Mlekarska škola sa domom učenika „Dr Obren Pejić” Pirot

Mlekarska škola sa domom učenika Dr. Obren Pejić Pirot
Mlekarska škola sa domom učenika
Tip	državna
Osnovana	1945
Lokacija	Ulica Nikole Pašića 173 Pirot
Država	Srbija
Veb-sajt	Veb sajt Škole

Mlekarska škola sa domom učenika Dr. Obren Pejić Pirot je srednja škola sa sedištem u Pirotu.

Istorijat

Pre Mlekarske škole, osnovana je Niža poljoprivredna škola kada je Povereništvo za poljoprivredu Narodnog odbora sreza pirotskog kraja krajem 1944. poslalo svoj predlog za osnivanje ovakve škole. Ovo je odgovoralo Piroćancima koji su se pretežno bavili poljoprivredom i stočarstvom.

Škola je imala problem sa prostorijama i sa eventualnim domom za učenike. Lokalna vlast je odlučila da je za tu namenu najpogodnija zgrada bivšeg rasadnika koja je trebalo da se adaptira u jednom delu kao učionica a u drugom kao trpezarija. To je išlo otežano zbog imovinsko-pravnih problema te je odlučeno na kraju da osnovu buduće školske zgrede čini zemljište bivšeg voćnog rasadnika uz bivšu bugarsku carinarnicu u površini od sedam hektara.

Kako je Škola našla i stručno osoblje za rad kao i prostorije, čekalo se samo na zvanični dokument Ministarstva a to je dozvola za rad. Zvanična dozvola za rad je stupila na snagu 9. februara 1945. godine pa je i tada imenovan direktor Đorđe Đorđević.

Sledeće godine rada obeležiće finansijske probleme jer Škola sve do 1947. nije bila na lokalnom budžetu. Ministarstvo im je pomagalo u smislu stvaranja zasada kao i kupovine stoke za čuvanje.

1945/6. su se pojavili i problemi nedostatka nastavnog kadra - svega tri nastavnika kao i problem spavaona i nedostatak grejanja te su učenici nosili ćebad sa sobom. Prvo polugodište je završeno 1. marta 1946. nakon čega su učenici upućeni na jednomesečnu stručnu praksu koja se obavljala na školskoj ekonomiji.

Specijalna stočarsko-mlekarska škola

Ministarstvo poljoprivrede Narodne Republike Srbije je 8. avgusta 1946. godine odlučilo da Nižu poljoprivrednu školu pretvori u jednogodišnju Specijalnu stočarsko-mlekarsku školu. Zadatak ovako novoformirane škole je bio da bude stvaranje poljoprivrednih stručnjaka. Dozvola za rad je stigla septembra te iste godine. Drugi razred Niže poljoprivredne škole je tek počeo sa drugim razredom tako da su u toku školske godine radile dve škole uporedo - jedna koja se gasi i jedna koja tek počinje sa radom. Tada se i imenuje nov direktor - Miladin Mihailović. U to vreme su se problemi još više gomilali s obzirom da je radilo svega tri nastavnika i Ministarstvo je dodatno naložilo da Škola drži kurseve iz ratarstva, vinogradarstva, mlekarstva, ovčarstva, voćarstva i živinarstva .

Godine 1947. Niža škola je prestala da postoji a Specijalna nastavila sa radom. Škola je te godine tražila nastavni kadar od lokalnih vlasti kako bi mogli da izvode nastavu nesmetano što se i desilo. Međutim javio se drugi problem a to jeste oduzimanje imanja u naselju Barje gde je Škola imala povrće i voće a što je bilo krucijalno za praksu učenika. Lokalna vlast je bila misli da Školi nije potrebna ovolika površina zemljišta.

Škola je postala dvogodišnja ali po mišljenju tadašnjeg direktora Bratislava Rančića, trebalo je vratiti jednogodišnji model rada što se i desilo. To je uticalo na mali broj učenika koji su hteli da upišu ovu Školu.

Kursna poljoprivredna škola

Školska 1949/50 je donela novine a to je preimenovanje Škole u Kursna poljoprivredna škola u Pirotu. Zbog brže produkcije, Ministarstvo je pribleglo ovakvom modelu školovanja kako bi dobili kvalifikovane radnike što pre.

Već krajem avgusta 1949. godine raspisan je konkurs za polaznike kursa tako da su polaznici već sredinom septembra počeli sa obukom koja je trajala do februara sledeće godine. Sticali su znanje iz predmeta: račun, organizacija poljoprivredne proizvodnje, stočastvo, mehanizacija, voćarstvo, vinogradarstvo, politička nastava, ratarstvo, mlekarstvo, veterinarstvo. Iste godine se menja i direktor, na mesto Rančića je doveden Stanko Nikolić dok odmah sledeće godine, Školu vodi Đorđe Marković.

Mlekarska škola

1950. godine Ministarstvo poljoprivrede Narodne Republike Srbije je donelo odluku da Kursna škola postane dvogodišnja Mlekarska škola. Marković je bio prvi direktor Mlekarske škole koji je bio na toj poziciji sve do 1954. godine.

Prva generacija ove Škole koja je upisala 1950. godine Školu, je izučavala predmete: opšte mlekarstvo, mlekarska bakteriologija, račun sa geometrijom, geografija, narodni jezik, istorija, higijena, fizika, hemija. Škola je u brzom roku dobila laboratoriju, radionicu, tri mlečne krave kao i mlekarski inventar. Najveći problem tada je bila stručna praksa jer nisu imali uslova za tako nešto. Rešili su taj problem odlaskom na ekskurziju u Skoplje gde su se upoznali sa radom mlekara tamo kao i odlazak u Zaječar u zadružnu mlekaru koja je pristala da primi učenike. Završni ispiti koji su polagali učenici prve generacije su se sastojali iz predmeta koji su bili najzastupljeniji u njihovom školovanju: maternji jezik, matematika, stočarstvo sa ishranom, zoohigijena, mlekarstvo sa bakteriologijom, organizacija sa strojarstvom.

Uoči školske 1951/52. Škola najzad dobija vaspitača za dom učenika - Sinišu Jovanovića koga kasnije nasleđuje Milutin Marković.

Sledeće godine, fond časova i vežbi se umnogome smanjio zbog problema broja nastavnika koji je bio nedovoljan. Još jedan problem koji je Škola imala jeste nedostatak radionice i koji se pominjao na svakoj nastavničkoj sednici. Učenici su stoga obavljali svoj stručnu praksu u gradskoj mlekari. Dolazak komisije Ministarstva je utvrdilo nepostojanje uslova za nesmetanu praksu učenika ali s druge strane ono nije imalo novaca da pomogne Školi.

Poseta stručne komisije Saveta za prosvetu i kulturu NR Srbije Školi 1954. godine nije bila najbolja. Naime, Komisija je ocenila da su rezultati Škole nikakvi, da treba biti više prakse a teorije manje. Većina članova komisije je bila razočarana planom i programom nastave i prakse dok je dr Obren Pejić mislio da su materijalni problemi zapravo i jedini problemi ove Škole a da su postignuti rezultati veoma dobri.

Lokalna vlast je bila gluva na probleme Škole i već se govorilo o njenom ukidanju što je bilo i potvrđeno jer je u septembru 1954. godine, Savet za prosvetu i kulturu NOGO u Pirotu doneo odluku da se Mlekarska škola ukine i da se naredne godine, 1955. , prebaci u Kraljevo. Te iste školske godine se radilo na poboljšanju praktične nastave kako bi spasili Školu od zatvaranja. Kako bi imali ponovo uvid u pravo stanje stvari, Savet za prosvetu i kulturu je poslao Obrena Pejića sa još nekoliko članova Komisije da prisustvuju polaganju završnog ispita. Na završni ispit je izašlo 25 kandidata. " Kao opšti zaključak može se reći da su kandidati kako u stručnom pogledu tako i u pogledu ponašanja i opšteg vaspitanja pokazali veoma visok nivo što se mora posebno naglasiti, imajući u vidu veoma teške prilike pod kojima je škola protekle godine radila. Na rad škole veoma se odrazila činjenica da je u protekloj godini bila u nekoj vrsti privremenosti i likvidacije ".

To je bio spas za Školu te je Narodni odbor u Pirotu u toku leta 1955. godine raspisao konkurs za upis učenika. Te godine se i formirao prvi školski odbor novembra, koga su činila tri predstavnika iz redova lokalne vlasti, Škole i mlekare.

U školskoj 1957/58 su se pojavili novi problemi a to jesu bili oduzimanje prostorija odlukom Narodnog odbora koji je hteo da likvidira školu. Odbor je takođe ukinuo finansiranje letnje prakse učenika. U Školu se uselila Ogledna stočarska stanica u međuvremenu koja je još više smanjivala prostor za nesmetan rad. Direktor Dragoljub Đorđević je hteo da se Odbor izjasni oko Mlekarske škole na šta je Odbor odgovorio da nemaju finansija da opskrbljuju Školu i da nije opravdano trošiti novac na nju s obzirom da ne daje stručnjake iole bolje od običnih mlekara. Stoga je Odbor odlučio da zatvara Školu 16. maja 1958. godine i rešenje da se ne raspisuje nov konkurs za upis učenika u prvi razred. Direktor je tada tražio pomoć od Instituta za mlekarstvo FNRJ te je poslao dopis sa perpektivom Škole i idejom gradnje nove mlekare. Kako je podržao rad Škole, Institut je Odboru preporučio da ne zatvaraju Školu te je još jednom ona izbegla zatvaranje.

Šezdesetih godina, Mlekarska škola doživljava rast i razvoj. Proširio se nastavni kadar, povećana je praktična obuka i podignuta na viši nivo a poraslo je interesovanje za upis. Takođe, uspostavljena je i saradnja sa tadašnjom Mlekarskom školom iz Bjelovara. Zahvaljujući trudu direktora, nastavnici Škole su po prvi put otišli na stručno usavršavanje - seminar iz oblasti sirarstva 1960. godine.

Direktor Đorđević biva osuđen za neprijateljsku propagandu na jednu godinu zatvora i na njegovo mesto dolazi Tihomir Miljković.

Predmeti koji su se slušali u prvom razredu: srpsko-hrvatski jezik, matematika, fizika, ekonomska geografija, mlekarstvo, stočarstvo, sirarstvo, ustav FNRJ, higijena rada, fizičko vaspitanje, predvojnička obuka, praksa. Predmeti koji su se slušali u drugom razredu: srpsko-hrvatski jezik, matematika, organizacija proizvodnje, mikrobiologija, sirarstvo, maslarstvo, stočarstvo, mlečni napici, mlekarske mašine, fizičko vaspitanje, predvojnička obuka, praksa.

U toku 1965. godine se Škola našla pred trećim pokušajem zatvaranja jer je SO Pirot odlučila da se ne raspisuje nov konkurs za upis učenika. Republički organi i Izvršno veće SR Srbije je reagovalo burno te je naredilo ukidanje ove odluke što se i dogodilo. Škola je još jednom bila spašena.

Atmosfera u nastavnom kadru je bila loša te je Miljković bio glavni razlog za to. S tom sitacijom su svi bili upoznati i pa se radilo na razrešenju mesta direktora. Čak je i Asocijacija mlekarske industrije Jugoslavije koja je bezuslovno podržavala Školu, zahtevala da se ovaj problem reši inače će se Škola premestiti u Novi Sad, Valjevo ili Suboticu. Miljković je teške volje podneo ostavku jer nije video greške u svom delanju a na njegovo mesto dolazi Jovan Surlandžis koji će biti direktor sve do 2001. godine.

Školske 1972/73 je Škola postala trogodišnja. Tada je interesovanje za upis učenika postalo još veće.

1975. je po novom Zakonu o obrazovanju uvela usmereno obrazovanje u trajanju od jedne godine.

Primarni cilj Škole je i u tom periodu bio i ostao proširenje i izgradnja prostorija tj. nove školske zgrade. Na Dan oslobođenja Pirota, 7. decembra 1977. je upriličeno stavljanje kamena temeljca za novu zgradu Mlekarske škole u Pirotu. Radovi su trajali skoro dve godine pa je svečano otvaranje nove školske zgrade obavljeno 7. septembra 1979. godine. Nova zgrada je posedovala tri učionice, dve laboratorije i prostor za mlekarsku radionicu.

Vaspitno-obrazovni centar mlekarske struke

Zakon o usmerenom obrazovanju je pogodio sve srednje škole te je to rezultiralo time što su one menjale svoje nazive. Tako je Mlekarska škola školske 1981/82 promenila naziv u Vaspitno-obrazovni centar mlekarske struke. Prva dva razreda su bila zajednička obrazovna osnova koja je omogućavala nastavak školovanja još godinu dana za sticanje trećeg stepena ili još dve godine za sticanje četvrtog stepena u struci. Dotadašnji obrazovni profil mlekar je preinačen u prerađivač mleka pri čemu je i uveden i četvorogodišnji nivo za sticanje zvanja - mlekar tehničar. Vaspitno-obrazovni centar mlekarske struke je uveo i nove smerove - mesar, pekar, prerađivač voća i tehničar za preradu namirnica životinjskog porekla. Tako se bivša Mlekarska škola polako udaljavala od prvobitne ideje i zamisli.

Na Zboru radnih ljudi maja 1987. godine, kolektiv Vaspitno-obrazovnog centra mlekarske struke je pokrenuo inicijativu da se vrati staro ime Školi pri čemu je želja svih bila da se u nazivu doda i ime dr Obrena Pejića. Dve godine kasnije, okružni privredni sud u Nišu izdaje rešenje kojim je uslišena želja kolektiva Škole.

Mlekarska škola sa domom učenika Dr. Obren Pejić

U toku 1990. godine, Škola je proglašena za obrazovnu instituciju od državnog značaja čime se isticalo njeno posebno mesto među poljoprivrednim i prehrambenim školama u Srbiji. U restrikcijama devedesetih godina, Škola je imala probleme sa grejanjem i sa dostavljanjem mleka. Sa učestalim štrajkovima i prekidima, Škola je intenzivirala svoj rad tek posle 1995. godine.

Te iste godine je na 22. Sajmu prehrane u Beogradu osvojila zlatnu medalju za kvalitet kačkavalja.

Kraj maja i početak juna 2002. godine su obeležili početak radova na proširenju i adaptaciji sprata škole, radovi u podrumu, na renoviranju kuhinje i pripremi radionice za pekare. Iste godine je Škola organizovala prvi Sajam kačkavalja koji je održan u dvorištu Škole od 20. do 22. septembra.

Po Programu reformi srednjeg stručnog obrazovanja, Mlekarska škola je uvela nove smerove - prehrambeni tehničar i prerađivač mleka. Uz to, uvela je i ogledna odeljenja gde su učenici sa profesorima isprobavali nove metode rada.

Danas u Mlekarskoj školi se obrazuju profili: prehrambeni tehničar, pekar, prerađivač mleka, mesar, operater u prehrambenoj industriji. Funkciju direktora sada obavlja Nenad Đorđević.

Škola je 2017. godine dobila oznaku robne marke, sertifikat sa oznakom geografskog porekla – Pirotski kačkavalj od kravljeg mleka.

Galerija 2022.g.

• 
  Ulaz
• 
  Dom učenika
• 
  Ulaz u prodavnicu

Literatura

• Davor Lazarević, Mlekarska škola sa Domom učenika "Dr Obren Pejić" 1945-2012, 2012