Јован Радуловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Јован Радуловић
Jovan Radulovic portret.jpg
Јован Радуловић, 2003. године
Датум рођења(1951-09-29)29. септембар 1951.
Место рођењаПолача, код Книна,  ФНР Југославија
Датум смрти7. март 2018.(2018-03-07) (66 год.)
Место смртиБеоград,  Србија

Потпис

Јован Радуловић (Полача, 29. септембра 1951Београд, 7. март 2018) био је српски писац из Далмације.

Биографија[уреди | уреди извор]

Његове приповијетке, романи и драме, везане су углавном за живот Срба у Далмацији и проблематичне историјске односе између Срба и Хрвата на том простору.

Основну школу завршио је у Полачи, а гимназију у Книну. Започео је студије књижевности и историје у Задру 1970. године, а 1971. се преселио у Београд, где је дипломирао на Филолошком факултету. Био је професор у Четрнаестој београдској гимназији, уредник БИГЗ-а и директор Библиотеке града Београда. Након приказивања драме Голубњача, био је на удару комунистичке власти СФРЈ. Први пут је одиграна у Српском народном позоришту у Новом Саду. Радуловић је писао и сценарије за ТВ драме: Вучари Доње и Горње Полаче, Челичење Павла Плетикосе, Глава шећера (по приповеци Милована Глишића), Никољдан (по драми Симе Матавуља), Стари врускавац (по приповеци Светолика Ранковића), Бора под окупацијом. По његовим делу снимљен је филм Браћа по матери режисера Здравка Шотре, који је снимио и Вучаре Доње и Горње Полаче.

Дела су му превођена на енглески, руски, украјински, италијански, немачки, шведски, мађарски и македонски језик.

Награде[уреди | уреди извор]

Добитник је Октобарске награде града Београда (додељена па одузета 1979, враћена 1993), Андрићеве награде, награде „Исидора Секулић“, „Светозар Ћоровић“Бора Станковић“, „Бранко Ћопић“ (САНУ), „Јоаким Вујић“, „Браћа Мицић“, награде Виталове књижевне фондације „Златни сунцокрет“, Грачаничке повеље, награде „Седам секретара СКОЈ-а“ (Загреб 1980), награде Удружења чехословачких уметника за најбољи сценарио (на фестивалу Златни Праг, 1989. године), награде за најбољу драмску серију на Данима ЈРТ-а (Неум 1989), „награде Матија Бан“, награда „Лазар Вучковић“, награде Графичког атељеа Дерета за књигу године и Кочићеве награде 2001.

Представа Голубњача проглашена је за најбољу на Фестивалу Алпе-Адрија (Нова Горица, СР Словенија, 1983). Жири РТС и „Вечерњих новости“ изабрао је Голубњачу међу дванаест најбољих драма написаних на српском језику од 1944. до 1994. године.

Дјела[уреди | уреди извор]

Приповетке[уреди | уреди извор]

  • Илинштак (1978)
  • Голубњача (1980)
  • Даље од олтара (1988)
  • Изабране приповијетке (1995)
  • Замка за зеца (приче за децу, 1998)
  • У Исламу Грчком (1999)
  • Идеалан плац (2000)
  • Најлепше приповетке Јована Радуловића (по избору Душана Иванића, 2001)
  • Старе и нове приче (2002)
  • Нема Веронике и друге приче (2005)
  • Мама врана, тата врана и деца вране (2006)
  • Изгубљени топоними (2007)
  • Уронити у матицу живота (2009)
  • Сумњива сахрана (2012)

Романи[уреди | уреди извор]

  • Браћа по матери (1986)
  • Прошао живот (1997)
  • Од Огњене до Благе Марије (2008)

Драме[уреди | уреди извор]

  • Голубњача (1982)
  • Учитељ Доситеј (1990)
  • Телевизијски и филмски сценарији (књига, 2004)
  • Бора под окупацијом (2006)

Есеји, документарна проза[уреди | уреди извор]

  • По српској Далмацији (1995)
  • Зрна из плеве (2007)
  • Случај Голубњача - за и против (збирка докумената, 2008)

Књига разговора[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]