Љиљана Хабјановић Ђуровић
| Љиљана Хабјановић Ђуровић | |
|---|---|
 Љиљана Хабјановић Ђуровић потписује књиге на сајму 2007. | |
| Датум рођења | 6. септембар 1953. |
| Место рођења | Крушевац, ФНР Југославија |
Љиљана Хабјановић Ђуровић (Крушевац, 6. септембар 1953) је српска књижевница.
Биографија[уреди | уреди извор]
Завршила је крушевачку гимназију, а потом дипломирала на Економском факултету у Београду. Радила је као новинар у једном од најугледнијих часописа Југославије "ДУГА".
Љиљана Хабјановић Ђуровић је најчитанији и најтиражнији српски писац у претходне две деценије и најуспешнији српски писац у иностранству после 2000. године. Објавила је 42 књиге на 16 језика (чешки, италијански, грчки, хрватски, македонски, француски, мађарски, бугарски, украјински, руски, румунски, белоруски, грузијску, албански, немачки). Њен рад је представљен у угледним књижевним часописима, а више студената славистике има за тему својих дипломских и магистарских радова њена дела.
Живи и ради у Београду, удата је за Милована Ђуровића и има сина Хаџи-Александра.
У Фиренци је 31. октобра 2012. године представила своје романе „Игра анђела“ и „Запис душе“ на италијанском језику, у Цркви Санта Кроче.[1]
Признања[уреди | уреди извор]
- Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу у библиотекама Србије у 1998. години (Женски родослов)
- Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу у библиотека Србије у 2000. години (Пауново перо)
- Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу у библиотека Србије у 2003. години (Игра анђела)
- Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу у библиотека Србије у 2004. години (Игра анђела)
- Награда Кочићево перо за „оданост љепоти Кочићеве ријечи и мисли“ (Игра анђела), 2004. године
- Орден Светог Саве - Божић 2006/2007. лета Господњег.
- Златни беочуг 2008. "за трајни допринос култури Београда“.
- Вукова награда за 2009. годину за „изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и свесрпском културном и духовном простору“.
- Награда Руске православне цркве и Форума „Православна Русија“ за роман Игра анђела који је награђен као најбољи роман страног аутора објављен у Русији у 2010. години
- Златни витез на Фестивалу Златни витез у Тули (Русија) 2011.[2]
- Видовданска награда града Крушевца, 2016. године[3]
- Орден Светог деспота Стефана Лазаревића, новембар 2016. године[4]
- Инђија про поет 2020[5]
- Златна медаља Пушкина 2020.[6]
Дела[уреди | уреди извор]
Објавила је 14 романа:
- Јавна птица, (1988)
- Ана Марија ме није волела, (1991)
- Ива, (1994)
- Србија пред огледалом, (1994)
- Женски родослов, (1996)
- Пауново перо (1999)
- Петкана, (2001)
- Игра анђела, (2003)
- Свих жалосних радост, (2005)
- Запис душе, (2007)
- Вода из камена, (2009)
- Сјај у оку звезде, (2012)[7]
- Наш отац, (2014)
- Гора Преображења, (2015)
- Онда је дошла Добра Вила, (2016)
- Со Земљи, (2018)
За београдски сајам књига 2017. године објавила је и 3 књиге у едицији књига за децу:
- Света Петка, (2017)
- Ива и Анђео, (2017)
- Ива и лутка, (2017)
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Признање Љиљани Хабјановић Ђуровић („Политика“, 5. новембар 2012)
- ^ „„Златни витез“ Љиљани Хабјановић Ђуровић”. Политика. 4. 5. 2011. Приступљено 15. 6. 2012.
- ^ Љиљани Хабјановић Ђуровић уручена Видовданска награда („Политика”, 29. јун 2016)
- ^ Висока црквена одликовања заслужним прегаоцима (СПЦ, 25. новембар 2016)
- ^ Љиљани Хабјановић Ђуровић награда фестивала у Инђији („Политика”, 1. јун 2020)
- ^ МЕДАЉА ПУШКИНА: Љиљана Хабјановић („Вечерње новости”, 30. новембар 2020)
- ^ „Представљена књига „Сјај у оку звезде“”. Радио-телевизија Републике Српске. 14. 6. 2012. Приступљено 15. 6. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званичан сајт Љиљане Хабјановић Ђуровић
- Златни витез Љиљани Хабјановић-Ђуровић („Политика“, 4. мај 2011)
- Путевима Светог Василија Острошког („Политика”, 27. октобар 2018)
