратно коло“, 2002.
  • „Песме из романа“ (Ујкин дом, Вашари Хипербореје, Дневник за Сенковића, Влашка гозба...), 2002.
  • „Литургија“, роман, 1997.
  • „Ујкин дом“, роман. 1997. ISBN 978-86-82211-73-0.
  • „Трговци светлошћу“, роман. 1998. ISBN 978-86-7388-053-2.
  • „Месечева свадба“, роман, 1999.
  • „Кућа светих ратова“, роман, 2000.
  • „Речник прототипа“, роман-лексикон, 2002.
  • „Доктор Смрт“, роман (објављен под псеудонимом Есмер Белатукадруз). 2003. ISBN 978-86-7315-009-3.
  • „У друштву пустињских лисица“, трилогија. 2005. ISBN 978-86-331-1989-4.
  • „Пасија по Амарилису“, роман. 2008. ISBN 978-86-7315-047-5.
  • „Уметност маховине: о српској култури и поезији 20. века“, студија. 2003. ISBN 978-86-7315-011-6.
  • LAS VILAJET : анонимна хроника : одабране песме, Младеновац. 2010. ISBN 978-86-85201-30-1. (ЦЗК)
  • СЕВЕРЦИ : роман, Књижевна општина Вршац. 2011. ISBN 978-86-7497-194-9.
  • Свеска САХАРА АМАЗОН, Београд. 2011. ISBN 978-86-82255-10-9.
  • MOARA PARASITA: лице, Пожаревац. 2012. ISBN 978-86-7315-073-4.

Неке од посебних монографских публикација посвећених у целини или већим делом стваралаштву Белатукадруза (алиас М. Лукића):

  • Миодраг Мркић: „Сфера последње мистике“, Београд. 2004. ISBN 978-86-902741-6-1.
  • Александар Лукић: „Између митарења чудовишта и уметности будућности“, Пожаревац. 2010. ISBN 978-86-7315-061-1.
  • Миодраг Мркић: „ПОСЛЕДЊА СФЕРА МИСТИКЕ: Књига о Белатукадрузу“, Београд. 2013. ISBN 978-86-82255-12-3.

Књиге песника и издавача Белатукадруза (алиас М. Лукић) на интернету[уреди]

Референце[уреди]

  1. Несебичан музеј, Приступљено 13. 4. 2013.
  2. Едиција БРАНИЧЕВО, Приступљено 13. 4. 2013.
  3. Миодраг Мркић: РУКОПИС У ЋОРАВОЈ СОБИ НАЂЕН (о стваралаштву једног српског писца) (о Мирославу Лукићу)

Спољашње везе[уреди]

Више о издавачу и песнику Белатукадрузу (алиас М. Лукићу)