Nemačka podmornica U-18

Nemačka podmornica U-18
U-18 (1942/43)
Opšti podaci
Karijera
Kobilica postavljena	10. jul 1935.
Porinut	7. decembar 1935.
Završetak gradnje	4. januar 1936.
Sudbina	Potopljena 25. avgust 1944.
Glavne karakteristike
Deplasman	279 tona površinski deplasman 328 tona podvodni deplasman
Dužina	42.70 metara
Širina	4.08 metara
Visina	8.60 metara
Gaz	3.90 metara
Dubina ronjenja	150 metara
Pogon	700 KS u površinskoj vožnji 360 KS u podvodnoj vožnji
Brzina	13,00 čvora u površinskoj vožnji 7,00 čvora u podvodnoj vožnji
Posada	22 - 24 oficira i mornara
Naoružanje	Topovi: 1 × 20 mm Torpedne cevi: 3 × 533 mm (5 torpeda)

Podmornica U-18 je bila Nemačka podmornica tipa II-B i korišćena u Drugom svetskom ratu. Podmornica je izgrađena 4. januara 1936. godine i služila je u 1. podmorničkoj flotili (4. januar 1936 — 20. novembar 1939) - borbeni brod, 3. podmorničkoj flotili (30. septembar 1937 — 1. avgust 1939) - borbeni brod, 3. podmorničkoj flotili (1. septembar 1939 — 1. novembar 1939) - borbeni brod, Školskoj podmorničkoj flotili (1. novembar 1939 — 1. mart 1940) - borbeni brod, 1. podmorničkoj flotili (1. april 1940 — 1. jun 1940) - školski brod, 24. podmorničkoj flotili 1. jul 1940 — 17. decembar 1940. - školski brod, 22. podmorničkoj flotili 18. decembar 1940. - septembar 1942. - školski brod, i 30. podmorničkoj flotili (6. maj 1943 — 25. avgust 1944) - borbeni brod.

Služba

Po uvođenju u službu, 4. januara 1936. godine, podmornica U-18 je bila uvrštena u 1. podmorničku flotilu, gde je ostala sve do 28. novembra 1936. godine, kada je potonula u zalivu Libek, usled sudara sa nemačkim torpiljerom T-156. Tom prilikom, su poginula 8 člana njene posade, a 12 ih je preživelo. Podmornica U-18 je izvučena iz mora 28. novembra 1936. godine, i odlazi na remont, koji je trajao do 30. septembra 1937. godine, kada ponovo ulazi u službu.

Podmornica U-18, polazi iz baze Memel na svoje prvo borbeno patroliranje, 30. avgusta 1939. godine, pod komandom kapetana Maks-Hermana Bauera, ali je već 7. septembra uplovila u Švineminde. Sutradan, U-18 prelazi iz baze Švineminde u bazu Kil, gde ostaje do 14. septembra, kada polazi na svoje drugo patroliranje. Nakon 11 dana bezuspesnog patroliranja, U-18 je uplovila ponovo u bazu Kil, i tu ostaje do 2. oktobra, kada polazi na sledeće svoje borbeno patroliranje. Ni na trećem borbenom patroliranje U-18 nije zabeležila nikakve uspehe, i vratila se 19. oktobra u bazu Kil.

Na sledeće svoje borbeno patroliranje, podmornica U-18 je pošla iz Kila, 15. novembra 1939. godine. U 21:16 sati, 18. novembra, britanski trgovački brod Parkhill (zapovednik Erik Čarls Midlton) je bio pogođen jednim torpedom, ispaljenog iz U-18, i veoma brzo je potonuo, nakon jedne jake eksplozije, severno-severozapadno od rta Kineird. Podmornica U-18 je u 20:45 sati ispalila prvo torpedo ka brodu, ali je ono promašilo metu. Kompletna posada britanskog broda, koja se sastojala od 9 ljudi, poginula je prolikom potonuća svog broda.

Dana, 23. novembra 1939. godine, podmornica U-18 je uplovila u bazu Vilhelmshafen, čime je završila svoje četvrto borbeno patroliranje. Sutradan, komandu nad podmornicom je preuzeo kapetan Ernst Mengersen, ali U-18 je pošla na svoje sledeće borbeno patroliranje, tek 18. januara 1940. godine. U 07:01 sati, 23. januara 1940. godine, U-18 je ispalila torpedo ka jednom malom trgovačkom brodu, i pogađa ga u visini komandnog mosta, usled čega brod tone za svega 30 sekundi. Podmornica je uočila brod još u 00:50 sati, a prvo torpedo koje je ispalila u 06:49 sati, promašilo je cilj. Žrtva je najverovatnije bio nezaštićeni neutralni norveški trgovački brod Bisp (zapovednik Rolf Kvilhaug) koji je nestao na putu od Ujedinjenog Kraljevstva ka Norveškoj. Tri dana kasnije, 26. januara, U-18 je uplovila u Vilhelmshafen, i tu je ostala do 11. februara 1940. godine, kada polazi na svoje sledeće borbeno patroliranje. Nakon 14 dana bezuspešnog patroliranja, U-18 se vratila 24. februara u Vilhelmshafen, da bi nakon tri dana napustila bazu Vilhelmshafen, i otišla u bazu Kil. Od 1. aprila 1940. godine, podmornica U-18 se koristila u trenažne svrhe.

Odmah po donešenju odluke u nemačkom glavnom štabu, da se na Crno more formira podmornička flotila, podmornica U-18 je zajedno sa još par podmornica pripremljena za prebacivanje kopnom, a zatim Dunavom, do baze Konstanca u Rumuniji. Po završenom prebacivanju i kraće probne vožnje, podmornica U-18, pod komandom Karla Frajgea, polazi 26. maja 1943. godine, na svoje prvo borbeno patroliranje Crnim morem. Nakon 15 dana bezuspešnog patroliranja, U-18 se vratila 9. juna u bazu Konstanca, gde je ostala do 16. juna 1943. godina, kada polazi na novo patroliranje. Dve nedelje kasnije, U-18 uplovljava u Sevastopolj, čime je završila još jedno patroliranje Crnim morem. Dana, 3. jula 1943. godine, U-18 napusta bazu Sevastopolj, i polazi na novo patroliranje. Ni na svom trećem borbenom patroliranju po Crnom moru, podmornica U-18 nije zabeležila nikakve uspehe, i 22. jula uplovljava u bazu Konstanca.

Skoro mesec dana, podmornica U-18 je provela u bazi Konstanca, a onda 21. avgusta kreće u novu patrolu. U 21:51 sati 29. avgusta, podmornica U-18 ispaljuje jedno torpedo ka sovjetskom naoružanom ribarskom brodu TSC-11 Dzhalita, koje ga je nakon 1 minut i 55 sekundi pogodilo iza jarbola. Brod je brzo potonuo zajedno sa još 15 mornara, na oko 25 mautičkih milja severozapadno od Potia. Preživele sovjetske mornare, njih 23, spasio je sovjetski obalski minolavac SKA-0108. Sutradan 30. avgusta, u 19:32 sati, podmornica U-18 je napala sovjetski patrolni čamac SKA-0132, gađajući ga iz svog protiv-avionskog topa od 20 mm i zabeležila je nekoliko pogodaka, pre nego je morala da prekine napad, pošto je osvetljena jednim reflektorom sa sovjetske obale. Dana 24. septembra 1943. godine, U-18 uplovljava u Konstancu, gde opet ostaje oko mesec dana. Na novo patroliranje, U-18 polazi iz baze Konstanca, 27. oktobra 1943. godine.

U 17:15 sati, 18. novembra, podmornica U-18 ispaljuje 2 torpeda, koja su pogodila sovjetski tanker Josif Stalin, u blizini Lazarevskoje, i izveštava da je potopila brod. Međitim, sovjetski tanker jeste bio teško oštećen, ali nije potonuo. Dana, 24. novembra, U-18 se nakon 29 dana patroliranja vraća u bazu Konstancu. U periodu od 29. januara 1944. godina, pa do 16. avgusta 1944. godine, podmornica U-18 je izvršila još 4 borbena patroliranja, ali nije zabeležila nikakav uspeh.

Dana, 25. avgusta 1944. godine, U-18 je potopljena od svoje posade u Konstanci, kako ne bi pala rumunskim snagama u ruke, pošto je Rumunija potisala 23. avgusta kapitulaciju, a 25. avgusta objavili rat Nemačkoj. Sovjetske snage su izvukle krajem 1944. godine podmornicu U-18 iz mora, ali je nakon dve i po godine, potapaju u blizini Sevastopolja. Tog istog dana, 26. avgusta 1947. godine, sovjeti potapaju i bivšu nemačku podmornicu U-24.

Komandanti

• Hans Paukštat - 4. januar 1936 — 20. novembar 1936.
• Hajnc Bedun - 30. septembar 1937 — 31. oktobar 1937.
• Maks-Herman Bauer - 1. novembar 1937 — 24. novembar 1939.
• Ernst Mengersen - 24. novembar 1939 — 2. septembar 1940. (Viteški krst)
• Hans-Hajnc Linder - 3. septembar 1940 — 17. decembar 1940.
• Ernst Vogelsang - 18. decembar 1940 — 6. maj 1940.
• Hans-Ahim fon Rosenberg-Grisčinski 7. maj 1941 — 31. maj 1942.
• Fridrih-Vilhelm Visman - 1. jun 1942 — 18. avgust 1942.
• Karl Frajge - 3. decembar 1942 — 2. maj 1944. (Viteški krst)
• Hans-Jirgen Barč 2. maj 1944 — 25. maj 1944.
• Rudolf Arent - 25. maj 1944 — 7. jun 1944.
• Karl Frajge - 8. jun 1944 — 25. avgust 1944. (Viteški krst)

Brodovi

Ime broda	Država	Težina	Godina izgradnje	Datum napada	Napomena
Parkhill	Ujedinjeno Kraljevstvo	500 tona	1915.	18. novembar 1939.	Potopljen
Bisp	Norveška	1000 tona	1889.	23. januar 1940.	Potopljen
TSC-11 Dzhalita	SSSR	400 tona	1916.	29. avgust 1943.	Potopljen
SKA-0132	SSSR	56 tona	1943.	30. avgust 1943.	Oštećen
Josif Stalin	SSSR	7.745 tona	1934.	18. novembar 1943.	Oštećen

Spoljašnje veze

• Podmornica U-18
• Istorija podmornice U-18
• Trgovački brod Parkhill
• Trgovački brod Bisp
• Naoružani ribarski brod TSC-11 Dzhalita
• Patrolni brod SKA-0132
• Tanker Josif Stalin