Јован Пејчић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован Пејчић
Jovan Pejcic (Dec. 2010), 1.jpg
Јован Пејчић
Датум рођења (1951-01-04)4. јануар 1951.(66 год.)
Место рођења Бошњаце
ФНРЈ
Поље Српска књижевност 20. века
Институција Филозофски факултет у Нишу
Познат по књижевној критици, књижевној историји

Јован Пејчић (рођен 1951, Бошњаце код Лесковца) - српски критичар, историчар књижевности, есејист и антологичар. Предавао Српску књижевност двадесетог века на Филозофском факултету у Нишу. Живи у Београду.

Дела[уреди]

  • Тајна и крст. Појмови / поимања 1. Огледи (Београд 1994)
  • Облик и реч критике. Огледи и критике (Београд 1994)
  • Заснови Глигорија Возаровића. Монографија (Београд 1995, друго издање 2009)
  • Култура и памћење. Београд у историји и литератури. Огледи и чланци (Београд 1998)
  • Простори књижевног духа. Студије (Ниш 1998)
  • Знамења и знаци. Појмови / поимања 2. Огледи (Београд 2000)
  • Профил и длан. Појмови / поимања 3. Огледи (Београд 2003, друго издање 2010)
  • Књижевни свет – критичка свест. Облик и реч критике 2. Огледи и критике (Ниш 2004)
  • Истина и облик живе речи. Ка поетици књижевног интервјуа (Краљево 2006)
  • Милан Ракић на Косову – завет, песма, чин. Монографија (Београд 2006)
  • Основ, оквири, праг. Облик и реч критике 3. Огледи и критике (Пожаревац 2008) Основ, оквири, праг
  • Истина и облик живе речи. Књижевни разговори Бранимира Ћосића (Београд 2010)
  • Ти, међутим. Књижевни Београд. Студија и кратке повести о установама, Тагоре у Београду (Београд 2010, друго издање 2016)
  • Почеци и врхови. Српска књижевност и њена историографија. Расправе (Београд 2010)
  • Поетика књижевног разговора. Монографија (Београд 2012)
  • Завет и чин. Милан Ракић на Косову 1905–1912. Монографија (Београд 2013)
  • Зрна, расад, жетва. Српска књижевна историографија / српска књижевна критика. Студије и огледи (Београд 2015)
  • Тестамент без печата. Историографско-књижевне расправе (Бања Лука 2015)
  • Критика као избор и разговор с Црњанским. Одабрани осврти /1974-2015/ (Београд 2016)
  • Српски песник. Милан Ракић и Косово. Монографија (Андрићград 2016)

Антологије[уреди]

  • Време и Вечност. Саборник српских молитава (Бајина Башта 2000, друго и треће издање Београд / Србиње / Ваљево 2002, четврто издање Нови Сад 2003)
  • Приону душа моја. Молитве Светога Саве / Молитве Светоме Сави XIII–XX века, саборник (Београд 2002, друго издање Нови Сад 2003, треће промењено издање Београд 2014)
  • Најлепше молитве српскога језика (Београд 2002, друго издање Подгорица 2003)
  • Чудо речи. Антологија српског похвалног беседништва (Нови Сад 2003)
  • Нишки драмски писци (Ниш 2004)
  • Антологија српских молитава /XIII–XX век/ (Београд 2005)
  • Антологија српских похвала /XIII–XX век/ (Београд 2006)

Приређивачко-критички рад[уреди]

Зоран Милић: Кроћење змија: изабране песме (Београд 1986); Књига о Светом Сави, хрестоматија (Београд 1996, заједно са С. Нешићем и Н. Ћосићем); Јован Скерлић: Историја нове српске књижевности (Београд 1997); Јустин Поповић: Зеница трагизма (Ниш 1998); Исидора Секулић: Изравнања (Београд 1999); Милан Ракић: Над заспалим Српством (Београд 2000); Јован Скерлић: Писци и књиге, I–III (Београд 2000); Јован Скерлић: Српске теме (Београд 2000, заједно са М. Витезовићем); Деветстодванаеста, зборник (Београд 2000); Срба Игњатовић: Варвари на Понту, изабране и нове песме (Београд 2000); Богдан Поповић: Начело интерпункције (Панчево 2001); Милан Ракић: Сабране песме (Београд 2001); Бранимир Ћосић: Десет писаца – десет разговора (Бор 2002, Београд 2010, коначно издање 2012); Милан Ракић, Песме: избор (Београд 2003); Раде Драинац: Песник и бунтовник: одабрани стихови (Ниш 2005); Николај Тимченко: Књижевност и догма: година 1952. у српској књижевности (Београд / Лесковац 2006), Љубиша Митровић: Поноћни ткач: изабране песме (Ниш 2009); Николај Тимченко: Меланхолија и херменеутика: мислилац и писац Никола Милошевић (Лесковац / Београд 2009); Исидора Секулић: Изравнања (проширено издање, Београд 2010); Светови и снови, душа и дух певања: над поезијом Зорана Милића, одабрани критички радови (Београд 2010); Милан Ракић: Сабране песме (Београд 2016).

Књижевне награде[уреди]

Пејчић је добитник Награде „Младост“ (1970), Бранкове награде Матице српске (1977), Награде „Геца Кон“ (1997, за књигу Заснови Глигорија Возаровића), Награде Дрво живота београдских Заветина (2007, за књигу Милан Ракић на Косову – завет, песма, чин), Награде „Јован Скерлић“ (2011, за књигу Почеци и врхови. Српска књижевност и њена историографија).

Спољашње везе[уреди]