Јован Радуловић

Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Јован Радуловић (вишезначна одредница).

Јован Радуловић
Јован Радуловић, 2003. године
Датум рођења	(1951-09-29)29. септембар 1951.
Место рођења	Полача, код Книна, ФНР Југославија
Датум смрти	7. март 2018.(2018-03-07) (66 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Потпис

Јован Радуловић (Полача, 29. септембра 1951 — Београд, 7. март 2018) био је српски писац из Далмације.

Биографија

Његове приповијетке, романи и драме везане су углавном за живот Срба у Далмацији и проблематичне историјске односе између Срба и Хрвата на том простору.

Основну школу завршио је у Полачи, а гимназију у Книну. Започео је студије књижевности и историје у Задру 1970. године, а 1971. се преселио у Београд, где је дипломирао на Филолошком факултету на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Био је професор у Четрнаестој београдској гимназији (1977–1979), уредник БИГЗ-а (1983–2001) и директор Библиотеке града Београда (2001–2009).

Након приказивања драме Голубњача (1982/83), био је на удару комунистичке власти СФРЈ. Први пут је одиграна у Српском народном позоришту у Новом Саду 1982. године, која је након забране премештена у СКЦ у Београду.

Радуловић је писао и сценарије за ТВ драме: Вучари Доње и Горње Полаче, Челичење Павла Плетикосе, Глава шећера (по приповеци Милована Глишића), Никољдан 1901. (по драми Симе Матавуља), Стари врускавац (по приповеци Светолика Ранковића), Бора под окупацијом. По његовим делу снимљен је филм Браћа по матери режисера Здравка Шотре, који је снимио и Вучаре Доње и Горње Полаче. Поред телевизијских и филмских сценарија, Радуловић је и аутор десетак радио драма извођених на програмима Радио Београда.

Током рада у БИГЗ-у уређивао је савремену прозу и историјско-мемоарску литературу (прво издање Историје Срба Владимира Ћоровића, Ефемерис Дејана Медаковића, Историја Српске православне цркве Ђока Слијепчевића и др). У два наврата биран за члана Председништва (Управе) Удружења књижевника Србије, а краће време водио и уређивао трибину „Француска седам“.

Дела су му превођена на енглески, руски, украјински, италијански, немачки, шведски, мађарски и македонски језик.

Награде

Добитник је Октобарске награде града Београда (додељена па одузета 1979, враћена 1993), Андрићеве награде, награде „Исидора Секулић“, „Светозар Ћоровић“ „Бора Станковић“, „Бранко Ћопић“ (САНУ), „Јоаким Вујић“, „Браћа Мицић“, награде Виталове књижевне фондације „Златни сунцокрет“, Грачаничке повеље, награде „Седам секретара СКОЈ-а“ (Загреб 1980), награде Удружења чехословачких уметника за најбољи сценарио (на фестивалу Златни Праг, 1989. године), награде за најбољу драмску серију на Данима ЈРТ-а (Неум 1989), награде „Матија Бан“, награда „Лазар Вучковић“, награде Графичког атељеа Дерета за књигу године и Кочићеве награде 2001.

Представа Голубњача проглашена је за најбољу на Фестивалу Алпе-Адрија (Нова Горица, СР Словенија, 1983). Жири РТС и „Вечерњих новости“ изабрао је Голубњачу међу дванаест најбољих драма написаних на српском језику од 1944. до 1994. године.

Дјела

Приповетке

• Илинштак (1978)
• Голубњача (1980)
• Даље од олтара (1988)
• Изабране приповијетке (1995)
• Замка за зеца (приче за децу, 1998)
• У Исламу Грчком (1999)
• Идеалан плац (2000)
• Најлепше приповетке Јована Радуловића (по избору Душана Иванића, 2001)
• Старе и нове приче (2002)
• Нема Веронике и друге приче (2005)
• Мама врана, тата врана и деца вране (2006)
• Изгубљени топоними (2007)
• Уронити у матицу живота (2009)
• Сумњива сахрана (2012)

Романи

• Браћа по матери (1986)
• Прошао живот (1997)
• Од Огњене до Благе Марије (2008)

Драме

• Голубњача (1982)
• Учитељ Доситеј (1990)
• Телевизијски и филмски сценарији (књига, 2004)
• Бора под окупацијом (2006)

Есеји, документарна проза

• По српској Далмацији (1995)
• Зрна из плеве (2007)
• Случај Голубњача – за и против (збирка докумената, 2008)

Књига разговора

• Остаје прича (разговори са Милошем Јевтићем, 1999)

Телевизијски и филмски сценарији

• Вучари Доње и Горње Полаче (1978)
• Челичење Павла Плетикосе (1980)
• Браћа по матери (адаптација ауторовог романа, 1988)
• Глава шећера (адаптација приповетке Милована Глишића, 1991)
• Свирач (адаптација приповетке Светолика Ранковића, 1998)
• Никољдан 1901. (адаптација драме Симе Матавуља, 1998)
• Стари врускавац (адаптација приповетке Светолика Ранковића, 2000)
• Полача – Оквил (2004)
• Бора под окупацијом (2006)

Спољашње везе

• Преминуо књижевник Јован Радуловић
• Тромеђа: Јован Радуловић (језик: српски)
• Зазирем од писаца који пишу само романе - интервју („Политика“, 10. септембар 2012)
• Јован Радуловић: Фашизам у Хрватској је пуштен с ланца, у „Олуји“ је почињен геноцид као и у Јасеновцу („Вечерње новости“, 2. август 2015)
• Преминуо писац Јован Радуловић („Политика”, 9. март 2018)