Nagrada Kočićevo pero
Kočićevo pero je srpska književna nagrada Zadužbine Petar Kočić Banjaluka-Beograd. Nagradu Kočićevo pero ispred zadužbine dodjeljuju Zadužbina Petar Kočić ili ministarstva kulture Republike Srpske i Srbije.
Nagradu je 1995. ustanovio Nikola Vukolić, predsednik i osnivač Zadužbine Petar Kočić Banjaluka-Beograd, i ona se dodjeljuje četiri puta godišnje. Na kraju svake godine, jedan od četiri dobitnika nagrade Kočićevo pero dobija nagradu Kočićeva knjiga. Nagrada se dodjeljuje književnicima koji nastavljaju „pričavinu i učevinu“ srpskog književnika Petra Kočića (1877-1916).
Dobitnici nagrade Kočićevo pero[uredi | uredi izvor]
Dobitnici ovog priznanja su, između ostalih, i Radovan Vuković, Žarko Đurović, Nenad Vuković, Francuski kulturni centar iz Banje Luke, Blagoje Baković, Milorad Telebak, Đorđo Sladoje.
2019.[uredi | uredi izvor]
Dobitnik nagrade za proleće i leto 2019. je Mileta Prodanović za knjigu O papagajima i predatorima.[1]
2018.[uredi | uredi izvor]
Dobitnik nagrade za proleće i leto 2018. je Stevan Tontić za knjigu Ta mjesta, u izdanju Agore.[2] Dobitnik nagrade za zimu 2018. je Gojko Božović za knjigu Mapa.[3]
2017.[uredi | uredi izvor]
Dobitnik nagrade u martu 2017. bio je Aleksandar Jugović za knjigu Opsenari,[4] a u decembru 2017. episkop Grigorije (Durić) za knjigu Preko praga.[5]
2016.[uredi | uredi izvor]
Dobitnik je Vule Žurić za knjigu Republika Ćopić u izdanju Službenog glasnika.[6]
2015.[uredi | uredi izvor]
Dobitnik nagrade za zimu 2015. godine je Dragan Velikić za knjigu Islednik u izdanju Lagune.[7]
2014.[uredi | uredi izvor]
Dobitnik nagrade za 2014. godinu je Zvonko Karanović za knjigu Najbolje godine naših života u izdanju LOM-a.[8]
2013.[uredi | uredi izvor]
Dobitnik nagrade za zimu 2013. godine je Aleksandar Gatalica za zbirku Ogromni mikrokosmosi u izdaanju Čarobne knjige.[9]
2012.[uredi | uredi izvor]
Dobitnik nagrade za proleće-leto 2012. godine je Vladimir Pištalo za roman Venecija.[10].
2011.[uredi | uredi izvor]
Dobitnik nagrade za 2011. godinu je srpska književnica Vida Ognjenović za roman Posmatrač ptica.[11]
2010.[uredi | uredi izvor]
Dobitnik nagrade za proljeće 2010. godine je srpski književnik Vladislav Bajac.[12] Dobitnik nagrade za ljeto 2010. je srpski pjesnik Bećir Vuković.[13] Dobitnik nagrade za jesen 2010. je hrvatska književnica Ivana Simić Bodrožić.[14]
2009.[uredi | uredi izvor]
Dobitnik nagrade za 2009. godinu je srpska pjesnikinja Dara Sekulić i srpska književnica Ružica Komar.
2006.[uredi | uredi izvor]
Dobitnik nagrade za 2006. godinu je srpski književnik Marko Vidojković.
2004.[uredi | uredi izvor]
Dobitnik nagrade za 2004. godinu je srpska književnica Ljiljana Habjanović.
2001.[uredi | uredi izvor]
Dobitnik nagrade za 2001. je srpski književnik Jovan Radulović.
1996.[uredi | uredi izvor]
Dobitnik nagrade za 1996. godinu je srpski književnik Dobrica Ćosić.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Kočićevo pero za proleće i leto Mileti Prodanoviću (Večernje novosti, 20. jun 2019)
- ^ Stevanu Tontiću nagrada Kočićevo pero (Politika, 23. jul 2018)
- ^ Gojku Božoviću Kočićevo pero i Kočićeva knjiga (Večernje novosti, 24. decembar 2018)
- ^ Jugoviću nagrada Kočićevo pero (B92, 15. mart 2017)
- ^ Vladika Grigorije dobitnik nagrada Kočićevo pero i Kočićeva knjiga (B92, 11. decembar 2017)
- ^ Uručene nagrade Zadužbine Petar Kočić (B92, 22. decembar 2016)
- ^ Život romana Islednik, Dnevnik. (Pristupljeno: 18. 1. 2016)
- ^ Zvonku Karanoviću Kočićevo pero i Kočićeva knjiga (Blic, 15. decembar 2014)
- ^ Gatalici i Mićeviću uručeni Kočićevo pero i Kočićeva knjiga (Blic, 24. decembar 2013)
- ^ „Pištalu uručeno Kočićevo pero”. RTS. 20. 7. 2012. Pristupljeno 22. 7. 2012.
- ^ „Kočićevo pero Vidi Ognjenović”. Radio-televizija Republike Srpske. 12. 12. 2011. Pristupljeno 12. 12. 2011.
- ^ „Vladislavu Bajcu Kočićevo pero”. Nezavisne novine. 15. 5. 2010. Pristupljeno 3. 11. 2020.
- ^ „Trg od knjige - 2010”. Pristupljeno 3. 11. 2020. „CRNA UMETNOST : izbor iz poezije / Bećir Vuković (Nagrada Kočićevo pero za 2010)”
- ^ „Uručeno Kočićevo pero”. Nezavisne novine. 12. 11. 2010. Pristupljeno 3. 11. 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Glas Srpske: Kočićevo pero Dari Sekulić 15.04.2009.[mrtva veza] (jezik: srpski)
- Glas Srpske: Kočićevo pero Ružici Komar 19.08.2009. (jezik: srpski)
- Ministarstvo kulture Republike Srbije: Spajanje nespojivog (jezik: srpski)
