Љиљана Хабјановић Ђуровић
| Љиљана Хабјановић Ђуровић | |
|---|---|
 Хабјановић Ђуровић на Сајму књига 2007. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 6. септембар 1953. |
| Место рођења | Крушевац, НР Србија, ФНР Југославија |
Љиљана Хабјановић Ђуровић (Крушевац, 6. септембар 1953) српска је списатељица.
Биографија
[уреди | уреди извор]Завршила је крушевачку гимназију, а потом дипломирала на Економском факултету у Београду. Радила је као новинар у југословенском часопису Дуга.
Љиљана Хабјановић Ђуровић је најчитанији и најтиражнији српски писац од 1996. и најуспешнији српски писац у иностранству после 2000.[тражи се извор] Ауторка је 17 романа, 9 књига за децу и 1 збирке поезије. У иностранству joj је до новембра 2022. објављенa 51 књигa на 18 језика (чешки, енглески, италијански, грчки, хрватски, македонски, француски, мађарски, бугарски, украјински, руски, румунски, белоруски, грузински, албански, немачки, холандски и арапски). Њен рад је представљен у угледним књижевним часописима, а више студената славистике има за тему својих дипломских и магистарских радова њена дела.
Живи и ради у Београду, удата је за Милована Ђуровића и има сина Хаџи-Александра.
У Фиренци је 31. октобра 2012. године представила своје романе „Игра анђела“ и „Запис душе“ на италијанском језику, у Цркви Санта Кроче.[1]
Признања
[уреди | уреди извор]Одликовања
[уреди | уреди извор]- Орден Светог Саве другог реда, Божић 2007.[2]
- Орден Светог деспота Стефана Лазаревића, новембар 2016.[3]
Награде
[уреди | уреди извор]- Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, за роман Женски родослов, 1999.
- Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, за роман Пауново перо, 2001.
- Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, за роман Игра анђела, 2004.
- Награда Кочићево перо, за роман Игра анђела, 2004.
- Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, за роман Игра анђела, 2005.
- Награда „Печат кнеза Лазара”, за дело Свих жалосних радост, 2005.
- Награда „Кочићева књига”, 2005.
- Награда „Златни беочуг”, 2008.
- Вукова награда, за 2009.
- Награда „Павле Марковић Адамов”, 2010.
- Награда Руске православне цркве и Форума „Православна Русија” за најбољи страни роман, за роман Игра анђела, Русија, 2011.
- Награда „Грачаничка повеља”, 2011.
- Награда „Златни витез”, на Међународном фестивалу стваралаца словенских земаља „Златни витез”, Тула (Русија), 2011.[4]
- Видовданска награда града Крушевца, 2016.[5]
- Награда „Беловодска розета”, 2019.
- Награда „Гран при про поет”, Инђија, 2020.[6]
- Златна медаља Александра Сергејевича Пушкина, 2020.[7]
Дела
[уреди | уреди извор]
Објавила је 17 романа:
- Јавна птица, (1988)
- Ана Марија ме није волела, (1991)
- Ива, (1994)
- Србија пред огледалом, (1994)
- Женски родослов, (1996)
- Пауново перо (1999)
- Петкана, (2001)
- Игра анђела, (2003)
- Свих жалосних радост, (2005)
- Запис душе, (2007)
- Вода из камена, (2009)
- Сјај у оку звезде, (2012)[8]
- Наш отац, (2014)
- Гора Преображења, (2015)
- Онда је дошла Добра Вила, (2016)
- Со Земљи, (2018)
- То је љубав слепа сила, (2020)
- Кћери Светог Василија, (2022)
Од београдског сајма књига 2017. године објавила је и 9 књига за децу:
- Света Петка, (2017)
- Ива и Анђео, (2017)
- Ива и лутка, (2017)
- Ива и Две фигуре, (2018)
- Срећко и Стела, (2018)
- Ива и Мала Марија, (2019)
- Срећко и Палачинке, (2020)
- Ива и музика, (2021)
- Срећко и Божић, (2022)
Поводом награде Златна медаља А.С. Пушкина на фестивалу Златни Витез, Љиљана објављује своју прву збирку поезије, двојезично на српском и руском:
- Жена у Хиландару, (2020)
Поводом осам векова самосталности Српске православне Цркве, 2019. Објављује збирку исказа и промишљања о дугу народа, о моћи пребражаја, о језику и писму, о писцима и читаоцима, о знамењима времена, о даровима Духа Светога, о дугу прецима и потомцима, о Светосављу и Видовдану, о традицији и наслеђу, о Косовском завету:
- На путу ка Гори, (2019) као и посебно издање од 4 комплет романа о српској националној историји: ГОРА ПРЕОБРАЖЕЊА, ЗАПИС ДУШЕ, ИГРА АНЂЕЛА и СО ЗЕМЉИ у луксузном издању.
2021. Поводом 25 година романа ЖЕНСКИ РОДОСЛОВ и 20 година романа ПЕТКАНА издаје посебна јубиларна издања ових романа.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Признање Љиљани Хабјановић Ђуровић („Политика“, 5. новембар 2012)
- ^ „Orden Svetog Save Ljiljani Habjanović-Đurović”. Данас. 8. 1. 2007. Приступљено 28. 1. 2023.
- ^ „Висока црквена одликовања заслужним прегаоцима (СПЦ, 25. новембар 2016)”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2016. г. Приступљено 27. 11. 2016.
- ^ „„Златни витез“ Љиљани Хабјановић Ђуровић”. Политика. 4. 5. 2011. Приступљено 15. 6. 2012.
- ^ Љиљани Хабјановић Ђуровић уручена Видовданска награда („Политика”, 29. јун 2016)
- ^ Љиљани Хабјановић Ђуровић награда фестивала у Инђији („Политика”, 1. јун 2020)
- ^ МЕДАЉА ПУШКИНА: Љиљана Хабјановић („Вечерње новости”, 30. новембар 2020)
- ^ „Представљена књига „Сјај у оку звезде“”. Радио-телевизија Републике Српске. 14. 6. 2012. Приступљено 15. 6. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званичан сајт Љиљане Хабјановић Ђуровић
- Златни витез Љиљани Хабјановић-Ђуровић („Политика“, 4. мај 2011)
- Путевима Светог Василија Острошког („Политика”, 27. октобар 2018)
- Љиљанa Хабјановић Ђуровић: Мени је ово 34. пут да сам на Сајму књига („Политика”, 29. октобар 2022)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
